Интервју: Борис Тадић

Годишњи извештај Србији. У ексклузивном интервјуу за РТС председник Републике Србије говори: шта нас чека следеће године, Хоће ли Европа Србију, има ли избора 2009. године? Разговор водиo Ненад Љ. Стефановић. Снимак интервјуа можете видети на нашој страни Емисије.

На крају смо једне  изузетно тешке године, а што се тиче оне наредне 2009. економисти се већ недељама утркују да пронађу адекватну нијансу црне боје не би ли је описали.

Тренутак је, дакле, да говоримо о државним пословима Србије у једном новом економском амбијенту, амбијенту светске економске кризе.

- Господине Тадићу, у важне државне послове спада наравно и све оно што се тиче Војске и система безбедности, и данас је по свему судећи одржана једна маратонска седница Савета за националну безбедност. Кажем, по свему судећи јер смо очекивали да ће до наших ударних информативних емисија стићи и неко саопштење. Није га било. Реците нам оно што можете, или што хоћете у овом тренутку да кажете о тој седници.

Тадић: Ова седница као и увек посвећена је анализи безбедносне ситуације, и грађанима на самом почетку могу да кажем да су наши одбрамбени потенцијали, да је стање система одбране у Србији добро, и да они могу бити безбедни. Могу бити безбедни и за Нову годину и у будућности. Анализирали смо и ситуацију у борби против организованог криминала.

Ту се суочавамо са својеврсним изазовима зато што људи који се баве организованим криминалом у региону не признају границе, врло су добро упућени једни у друге, и малтене не може се идентификовати ниједан случај злочина, или акт организованог криминала а да није било неке међурегионалне повезаности.

Говорили смо и о ситуацији након полицијске акције у Прешеву, и можемо рећи да је она изведена потпуно у складу са законом Србије, и да апсолутно није усмерена против Албанаца у Прешеву и јужним српским општинама већ је, просто, усмерена против оних људи за које недовосмислено постоје докази да су умешани у злочине током ратних збивања на Косову и Метохији. Било како било, ови дани који су иза нас обиловали су дискусијама у јавности везано за систем одбране и однос између министра одбране и начелника Генералштаба.

С тим у вези ја сам потпуно свестан својих уставних обавеза, и сутра ћу обавестити јавност о властитим одлукама, али данас седница Савета за безбедност била је посвећена и Војсци Србије и систему одбране уопште, и констатација да је одбрана на завидном нивоу је нешто иза чега апсолутно стојим, иза чега стоје и сви надлежни у систему одбране.

А какве ћу одлуке доносити у вези са збивањима последних дана у том систему, о томе ће јавност бити обавештена током сутрашњег дана.

- Разговарали сте, ако сам добро запамтио, пет и по, шест сати можда данас, јесте ли добили довољно јасне и ставове свих оних који су учествовали да бисте сутра могли да одлучите?

Тадић: Да будем потпуно јасан. Ова седница није била посвећена само Војсци и систему одбране. Ова седница је била посвећена сектору безбедности. То значи, анализирали смо економску ситуацију, анализирали смо неповољно дејство економске ситуације или све безбедносне консеквенце једне такве ситуације.

Анализирали смо стање у сваком појединачном сектору безбедности, акције које су у току, и у том смислу морали смо да направимо пресек. Данас је, наравно, поред мене у раду учествовао и премијер Србије и на овој седници и дали смо једну политичку димензију свим овим равнима које се тичу сектора безбедности.

Што се тиче самог система одбране, све смо анализирали, будите уверени, и грађани треба да буду апсолутно спокојни с тим у вези. Наставићемо реформе наших оружаних снага, али ћу, наравно, у складу са својим надлежностима доносити и одлуке везано за гестове, акте свих људи из система одбране последних дана.

- А јесте ли утврдили, претпостављам да сте разговарали о томе, како се догодило да се тако важна питања одбране развлаче по новинама на један лош начин?

Тадић: То је била једна од тема, и ту сви који су учесници у систему одбране сносе свој део одговорности. Оно што је такође веома важно је да комуникација између начелника Генералштаба и министра одбране, независно од увек постојећих концепцијских разлика, мора да буде сагласна општем безбедносном интересу.

Ја сам данас изнео свој став, већ једном исказан у јавности, да свако ту има свој део одговорности, али истовремено апослутно је недозвољиво да се крши војна дисциплина у овако важном систему као што је систем одбране, и да се питања која се тичу будућности нашег система одбране расправљају на један неадекватан начин у медијима.

Што не значи да не треба да постоји јавна расправа и демократска расправа о стратегији безбедности и питањима која се тичу одбране Србије. Али ми управо данас доносимо стратешке документе, и јавна расправа јесте у току, али на овакав начин вођена расправа у ствари само омета доношење стратегијских докумената и даље спровођење реформи.

- Јавност је наравно очекивала да чује данас, пошто су многи медији то најављивали, тзв. дисциплинску меру... ( Тадић: Сутра.) Понош или Шутановац.
Рекли сте "сутра". Али сложићемо се да је то наравно мање важно од онога што сте малопре рекли, да ли је земља безбедна или није.
Можемо ли ми вечерас да родитељима који имају децу у војсци, чији је син можда сада на стражи да поручимо, можда то, овако, банализује мало ствари, не брините то што се генерал и министар одбране посвађају, имају различита мишљења, не значи да ова земља нема систем одбране, да ваше дете није безбедно, да нисмо сви безбедни?

