Механизам за шенгенску црну листу

Посланица Европског парламента Тања Фајон рекла је за РТС да ће Европски парламент до краја године усвојити механизам за убрзано враћање визног режима за земље из којих долази велики број азиланата. Иако се то, пре свега, односи на земље Западног Балкана, то још не значи да ће Србија аутоматски бити враћена на црну шенгенску листу. Из Брисела стижу и другачији предлози за решавање проблема лажних азиланата.

Шездесет одсто више азиланата стигло је у Западну Европу са Балкана у 2012. години у односу на прошлу годину. Само у Немачку у септембру је стигло 4.000 захтева из Србије.

Министри унутрашњих послова шест земаља затражили су хитне мере за заустављање прилива азиланата, али и хитно увођење механизма за убрзано враћање визног режима земљама из којих азиланти долазе. Да би механизам ступио на снагу, потребно је још да га усвоји Европски парламент.   

"Очекујем да ћемо сада када је притисак појединих земаља чланица ЕУ велики, до краја године или почетком следеће године усвојити тај механизам. Онда је, наравно, опасност да нека земља затражи суспензију веома озбиљна", каже Тања Фајон, посланица у Европском парламенту.

Још нико није тражио враћање виза за Србију и друге земље Западног Балкана, али једном када тај менизам буде усвојен у Европском парламенту, земље чланице ЕУ моћи ће то да ураде релативно брзо и једноставно.

Тања Фајон каже да је врло могуће да се међу земљама чланицама успостави довољна већина за враћање виза, пре свега Србији, јер одатле долази највећи број азиланата. Али разлог за њихов пораст у Немачкој јесте одлука тамошњег Уставног суда којом се увећава материјална помоћ на коју могу да рачунају, кажу аналитичари.

"Сада четворочлана породица добија смештај, храну, одећу, медицинску негу и џепарац од 420 евра месечно. Раније је то било око сто. Јасно је зашто они долазе у Немачку", каже Александра Штиглмајер из Европске иницијативе за стабилност.

Александра Штиглмајер каже да власти Србије не могу да учине много више против злоупотребе азила а да не угрозе људска права мањина, јер информативне кампање и поправљање услова живота неће дати резултате на краћи рок.

"Решење није да се поново врате визе грађанима Србије него да се укину бенефиције за азиланте. То је могуће урадити уз помоћ приниципа "сигурних земаља". То значи да се за грађане Србије може убрзати процедура, што су неке земље урадиле и оне немају више проблема", каже Александра Штиглмајер.

О мерама за смањивање броја азиланата и механизму за враћање виза разговараће министри унутрашњих послова Европске уније 25. октобра.