четвртак, 22. јул 2010, 03:00 -> 11:24
Дан одлуке
Међународни суд правде саопштава мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова. Тачно у 15 часова, председник тог суда Хисаши Овада прочитаће закључке до којих је 15 судија дошло од 1. децембра, када је расправа у Хагу отворена.
Тачно 22 месеца од када је Генерална скупштина УН подржала српски захтев да Међународни суд правде да мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова, први човек "светског суда" Хисаши Овада ће, тачно у 15 часова, објавити детаље документа који са нестрпљењем чекају Београд и Приштина.
Процес доношења саветодавног мишљења о Косову већ је ушао у историју међународног права, јер се у расправу укључио рекордан број држава, 36, као и због чињенице да је активно учешће узела и Кина, која се, претходно, никада није појавила на неком процесу пред Међународним судом правде.
Од 15 судија тог суда, које бира Генерачна скупштина УН, девет долази из држава које су признале Косово, односно из Јапана, Сијера Леонеа, Јордана, САД, Немачке, Француске, Новог Зеланда, Велике Британије и Сомалије. Преосталих шест судија је из Словачке, Кине, Мексика, Марока, Русије и Бразила.
Србија спремна на све
Председник Србије Борис Тадић изјавио је да од МСП очекује мишљење које ће значити да Албанци немају право на етнички мотивисану сецесију од Србије.
Тадић је рекао да очекује да Међународни суд правде да мишљење које ће бити фер и које ће уважити принципе међународног права. "Уколико би мишљењем Међународног суда правде био успостављен нови принцип, у читавом свету би се отворио процес стварања нових држава, што би дестабилизовало многе регионе света".
"Србија има план за сваку одлуку и приступ који је осмишљен", рекао је Тадић истичући да ће бити отворена "демократска дискусија" са странкама у опозицији и невладиним организацијама о даљим корацима, јер "државна политика према Косову почива на консензусу који је постигнут у Скупштини Србије".
Приштина неће нове преговоре
Приштина очекује да ће Међународни суд правде подржати аргументе у корист независности Косова, рекао је косовски председник Фатмир Сејдију, одбацивши, истовремено, могућност нових преговора између Београда и Приштине о статусу Косова.
"Суд ће, са аргументима који су предочени, дати мишљење које ће отворити нове процесе у нашој важној причи, која је била заједнички пројекат са међународном заједницом", рекао је Сејдију.
Сејдију је констатовао да је независност неповратан процес и подсетио да је Косово признало 69 држава у свету.
Хронологија догађаја
22. децембра 2009 - Истекао рок за одговоре на три питања које су судије Међународног суда поставиле на крају деветодневне расправе - да ли је независност дозвољена изван контекста деколонизације, да ли су привремене институције Косова водиле кампању за изборе, у јесен 2007. године, на платформи да прогласе независност једнострано и да ли је документом из Рамбујеа утврђено право на самоопредељење.
1-11. децембра 2009 - Пред Међународним судом правде у Хагу, почела расправа о легалности једностраног проглашења независности Косова. Србија и Косово добили по три сата за изношење аргумената. Током девет дана расправе пред Међународним судом правде у Хагу, своје мишљење о легалности самопроглашене независности Косова изнело је 29 делегација.
Оцену да је проглашење независности Косова у супротности са међународним правом, поред Србије, изнеле су Кина, Русија, Шпанија, Румунија, Кипар, Аргентина, Бразил, Вијетнам, Боливија, Венецуела, Азербејџан и Белорусија.
Супротан став су, уз представнике Косова, имали: САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Холандија, Аустрија, Норвешка, Данска, Финска, Бугарска, Хрватска, Албанија, Јордан и Саудијска Арабија. Представник Бурундија оценио је да ће Косово наставити да постоји као ентитет, без обзира на одлуку Међународног суда правде.
8. октобра 2008. године - Генерална скупштина УН усвојила, већином гласова, захтев Србије да се Међународни суд правде изјасни о легалности једнострано проглашене независности Косова. Српски предлог резолуције подржало је 77 делегата, "против" је гласало шест делегата, односно представници Палауа, Науруа, Микронезије, Маршалских Острва, Албаније и САД.
15. августа 2008 - Шеф српске дипломатије Вук Јеремић званично предао захтев Генералној скупштини УН, тражећи да то тело подржи резолуцију Србије, којом се тражи мишљење Међународнохг суда правде о легалности једнострано проглашене независности Косова. Питање том суду гласи: "Да ли је једнострано проглашена независност Косова од привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом?"
26. марта 2008. године - Србија најавила да ће затражити да се Међународни суд правде изјасни да ли је проглашењем независности Косова прекршено међународно право. Србија ће ту иницијативу покренути преко Генералне скупштине Уједињених нација.
21. фебруара 2008 - Око 500.000 људи окупило се, у центру Београда, на митингу "Косово је Србија". На платоу испред Храма, велики број људи палио је свеће. Околне улице су, такође, биле испуњене грађанима. У нередима који су уследили после митинга, погинуо је један од демонстраната, Зоран Вујовић. Око 200 људи је повређено, а полиција је привела 192 особе. Изгредници су запалили зграду америчке амбасаде, демолирана је хрватска амбасада.
