ССП ступио на снагу

Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије ступио је данас на снагу, будући да је ЕУ 24. јула известила Србију да је окончан поступак ратификације споразума у државама чланицама.

Ступањем на снагу ССП биће образована тела која ће пратити спровођење Споразума, а у којима ће представнике имати Србија и ЕУ - Савет за стабилизацију и придруживање, Одбор за стабилизацију и придруживање, као и Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање.

На дан ступања на снагу ССП престаје примена Прелазног трговинског споразума са ЕУ, а рокови који су почели да теку почетком примене Прелазног споразума од 1. јануара 2009. наставиће без прекида да теку и након престанка његовог важења.

Европски комесар за проширење Штефан Филе честитао је Србији предстојеће ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, оценивши да је Београд тиме корак ближе Европској унији.

Филе је поручио да ће Споразум помоћи Србији да достигне европске стандарде у кључним областима као што су конкурентност, правила о државним субвенцијама и заштити потрошача.

У саопштењу се изражава очекивање да ће пуна примена ССП појачати већ постојеће позитивне ефекте Прелазног споразума и подсећа се да је извоз Србије у земље ЕУ само током протеклих једанаест месеци порастао за 4,8 одсто, док је суфицит у трговини пољопривредним производима са ЕУ од 2009. порастао два и по пута и трнутно износи 500 милиона евра.

"С обзиром на тешке економске прилике, ове цифре су не само позитивне, већ одражавају огроман утицај који процес придруживања има на привреду", сматра Филе.

Прелазни трговински споразум, примењујемо већ четири године. Овим се односи Србије и Уније подижу на највиши ниво.

Министар спољне и унутрашње трговине Расим Љајић каже да Србија од данас фактички постаје придружени члан ЕУ и тај статус ћемо имати све до пуноправног чланства.

"Ми смо у многим гласањима од процеса придруживања следили ставове Европске уније, било је изолованих случајева, али мање више смо гласали слично као и друге чланице Европске уније", објашњава Љајић.

Приближавање политици ЕУ

Ипак, за разлику од трговинског јединства, политика европских чланица није увек била јединствена, што потврђују случајеви Либије, али и најновије неслагање о томе треба ли интервенисати у Сирији.

Професорка Факултета политичких наука Тања Мишчевић каже да Србија треба да се потруди да усклади своје спољнополитичке ставове са ставовима Европске уније, зато што је ствара која ЕУ мери.

"Нема нових рокова, нема нових пара, ни фондова који нам постају доступни, али је ово заокруживање претходног процеса. Овим је наш процес придуживања прерастао у процес приступања Србије", објашњава Мишчевићева.

Пажњу изазива део ССП-а који предвиђа да Србија у року од четири године мора да омогући држављанима Европске уније да купују непокретности, укључујући и пољопривредно земљиште, под истим условима као и наши грађани. Из Владе најављују да ће тражити дужи рок. Хрвати су испреговарали мораторијум од седам година по приступању ЕУ, а Пољаци чак 12.

Србија је дужна и да у року од пет година постепено укине предност домаћих компанија у јавним уговорима у односу на предузећа из ЕУ. До сада су наше фирме добијале посао чак иако траже цену већу за петину. Са друге стране предузећа из Србије добијају и приступ пословима на тржишту Уније без дискриминације.

Жељко Сертић, председник Привредне коморе Србије каже да на тржишту Европске унија које је огромно, владају велике компаније, као и да је конкуренција огромна.

Наставља се и царинска либерализација. Министар трговине Србије указује да од 1. јануара 2014. имаћемо потпуно слободан увоз солобођен царина за индустрије производе.

"Али после тог периода укида се за нас врло важних 23 одсто царине на пољопривредне и прехрамбене производе, али остају царинске стопе на производе као што су млеко и месо", каже Љајић.

Са тржиштем ЕУ од пола милијарде потрошача обављамо 60 одсто трговине. Суфицит нам је у размени пољопривредних производа 400 милиона евра. Губици за извознике од примене Прелазног трговинског споразума су око 460 милиона евра, док су уштеде привреде чак четири пута веће, рачуница је Министарства трговине.