среда, 20. јан 2010, 11:33 -> 13:54
Повлачење хрватске тужбе није кључно
Србија нема интерес да превише инсистира на теми повлачења узајамних тужби за геноцид. Хрватска је на потезу. Ми треба да отворимо питања судбине хиљада избеглица, нерешених станарских права, границе, изјавио Расим Љајић.
Повлачење узајамних тужби за геноцид Србије и Хрватске није кључно питање за Београд јер постоји низ других отворених проблема у односима две државе које треба решавати, оценио је председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић.
Односи Хрватске и Србије објективно су бољи од перцепције каква постоји у јавности, оценили су хрватски министар спољних послова Гордан Јандроковић и амбасадор Србије у Загребу Станимир Вукићевић.
Како је саопштено из хрватског Министарства спољних послова и европских интеграција, Јандроковић и Вукићевић су се сагласили да сарадња у привреди, култури, туризму и у комуникацији државних институција напредује, али су истакли потребу јачања рада стручних
група две државе на решавању отворених питања.
Јандроковић је током разговора изразио уверење да ће међусобни односи из фазе ривалитета прерасти у партнерство од обостраног интереса. Подржао је и европску перспективу Србије у политичком и техничком смислу.
Како је наведено у саопштењу, доказ за то је и одлука владе да хрватске преводе правне тековине ЕУ уступи Србији, као и другим заинтересованим земљама југоисточне Европе, на чему је Вукићевић захвалио.
"Чини ми се да Србија нема интерес да превише инсистира на теми повлачења тужби. Хрватска је на потезу, а ми немамо разлога да бежимо од пресуде Међународног суда правде", рекао је Љајић агенцији Бета.
Простор за вансудски договор, према његовим речима, постојао је пре него што је Хрватска поднела тужбу, а када је већ поднета, Хрватска је та која треба да одлучи да ли ће је повући.
Љајић је изразио уверење да ће, ако тужба не буде повучена, Међународни суд правде донети праведну одлуку.
Расим Љајић је указао и да тужба за геноцид није главна препрека за пуну нормализацију односа, пошто Србија има пуно других отворених питања у односу са Хрватском.
Тужбу за геноцид, ако Хрватска тако одлучи, треба да решава Међународни суд правде, а ми треба да отворимо друга питања која се тичу судбине хиљада људи - питања избеглица, нерешених станарских права, границе, потпуне диспропорције у економским односима односно чињенице да је само 4-5 српских фирми присутно у Хрватској, навео је министар Љајић.
Упитан да ли је могуће поредити хрватску тужбу са пресудом по тужби за геноцид коју је БиХ поднела против СР Југославије, односно Србије, Љајић је рекао да је чињеница да су односи нажалост далеко од пуне нормализације.
За нормализацију односа потребно пуно конкретних потеза
За нормализацију односа и стварање поверења биће потребно пуно конкрентих малих потеза, који треба да буду праћени и економским растом, успешним европским интеграцијама и реформама. Један од тих корака, како је рекао, свакако је и декларација о Сребреници.
Њено усвајање у Скупштини Србије, навео је Љајић, "неће решити све проблеме у односима, неће бити нека огормна утеха за жртве, али у сваком случају показује јасан сигнал Србије да је свесна злочина који су почињени у Сребреници и да је спремна да одлучније уђе у процес суочавања са прошлошћу и процес помирења".
На питање да ли је Национални савет укључен у израду текста декларације, Љајић је одговорио одречно, али је додао да сматра да резолуцију треба усвојити у интересу Србије и помирења у региону.
Још увек немамо коначан текст резолуције, она је предмет усаглашавања, консултација међу странкама владајуће коалиције али и другим парламентарним странкама и верујем да ће се доћи до текста две резолуције које ће добити већину у парламенту, навео је председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом.
Србија ће усвајањем декларације добити на моралном и политичком међународном кредибилитету, а добиће и већи маневарски простор да се инсистира на жртвама српског народа током сукоба, оценио је Расим Љајић.