Тадић: Управо то. Дакле, земља је безбедна. Линија командовања и линија субординације и даље фунционишу, све војне структуре раде свој посао. Војска је радила свој посао и претходних дана у свим безбедносним акцијама. О томе је јавност такође обавештена.

Ја ћу наравно бити у непрекидном контакту са оружаним снагама, имајући у виду своју командну уставну надлежност. Министарство одбране ће радити свој посао, и различита мишљења, па добрим делом и лични спорови морају бити стављени у страну када су концепцијска питања на дневном реду, а то је оно што треба да расправљамо. 

Уосталом, да будем потпуно отворен, од 2003. године када су почете реформе нашег система одбране, постоје различите концепције, имамо различита решења у различитим земљама, и та дискусија је добра, и она је увек плодотворна, али када се не води на овакав начин, него када се води просто кроз канале и кроз форуме који су надлежни.

- Вашу одлуку ћемо, дакле, сазнати сутра...

Тадић: Завршићемо све што треба да завршимо до краја ове године, и одлуке везане за систем одбране. Ево, видим и доношење Буџета у Скупштини Србије и још неке друге важне одлуке јер немамо много времена за губљење.

- Хоће ли бити лакше са буџетом, зато што је било и оних који су тврдили, па чак и ако га не буде, може се, и није велика штета?

Тадић: Мислим да смо потрошили неколико дана на врло непринципијелне расправе у којима је парламентарна говорница више  коришћена за сукобе дојучерашњих партијских пријатеља из СРС. Мислим да то није корисно за будућност ове земље.

Са друге стране, јавност је имала прилике да види једну опструкцију рада Парламента, која је на неки начин легитимна, дакле, да не буде никакве дилеме. У свим  демократијама постоји могућност да заступници грађана, дакле посланици, опструирају рад Парламента, али и Парламент има обавезу да спроводи своје пословничке мере и да се уводи ред у рад Парламента. Јер, Парламент је ту да доноси законе и омогућава људима бољи живот и изградњу једног цивилног и стабилног, безбедносно утемељено друштво.

Биће нарадних дана још прилике и за парламентарне дебате, али уколико не извучемо поуку из ових дана дискусије и усвајања буџета, биће веома лоше. Дакле, Парламент мора да ради свој посао, Влада мора да ради свој посао, председник свој посао, и онда ћемо имати и задовољавање потреба грађана и одбрану од великих искушења која нас задржавају у овим кризним временима на један ефикасан начин.

- Постоји, дакле, могућност да док ми разговарамо и док завршимо овај интервју да стигне и вест да је буџет усвојен, последњи развој у Скупштини ишао је у том правцу. Господине председниче, рекли смо већ  на почетку да ће 2009. година бити изузетно тешка, хоће ли бити и изборна година?

Тадић: Мислим да само они људи који не желе добро овој земљи прижељкују изборе. Избори су не само скупи са становишта организације, већ и економија у времену избора се подешава према другачијим принципима, у економију у тзв. мирна времена или међуизборном раздобљу. Ми смо од 2006. до 2008. године имали практично три избора, два парламентарна круга и једне председничке изборе који су такође имали своја два круга. Мислим да смо од 2006, када је економија Србије била на једном врхунцу, пре свега због успешних приватизација, МОБТЕЛ, и неких других успешних приватизација, испустили значајне ресурсе који су могли бити уложени у развој и инфраструктуру земље.

Пошто то тада није било урађено, пошто су паре тада трошене, по мом мишљењу, ненаменски, у локалне пројекте који су се више тицали изборног успеха тада владајућих странака, које данас критикују ову владу, али су се тада врло непринципијелно понашали и користили национална средства која нису неограничена, ми данас имамо обавезу да штедимо много више него што би то било неопходно да смо се понашали крајње рационално од 2006. године до данас.

Сад смо ушли у рем, у један период светске финансијске кризе  која недвосмислено погађа и Србију, и погађаће све више и више, то данас немамо претеране дилеме и то говоре задњи економски показатељи пред Нову годину, и ми ћемо морати да штедимо. Уколико у периоду штедње, у периоду када свака земља проналази  мере, кад се чувају радна места, када се обезбеђује макроекономска стабилност,  када се спречава инфлаторни талас, уколико у времену када треба смањивати јавну потрошњу и извршити редукцију, како да кажем, државних капацитета у позитивном смислу, значи, ми не смемо да имамо овако скупу државу, државу која је оптерећујућа за привреду.

Ми  морамо да имамо јефтину државу и државу која је рационална. Уколико ми не користимо ово време за спровођење таквих реформи, дакле, смањивање државе, појефтињење државе, инвестиције у привреду, очување радних места, која су реална радна места, која, дакле, нису радна места која оптерећују друга радна места, и уколико се ми позабавимо сада изборима и поново политичким надговоравањима, неким кампањама, ми бисмо показали врхунску неодговорност и то би имало катастрофалне последице  по будућност ове земље.

И због тога само они који су неодговорни данас прижељкују изборе.

