Опстанак раван подвигу

У селу Бабљаку код Урошевца, до јуна 1999. године у 60 домаћинстава живело је више од 300 Срба. Први који су се вратили 2004. године, затекли су рушевине и пустош. Обновљено је 56 кућа. Од тридесеторо повратника остало је 10 породица које се боре за опстанак.

Јака хладноћа с којом су морали сами да се изборе, сада је иза њих. Али, нема краја сталним искушењима којима су изложени. Без слободе кретања, без основних услова за живот, уз сталне пљачке, њихов опстанак свесни су да је раван подвигу.

"Имали смо проблема, све куће су биле поразбијане, били смо опљачкани. Ми овде седимо, малтене пркосимо сами себи, јер сваки дан може да ти се деси чудо", каже Србољуб Николић.

Својим присуством, кажу, штите и земљу оних суседа који се још нису вратили.

"У Бабљаку Срби су власници преко 300 хектара земље, док Албанци поседују свега 20 хектара. Нико нема намеру да прода земљу", каже мештанин Рајко Денић.

Стари Урошевчани кажу да постоји жеља код косовских власти, да се ситуација нормализује, све би било другачије. Помно прате све договоре између Београда и Приштине који директно могу да утичу на њих и њихов опстанак.

"Ако ја треба да извадим личну карту, ја да будем Косовар нећу. Ја нисам Косовар ја сам Србин. Ја не могу да спречим независност Косова али могу да спречим да не постанем Албанац! То је моје право", рекао је Србољуб Николић.

"Кажу да се за Косово дају велике паре, дају се, али овде не стижу, другари! Ми то не видимо", испричала је Душанка Петровић.

У Урошевачкој општини у неколико села живе Срби повратници.

Политичаре из централне Србије, онима који, како кажу, олако дају изјаве о Косову и Метохији, мештани Бабљака позивају да дођу на најмање 15 дана и увере се како живе Срби повратници у енклавама.