Ђурић: Прави преговори тек почињу

Саветник председника Србије Марко Ђурић рекао је да је за Србију изузетно важна имплементација споразума о нормализацији односа са Приштином у Бриселу и најавио кампању да се земљама које нису признале Косово објасни да споразум није корак ка признању независности већ ка нормализацији односа између Србије и дела њене територије.

"Ми почињемо кампању да објаснимо земљама да овим, не да није дошло до корака ка признању већ до корака ка нормализацији односа који ће бити крунисан усвајањем уставног закона којим се утврђује аутономија КИМ," објаснио је саветник председника.

"Споразум ни на који начин не признаје потребу да се Косово третира као независна држава," истакао је Ђурић и негирао да је Србија овим споразумом де јуре признала Косово о чему је говорио косовски премијер Хашим Тачи.

"Зашто Тачи ако је Косово независно не покуша да га учлани у УН?" упитао је Ђурић и истакао да Косово не може да постане чланица УН, али ни ЕУ јер му то право, како је објаснио, "оспорава Лисабонски споразум."

Поводом очекивања неких да ће ЕУ тражити од Србије да призна Косово пре уласка у Унију, Ђурић је рекао да се од Србије не може тражити да призна Косово када то не чине ни све чланице ЕУ.

"Они који траже од Србије да призна независност Косова заправо не желе да виде Србију у ЕУ, јер данас не постоји политичар који би то могао да заговара и да добије подршку грађана Србије," указао је саветник председника. 

Према његовим речима, за Србију је у предстојећем периоду веома важна имплементација споразума о нормализацији односа који предвиђа формирање Мешовите комисије која би надгледала примену договореног.

Цео план примене највероватније ће се одвијати уз посредовање Брисела, а у томе ће, како је прецизирао, бити кључни људи из кабинета високе представнице ЕУ Кетрин Ештон.

"Имплементација је за нас од суштинског значаја. Прави преговори тек сад почињу, јер споразум поставља само оквир," додао је он гостујући у емисији "Између две ватре" телевизије Б92.

Њиме се решава само један део питања али не и питања која су за Београд такође важна попут имоваине, СПЦ учешћа у централним институцијама, додао је Ђурић и поновио да споразум грађанима Србије на северу пружа сигурност и заштиту од доласка трупа Косова.

На питање како ће то бити гарантовано с обзиром да то није прецизирано у самом споразуму он је рекао да ће то гарантовати генерални секретар НАТО.

"Генерални секретар НАТО даје писмене гаранције за то да трупе Косова не могу да улазе на север Косова без сагласности Косовских Срба," рекао је саветник председника.

Шта предвиђа споразум

Подсетио је да надлежности просвете, здравства, просторног планирања остају под заштитом наше заједнице на КИМ, чиме се, додао је, стварају се предуслови да српска заједница постане повезани етнички идентитет.

Споразум не предвиђа ни да се Приштини омогући чланство у УН и другим међународним организацијама, и Србија то неће прихватити, поновио је Ђурић.

Осврћући се на то како ће изгледати правосудни систем на северу Косова, он је рекао да ће то бити дефинисано током процеса имплементације али да је сигурно да ће судије у судовима на северу бити Срби, а да предстоји договор о томе које ће право бити примењивано и сличним питањима.

"Ми те институције настављамо да третирамо као институције наше аутономне покрајине. Да би се уклонио паралелизам ми ћемо усвојити уставни закон који ће то дефинисати."

Ђурић је потврдио да ће се судити по важећим Косовским законима, али је рекао да то за Србију значи да ће се судити "законима који важе у аутономној покрајини."

На питање да ли ће Срби који желе да раде у Митровици у полицији морати да буду држављани Косова, Ђурић је оценио да је реч о комплексном питању које ће се ресавати на "креативан начин," у процесу имплементације споразума.

"У време СФРЈ имали смо више дрзављанства -држављанство Југославије и матичне републике. То је птиање које мора да се решава у процесу имплементације. Ту ће доћи до изражаја наша креативност," рекао је он.

На питање да ли споразум треба изнети на референдум као што траже неке опоазиционе странке, Ђурић је рекао да је "референдум легитимно политичко средство када се за тим јави политичка потреба."