18. фебруара 2008 - Скупштина Србије потврдила владину одлуку о поништавању "противправног једностраног проглашења независности Косова." За прихватање предлога Владе Србије, на ванредној седници, гласало је 225 посланика.
17. фебруара 2008 - Косовски парламент прогласио независност, после чега је уследило велико славље на улицама свих већих градова на Косову. Током неколико наредних дана, независност Косова признали: САД, Турска, Албанија, Аустрија, Немачка, Италија, Француска, Велика Британија, Аустралија, Пољска... До сада, независност Косова признало 69 земаља.
14. фебруара 2008 - Влада Србије донела Одлуку о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности.
19. децембра 2007 - Савет безбедности УН није донео никакве закључке у вези са питањем будућег статуса Косова. Србија затражила наставак преговора и успротивила се слању мисије ЕУ на Косово без претходне одлуке УН. Сејдију је изјавио да је за статус Косова независност једино прихватљиво решење.
10. децембар 2007 - Тројка преговарача ЕУ, САД и Русије, после 120 дана преговора, окончала мисију. У извештају Волфганга Ишингера, Френка Визнера и Александра Боцана Харченка наводи се да Београд и Приштина нису постигли споразум о будућем статусу Косова и да су се обе стране обавезале на уздржаност од насиља. Београд је затражио наставак преговора, а косовски Албанци не одустају од проглашења независности.
27-28. септембар 2007 - Шефови дипломатија земаља Контакт групе истакли су, у Њујорку, опредељење за споразумно решење статуса Косова, које би потврдио Савет безбедности УН.
Директни преговори представника Београда и Приштине, после којих су косовски Албанци представили предлог споразума о "успостављању добросуседских односа између држава Србије и Косова", што су српски званичници глатко одбили.
10. август 2007 - Тројка преговарача ЕУ, САД и Русије почела нову, 120 дана дугу, рунду преговора. У посредничкој тројци јасне су поделе на руски и амерички став - Русија наводи да је Ахтисаријев пакет пропао и да преговоре не треба ограничавати временски, док САД тражи решење за 120 дана и на основу плана изасланика УН.
20. јула 2007 - Суочени са јасном претњом руског вета, САД и пет чланица ЕУ одустали су од наставка процеса решавања статуса Косова у Савету безбедности УН и најавили да ће даљу бригу о том процесу, већ крајем месеца, преузети шесточлана Контакт група. Амерички председник Џорџ Буш, неколико дана касније, рекао да је време да Косово постане независна држава.
13. јула 2007 - Сједињене Америчке Државе и чланице ЕУ поднели Савету безбедности нови, пети предлог резолуције о Косову, којом се Србима и косовским Албанацима оставља још 120 дана за проналажење обострано прихватљивог решења, али без аутоматизма у спровођењу плана Мартија Ахтисарија, уколико ти преговори не уроде плодом.
25. априла 2007 - Савет безбедности, на захтев Београда и Москве, упутио на Косово посебну мисију која је за четири дана утврдила стање на терену пошто је неколико држава-чланица тог тела "изразило резерве у погледу решења" која је предложио Ахтисари.
26. марта 2007 - Ахтисари, у коначном извештају Савету безбедности, предложио надгледану независност као решење статуса Косова. "Реинтеграција Косова у Србију није реална опција, због чега је међународно надгледана независност најбоље решење", навео Ахтисари.
2. фебруара 2007 - Ахтисари представио нацрт решења, који је Србија одмах одбацила, док су га подржали косовски Албанци. Иако се у документу нигде имплицитно није помињала реч независност, Косову је дато за право да аплицира за чланство у међународним организацијама, формира оружане снаге и усвоји националне симболе.
20. септембра 2006 - Ахтисари у Њујорку упознао Контакт групу са током преговора. "Како овај процес улази у кључну фазу, министри се надају трајном решењу последњег великог питања у вези са распадом Југославије".
24. јула 2006 - Одржана прва рунда преговора о статусу Косова на највишем нивоу, при чему је председник Србије Борис Тадић косовским Албанцима понудио суштинску аутономију у границама Србије, што је председник Косова Фатмир Сејдију одбацио, наводећи да је независност једино решење на које ће Албанци пристати. "Београд је вољан да да све осим независности, а Приштина не жели ништа осим независности", изјавио је Ахтисари.
фебруар-септембар 2006 - Десет рунди преговора одржано у Бечу.
Јануар 2006 - Контакт група потврдила преговарачке принципе и позвала Београд и Приштину да конструктивно раде са Ахтисаријем, како би дошли до реалних решења за многа тешка питања која треба да буду размотрена.
11. новембра 2006 - Бивши фински председник Марти Ахтисари одабран за главног преговарача и, десет дана касније, стигао у Приштину, чиме је и практично почео преговарачки процес.
24. октобра 2005 - Савет безбедности УН дао зелено светло за почетак преговора о будућности Косова. Aмбасадори најмоћнијег тела светске организације подржали су предлог тадашњег генералног секретара УН Кофија Анана да почну преговори о статусу Косова.
7. октобра 2005 - Контакт група усвојила принципе решавања статуса Косова, у којима се наводи да то решење треба да буде у складу са међународним стандардима људских права, демократијом и међународним правом и да допринесе безбедности у региону.
