Подела дипломатских објеката СФРЈ

Подела свих дипломатско-козуларних представништава бивше СФРЈ биће завшена за шест месеци, на следећем састанку преговарачких тимова земаља сукцесора, изјавио је државни секретар Министарства финансија Србије Слободан Илић.

"После озбиљног застоја у примени Споразума о сукцесији направљен је позитиван помак на недавном састанку у Београду сталног Мешовитог комитета високих представника земљама сукцесора", рекао је за Бету Илић, члан српског преговарачког тима.

Он је објаснио да је СФРЈ у иностранству имала 123 дипломатско-конзуларна представништва, а да су до сада од 67 таквих објекта који су се налазили у земљама ОЕЦД-а расподељена 44 објекта.

"Остало је да се на следећем састанку, који огранизује Босна И Херцеговина, договори подела још 79 објеката, а неће се ни на који начин доводити у питање претходна расподела 44 објекта", рекао је Илић и додао да нераспоређени објекти остају у надлежности Србије све док се не обави њихова примопредаја.

Споразум о сукцесији потписале су у Бечу 2001. године Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија, Словенија и СРЈ, заједничка држава Србије и Црне Горе, а ступио је на снагу три године касније, јер га је Хрватска последња ратификовала.

Преговарачки тимови су у Београду оценили да се недовољно ефикасно спроводи анекс Г Споразума о сукцесији који се односи на расподелу приватне својине и стечених права. Позване су, како је истакао Илић, све земље сукцесори да покушају билатералним споразумима да убрзају тај процес, односно да чине све да би га поспешиле и не предузимају радње које би га отежале.

Договорено је, према речима Илића, да се прикупе подаци о финансијској активи и пасиви бивше СФРЈ, у коју су укључени и депозити и штедња у банкама.

"Обавеза земаља сукцесора је и да доставе документацију о непокретној имовини коју су поседовале у иностранству или имале у дугорочном закупу, са стањем на крају 1990. године, а која се не односи на дипломатско-конзуларна представништва.

Та документација треба да садржи и податке о војној имовини у иностранству, као што су станови војних изасланика. Војна имовина СФРЈ у земљама сукцесорима раније је расподељена и то по територијалном принципу.