Лобирање и европске интеграције

Од одлагања одлуке о додељивању статусу кандидата за крај фебруара, Србија је напредовала у испуњавању задатих услова, поручио је шеф Делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер на скупу о значају лобирања и утицају лобиста у процесу европских интеграција.

У ишчекивању кандидатуре, Дежер каже да је потребно учинити више. "То су три ствари: потребно је наћи решење за регионално представљање Приштине, применити постигнуто у дијалогу Београда и Приштине, а треће да се Кфору и Еулексу омогући потпуна слобода кретања на Косову", каже Дежер.

У српској Влади свесни су да се технички процес прикључења ЕУ доживљава као политички, па лобисте виде као неку врсту адвоката који би код куће објашњавали европски пут, а у Бриселу напредак који земља оствари.

"Често у Србији чујете аргумент да грешимо што нисмо унајмили неког ко би за нас лобирао или што немамо неког јаког пријатеља који би нас погурао. Има места за лобирање, али основа тога мора да буде конкретан помак који се дешава код куће", каже Милица Делевић, шеф Канцеларије за европске интеграције.

Интересе своје земље, институције или компаније у Бриселу, према неким проценама, заступа око 18.000 лобиста.

"Оно што би лобисти из Србије требало да имају у Бриселу, то је канцеларија, да се та међусобна размена информација одвија преко лобиста, не да Влада ангажује лобисте у Бриселу", каже Зоран Домазет, председник Друштва лобиста Србије.

Прави процес лобирања, оцењује Дежер, почиње када држава постане члан ЕУ и то је онда нормалан део доношења одлука. До тада, ту област треба пажљиво уредити законом, који се, иначе, очекује ове године.