Министар Крстић поднео оставку

Лазар Крстић је саопштио да је поднео оставку на место министра финансија у Влади Србије.

Крстић је, после седнице Владе на којој су усвојени и нацрти прва два реформска закона - о раду и о пензијском и социјалном осигурању, саопштио да се о оставци договорио с премијером Александром Вучићем, а свој одлазак објаснио је чињеницом да премијер и министар финансија морају имати исти став према ономе шта треба урадити и у којим роковима.

"Мислим да премијер и министар финансија морају да имају потпуно исти приступ, не само око циља већ и начина на који ће се доћи до циља. Зато смо постигли договор да поднесем оставку на место министра финансија. Не чиним то лако, знам да је то у најбољем интересу земље", рекао је Крстић образлажући своју одлуку.

Како је рекао, биће на располагању Влади на који год начин то буде имало смисла, и захвалио се на подршци коју је имао.

Рекао је да се залагао за готово немогућ програм у нашим условима - укључујући смањење плата и пензија, број запослених и тржишну цену струје.

"Тражио сам да се спроведе тежак програм, незамислив за наше услове, а само неке ставке су смањење пензија од 20 одсто - минимум, смањање плате у јавном сектору од најмање 15 одсто, отпуштање у наредне две године 160.000 људи и оно што сада мора да се деси после поплава је повећање струје од 30 одсто", рекао је Крстић.

"Поред структурних реформи, које нису само закони и њихова примена, потребно је и енергично решавање питања предузећа у реструктурирању, што повлачи питање и 'Србијагаса' и то са прогресивним роковима што би значило - ако се не пронађе партнер, да Влада преузима судбину запослених", додао је Крстић.

Први реформски закони у последњих девет година

Према његовим речима, Влада је усвојила измене закона о раду и о пензијском и инвалидском осигурању, што су први истински реформски закони усвојени у последњих осам или девет година.

Крстић је на заједничкој конференицији за новинаре у Влади са премијером Вучићем, рекао да је то велика ствар за Србију, за побољшање стања у јавним финансијама, али и сигнал потенцијалним ивнеститорима да је Србија озбиљна у спровођењу реформи које нису лаке.

"Људи у овој соби нису криви за тешку ситуацију, али запао нам је тежак задатак да се са тим суочимо. Постао сам министар пре 10 месеци, преузео одговорност и част ми је што у томе учествујем. Успели смо да народу Србије коначно и први пут представимо ствари какве јесу, а то није био случај све до октобра прошле године", рекао је Крстић.

Према његовим речима, то је велика ствар и захвалан је премијеру Александру Вучићу као премијеру, а претходно првом потпредседнику владе, што му је омогућио да са својим тимом то и учини.

Истакао је да је као резултат тога и најављених реформи наша цена задуживања на историјском минимуму када је реч о трговини обвезницама на међународном нивоу. Крстић је додао да је пут пред нама тежак и истинито болан.

"Ово је рачун који је ова влада морала да плати. То настаје из неколико политичких одлука, као што су повећање пензија ванредно од 22 одсто прво пре избора, а онда и након формирања коалиције. Нереална динамика раста плата у јавном сектору која није пратила оно што је био пад БДП-а и у тренутку када је приватни сектор изгубио, по неким проценама, и 40.000 људи, запошљавање у јавном сектору", навео је Крстић.

Како је додао, није имао илузију да су ове одлуке биле у потпуности политички мотивисане.

Крстић је рекао да нема сумње и да у потпуности верује премијеру Вучићу да желе исту, здраву и реформисану Србију, и убеђен је да ће Влада на томе радити ма колико то било тешко.

"Нажалост, то значи да оно што би било много мање да је спроведено 2009. и 2010. године када су га спроводиле друге земље у Европи, сада је много веће. Ипак, ми имамо различите приступе око динамике којом Србија може и треба да дође до свог циља. Премијер има меко срце. Ја не сумњам да нико не разуме боље од њега шта је могуће створити и како", истакао је Крстић.

Крстић сматра да мере које је поменуо треба да буду спроведене одмах и у пуном обиму.