Скупштина Војводине усвојила Статут

Од присутних 113 посланика, за нови Статут Војводине гласао је 91, против је било њих седам, уздржаних није било, а остали нису гласали, преноси Танјуг.

Покрајинска скупштина има укупно 120 посланика, а за усвајање Статута била је неопходна двотрећинска већина укупног броја.

Скупштина Војводине усвојила је и Одлуку о спровођењу Статута Покрајине, којом је предвиђено да је крајњи рок за усклађивање свих покрајинских аката са Статутом 30. новембар ове године.

Покрајинска скупштина усвојила је Статут пошто је претходно, 20. маја Скупштина Србије дала претходну сагласност на тај акт, такође убедљивом већином гласова посланика.

Председник Покрајинске владе Бојан Пајтић оценио је да је Статут АП Војводине, "изнуђен потез" али је истакао да није време за тешке речи, у овим тешким околностима у којима је земља због катастрофалних поплава.

"Заиста није време за неке тешке речи и за опште теме, него за солидарност и саосећање, пре свега са онима који су страдали", истакао је Пајтић.

Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор рекао је новинарима, после седнице на којој је усвојен и проглашен нови статут Покрајине, да је тиме окончан "заједнички напор и подухват" и оценио да је доношење Статута значајна одлука и да је њоме поштована одлука Уставног суда Србије.

Пастор је рекао да је, осим Статута, усвојена и одлука о спровођењу тог акта, која обавезује, барем у моралном и политичком смислу", којом је утврђено да је 30. новембар ове године крајњи рок за усаглашавање свих аката Покрајине са новим Статутом.

"То је један примерен, не предугачак, али сигурно рок у којем се, са великим напором, тај посао може и мора окончати", нагласио је Пастор и додао да ће се он лично потрудити да те рокове поштују и Скупштина и Покрајинска влада, али и секретаријат и јавна предузећа.

Статут је дефинисан као највиши правни акт АП Војводине, и мора да буде сагласан са Уставом и законом.

Војводина је аутономна територијална заједница Републике Србије, у којој грађани остварују право на покрајинску аутономију, у складу са Уставом и законом, и неодвојиви је део Србије, у којој се негују европски принципи и вредности, наведено је у члану 1 Статута.

Компромисним решењем утврђено је да су симболи Војводине застава и грб, али тако да су уз постојеће уведени и традиционална тробојка и традиционални грб Војводине из 1848. године.

Нови Сад је дефинисан као административни центар АП Војводине у којем се налази седиште покрајинских органа, чиме је изостављена одредница о главном граду Покрајине, из досадашњег статута.

И у делу Статута посвећеном остваривању људских и мањинских права направљен је компромис тако што је, поред назива националне мањине, остао и назив националне заједнице.

Такође је, уз појам "покрајински заштитник грађана" наведен и "омбудсман", с тим што су и у том случају термини раздвојени цртицом, као и код "националне мањине - националне заједнице".

У Статуту Покрајине стоји и да су, поред српског језика и ћириличког писма, у органима АП Војводине у равноправној службеној употреби и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, у складу са законом.

Скупштина АП Војводине је дефинисана као "највиши орган АП Војводине који врши нормативне и друге функције, у складу са Уставом, законом и Статутом".

У Статуту извршни орган АП Војводине је Покрајинска влада уместо досадашње Владе Војводине, а рад Покрајинске владе усмерава Скупштина и она је одговорна Покрајинској скупштини за свој рад.

Када је реч о финансирању Покрајине наведено је да буџет Војводине износи најмање седам одсто буџета Србије, што је у складу са Уставом, као и да се три седмине покрајинског буџета користи за финансирање капиталних расхода.