среда, 08. феб 2012. | Изаберите писмо: Latinica



 

Насловна > Вести > Друштво > Гиљотина прописа још увек тупа

недеља, 05. сеп 2010, 07:44 -> 13:34

Гиљотина прописа још увек тупа

Рок за завршетак такозване гиљотине прописа истекао пре два месеца, али још није познато када ће тај посао бити окончан. Из Јединице за свеобухватну реформу прописа поручују да је већи део посла готов, док у Националној алијанси за локални економски развој тврде да су резултати више него скромни.

Пре два месеца истекао је рок за завршетак такозване гиљотине прописа, али нико не може да каже када ће тај посао бити окончан. Нема сагласности ни о томе колико је до сада урађено. Из Јединице за свеобухватну реформу прописа поручују да је већи део посла готов, док у Националној алијанси за локални економски развој-Наледу тврде да су резултати више него скромни.

Изјаве Андрее Марушић и Ненада Миленковића

Низу сасечених прописа од 1. октобра додаје се и тај да ће послодавци за пријаву радника попуњавати само један, уместо три обрасца. Тиме ће се додатно уштедети, тврде у Јединици за свеобухватну реформу прописа, у којој рачунају да је до сада урађено 60 одсто посла.

"Највећи број препорука се односио на два министарства, економије и регионалног развоја и министарство финансија", каже Андреа Марушић из Јединице за свеобухватну реформу прописа.

Мада се појединачно труде, ниједном министарству гиљотина није приоритет, мисле у Наледу. Не верују у прорачун о уштеди, а резултати сече прописа за њих су недовољно добри.

"Не може се рећи да неко пружа отпор, ради се о томе да се недовољно сарађује. Постоје процедуре које морају да се усагласе на више места и због тога мислим да је потребан координисани напор више министарстава са неког вишег ауторитета, можда кабинета премијера, који би заиста ту причу довео до краја", сматра Ненад Миленковић, из Националне алијансе за локални економски развој.

Најпроблематичније и даље је у областима пореза, инспекцијског надзора, издавања грађевинских дозвола које су и даље оптерећене низом прописа. То одбија инвеститоре.

"Врло често не знају где треба да се обрате, да ли је то општина, град, република ко даје дозволе за шта. Од баналног примера да уколико неко жели да производи енергију на еколошки начин постављањем ветрењача њему треба 26 дозвола које чекају годину дана и онда они одустану од тога, али ако то могу да добију у суседној Румунији или Бугарској брзо, просто ће тамо да инвестирају. Ми треба да склонимо све што је могућа препрека домаћим и страним инвеститорима јер су нам у интересу нова радна места", каже Миленковић.

"У инспекцијском делу је проблем што се инспекције налазе у надлежности великог броја министарстава, што су некоординиране па се дешава да иду у контролу сукцесивно једна за другом, што јако пуно кошта. Потребна је већа координација, можда прављење заједничких софтвера и видети ко где иде и зашто", сматра Марушић.

Додатна опасност по до сада урађено вреба од нових закона, који често уводе непотребне трошкове. Да то спречи покушаће ново тело, које би требало да буде формирано при Влади.

1
коментари број коментара 1 | cwпошаљи коментар
(недеља, 05. сеп 2010, 18:07)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Iskreno

Pa kako nije jasno kada ce proces giljotine propisa biti okoncan? Proces je okoncan pre 2 meseca i to je to. Sve je jasno, nepotrebne procedure nisu ukinute i nista nije uradjeno. Eto, to je epilog.

1
1