Деценија од погрома над Србима на КиМ

Навршава се десет година од мартовског насиља 2004. године, када је 17. и 18. марта са Косова и Метохије протерано 4.012 Срба, а већина њих се није вратила у своје домове.

У таласу насиља на Косову и Метохији тада је убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.

Повређене су 954 особе, међу њима и десетине припадника међународних снага, а уништена су 72 возила Уједињених нација. У овом таласу насиља албанских екстремиста етнички је очишћено шест градова и девет села, спаљен је манастир Девич код Србице.

Порушено је око 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и Црква Богородице Љевишке у Призрену.

Тај храм, један од најрепрезентативнијих споменика средњовековне Србије, епископско средиште српске цркве у средњем веку, монументални облик добио је у време Краља Милутина (1282-1321), мада је и раније био архијерејско средиште призренског епископа српске цркве.

Црква је унеколико обновљена, прва литургија у њој служена је шест година касније, али трагови девастације и пожара нису отклоњени.

То здање је 2006. стављено на листу споменика под заштитом Унеска, од недавно га, уместо Кфора чувају припадници Косовске полицијске службе, који легитимишу сваког ко јој се приближи.

Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.

Повод или изговор за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубиног Потока од којих се један утопио у реци, што није било тачно.

Истрага Унмикове полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су "преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села".

Терор албанских екстремиста осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију.