Шаренградска ада све ближа арбитражи

Хрватско-словеначко надгорњавање око Пиранског залива поново је покренуло питање како ће се разрешити српско-хрватски спор око границе на Дунаву. Једна од десетак спорних тачака је Шаренградска ада, која је, према привременом решењу, на српској страни. Међутим, грађани са супротних обала Дунава се не споре, а комшије са хрватске стране све чешће долазе.

Пецање викендом на Шаренградској ади Ранко Тешић из Бачке Паланке не пропушта већ десет година.

Он и његов пријатељ Стјепан Сломо из Бача вежу своје чамце у којима и спавају, забаце удицу и дочекују пријатеље и пролазнике.

На песковиту плажу, кажу, све чешће поново долазе и комшије са хрватске стране Дунава.

"Долазе људи сада често из Шаренграда. Долазе сад и више него пре, да се купају. Долазе и наши, тако да је онако, као пре рата", каже Ранко Тешић.

И пре рата су за ово острво били везани мештани српских села Младеново и Карађорђево, али и хрватског Шаренграда, где се и данас сећају како су скелом на Аду превозили стоку на испашу.

"Од тога је село живело, од сточарства. Имали смо коње, краве, овце, козе, рибарили смо, цело село је живело од те аде", сећа се рибар из Шаренграда Дарко Чувардић.

По растињу је јасно да ту више нико не доводи коње и краве; има ту и даље шуме, а Ада је и данас позната по мрестилишту риба и станишту ретке дивљачи.

То је за некадашњег ловочувара на овом продручју непроцењива вредност.

"Ја кажем: шта би само дале Швабе да могу имати овако нешто, то је ритски јелен, такво подручје, капитална грла. Велико богатство под отвореним небом, без кључа и катанца, а кључ и катанац су они људи који ту раде", каже Мирко Ковачевић из Младенова.

То богатство (Ада) простире се на мање од 1.000 хектара између старог и новог Дунава.

Река је у 19. веку правила велики меандар којим више није могло да се плови, па је Аустроугарска прокопала канал којим је исправила Дунав.

У Хрватској се данас позивају на катастар из тог доба и тврде да то подручје припада Шаренграду; дакле, за њих је граница стари Дунав.

Саветник вуковарско-сремског жупана Перо Ћорић каже да само име Шаренградска ада говори у прилог Хрватској.

"Живимо преко пута Младенова, Карађорђева, Бачке Паланке, а нико никад није рекао да је то младеновачка или бачкопаланачка или било која друга. Име Шаренградска је све рекло", сматра Ћорић.

С друге стране, Београд нема дилему. Указује и на међународну праксу да је природна граница средина пловног тока реке. Тако Ада остаје у Србији.

Сава Станковић из Министарства спољних послова Србије указује да је сама река Дунав гранична река, наводећи примере граница између Немачке и Аустрије, Аустрије и Словачке, Словачке и Мађарске, Румуније и Србије, Румуније и Бугарске.

Између тих земаља, објашњава Станковић, граница уопште не излази из тока реке.

"Она је увек негде на реци, најчешће тамо где су највеће дубине да бродови могу да плове у свим условима", напомиње Станковић.

Две државе се споре, али не и грађани са супротних обала Дунава, иако не крију да би волели да је Ада баш у њиховој земљи.

"Гледајте, нама је ближа Бачка Паланка него Вуковар. Ако ћу ићи на пијацу пре ћемо у Бачку Паланку, сви се познајемо, односи су апсолутно нормални, нема никаквих тензија ни с једне ни с друге стране", каже Крешимир Ковачевић из Шаренграда.

"И они воле ову аду, и ми је волимо, сви је својатамо, а што да је не користимо, има места за све", каже Ранко Тешић из Бачке Паланке.

На том истом месту екипа РТС-а била је и пре пет година у покушају да разјасни шта је спорно са Шаренградском адом.

Ништа се у међувремену није променило. Међудржавна комисија од 2002. године није успела да реши спорни део границе на Дунаву између Србије и Хрватске.

Комисија за 13 година није ни приближила ставове, а од 2011. се није ни састајала. 

Са обе стране реке све чешће се помиње могућност међународне арбитраже.

