Сарадња Србије и Либије

Председник Србије Борис Тадић борави у Либији, где се састао са либијским вођом Моамаром ел Гадафијем.

Српски председник Борис Тадић борави у једнодневној посети Либији, где се у Сирту састао са либијским лидером Моамером ел Гадафијем у његовој летњој резиденцији.

У српској делегацији су и министар трговине и услуга Слободан Милосављевић и помоћник министра спољних послова за билатералне односе Здравко Понош.

Посета председника Србије Либији и разговори са Гадафијем су прилика да двојица државника разговарају не само о унапређењу традиционално добрих политичких веза Београда и Триполија, већ и о јачању економско-трговинских односа две земље, преноси агенција Танјуг.

Либија је до распада бивше Југославије била један од најважнијих привредних партнера Србије, посебно кад је реч о извођењу инвестиционих радова у иностранству, али су након увођења санкција трговинске везе две земље ограничне, да би почеле да се попорављају тек од половине ове деценије.

Гадафи је у септембру 2009. године уручио орден председнику Србије Тадићу, који је тада у Триполију присуствовао прослави 40 година либијске револуције, а на војној паради поводом те манифестације, у делегацији су били и министар одбране Драган Шутановац и генерални директор предузећа "Југоимпорт СДПР" Стеван Никчевић.

Прошле године, копредседник мешовитог Српско - либијског комитета Мухамед Хиџази позвао је, приликом посете Србији, српске компаније да учествују у пројектима изградње инфраструктуре у Либији за које ће влада те земље у наредној години издвојити око 25 милијарди долара.

После тродневног заседања тог Комитета у Београду потписани су Протокол о сарадњи две земље - Меморандум о сарадњи у области здравства, Меморандум о сарадњи у области туризма и Споразум о избегавању двоструког опорезивања.

Србија је половином деценије почела да извозу у Либију у нешто већем обиму индустријске машине, погонске апрате и урађаје, садни материјал и разну другу робу, па је извоз на годишњем нивоу достигао око 4,5 милиона долара, док је увоз био симболичан.

Арапски социјализам и исламска традиција 

Моамар Абу Мениар ел Гадафи рођен 1942. године, био је вођа војног удара којим је 1969. године, збачен краљ Идриз Први и од тада је политичар који без формалног мандата предводи Либију, која се простире на 1,76 милиона квадратних километара.

Либијски вођа је у ту државу увео облик исламског социјализма који је изложио седамдесетих година прошлог века у свом делу "Зелена књига", која је, према критичарима, на неуобичајен начин комбиновала начела државе благостања, арапског социјализма и исламску традицију.

Гадафијев узор је био египатски председник Гамал Абдел Насер, који је од позних педесетих па до смрти 1970. године, важио за вођу арапског света и био један од твораца Покрета несврстаних, заједно са ондашњим југословенским шефом државе Јосипом Брозом Титом и индијским премијером Џавахарлалом Нехруом.

Затегнути односи Либије и САД 

Гадафи је желео да уједини Египат, Либију, и Сирију у једну државу, а касније своју домовину са Тунисом, али у тим настојањима није успео.

Либијски вођа се последњих година истакао и као један од твораца Афричке уније, раније познате ка Организација афричког јединтва, у жељи да више од 50 држава на том континету организује слично Европској унији.

Деценије током којих је Гадафи, пуковник по чину, на челу Либије, биле су обележене веома затегнутим односима са западним земљама, нарочито Сједињеним Америчким Државама.

Међутим, после година проведених под међународним санкцијама, Либија је почетком 2000-тих нормализовала дипломатске односе са кључним западним државама, које поново показују интересовање за велика улагања у тамошњу привреду, нарочито сектор нафте и земног гаса.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 03. апр 2010, 13:42)
Жаровит [нерегистровани]

Пријатељ

Пуковник Гадафи и Либија су увек према Србији и Југославији били пријаељски расположени. Допста наших предузећа у грађевинарству, медицинских радника раде у Либији, и Либијских студената је све више у Србији. То је добра основа за сарадњу на обострано задовољство.