- Добро. То је једна страна изборне приче. Али шта Вама... ( Тадић: То је прва и најважнија ствар, и грађани треба да је буду свесни.) У реду, лако ћемо се сложити око тога. Али шта Вама говори чињеница да на пример министар економије, господин Динкић, два пута у истој недељи у интервјуима каже да се никада није лошије осећао у некој влади, или некој институцији у којој је седео, да ли Вам то личи на једно, меко приземљење Ваше коалиције "За европску Србију" на писту за нове изборе?

Тадић:  И кад сам се бавио својом струком нисам тумачио оно што људи мисле само из њихових порука и речи, већ сам правио једну дубљу и озбиљнију анализу.

И данас када обављам ову дужност председника Србије, ја сам увек спреман да разговарам са свим лидерима станака који чине данас владајућу коалицију у домену властитих уставних надлежности као председник републике, обезбеђујући безбедност политичког система, и обезбеђујући стабилност једне економије, једне привреде која је данас нама више неого неопходна.

Када би сви сада говорили о томе како се осећамо у овим тешким временима, мислим да то не би било добро, и мислим да то грађане не занима. Ми смо овде изабрани да обављамо посао у име грађана. И не би било добро да се прави било каква платформа за излазак из одговорности у овим тешким временима.

Господин Динкић је човек који има изразите резултате, и врло је успешан био у послу којим се бавио до сада, и ја очекујем да ће он наставити да буде успешан и у овој Влади обављајући свој посао. Надлежан је за економска питања. Данас је стварно највећи национални задатак, буквално, сваког човека у држави Србији да прибави понеко ново радно место, новог инвеститора, да данас када компаније или фирме у свету трагају за јефтинијим производњама пронађу своје место у Србији, можда да оду из неке развијеније земље где је то скупо чинити и да производе у Србији.

То би био најбољи начин да се нека непостојећа  и нереална радна места замене реалним радним местима, што би обезбедило на крају кроз излазак из економске кризе, један убрзани раст Србије. Да покушамо да учинимо све што можемо у овим тешким временима, да сачувамо радна места и да спречимо један економски неповољан развој који се надвио над сваку земљу, па и Србију.

- Ових дана су Вас већ питали о могућности да идемо на нове изборе, и Ви сте тада рекли у једном интервјуу да сте сасвим сигурни, прво сте рекли да их се не плашите, ако већ морају да дођу, и да сте сасвим сигурни да би ваша странка у том случају направила можда и најбољи резултат у историји станке.
Зашто сте толико убеђени да бисте могли да направите тако добар резултат? Околности су се прилично промениле у политици. Има периода и када се сеје и када се жање, али сада за жетву идуће године стиже и оно што је посејано негде далеко од ове земље, а то је светска економска криза?

Тадић: Још једном, дакле,  избори су најнеповољније решење за Србију. И данас је време за општи интерес, а није време за посебне, поготово не за страначке интересе. Ако говоримо о странци, чији сам ја такође председник, независно од однога што су истраживања јавног мњења, ако укључим искуство које имам у свим изборима, и одређено знање у вези са тиме, могу да им кажем да би то био највећи успех до сад.

Али то би било добро за Демократску странку, али нисам сигуран да би то дугорочно било добро као решење за економију наше земље, јер бисмо у изборним кампањама поново изгубили једно време, тако, животно потребно за одлучне потезе које ова влада мора да изврши. Није време за кампање. 

С друге стране, криза је веома велика.  Нико није очекивао да ће светски финансијски поредак бити стављен на колена. То се десило током последњих месеци лета, негде у августу, и подсећам вас, то је било на берзама на Волстриту пре свега, када су они који су трговали некретнинама доживели први слом. Банке које су стајале иза тих послова су просто банкротирале, а онда је следила ланчана реакција која је изазвала не само мањак тражње на тржитшу некретнина, него и у енергетици, па је оборена цена нафте са неких 150 долара по барелу, на малтене испод 40 долара по барелу. За само неколико месеци нафтне компаније су изгубиле три четвртине своје вредности.
( Стефановић: И тај талас стиже и овде.)
Пала је и аутомобилска производња због смањења тражње. И буквално нема гране која није погођена у економији. Тај талас је стигао овде, и ако је, негде у вашем питању постоји и помисао да би грађани могли казнити странке које данас јесу на власти због тога што их задешава нека нова невоља, грађани веома добро знају да Србија, нити садашња Влада Србије није утицала ни на који начин на светску финансијску кризу, која, објеткивно, као Цунами и природна непогода, погађа и Србију.

- Али, орпостите, грађани виде како живе у том тренутку?

Тадић: Па нема дилеме да би и то грађани укључили на наредним изборима. Међутим, грађани су веома свесни и чињенице да су све странке које данас учествују у политичком животу се опробале у власти, и врло добро се сећају њихових дела у свим досадашњим годинама, тако да апсолутно сам сигуран да и чињеница да сада грађани подржавају и Демократску странку и овај програм који ми спроводимо у Србији, и програм економских мера, који данас са буџетом као кључном кариком, или кључним потезом у економској политици у наредној години спроводимо, да је то најбољи програм, да нема бољег програма.

