Деценију и по без накнаде ратне штете

Петнаест година од НАТО бомбардовања поново је отворена тема да ли ће и ко Србији надокнадити ратну штету. Осим људских жртава, повећаног броја малигних обољења, уништене животне средине, материјална штета процењује се на више од 30 милијарди долара. Председник Србије Томислав Николић поручио је да очекује да наша земља стане на ноге уз накнаду штете, учињене неправдом.

Деценију и по од бомбардовања, за званични Београд то је агресија без преседана. За НАТО, реч је о оправданој интервенцији, иако без дозволе Савета безбедности.

Правник Министарства спољних послова Родољуб Етински каже да не постоји могућност да Србија неким правним судским начином оствари накнаду штете.

"Међутим, државе које су учествовале у бомбардовању свакако би могле да без формалног признавања одговорности и без формалне обавезе накнаде, на неки начин помогну да се ублаже последице бомбардовања одређеном економском подршком", каже Етински.

Досадашњи судски процеси нису дали резултате. Међутим, поједини аналитичари кажу да би требало чешће подсећати на страдање земље у бомбардовању. Верују да је одавно требало захтевати накнаду штете.

Бивши председник државе Борис Тадић каже да није сигуран да је то у овом тренутку најделотворнији предлог.

"Уосталом, било је таквих идеја и одмах након бомбардовања и то је, отприлике, политички тон који смо имали још од 1999. године. Иначе, мислим да је НАТО бомбардовање било злочин, то сам говорио и као председник државе, то мислим и данас када говорим са својим саговорницима из НАТО-а, кажем им потпуно јасан став", каже Тадић.

Признање нечега што је од почетка очигледно, деценију и по касније јесте неуобичајено. Ипак, стручњаци сматрају да то показује да се велике силе преиспитују.

"И да то може да буде основа, и да је све то заправо утицало да преиспитивање доведе до нечега, показује и то што се разговара сада, после 15 година, о ономе што се догађало 1999. године. Кад постоји политичка воља, увек се нађу начини да се изађе у сусрет, да се помогне ономе ко је био жртва неке такве акције", каже професор ФПН-а Драган Симић.

Аналитичари кажу да би се модел евентуалне накнаде, ако буде воље, могао лако наћи.

Најтежа последица бомбардовања је пораст малигних обољења. Предвиђања лекара су да би ове године број оболелих могао да достигне 40.000. Због тога појединци предлажу да државе чланице НАТО-а помогну отварање специјализованих болница за лечење малигних болести.

Број коментара 21

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.