Сваки пети посланик на суду?

Агенција за борбу против корупције покренула је постипак против 48 посланика Скупштине Србије, јер нису на време поднели извештај о имовини коју поседују. Већина посланика се изјаснила због чега касне са извештајем. Углавном наводе да је реч о техничкој грешци, односно да их Агенција није на време упозорила.

Имовина представника народа увек је под лупом јавности, али и знаком питања. Да ли заиста поседују оно што и пријављују. Неки посланици нису на време испунили и послали формулар.

Посланик Нове Србије Дубравка Филиповски каже да чињеница да није било промена у имовинским картама народних посланика НС-а су једина два разлога због чега седам од осам посланика није пријавило на време имовину.

"Мислим да је то велика мана у раду Агенције да она посланике није подсетила, зато су разлози многих су потпуно различити од тога да нису знали неке ствари из те процедуре, цела ствар није уређена како треба, а друго то је презункција кривице, а не презункција невиности", каже Миљенко Дерета, посланик ЛДП-а.

Посланика Српског покрета обнове Александар Чотрић каже да нема других прихода осим посланичке плате и да се његова имовина у протекле четири године није променила.

"Сматрао сам да нисам законски обавезан да поново пријављујем своју имовину", каже Чотрић. 

Имовина посланика, који су били у претходном сазиву, према подацима Агенције углавном се није мењала. Међутим има и оних који су из мањег прешли у већи стан, а неки и даље возе "југа".

"Нисам толоко интересовантна за неке просечне или надпросечне прилике у Србији, не поседујем ни некретнине", каже Дијана Вукомановић, посланик СПС-а.

Владимир Цвијан, посланик СНС-а каже да нема викендицу, већ породични стан у центру града, два аутомобила и један пословни простор.

"Мени се имовина увећела последних година јер сам адвокат, од како сам постао посланик мени се чак смањује имовина", каже Цвијан.

Скоро сви који су каснили добиће прекршајну пријаву, кажу у Агенцији. Новчана казна износи између 50 и 150 хиљада.

"Не ради се о ничијој радозналости да зна одакле новац баш посланицима, већ је право јавности да зна ко финансира ста су извори прихада, да ли они опадају или расту са трајањем мандата посланика и када се то буде схватило као нормалан јавни интерес и право, онда ће се другачије понашати", каже Зоран Стојиљковић из Агенције за борбу против корупције

Из Агенције подсећају да је рок за подношење ванредних извештаја о имовини и приходима 31. јануар, као и да се ти извештаји односе на промене настале у имовинском стању функционера током 2012. године.

Према проценама Агенције, реч је о променама које се односе на увећање, односно умањење, имовине у износу од око 4.000 евра.