Интервју: Дарко Танасковић

Гостујући у емисији "Сведок" на РТС-у, некадашњи амбасадор у Турској и Ватикану професор Дарко Танасковић рекао је да је већ први тренутак у избору новог папе, када се он појави на балкону и обрати верницима, веома значајан, да се из њега може се видети смер којим ће ићи у контакту са верницима, наравно и прве мисе, као и јучерашње обраћање на тргу Светог Петра.

(Снимак "Сведока" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије)

"Познаваоци кажу да тек када папа одреди новог државног секретара Свете столице, моћи ће се нешто прецизније рећи о реформама унтурашње структуре цркве. Сада је јасно да се папа Фрања определио за моралну реформу цркве, за њен однос са обичним верницима, нарочито са онима који због нечега пате. Већа промена које ће бити састоји се у личном примеру којим папа показује да не представља окошталу структуру Ватикана, него да је чћовек који се приближава верницима, као што је то Христ радио, ја у томе видим смер којим ће он водити цркву", каже Танасковић.

У смислу осавремењивања цркве не треба очекивати никакве промене, тврди.

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића је ли био изненађен када је чуо име новог папе, Танасковић каже да није очекивао овакав избор, али да је чињеница да су многи аналитичари и ближи Ватикану изненађени, јер нису предвиђали тако нешто.

"Постоји и она позната максима да ко у конклаву уђе као папа изађе као кардинал, а ја сам био и сигуран да ће конклава кратко трајати. Сада је много елемената који иду у правцу тига да је избор био логичан", рекао је професор Танасковић.

Додаје да је нови папа увек личност која у целини у датом тренутку одговара католичкој цркви, која на крају увек изабере таквог, и у томе је тај избор различит од неких чисто политичких избора. "Овде се прижељкивало да се дође до деевропеизације у вођењу католичке цркве, то је задовољено, а било је и кардинала из Канаде, САД, али то не би било згодно..овај папа је пореклом Италијан, одакле и кардинал Содано који је веома моћан, па ни то не треба заборавити.

Што се тиче реалне могућности да једнога дана и жене буду део конклаве, Танасковић одговара да у то не верује, јер је то једна од шпекулација као и она да је ово последњи бели папа, и да је то поједностављено тумачење односа у цркви.

Католичка црква и "твитерашко доба"

О првој конклави која се одржава у тзв. твитерашко доба, када су сви су очекивали да ће вести о гласању некако процурети пре појаве белог дима, рекао је да католичка црква у том погледу прати време, и да су предузете мере које ће спречити цурење информација.

"На техничком плану је то сигурно добро, али постоји нешто друго, никога не треба идеализовати, јер су сви кардинали људи. Католичка цркква је, међутим, дисциплинована када је у питању њен прљав веш, и изношење у јавност, јер схватају да то није у интересу цркве, та врста тајности је загарантована..".

Танасковић каже да постоји посебан папски савет за друштвене комуникације, који интензивно ради на изучавању канала комуникације, а то иде дотле да су сви кардинали присутни на интернету.

"У крајњој линији многи мисле да иза свега стоје САД, али да није лако закључити да је један од центара моћи у овом случају био и Вашингтон, иако ја не бих потценио такав начин размишљања. Јасно је и да је за Вашингтон покрет који се шири Латинском Америком исто што је за Ватикан некада била теорија ослобођења у Латинској Америци...

На питање о разлозима који су утицали на одлуку папе Бенедикта да се повуче, Танасковић одговара да уз резерву да греши заиста верује да се папа Бенедикт уморио, да је осетио да у тим годинама и са својим схватањима цркве не може више да обавља ту дужност. "Тешко је то рећи, њему се погоршало и здравствено стање, остарио је, занемоћао..а не верујем да је нешто конкретно на њега утицало, он се укупно заморио а имао је и од чега", тврди Танасковић.

О томе у чему се огледа да усамљеност папа, каже да се огледа у апсолутној моћи папе, на врху пирамиде, да се узима у обзир и да је он избор Светог духа, да је с једне стране у том контексту свемоћан и неприкосновен, али да му однос с људима постаје другачији, јер се другачије и обраћа него у случају пре него што је изабран за папу.

"Мало је људи од најближег и највећег поверења папи, а онда следи један јаз, јер многи на њега никада више не гледају као до јуче, пре избора", тврди Танасковић.

Истинска моћ Свете столице је, тврди Танасковић, у мноштву реалних утицаја, али са смањивањем током последњих деценија, јер слаби изнутра.

"Велика је ерозија поверења у цркву унутар самог католицизма, иако још има пуно ауторитета и јаких веза са центрима светске моћи, па је у том погледу овај догађај праћен на начин који је заиста говорио о разлогу зашто се томе придаје значај. Наравно уз дозу инерције и мистификације, коју Ватикан одржава, као привидну сопствену важност у међународним односима. Али ко има велику световну моћ, потцениће односе у духовној моћи", рекао је.