Макар колико имали и сумње у међународне финансијске инстутуција данас, али и без те подршке данас, не можемо да издржимо. Мислим на споразум са ММФ-ом који је сигурно веома користан за Србију у овоме тренутку, да ми немамо друто решење. Нема алтернативе политика коју данас водимо.

Ми смо у осталом завршили неке врло важне базичне привредне споразуме, као што је Енергетски споразум са Руском федерацијом, односно "Гаспромом" као руским државним предузећем. Донели смо, ево,  верујем да ћемо током ове емисије донети и буџет, усвојити и буџет. Чекају нас и фискални закони, које морамо што пре да усвојимо. И морамо да спроводимо врло радикалне економске мере које подразумевају велике уштеде, смањење јавне потрошње.

Ако хоћете и симболички показивање људи који врше власт да су и они спремни лично да штеде, смањење потрошње на репрезентацију, скупе аутомобиле, просто једно довођење земље у ред - то је оно све што нас чека, и то је болно, али то морамо да урадимо.

- Али морам још једанпут да Вас вратим на господина Динкића. Он је изрекао у неким интервјуима ових дана, озбиљне примедбе и на рад вашег Кабинета. Каже да људи из вашег Кабинета на неки начин одузимају ауторитет и премијеру, и министрима, и да нема много смисла радити у таквој влади. Јесте ли то рашчистили међу собом? Јер после таквих озбиљних примедби, овако, на први поглед, може да се каже, тешко да таква влада може да настави да ради.

Тадић: Нисмо рашчишћавали то питање. Доћи ће, после Нове године када усвојимо, дакле, и буџет, и фискалне законе, и то на дневни ред. Ајде да идемо једним природним редоследом. Мислим да је овог тренутка најважније усвојити буџет. Што се тиче мог Кабинета, он нема никакав утицај на рад Владе.

Евентуално бих ја могао бити окривљен да имам утицај на рад Владе, али  ни то није сасвим адекватно, због тога што нема никакве дилеме да поред улоге председника обављам и дужност председника ДС, што је у складу са нашим правом, и нашим законима, и нашим Уставом.

Када ме не буду грађани Србије изабрали за председника републике, ја тај посао више нећу обављати. Када ме чланови ДС не буду изабрали за председника Демократске странке, тај посао нећу обављати. Док ме бирају за такве дужности, ја сам обавезан да им испостављам рачун и да обављам тај посао. Дакле, ту не може да буде никаве принципијелне примедбе. Да имам не само право, него и обавезу да кажем шта мислим и као председник највеће парламентарне странке која има више од пола министара у Влади, а с тиме и највећу одговорност, шта мислим о одређеним питањима,  то грађани очекују, и тако ћу се понашати и у будћности.

- Ако избори нису на дневном реду, или нам нису потребни у овом тренутку, како сте то малопре рекли, а Влада буде наставила да има проблеме, да ли се размишља у владајућој коалицији о евентуалној реконструкцији, некој опцији са мањинском подршком?

Тадић: То су све лошија решења од постојећег решења. Дакле, ајде да прво радимо овај посао у садашњим капацитетима, а да не прелазимо превише мостове до којих нисмо ни стигли.

- Ви сте се малопре пожалили на опструкцију у Парламенту, и уопште се владајућа коалиција често жали да опозиција опструкцијом кочи спровођење и реформи, и усвајање неких закона, али да није ипак основни проблем слабост у самој владајућој коалицији? Јер, ево и сад, ових дана смо у Парламенту видели да је владајућа коалиција морала да у једном тренутку позајмљује на једној, а у другом на другој страни. Једни неће да гласају за "Гасни споразум", други неће да гласају за Закон о судијама, и морали сте да правите и неке нове, бочне, да тако кажем, аранжмане?

Тадић: То може да се тумачи с једне стране као слабост, а с друге стране као снага. (Стефановић: Или вештина) Па и вештина је део снаге, или проширени коалициони капацитет. Дакле, да не буде никакве дилеме, у свим парламентима света то се дешава. И владајућа коалиција има само три посланика више него што је неопходна већина, и нормално је да зависно од појединих законских решења, или појединих политичких акција кроз парламент, иницијатива кроз парламент, владајућа већина добија подршку и неких опозиционих странака, што је и добро, што чини наш парламентарни систем нормалним. Не може се само парламент сводити само на ригидно понашање, на круто понашање, у којим опозиција увек гласа без обзира да ли је нешто добро ПРОТИВ, а власт увек гласа ЗА.

Отворићемо парламентарну дебату о свим питањима, па као што видите, отварамо о буџету, и изгледа да је дошло до неког решења међу посланичким круговима у парламенту. А што се тиче претходних закона, она су се тицала животних интереса грађана, као на пример решавање проблема путних исправа итд, мислим да је увек добро да опозиционе странке преузму одговорност за доношење закона, за које је очигледно да су за добро свих. Ја очекујем да ће опозиционе странке гласати за нека законска решења о будућности можда једногласно. И то је добро, и то показује једну политичку зрелост.

