Селаковић: Бриселски споразум политички акт

Пред Уставним судом у току је јавна расправа о предлогу Демократске старнке Србије да се Бриселски споразум прогласи неуставним.

Образалажући становиште зашто УСС треба да одбаци тај предлог, Селаковић је рекао да Влада води дијалог са Приштином у складу са Резолуцијом Скупштине Србије која је политички акт, у намери да се успостави политичка сагласност о одређеним питањима, преноси Фонет.

Нагласио је да је постојећи политички контекст такав да не омогућава Србији да једнострано дефинише суштинску аутономију Косова, већ то мора да се уради кроз дијалог свих страна којих се то питање тиче.

Ако би УСС прогласио Бриселски споразум неуставним, то би нам везало руке и довело би нас у безизлазну ситуацију, рекао је Селаковић.

Ми суштинску аутономију Косова и Метохије једнострано да одређујемо не можемо, а да је то неко могао да уради, урадило би уставотворац 2006, рекао је Селаковић, непосредно после јавне расправе о предлогу Демократске странке Србије да се Бриселски споразум оцени као неставан.

Према речима Селаковића, оно што можемо је да "разговарамо о томе који треба да буде обим суштинске аутономије и шта она треба да садржи", а "једна од фаза у дефинисању шта треба да буде суштинска аутономија Косова и Метохије у саставу Србије је Бриселски споразум".

Ја нисам један од оних циника који ће да вам каже "узмите Устав под мишку па идите на Косово и Метоију и покажите да је то Србија", рекао је Селаковић.

Селаковић каже да њега, као и убедљиву већину грађана Србије, боли стварност на Косову и Метохији, али то не значи да треба да гурнемо главу у песак и да је игноришемо, па да нас та стварност покоси и да не остане од нас ништа.

Само и искључиво кроз политички дијалог, као што је то чињено и пре закључивања Бриселског споразума, као што се то чини и данас, само на такав начин ми можемо да доприносимо решавању проблема на Косову и Метохији, на првом месту великих проблема српске заједнице која тамо живи, каже Селаковић.

Селаковић је оценио да је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација основа за све што је наведено у Бриселском споразуму, уз напомену да не можемо да се позивамо на њу само кад нам одговара њен садржај.

Он је рекао да ће влада прихватити оцену Уставног суда, без обзира на то каква буде.

Академик Коста Чавошки је у име предлагача позвао УСС да одлучујује "по савести и части", а да не наседа на "немаштовите ујдурме власти".

Чавошки је рекао да Бриселски споразум није политички, већ општи правни акт, тако да је УСС надлежан да га разматра, оценивши да његову неуставност може свако да види.

Према његовим речима, Бриселским спорзумом затиру се последње институције Србије на Косову и нарушава њен територијални интегритет.

Председница УСС-а Весна Прелић Илић рекла је да је ситуација специфична и да је зато УСС сазвао јавну расправу како би чуо различите аргументе.

Председник скуштинског одбора за Уставна питања Александар Мартиновић нагласио је да ни Скупштина ни Влада никад неће признати независност Косова и Метохије.

Косовско питање дуго траје, за њега нема брзих одговора, рекао је Матриновић.

Јасно нам је да је држава још тада била у расулу и да овде влада правни хаос. Ми не очекујемо од Уставног суда да ту ствар реши, већ нам је стало да неко ко је надлежан за питање уставности и законитости уради свој посао коректно, рекао је потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић.

Самарџић каже да је "у расправи преовлађивао став да Уставни суд треба да прихвати предлог и оцени уставност Бриселског споразума" као и да "оцена, по оном што се чуло, не може бити другачије него да је споразум у супротности са Уставом".