Атипична дипломатија у Ватикану

О томе како изгледа посао амбасадора у Ватикану, Танасковић каже да је важан део амбасадорске обавезе присуство мисама, али да то многе колеге занемарују.

"Мора се схватити да је за Свету столицу најзначајнији вид деловања тај кроз литургије, поруке које се тако манифестују, и упућују свету, и то је главна суштина нечега што је у другим државама редовна политичка активност унутар државе. Када се то не схвати, прво нема реакције, онда се амбасадор дискретно упозори, а онда ако се неко поново оглушује, директније се искаже незадовољство. То је запрааво једна атипична дипломатија. Амбасадори сразмерно ретко срећу папу, а постоје две врсте сусрета и само неколико при једном мандату. Када ви директно разговарате са светим оцем, то је једна врста сусрета, онда када предајете акредитиве на почетку мандата, па попричате двадесетак минута, и када се опраштате, јер Ватикан држи до тога да је то један приватни чин, ту је и породица...Такође, ту је и честитање Нове године папи, када он износи процену међународне ситуације, ту га увек видите, али то је кратак сусрет. Ја сам са Бенедиктом разговарао, али пре него је постао папа, као са кардиналом Рацингером", рекао је Дарко Танасковић.

О Тачијевом сусрету са папом, и о томе да је тражио од новог папе да призна независно Косово, Танасковић је рекао да су ту присутна два питања, од којих је једно озбиљно.

"Тачи јесте нешто говорио мало дуже него што је пристојно, вероватно јесте изреако ту жељу, папа му је кратко одговорио, ја не знам да ли се он и сећа, није то таква прилика, па ту је било 130 шефова делегација и црквених великодостојника, туи је и патријарх био, тако да заиста то нема везе..Друга, битнија ствар је однос Ватикана према једнострано проглашеној независности Косова, али ја не мислим да треба очекивати неке веће промене у том погледу, јер екуменска организавција новог папе има за циљ побољшање односа са православном црквом, па не би ту ишло у прилог да Ватикан призна Косово.."

О његовом разговору са папом Бенедиктом, каже да је папа тада био у прилично лошем здравственом стању, да му је поставио три питања. "Једно је било јесу ли Албанци више у верској мери Албанци или муслимани, и то је било за мене прва тема, мој први дипломатски задатак, тада је то била државна заједница, циљ је био да убеђујемо партнере у неоправданост самопроглашене косовске независности..ја нисам имао никаквих проблема, али после пријема код папе Јована Павла Другог, отишао сам код кардинала Содана, и он је рекао да зна шта ће бити мој главни задатак, али додао и да немају никакву намеру да мењају своју одлуку. Мени је то било велико олакшање, а њега је занимала тема ислама о којој сам после радо и говорио са њим".

Мала лукавства и велики интереси

На питање о томе како је Берлускони посећивао папу неколико пута, каже да је то била ствар дозволе протокола, да разведени католик може бити примљен у приватну посету, нађено је формално решење. "Нису могућа изненађења, важно је присуство мисама, и придржавање у свим појединостима протокола, јер онда нема непријатних изненађења, али нема ни говора о позивању, не може свако код папе, то је ствар правила и дипломатских најава...до папе Бенедикта су могли и министри иностраних послова, био је и Вук Драшковић у посети. Протокол је потом подигнут за лествицу, данас то могу само председници, и премијери држава, евентуално председници парламената", навео је Танасковић.

О томе да се за време његовог мандата догодила једна дипломатска непријатност, када је био у пратњи Филипа Вујановића, представљајући СЦГ, и када су се на улазу у папине одаје, наједном испред њега затворила врата, Танасковић каже да заиста није имао непријатности, али да се увек сети наше песме "Милош у Латинима", због окружења које је спремно да оствари интерес, увек у складу са правилима игре и изведено малим лукавствима и преварама, у границама пристојности.

"Мене је Вујановић, иначе врло коректан човек, за разлику од неких из тадашњег црногорског руководства, позвао у ту посету, било је то деликатно време, он је желео да ја будем присутан свим његовим разговорима у Ватикану, где је то протоколом предвиђено. Он је желео да ја немам осећај да он долази као председник Црне Горе, и да мене дезавуише, као амбасадора заједнице, и ја сам му захвалан на томе. Све је текло добро, а онда сам кретањем осталих у колони био удаљаван од Вујановића, и када је он прошао кроз последња врата, она су се најнормалније испред мога носа затворила. Мени је речено да пређем у суседни салон и да сачекам. Питао сам се често касније је ли то био неки захтев Вујановића, или идеја људи у Ватикану, не знам, али ценећи искреност Вујановића, мислим да су људи у Ватикану желели са њим да разговарају без сведока, имајући у виду касније односе Србије и Црне Горе", каже Танасковић.