Време је да изађемо из једне политике у којој се Србија дели на два блока. Време је да изажемо из политике у којој је питање живота и смрти који ће блок победити. И време је да почињемо да се окрећемо врло, врло животним питањима. То је питање радних места, питање животног стандарда, питање смањења јавне потрошње, макроекономска стабилност и спречавање инфлације, одбране националних, легитимних и државних интереса, Косова и Метохије - то су питања око којих морамо да се пронађемо заједно.

- А наше парламентарно искуство говори да се веома често тих неколико гласова подршке са опозиционе стране плаћа кроз силне уступке који касније следе?

Тадић: Па није било до сада никаквих непринципијелних уступака. Било је захтева да се усвоје одређени амандмани, да се покрене нека политичка иницијатива. Ја  вам сад могу посведочити, неке непринципијелности није било. Било је тога раније. Верујем да ће тога бити и у будућности. Али, ево, ова ситуација не кошта пуно државу Србију.

- Као једног, јединог, озбиљног политичког, да кажем противника на политичкој сцени Србије често помињете Томислава Николића и његову нову странку "Напредњаке". Можете ли да замислите Србију, говорили смо малопре о неком помирењу, у којој би после неких избора била таква ситуација - Борис Тадић председник, а евентуално Томислав Николић премијер?

Тадић: Не могу да замислим такав развој ситуације. Доста је било горко и тешко искуство након оних парламентарних избора када је Коштуница са мањинском подршком грађана постао премијер, тако да мислим да то не би било корисно за Србију, а и уморио сам се  и од кохабитације, и од сличних искустава.

- Тај период кохабитације који сте сад поменули, Вас као председника и некадашњег премијера господина Коштунице, био је обележен и једном основном сагласношћу не само те две адресе, већ и осталих кључних политичких актера око неких најкрупнијих питања која су мучила земљу: Устав, Косово, Европска унија, рецимо и руски споразум. Сада су се појавиле неке нове околности, као што је пре свега светска економска криза, мислите ли да је можда тренутак за неки нови консензус на српској политичкој сцени, и да је тако нешто могуће?

Тадић: Око мера политике, економске политике на светску економску кризу и на економску кризу која погађа Србију је све двосмислено. И због тога ћу ја наредних дана организовати, заједно са премијером господином Цветковићем, један састанак, једно саветовање, ако хоћете и политички скуп, на коме ће учествовати не само представници Владе директно одговорни за економску политику Србије, већ и најзначајнији привредници у Србији, па можда и неки привредници из тзв. средњег сектора, или тзв. малих предузећа, да чујемо шта они мисле о одређеним мерама, као и економисти, најзначајнији економисти у Србији.

Ми смо водили до сада, и премијер и ја, посебне разговоре са појединим од ових група. Сада је време да се окупимо, на неки начин, и донесемо мере које би имале, како да кажем, национални значај. Свако ту има своју улогу. И министар Динкић, наравно, као човек задужен за економију. У осталом, ова Влада је карактеристична по томе да су сви министри финансија након 5. октобра 2000-те године данас у Влади, па не мањкамо за економским знањима, али нам је потребно и мишљење економиста са универзитета, из истраживачких института. То је такав тренутак који захтева  једну врсту националног консензуса око одговора на тај "Цунами", или, ајде да кажем земљотрес који је изазван на Волститу и на који ми морамо да пронађемо одговор. У осталом, свака земља то исто ради.

Ових дана сам био у Русији и видео сам да руски премијер и председник воде разговоре са својим привредницима и са својим економским стручњацима. То се дешава и у Мађарској која је захваћена једном страховитом кризом, много већом него Србија. То се дешава и у Француској и Немачкој, где сам био такође ових дана, и то мора да се дешава и у Србији.

- А ми имамо утисак да је код нас та криза некако у први мах пролетела испод "радара", да смо је овде касније приметили него остали. Било је наговештаја још прошлог лета да на пример "Дојче банка" не жели да инвестира, да даје кредите. Нисмо ли мало закаснили са тим регистровањем кризе?

Тадић: Мислите да "Дојче банка" није хтела да да гаранције концесионару? Па то је био један сасвим други разлог.  "Дојче банка" за изградњу аутопута није дала гаранције због тога што није имала уверење да је тај читав економски пројекат остварив. На крају се то испоставило зато што је концесионар Влади Србије, ајде да разјаснимо и ту потпуно нетачну конструкцију у Парламенту, коју спроводи господин Илић, бивши министар за инфраструктуру, зато што је концесионар на крају од Владе Србије тражио додатне гаранције, финансијске гаранције уколико саобраћај не буде онакав какав је он предвидео концесионим уговором, начином на који је конкурисао за концесију.

Дакле, имате једно правило да поједине компаније улазе у тендере, или у конкурсе за аукције само да би обезбедили своју позицију, да би „гурнули ногу у врата", а онда верују да ће својим посебним везама у Влади и у администрацији успети да обезбеде повољније и реалније економске услове за спровођење своје праве економске или финансијске намере.

Пошто Влада наравно није могла да преузме одговорност за тако нешто, то би морали да плаћају грађани Србије концесионару, Влада је предложила раскид уговора,  и то споразумни раскид уговора, и око тога се води дебата.