број коментара 12 Пошаљи коментар
(понедељак, 03. авг 2015, 13:39) - slavko [нерегистровани]

Beli Manastir

Pél (1212.), Bell (1333.), Monostor(1375.), Pélmonostor (1867.) i Beli Manastir (1922).
Gradič u kome broj Srba nikada nije prelazio 25%.

(понедељак, 03. авг 2015, 12:58) - граничар [нерегистровани]

Разграничење

Међународно право регулисало је како се врши разграничње између две државе,природно реке(матицом реке у тренутку разгранучења ако река мења ток граница остаје тамо где је била у тренутку разграничења) планине, у Африци по меридијану и паралели,већинска етничка структура становништва.Исто се постиже међусобним договорим и разграничењем или арбитражом пред међународним институцијама.
Пошто граница између Србије и Хрватске никад није постојала,позивање на податке односи се неку другу државу која је била на тој територији.Па је сасвим бесмислено око тог питања водити расправу време и новац, али ако се две стране не договоре очито да се решићње врши арбитражом.

(понедељак, 03. авг 2015, 12:46) - GadgetRS [нерегистровани]

"Ime Šarengradska je sve reklo"

Ma čuj ti to!!! Da li je i ime "Beli Manastir" sve reklo??'

(понедељак, 03. авг 2015, 09:29) - anonymous [нерегистровани]

granica

je granica i nikakve naivne dobrosusedske priče o dva prijatelja koja pecaju skupa tu ne prolaze. Pogotovo
pošto Hrvatska nije rešila nijedno pitanje granica ni sa kim iz bivše YU.
Sa njima nema popuštanja, jer kod njih ne igra fer-play. 

(понедељак, 03. авг 2015, 08:03) - mile [нерегистровани]

ćurčić

Jeste, Dunav, granica se odredi na sredini reke pa na tom mestu ostaje bez obzira koliko reka u budućnosti menjala tok. Tu se ja slažem sa tobom. Ali meni nije jasno zašto ti misliš da Hrvatska ima bilo kakve veze sa tokom Dunava u 19. veku? Zašto onda ne odemo u preistoriju pa vidimo kako je Dunav tekao pre milion godina? U 19. veku nije postojala nikakva državna granica na Dunavu, a pogotovo ne nekakva koja bi se ticala Hrvatske, ili na koju bi se Hrvatska kao na svoje nasleđe mogla pozivati, tako da je potpuno jasno da je to jedna nova granica koju tek sad, po prvi put u istoriji, treba odrediti. Dakle po sredini reke i neka tu ostane dokle god bude bilo Hrvatske i Srbije na oviim mestima na kojima su sad, ili nekih novih država koje će se pozivati na ta nasleđa.

(понедељак, 03. авг 2015, 00:59) - Александар [нерегистровани]

Граница

Чуди ме да се нико није сетио да затрпа канал око аде? Онда ада више не би била ада већ копнени део. Нема међународнoг суда, нема свађе, ... Ствар решена!

(недеља, 02. авг 2015, 23:14) - anonymous [нерегистровани]

Hmm

Svuda u svetu granica je sredina reke, a jedino se Hrvatska poziva na mape iz 19 veka a nastala je kao drzava pre 20 god

(недеља, 02. авг 2015, 22:54) - dddd [нерегистровани]

Dunav

Nitko ne spori da je granica određena na sredini Dunava. Međutim od tog trenutka do danas dunav je....kao i svaka rijeka....mijenjao tok. Promjenom toka za 400 metara prema zapadu katastarske čestice u Republici Hrvatskoj ostale su s istočne strane rijeke. Istina je također da se, doduse u mamnje hektara, dogodilo i obrnuto. Granica se odredi na sredini rijeke medutim onda ostaje na tom mjestu zauvijek pa sve i da rijeka nakon 100 godina ode deset kilometara dalje

(недеља, 02. авг 2015, 22:26) - anonymous [нерегистровани]

Dunav

Dunav je granica

(недеља, 02. авг 2015, 20:45) - anonymous [нерегистровани]

E , cuj

Isti Scenario kao sa Slovenijom samo sto ce sada biti obrnuto ,komsije ce nam uslovljavati ulazak u EU predajom Sarengradske Ade u njihovo vlasnistvo bez obzira kome stvarno pripada .