Одложити уношење стандарда ЕУ у индустрију

Тања Мишчевић каже да има области у којима је важно што пре отворити поглавља да би процес реформи напредовао и да бисмо имали неку врсту притиска да послове урадимо што пре, међутим, има оних за које треба сачекати, преноси Танјуг.

"Треба прво направити јасан план како се усклађивати, а онда кренути са преговорима", рекла је Мишчевићева и додала да ће држава наставити разговоре о овом и другим поглављима са представницима цивилног друштва.

Поглавље 1 није, истиче, тешко, али је обимно јер су бројни стандарди које треба унети у законодавство Србије.

"То је оно због чега би у овим областима требало мало сачекати и сабрати се да бисмо дошли до правог датума преговора. Када се поглавље отвори, онда очекујемо брзо затварање", поручила је шефица преговарачког тима Србија са ЕУ.

Мишчевићева каже и да је Србија о овом поглављу прве обавезе преузела закључивањем Споразума о стабилизацији и придруживању 2009. године.

"Већ имамо праксу усклађивања и увођења неких од стандарда који се односе на слободу кретања роба, а до краја преговора морамо показати какав је наш јасан план за увођење свих тада постојећих стандарда", истакла је Мишчевићева.

Координатор радне групе за Поглавље 1 "Слобода кретање робе" и директор Центра за европске политике Небојша Лазаревић рекао је да је ово поглавље карактеристично, јер се у њему сусрећу две стране медаље – једна бизнис сектор, односно наши произвођачи и трговци, и са са друге стране организације за заштиту потрошача.

"Хоризонтално законодавство је мање – више добро урађено и у смислу стандардизације и техничких захтева за производе, оцене усаглашености, опште безбедности производа, али као и увек падамо на детаљима и када треба да се конкретизује", напомиње Лазаревић.

Ксенија Симовић из ЦЕП-а рекла је да је та организација заједно са Националним конвентом ЕУ направила студију која се тиче хоризонталног законодавства у области слободе кретања робе, а чији је циљ да приближи ово закондавство привредницима и привредном сектору.

"Произвођач мора да схвати ово закондавство као своју обавезу од старта планирања свог производа до пласирања на тржиште. У интересу је произвођача да познају добро ово законодавство како би на тржиште ставили сигуран и безбедан производ, што је један од услова да тај производ буде извезен на јединствено тржиште", закључила је Симовићева.