Дакле, „Дојче банка" није била сигнал да наступа светска финансијска криза. „Дојче банка" је тада давала гаранције за многе друге пројекте. Тад, у том тренутку новац је био веома јефтин и могли смо га добити без посебних проблема, свугде у свету, па и у Србији. Што се тиче финансијске кризе, нисмо ми реаговало на један начин, благо или тихо. (Стефановић: Нисмо каснили?) Ми смо одмах реаговали, да не буде никакве дилеме.

На седници Генералне скупштине Уједињених нација идентификовао сам да се на Волстриту дешава велики „тектонски поремећај". Одмах када сам се вратио у Србију заказали смо састанке, имали смо саветовања, шта чинити, анализирали смо економску ситуацију. Тада је било дебате у јавности која је некада била потпуно некоректна, и произвела је општу штету. Било је економиста који су позивали грађане да повлаче своја средства и своје депозите из банака. Ниједна држава на свету не може да издржи општи талас и неповерење према банкама. Ми смо тешког искуства 90-тих година морали  да пронађемо мере.

У том тренутку, хвала Богу, грађани су поново успоставили поверење према банкарском систему, после само месец дана, и тај процес је стабилизован. Више нема тог повлачења депозита. Држава је гарантовала, више не са 5 него на 50.000 евра депозите, а таквих је највише. Убедљиво највише. Можда 90% депозита у читавој држави Србији. Ја припадам таквим грађанима такође. И донели смо неколико мера које су биле веома значајне. Оно што је био проблем, што ми нисмо кључну меру могли да донесемо, јер јој није било време, а то је буџет. Јер буџет је у ствари кључна економска мера. То је, како бих рекао, темељ економске политике, из којих се прослеђује, или из које настају све остале мере економске политике.

Подсетићу вас које су то мере. На пример, ми са практично милијарду евра гарантујемо нашим предузећима следеће године... (Стефановић: Опростите, хрватска држава даје две милијарде.) Хрватска држава, за разлику од Србије, има око 10 милијарди евра годишње профита од туризма, и на жалост Србија нема те могућности.

Хрватска држава је мало раније кренула у реформе, и хрватска држава је више интегрисана са европским институцијама и ближи су јој фондови. На жалост, ми смо потрошили многа времена и у сарадњи са Хашким трибуналом. И 2000-те године ми смо мењали до тада политички систем, обарали смо дотадашњу власт на демократски начин. Хрватска држава је све то време проводила реформе и мало брже кренула у процес интеграција, и због тога је хрватска држава данас у ситуацији да буде на самој ивици чланства у Европској унији.

Али то је огромно искушење и огроман напор који данас Србија спроводи, милијарду евра, практично, обезбеђених средстава за подршку нашој привреди. И убеђен сам да уколико уштедимо у јавној потрошњи, уколико смањимо јавну потрошњу, уколико будемо дисциплиновани, уколико свако покаже на свом послу да је то могуће, уколико и државне институције покажу да им није до банкета, славља, прекомерне потрошње, скупих хотела, било каквог луксуза, да ће онда и синдикати, и послодавци,  свако преузети свој део надлежности или одговорности.

- Господине председниче, не бих се сложио са вама до краја у овој оцени да ли смо на време приметили кризу. У свету већ навелико трају расправе „шта се ваља иза кризе". Мислим да смо ми у фази у којој причамо „шта се ваља иза брда". Има још увек политичара који овде говоре, и то значајних политичара који говоре да је то једна велика шанса за ову државу?

Тадић: Не бих се ја сад сложио с вама. То су рекли на самом почетку кризе. То је било само 15 дана после успостављања кризе у августу месецу, односно у септембру месецу. Заустављена је та прича о великој шанси за Србију.

- Али, добро. Која институција у Србији види... (Тадић: Не прекидам вас, само наставите даље, ипак ћу вам одговорити) Ево, могу и да убрзам питање. Која институција у Србији на пример види у школству, у економији, у..не знам којој области где ћемо бити за 10 година, и која институција може да нам каже, ето, бићемо „тамо и тамо"? Имамо пример Индије, која је значајно инвестирала пре десетак година, можда и нешто више, у образовање младих људи, и данас јој се то итекако враћа и постаје један економски џин. Има ли институције у Србији која гледа даље, 'ајде, не могу да кажем од „сутрашњег ручка", није коректно, али неколико година унапред?

Тадић: Сваки дан то радим као председник Србије, и сваки дан то председник Владе ради. Апсолутно сваки дан. Ако ме питате, зашто не излазим у јавност са тиме? Па не морам о свему да причам у јавности, јер ћу онда бити оптужен да се бавим политичким маркетингом. Али сваки дан радимо планирања. Сваки дан ангажујемо нове стручњаке, нове младе људе, а и људе са искуством да направе своје пројекције. Сваки дан размењујемо мишљење на међународним политичким форумима. Путујемо по свету. На директној смо вези.

Ако мислите да ми не пратимо, тако да кажем и прост кризни период, и то радимо у свакоме тренутку. Међутим, хајде да будемо сада потпуно фер и да кажемо каква је ситуација. Србија, која није ушла у процес интеграција, трпи због тога што није ушла у процес интеграција раније, али и и на неки начин у овим светским финансијским тешкоћам користи тај тренутак. Наша привреда није у тој мери повезана са глобалном привредом.

