уторак, 13. јул 2010, 08:20 -> 19:13
Завршена расправа о Пословнику
Посланици Скупштине Србије завршили расправу о Предлогу новог пословника о раду парламента. Опозиција највише критиковала скраћени поступак за расправу о појединим законским предлозима.
Скупштина Србије завршила је расправу о Предлогу пословника о раду парламента који су поднели посланици владајуће коалиције, а сутра ће почету расправу о Предлогу закона о трговини.
Избор новог гувернера Народне банке Србије налази се такође на дневном реду ванредне седнице Скупштине Србије, а једини кандидат је председник Савета НБС Дејан Шошкић. Он је прихватио предлог председника Србије Бориса Тадића да буде на челу централне банке, после оставке гувернера Радована Јелашића.
Посланици владајуће већине оценили су да је кандидат за новог гувернера квалитетан кадар, који је способан да се ухвати у коштац са проблемима.
Представници опозиције навели да од новог гувернера не очекују много и изразили сумњу да НБС неће бити под политичким утицајима.
Дебату о Пословнику обележила је оштра критика опозиције и став владајуће већине да ће нова правила о раду повећати ефикасност и контролну улогу парламента.
Предлогом новог пословника се, између осталог, предвиђа смањење броја радних тела са 30 на 19, а постојећи одбори ће рад наставити до конституисања новог сазива скупштине.
У новом пословнику, новина је и да председник највишег законодавног тела након расправе о предлогу закона може да одреди дан за гласање за тај предлог, а казнене одредбе у тексту новог пословнику у односу на садашњи изражене су у процентима у односу на висину плате.
Образлажући предлог новог пословника, иза кога је стало 122 посланика, посланик ДС-а Бошко Ристић рекао је да се представљеним решењима усклађује садржина појединих норми са Уставом и законом у смислу потпуног остваривања функција Скупштине, а то су представничка, законодавна, контролна и изборна.
Према његовим речима, предвиђено је да ће сваки одбор имати по 17 чланова изузев одбора који ће се бавити контролом служби безбедности који ће имати девет чланова из разлога ефикасности и специфичности материје о којој се ради.
Предвиђено и да Скупштина заседа три дана у недељи, а да два дана буду резервисна за рад радних тела.
Посебна новина је, како је рекао Ристић, да Скупштина разматра извештаје независних регулаторних тела и има овлашћења у "смислу контроле над њиховим радом која неће угрозити самосталност тих тела".
"Овај пословник има за циљ да појача одговорност носилаца јавних функција за вршење те јавне функције. Желимо да уведемо нову парламентарну праксу, а то су чешћи разговори и договарања између владајуће већине и опозиције", рекао је Ристић.
Критика опозиције
Посланици опозиције у начелној расправи о Предлогу пословника о раду скупштине изнели су низ примедби, међу којима и оцене да је "антиевропски", да није ојачана улога парламента и да је "рестриктивнији" него ранији.
Посланици ЛДП су указали на "недостатак" јавне расправе и као највећу замерку изнели скраћени поступак за усвајање појединих закона.
"Пословник даје могућност манипулације тиме што ће Влада моћи да као предлагач тражи посебну убрзану процедуру, тврдећи да је закон европски, иако нема могућности да посланици утичу на став Владе", рекао је посланик ЛДП-а Иван Андрић.
Према ЛДП, пословник је "антиевропски" и не обраћа пажњу на суштину проблема - постављање јасних правила по којима би парламент функционисао у будућности.
Напредњаци су навели да пословник није појачао улогу парламента и да је значај скупштине њиме доведен "на најниже могуће гране", објашњавајући да под тим сматрају и време дато посланицима за расправу, и процедуре по којима се доносе закони, "посебно скраћеним поступком".
"Обесмишљен је институт посланичких питања. Ако вам министар не одговори на постављено питање ви немате права на следећих три плус два минута да појасните питање. Институти контроле су сведени на још нижу меру", каже Јоргованка Табаковић из СНС-а.
Посланици Српске радикалне странке су казали да ће "пословник докрајчити принципе парламентарне демократије у Србији" и да има више рестрикција него постојећи.
Из Демократске странке Србије су поручили да неће гласати за Предлог пословника, уз оцену да ниподаштава опозицију и да ће, ако буде изгласан, "служити на част" онима који за њега гласају.
"Ефикасан систем не мора бити демократски. Ви видите шта ћете да радите, то је питање ваше воље. Најбоље је да повучете овај предлог", истакао је функционер ДСС-а Милош Алигрудић.
Посланичка питања
У делу седнице резервисаном за посланичка питања, функционерка СРС-а Вјерица Радета је рекла да је странка поднела кривичне пријаве поводом, како је навела, хајке на лидера радикала и хашког оптуженика Војислава Шешеља и навода о наручивању убиства.
Према њеним речима, СРС је кривичну пријаву поднео и против лидера Српске напредне странке Томислава Николића, одбацивши као лажне наводе да је Шешељ тражио било чије убиство.
Посланик ЛДП-а Иван Адрић тражио је од председнице парламента да закаже седницу колегијума и Одбора за уставна питања поводом, како је навео, дискриминације бошљачке мањине у вези са избором за национални савет коју спроводи Министарство за људска и мањинска права и министар Светозар Чиплић.
Председница Славица Ђукић-Дејановић је навела да ће на колегијуму бити речи о тој теми.
Поводом захтева шефа посланичке групе ДСС Милоша Алигрудића да се закаже седница Административног одбора о мандату Драгана Шормаза, који је половином маја искључен из ДСС, Славица Ђукић-Дејановић рекла је да разговарала са председником Административног одбора и да ће он заказати седницу.
Посланик Нове Србије Срђан Спасојевић питао је министра за државну управу и локалну самоуправу Милана Марковића који је правни основ закључка Владе по којем је одборничка већина у Краљеву коју чине НС, ДСС и СРС сведена на 22 одборника.
