среда, 30. јун 2010, 07:15 -> 14:26
Скупштина о судијама Уставног суда
Скупштина Србије завршила расправу о предлогу председника Србије Бориса Тадића за избор судије Уставног суда Србије. За судије предложени Сабахудин Тахировић и Енвер Никшић. Опозиција сумња у стручност кандидата.
Посланици Скупштине Србије завршили су расправу о кандидатима које је за судију Уставног суда предложио председник Србије Борис Тадић, а рад ће наставити сутра разматрањем амандмана поднетих на Предлог закона о подстицању грађевинске индустрије Србије у условима економске кризе.
Председник Тадић је за судију уставног суда предложио судију Вишег суда у Новом Саду Сабахудина Тахировића и помоћника генералног директора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Енвера Никшића.
Тадић је у допису председници парламента Славици Ђукић-Дејановић навео да предложени кандидати поседују стручне и личне квалитете на основу којих могу обављати функцију за коју су предложени.
Никшић је рођен 1953. године у Новом Пазару, где је завршио основну и средњу школу, а потом и Правни факултет у Приштини, 1977. године.
За 30 година стажа био је и шеф Одсека за општу управу у Општини Нови Пазар, а од 2006. године је у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање.
Тахировић је рођен 1963. године у Новој Вароши. Дипломирао је на Правном факултету у Сарајеву, 1988. године, а био је судија Општинског суда у Новој Вароши, после чега је, одлуком Високог савета судства, изабран за судију Вишег суда у Новом Саду.
Опозиција против
Из посланичке групе "За европску Србију" указали су да ће избор судије омогућити да Уставни суд ради у пуном саставу и да је то још један корак ка формирању кредибилних, демократских институција.
Посланици већине опозиционих странка, међутим, изразили су током расправе сумњу у стручност и професионални ауторитет кандитата, пре свега, због, како су навели, скромне биографије "која о њима не говори довољно".
Радикали су оценили да су предложени кандадати нестручни, да немају довољно искустава за судију Уставног суда, што је, према њиховој оцени, врхунац правне каријере.
Они су казали и да је у предлагање кандидата "била укључена политика", али и нагласили да су Скупштини Србије, председнику Републике и Уставном суду поднели захтев за разрешење председнице тог суда Босе Ненадић.
Из Либерално-демократске партије су поручили да начин на који су кандидати предложени представља "ударац на демократски поредак", с обзиром да посланици судију треба да одаберу на основу "шест реченица у биографији".
Посланици ЛДП су навели да "само могу веровати председнику на реч" да су Тахировић и Никшић довољно стручни, јер о тим људима не знају ништа и ако би их подражали то би значило и да се слажу са односом који држава има према институцијама.
И посланици Демократске странке Србије су казали да сумњају у њихову стручност и затражили да се, када судија Уставног суда буде одабран, та одлука образложи, као и да кандидат који није "прошао" добије одговарајуће образложење.
Они су поново упутили критике на реформу правосуђа, као и посланици Нове Србије, који су казали да биографије не гарантују да ће кандидати судску функцију обављати стручно.
Посланици НС су додали да кандидатура Тахировића и Никшића показује да и место у Уставном суду може бити предмет политичке трговине.
Трећа ванредна седница почела је јуче, и то са две тачке дневног реда, пошто је Влада Србије из скупштинке процедуре повукла измене и допуне Закона о агенцији за борбу против корупције.
Поред Предлога кандидата за избор једног судије Уставног суда, посланици су завршили и начелни претрес предложених законских решења о подстицању грађевинске индустрије Србије у условима економске кризе.
Уставни суд има 15 судија, који се бирају и именују на девет година - пет бира парламент, пет именује председник Републике, а пет општа седница Врховног касационог суда.