То је можда апсурдно, тешко је објаснити, али ја ћу се потрудити да то урадим. Због тога што наша привреда није до краја глобализована, због тога што наша привреда није до краја повезана са светским финансијским системом, ми нисмо толико погођени као привреда на пример суседне Мађарске, која потребује да би решила овај кризни проблем 20 милијарди евра. Или привреда балтичких земаља. До пре неколико година привреда Естоније, Литваније и Летоније била је симбол успешности у Европи, са 14, 15% раста сваке године. А  Литванија је данас просто сломљена у рецесији.

И то треба да знамо. Због тога што је њихов читав финансијски поредак био повезан са светским, то јест с тим глобалним поретком. Погледајте Исланд! Такође једна економија за коју смо до пре две године говорили да је једна од најбољих, најпросперитетнијих економија. Читава држава је практично банкротирала у овоме тренутку. Они потребују инвестиције, односно финансијске инјекције са разних страна.

Хајде да будемо потпуно реални, ја вам сада говорим једну лепезу збивања у читавом свету да бисмо били реални, а некада критикујемо себе више него што заслужујемо, што не значи да не треба да критикујемо мере владе, председника, да критикујемо себе, јер  то је претпоставка да радимо добро. Русија? Русија је потрошила малтене трећину девизних резерви у неколико месеци смањујући финансијске трошкове својих пословних људи на светским берзама и бранећи курс рубље. Ми ни изблиза нисмо потрошили толико наших резерви, и очували смо макроекономску стабилност и ако се боримо, и мучимо се са тиме, јер динар варира од 75 до 86, до 87 за евро.

Ми имамо јасне показатеље да нам је тешко. Али имате економија које данас буквално посрћу. Неке су економије потпуно пале, које су нам биле симбол неке успешности. Мађарска је извозила, за вашу информацију, десет пута више по глави становника него Србија до пре две године. Али Мађарска данас је у много тежој ситуацији него Србија. Што не значи да ми не треба да спроводимо мере економске политике овога тренутка, и ми их чинимо. Међутим, опет, ако бисте ми рекли, да ли смо спровели баш све мере које смо могли?  Ја бих вам рекао, не! Врло отворено. То кажем грађанима Србије. Можда нисмо све мере спровели. Али ми не можемо да спроводимо мере које би биле исхитрене и ужурбане. Ми не можемо да уђемо у неку врсту срљања. Ми морамо врло пажљиво да анализирамо шта чинимо. И због тога, пре неколико месеци сам рекао, буџет је она центрипетална тачка, упоришна тачка наше економске политике.

Ако ми данас усвојимо буџет, који можда није најбољи буџет са становишта економске струке, и нема никакве дилеме, али је једини реалан, имајући у виду потребе грађана, јер ви не доносите буџет у неким идеалним условима, јер не живимо, како да кажем, под неком експерименталном куполом у којој владају идеални услови, него пензионери имају своје потребе, исцрпљени су, пољопривредници своје потребе, радници своје потребе.

Погледајте тешку дебату са синдикатима, који траже да се и спроведе проширено дејство Колективног уговора. Послодавци на то кажу, ми одмах излазимо из проширеног дејства Колективног уговора, јер наше компаније, наше фирме не могу да издрже, затворићемо предузеће. И сви морају да разумеју у овоме тренутку.

Нема ништа лакше него да донесемо одлуку да се повећају плате. Али то ће на крају довести до слома свих плата, јер ћемо ући у хиперинфлацију.  Јер само из хиперинфлације можемо да финансирамо, односно да номинално подмиримо све те велике плате. И сви могу да траже да повећамо пензије, али то ће на крају урушити читаву економију. И због тога сада морамо да застанемо. Србија је застала. Њена Влада је застала, анализирала ситуацију, и ми смо сада донели одређене мере. Стали смо иза буџета сви заједно.

То није најбољи могући буџет, али је то буџет одакле можемо да кренемо даље. Имаћемо одлуке, саслушаћемо привреднике поново, саслушаћемо економисте поново, и имаћемо одлуке које поспешују оне врсте привредних активности где можемо да сачувамо радна места, јер данас није време за неки велики развој. Данас је време за чување капацитета. То ће бити 2009-та, и томе ћемо посветити ову годину.

- Да застанемо управо код те Ваше тезе о очувању радних места. Она је изазвала и неке недоумице у јавности. Различито се тумачи та Ваша изјава. Да ли то значи да ћемо очувати и она радна места у фирмама а која праве губитке?

Тадић: Наравно да не. Да ли то значи да ћемо чувати радна места у администрацији која нису реална? Наравно да не! Јер је неко преко тетке и стрине запослио некога ко нема ништа да ради, него оде на посао и тамо губи време, а оптерећују, у ствари, радно место у привреди. Нема бесплатног ручка. Нема радног места које је фиктивно. Kада човек у Србији који има радно место, зна да на њему ништа не ради, то му је најбољи сигнал да то радно место не постоји, и да само је питање дана када ће га изгубити.

