Осам година од погрома на Космету

Прошло је осам година од мартовских нереда на Косову и Метохији, у којима је страдало 19 особа, а протерано више од 4.000 Срба и других неалбанаца. У највећим етнички мотивисаним сукобима од доласка међународних снага у покрајину порушено је и запаљено око 900 кућа и 35 православних цркава и манастира.

Порушене су и запаљене и средњовековне светиње, попут Богородице Љевишке у Призрену из 14. века.

Осам година Небојша Марковић не може у своју кућу у Косову Пољу. Запаљена је у ноћи 17. марта. Уместо да спречи насиље, косовска полиција је те ноћи дошла код Марковића како би их евакуисала.

"Нисмо имали куда, нисмо имали други излаз. Отишли су до краја насеља, стрпали нас у неки џип. Ујутру су нас даље водили према Митровици. Од тог тренутка, ни ја ни моје комшије, нико више се није вратио", присећа се Мрковић.

У Косову Пољу никоме од прогнаних Срба није понуђена било каква помоћ да се врате.

"Ниједна структура ми није изашла у сусрет нити ме је питала да ли сам се снашао. Ја сам све што сам имао уложио у ту кућу и до данашњег дана остало је све како је било", наводи Марковић.

Већину обновљених кућа у Косову Пољу купили су Албанци. Оне које нису продате, поново су запаљене и претворене у сметлиште.

Поводом годишњице мартовског погрома, епископ рашкопризренски и косовскометохијски Теодосије служио је у Приштини парастос жртвама мартовског насиља.

Парастос је служен у делимично обновљеном православном храму Свети Никола у Приштини који је с парохијским домом био потпуно спаљен марта 2004. године.

Владика је истакао да Косово и Метохија није само територија, већ извориште српског бића.

"Данас, сетивши се тог страшног тренутка када је у марту 2004. године страдао наш српски народ, када су светиње паљене, домови паљени, на десетине њих убијени, а стотине људи је морало да напусти своје домове, тешимо се да ће се Господ смиловати на нас и да нас неће оставити, већ да ће нам помоћи да обновимо своје биће и присуство на овом простору", поручио је Теодосије.

Епископ је рекао да сви Срби који су напустили своје домове и који су прогнани са својих огњишта треба да се врате и да, како је навео, заснују свој живот тамо где су почели.

Како је рекао, они који су страдали у мартовском погрому своје животе су дали "само зато што су живели на овом простору и што су били Срби".

Теодосије је рекао да и Срби и Албанци могу чинити добро једни другима. Како је истакао, има много примера да комшије и даље могу да живе једни поред других, да и Срби и Албанци могу чинити добро једни другима и да такви примери треба да буду "путоказ да је могуће засновати заједнички живот на овим просторима'.

Венци у Косовској Митровици

Осмогодишњица мартовског погрома обележена је и полагањем венаца и паљењем свећа код споменика "Истина" у северном делу Косовске Митровице.

Представници локалних самоуправа из Косовске Митровице и Звечана, Удружења бораца и киднапованих и несталих Срба и грађани одали су пошту Боривоју Спасојевићу и Јани Тучев који су страдали у мартовском насиљу пре осам година.

У храму Светог Димитрија у Косовској Митровици јутрос је служена литургија, а потом и парастос за страдале на Косову и Метохији.

Председник Удружења породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији Милорад Трифуновић рекао је да мартовски погром представља велику тугу, оптуживши међународну заједницу да није ништа учинила како би заштитила Србе.

Шеф српске дипломатије Вук Јеремић, који борави у дводневној посети Русији, присуствовао је литургији у српској православној цркви светих Петра и Павла у Москви, где је одржан помен жртвама погрома.

Свету литургију служио је викарни епископ моравички Антоније који је подсетио на људске жртве и оштећене и уништене православне светиње од којих су неке старе више од шест векова и налазе се под заштитом Унеска.

У мартовском насиљу повређене су 954 особе, међу њима и десетине припадника међународних снага, а уништена су 72 возила Уједињених нација. Етнички је очишћено шест градова и девет села, спаљен је манастир Девич код Србице, који још није потпуно обновљен.

Оскрнављена су многа гробља на Косову и Метохији, а у црквама је нестао или оштећен велики број вредних икона и других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих које сведоче о вековном постојању Срба.

Мисија Унеска, чији су представници касније обишли демолиране православне цркаве и манастире у покрајини, направила је процену према којој штета на њима износи приближно 30 милиона долара.

Запаљени су конаци манастира Светих архангела код Призрена. У Призрену је поред цркве Богородице Љевишке изгорео и Храм светог Ђорђа из 16. века.

Процес обнове Љевишке је још у току, а црква Светог Ђорђа је после обнове освештана у зиму 2010. године. У мартовском погрому запаљена је и зграда Богословије и оскрнављено седиште Рашко-призренске епархије.

Повод за погром

Повод за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар шест албанских дечака из села Чабар код Зубиног Потока и тако тројицу отерали у смрт.

Истрага Унмик полиције утврдила је да су албанске оптужбе лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су "преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села".

Албански екстремисти су најпре започели протесте у јужном делу Косовске Митровице, а у сумрак су кренули у оружани напад на Србе у северном делу града - где су интервенисали припадници Кфора.

Насиље и напади пренели су се јужније, у село Чаглавицу и друга насеља на подручју Приштине, а на мети су се нашла српска села и градови широм покрајине - Липљан, Гњилане, Урошевац, Ђаковица и Призрен.

Терор је настављен сутрадан, 18. марта, када су Срби морали да напусте Косово Поље, Обилић, Племетина код Вучитрна, Свињаре надомак Косовске Митровице, док је у селу Бијело Поље код Пећи запаљено свих 28 повратничких кућа и парохијски дом.

Мање групе Срба спас су потражиле у базама Кфора, а остали у безбеднијим српским енклавама. Већина је и данас у колективним центрима, контејнерским насељима близу Грачанице, или у туђим домовима, а мало ко се одлучио на повратак. Око 250 Срба избегло је у унутрашност Србије.

У неколико градова избили су тих дана протести, у Нишу и Београду запаљене су џамије, а у главном граду је током немира повређено 17 грађана и полицајаца.

Представници међународне заједнице оценили су тада да је "етнички мотивисано насиље" над Србима на КиМ "планирано и добро оркестрирано", али се испоставило да више од 20.000 припадника међународних снага није било спремно, или нису хтели да га осујете и спрече.

За мартовско насиље 2004. године на Космету Еулекс је кривим прогласио 14 особа и осудио их на затворске казне, док је једну особу ослободио.

Портпаролка Еулекса Ирина Гудељевић навела је да су судије Еулекса укупно радиле на девет предмета, и да је у још једном поступку оптужница потврђена и осумњичени чека на суђење.