И саопштења су део једне дипломатске игре, каже Танасковић.

"Постоји један маневарски простор, ви можете нечему дати већи значај, понешто прећутати и уобличити саопштење тако да вама више одговара. Некада се деси да се изађе из оквира тога, било је таквих ситуација, приликом посете председника Тадића у вези са наводним позивом да посети папу, па приликом посете Вука Драшковића папи.."ми смо мало проширили изјаве, мало дизајнирали, али истина ни у чему није била нарушена. Читати саопштења Свете столице фантастична је дипломатска школа", тврди.

Присуство васељенског патријарха Вартоломеја на јучерашњој инаугурацији папе, Танасковић коментарише као чињеницу да ће екуменски дијалог у сваком случају бити приоритет новог понтификата, као и да Васељенски патријарх доследно наставља пут побољшавања екуменских односа са Ватиканом.

"Видећемо како ће тећи ствари у троуглу између Москве, Рима и Цариграда, али нема сумње да ће дијалог бити интензивиран, и да ће нови папа радити на њему. То је значајно и из перспективе наше цркве, потом и наше државе у односима са Ватиканом", рекао је професор Танасковић.

Нисмо ближи папиној посети

О евентуалној могућности да папа посети Србију каже да то остаје велика тема, али да се суштински ништа не мења, "нисмо ближи таквој посети, можда смо мало даље".

"Просто се до сада није створила ситуација, та шанса је било обележавање хиљадите годишњице Миланског едикта. Ја се страшно не залажем ни да папа дође, али ни да не дође. Значајно је да је наша делегација на највишем државном нивоу, предвођена председником Николићем, била на устоличењу новог папе. То ме је подсетило на ситуацију када су ми рекли да је наша делегација била на највишем нивоу када је у Ватикану присуствовао дипломатски кор поводом смрти Јована Павла Другог, то је Света столица запазила", рекао је.На питање да ли је тачан утисак да се овде Ватикан често сагледава искључиво  кроз призму искустава које наш народ има са католичком црквом у Хрватској, рекао је да је то нормално, да је он то настојао и у Ватикану да објасни, и једном немачком кардиналу - Касперу.

"Када се говорило о поступку канонизације кардинала Степинца, ја сам рекао врло јасно и недипломатски да уколико до тога дође, да је мој боравак у Ватикану излишан, јер би то практично прекинуло било какав екуменски дијалог. Онда је он мени рекао да примећује да се у Србији на целокупни католицизам гледа кроз призму дела хрватског католицизма..А ево, колико јуче су претучени наши ученици из манастира Крка, пред фудбалску утакмицу, опет атмосфера мржње се ствара..дакле то се једноставно не може отклонити и нормално је да се кроз ту призму овде гледа на Ватикан, као и кроз помоћ коју је Ватикан у Другом светском рату пружао Хрватској. Али Ватикан би морао, ако има снаге, да утиче на Хрватску католичку цркву да се то промени. Има ту подоста и ирационалног, није то правично до краја, али је морално и историјски врло лако објашњиво", наводи Танасковић.

Што се тиче јачања Турске, њене улоге на Балкану, као и односа са Србијом, Танасковић је одговорио да се наставља кретање колосецима тако да се са једне стране настоји да се нађу модели за сарадњу са Турском, јер она је битан фактор региона, и други колосек где Турска свуда лобира за признање независности Косова, и то може и мора тако ићи.

"Ипак постоји граница, где ми морамо препознати сопствено достојанство и интерес. Али мислим да је нама највећи проблем што ми немамо потпуно јасну стратегију у тим односима и са Турском и са Ватиканом", каже.

Каже и да Давутоглу има "ту неоосманистичку опсесију", у смислу обједињавања некадашњег османског простора, и да му треба бити захвалан на тим изјавама, јер се види да иза турске политике увек стоји та неоосманистичка визија.

"Он помиње обједињавање Европе, ја не знам коме он говори, јер свако види да нема везе спајање градова који су некада били под Османским цартсвом, то много више личи на некадашње Мусолинијеве снове о обнови Римског царства свуда на Медитерану.."

Закључује да социјални и политички процеси на Блиском истоку воде у смеру даљег хаоса.

"Без алтернативе је само хаос у тим државама, као и то да исламистичке снаге свуда долазе на власт, а да су немуслиманске мањине у још тежим положајима него раније. Наставља се рушење равнотеже и мислим да у дужем временском периоду ту неће бити мира за оне који су још пре две године изашли на улице", тврди оријенталиста Дарко Танасковић.