Шаренградска ада све ближа арбитражи

Пецање викендом на Шаренградској ади Ранко Тешић из Бачке Паланке не пропушта већ десет година.

Он и његов пријатељ Стјепан Сломо из Бача вежу своје чамце у којима и спавају, забаце удицу и дочекују пријатеље и пролазнике.

На песковиту плажу, кажу, све чешће поново долазе и комшије са хрватске стране Дунава.

"Долазе људи сада често из Шаренграда. Долазе сад и више него пре, да се купају. Долазе и наши, тако да је онако, као пре рата", каже Ранко Тешић.

И пре рата су за ово острво били везани мештани српских села Младеново и Карађорђево, али и хрватског Шаренграда, где се и данас сећају како су скелом на Аду превозили стоку на испашу.

"Од тога је село живело, од сточарства. Имали смо коње, краве, овце, козе, рибарили смо, цело село је живело од те аде", сећа се рибар из Шаренграда Дарко Чувардић.

По растињу је јасно да ту више нико не доводи коње и краве; има ту и даље шуме, а Ада је и данас позната по мрестилишту риба и станишту ретке дивљачи.

То је за некадашњег ловочувара на овом продручју непроцењива вредност.

"Ја кажем: шта би само дале Швабе да могу имати овако нешто, то је ритски јелен, такво подручје, капитална грла. Велико богатство под отвореним небом, без кључа и катанца, а кључ и катанац су они људи који ту раде", каже Мирко Ковачевић из Младенова.

То богатство (Ада) простире се на мање од 1.000 хектара између старог и новог Дунава.

Река је у 19. веку правила велики меандар којим више није могло да се плови, па је Аустроугарска прокопала канал којим је исправила Дунав.

У Хрватској се данас позивају на катастар из тог доба и тврде да то подручје припада Шаренграду; дакле, за њих је граница стари Дунав.

Саветник вуковарско-сремског жупана Перо Ћорић каже да само име Шаренградска ада говори у прилог Хрватској.

"Живимо преко пута Младенова, Карађорђева, Бачке Паланке, а нико никад није рекао да је то младеновачка или бачкопаланачка или било која друга. Име Шаренградска је све рекло", сматра Ћорић.

С друге стране, Београд нема дилему. Указује и на међународну праксу да је природна граница средина пловног тока реке. Тако Ада остаје у Србији.

Сава Станковић из Министарства спољних послова Србије указује да је сама река Дунав гранична река, наводећи примере граница између Немачке и Аустрије, Аустрије и Словачке, Словачке и Мађарске, Румуније и Србије, Румуније и Бугарске.

Између тих земаља, објашњава Станковић, граница уопште не излази из тока реке.

"Она је увек негде на реци, најчешће тамо где су највеће дубине да бродови могу да плове у свим условима", напомиње Станковић.

Две државе се споре, али не и грађани са супротних обала Дунава, иако не крију да би волели да је Ада баш у њиховој земљи.

"Гледајте, нама је ближа Бачка Паланка него Вуковар. Ако ћу ићи на пијацу пре ћемо у Бачку Паланку, сви се познајемо, односи су апсолутно нормални, нема никаквих тензија ни с једне ни с друге стране", каже Крешимир Ковачевић из Шаренграда.

"И они воле ову аду, и ми је волимо, сви је својатамо, а што да је не користимо, има места за све", каже Ранко Тешић из Бачке Паланке.

На том истом месту екипа РТС-а била је и пре пет година у покушају да разјасни шта је спорно са Шаренградском адом.

Ништа се у међувремену није променило. Међудржавна комисија од 2002. године није успела да реши спорни део границе на Дунаву између Србије и Хрватске.

Комисија за 13 година није ни приближила ставове, а од 2011. се није ни састајала. 

Са обе стране реке све чешће се помиње могућност међународне арбитраже.