уторак, 16. мар 2010, 07:00 -> 21:13
Скупштина о амандманима
Посланици завршили разматрање амандмана на сет економских закона и на предложени закон о предшколском васпитању и образовању. Расправу о амандманима на Предлог царинског закона обележила полемика радикала и владајуће коалиције о Косову и ЕУ.
Републички парламент разматра 500 амандмана поднетих на 37 законских предлога. Посланици су завршили разматрање амандмана на сет економских закона као и на предложени закон о предшколском васпитању и образовању.
Одбор Скупштине Србије за правосуђе и управу није прихватио предлог Државне ревизорске институције да измени Закон о прекршајима и продужи рок застарелости гоњења са једне на три године, што значи да ће већина прекршаја у поступку ревизије и даље застаревати после годину дана.
Одбор сматра да је Законом о прекршајима утврђено да се, изузетно, за прекршаје из области царинског, спољнотрговинског и девизног пословања, јавних прихода и финансија, промета роба и услуга, животне средине и ваздушног саобраћаја може посебним законом прописати дужи рок застарелости гоњења.
Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић је изјавио да се од око 650.000 грађана Србије, који припадajу националним мањинама, у посебан бирачки списак уписало 399.321 људи.
На седници Одбора Скупштине Србије за међунационалне односе, на чијем дневном реду је био извештај о активностима на припреми избора за Националне савете националних мањина, Чиплић је рекао и да ће 16 од укупно 19 националних мањина бирати Националне савете на непосредним изборима 6. јуна.
У Београду и Новом Саду одзив је био мањи него у другим градовима, пошто су то велике средине у којима људи губе осећај националног идентитета, рекао је министар.
У непосредним изборима за националне савете учествоваће припадници албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, буњевачке, влашке, грчке, египћанске, мађарске, немачке, ромске, румунске, русинске, словачке, украјинске и чешке националне мањине.
Представници македонске, хрватске и словеначке националне мањине бираће чланове националних савета на посредан начин.
Министар просвете Жарко Обрадовић је, закључујући расправу, казао да је предложени закон о предшколском васпитању и образовању припреман седам година и да представља квалитативан корак напред, који ће помоћи да се многа питања реше.
Обрадовић је најавио да ће у наредне две године бити донето осам подзаконских аката који ће ближе уредити ту област. У току расправе посланици опозиције су изнели низ критика на Предлог закона о предшколском васпитању и образовању, на који су поднели близу 50 амандмана.
Радикали су предложили и да савет родитеља буде више укључен у одлучивање, наводећи да је до сада било бројних злоупотреба управо зато што су родитељи били заобилажени.
Посланици СРС су захтевали и смањење броја деце по групама, на шта су указили и посланици НС, који траже да настава за децу која користе знаковни језик буде организована на том језику, на шта им је министар одговорио да то предвиђа Закон о основама система образовања.
Напредњаци су предложили и да временски оквир за предшколски програм, уместо од 1. септрембра до 31. августа наредне године, како предвиђа предложени закон, буде организован од 1. септембра до 30. јуна наредне године.
Посланици треба да размотре амандмане на Предлоге закона о ученичком и студентском стандарду, затим амандмане на измене Закона о научноистраживачкој делатности, Закона о иновационој делатности.
Полемика о Косову и ЕУ
Предлогом царинског закона, како је навео предлагач, биће олакшан извоз и поједностављени царински поступци.
Расправу о амандманима на тај закон обележила је полемика посланика Српске радикалне странке и владајуће коалиције о Косову и Европској унији.
Радикали су питали да ли ће предложени царински закон бити примењиван на целој територији Србије, с обзиром на то да се у њега, како су истакли, уграђују стандарди организација које Србији то не дозвољавају.
"Не можете да обећавате европску перспективу са целовитом земљом. Европа не жели Србију са Косовом. Скупите храбрости и реците грађанима", рекао је посланик СРС Драган Стевановић.
Пут у ЕУ убрзан је у последњих годину дана, како Стевановић каже, не због тога што је Србија испунила стандарде већ зато што је то воља ЕУ "за шта ћемо тек да добијемо рачун".
Шеф посланичке групе "За европску Србију", Нада Колунџија, рекла је да су приоритети Владе Србије европске интеграције и очување интегритета и суверенитета земље и додала да су та два процеса одвојена, као и да нема условљавања.
На дневном реду седнице била је и расправа о амандманима на Измене закона о порезу на доходак грађана и о порезу на добит предузећа.
Размотрени су и предлози закона о задуживању Србије код "Ерсте банк", "Марфин банке" и "Војвођанске банке" и о давању гаранције Србије у корист "Банке Интезе" по задужењу предузећа "Србијагас".
Посланичка питања о наградној игри и приватизацији
Заменик председника посланичке групе Нове Србије Мирослав Маркићевић затражио је од министарке финансија Диане Драгутиновић да саопшти колико је новца од СМС лицитације уплаћено у буџет и да објасни како планира да новац врати грађанима.
Поново критикујући наградни игру на Радио-телевизији Србије, Маркићевић је затражио да се саопшти колике су плате на РТС-у "од портира до директора".
Мирослав Маркићевић није коментарисао тужбу коју је генерални директор РТС-а Александар Тијанић најавио против њега, али је затражио од Тијанића да саопшти колико је коштала реализација емисије Три па један за Осло, као и Евровизија 2008. године у Београду.
Посланик НС Мирослав Маркићевић нагласио је да се не плаши никога осим Бога и да га "тираде и увреде комунистичких хистерика" неће уплашити.
Маркићевић је најавио да ће његова странка помоћи оштећеним грађанима тако што ће "организовати тимове адвоката" који ће покушати да грађанима врате новац.
Посланици Демократске странке Србије су представнике власти питали да ли Србија има економску политику и која је то политика, као и да ли криза која је захватила Грчку може да има било какаве везе са Србијом.
Велику пажњу посланика изазвало је питање приватизације фирме "Новости", нарочито после изјаве Станка Суботића Цанета о нелегалној приватизацији те фирме и финансирању "Луке Београд".
Посланици Српске радикалне странке поставили су питање о приватизацији фирме "Новости" и позвали раднике те фирме да се удруже и покрену поступак.
Радикали су председницу парламента Славицу Ђукић-Дејановић питали о приватизацији Дуванске индустрије "Ниш", коју је фирма "Морган стенли" добила за 10 милиона евра, а није била регистрована.
Председница Славица Ђукић-Дејановић разговарала је са председником Одбора за правосуђе и управу и председником Радне групе за израду Пословника Скупштине Србије Бошком Ристићем о раду на новом Пословнику, који би требало да буде усвојен до краја маја.