 Ако то важи за човека који ради у некој производњи, ево погледајте сада Железара Смедерево је послала на годишњи одмор своје раднике, то је једно велико искушење за све нас. (Стефановић: Али, све железаре, све  више фабрике прелазе на тај тихи режим.) Али све железаре у свету су то урадиле. Ево, видим расправу у парламенту око Фијата. Погледајте ту злурадост. То је просто невероватно! У тако тешким околностима, људи, уместо да покажу солидарност, да понуде неку идеју, говорим о опозиционим првацима - погледајте дојучерашњег премијера, министра за инфраструктуру, представнике СРС, која је некада вршила власт, Напредне странке -  какву ми дебату данас водимо!

Дајте неку идеју. Прихватиће Влада сваку идеју у овом тренутку. Када је „земљотрес", онда морамо да покажемо елементарну пристојност и солидарност, не злурадост! Па скоро да је славље због тога што Фијат има проблеме у производњи, па неће производити ове године 200 хиљада аутомобила, него ће проширивати производњу „Пунта", који је и до сада производио на неки начин у кооперацији са „Заставом" трагајући за новим тржиштима.

Ми данас морамо да очувамо нашу снагу за тренутак кад излазимо из кризе. Што се тиче US STILL-a који ради у Железари Смедерево, Смедерево се подигло као град, направили смо неко решење које је обезбедило радна места за људе, али данас се заустављају и Кошице. Данас се заустављају све железаре у свету, зато што је смањена потражња за металом, односно за производима железара у свету. И то је објективна чињеница. Ми данас не можемо да инвестирамо, што је просто један апсурд, у производњу за извоз која нема тржиште, као што смо до сада инвестирали у производњу за извоз. Не можемо да се понашамо ригидно. Морамо да станемо. Морамо да застанемо и да смислимо шта ћемо да радимо. Тако да ће металски комплекс бити под великим оптерећењем.

Али то не значи да смемо да урушимо капацитете металског комплекса, јер све ће изаћи из кризе. Пољопривреда је у бољој ситуацији. То говоре економски трендови и показатељи. Имамо смањење производње и ликвидности у металском комплексу, али у пољопривреди немамо смањење у производњи. И то је добро. И због тога, за вашу информацију, за грађане Србије, нама подаци за прошлу годину су веома добри.

Када бисмо овог тренутка подвукли црту, ми бисмо могли да кажемо да је била изванредна прошла година, и да је ова Влада радила одлично. Али, ми немамо права на такав закључак. Даћу вам само пример. Ми имамо раст преко 6%, 6,1%. То је један од највиших раста производње у Европи у овоме тренутку. Ми имамо инфлацију у односу на јануар прошле године негде око 7%. Ако се мери средина прошле године, средина године - средина године, то је нешто преко 10%. То је инфлација која је обуздана.

Ми имамо  макроекономску стабилност какву такву. Али су трендови економски врло лоши у последња три месеца, и то је оно што више забрињава. Говори се у јавности, извините, само, ово морам да кажем, у јавности да неко мора да изађе и да каже грађанима шта мислимо. Ево, ја излазим и кажем грађанима шта мислим.

Показатељи, економски, последња три месеца су веома тешки. Смањује се потражња за производима које наши људи производе у својим фабрикама. Неке фабрике иду на нижи режим рада. Металски комплекс је у великом проблему. Рекао сам да је пољопривреда још у добром стању, и то је добро. Морамо да пронађемо оне здраве делове наше привреде, која и у овим глобалним, кризним годинама,  или месецима може да издржи. Ми морамо на неки начин да се оријентишемо, условно говорећи, на националну привреду. 

Морамо у овоме тренутку да покушамо да пронађемо све произвођаче из Европе и света који трагају за смањењем трошкова у производњи, и који би такође хтели да очувају своју производњу за наредне месеце. Ја сам пре неколико дана био у Штутгарту. Потписао сам уговор о економској сарадњи са Баден Витенбергом, какав имамо и са Баварском. Ја сам разговарао са председником „Поршеа" око довођења „Фолксвагена" у будућности. Нисмо ми „Фијат" довели у једном дану, као што би неко могао да закључи ако слуша бившег премијера, или бившег министра Илића. Није „Фијат" дошао у Србију током изборне кампање.

Па и ја сам разговарао са председником „Ферарија" пре три године. То је председник конфедерације италијанске индустрије. Тад сам започео разговоре о „Фијату". Само они тога нису били свесни. Јер нису били одговорни за економску политику.

Као што сам и данас разговарао са главним акционаром у „Фолксвагену" за неку будућност. Али сам разговарао са њима са намером, као што то чини и министар Динкић, премијер, да део производње аутоделова доведу у Србију. Да се отвори једно, пет, сто, или хиљаду радних места. И на тај начин ћемо ми сачувати укупни број радних места за оне људе који ће изгубити своје радно место у једној фирми, да га макар могу добити у некој другој фирми. Да преживимо ово време, да очувамо систем током 2009. године!

  - Хајде да мало проговоримо и о оном другом аспекту кризе. У Србији се све чешће говори о крају идеологије. Да више немамо ни екстремну левицу, ни екстремну десницу...  (Тадић: Тога нема ни у свету.)  али да имамо екстремне љубитеље новца, и они су најчешће ту негде око странака и близу власти, наравно. Ви сте недавно на једном страначком скупу рекли да Вам не аплаудирају Ваши чланови када кажете да крећете у борбу против корупције, јер може и некога од њих да закачи то. Али, зашто се борба против корупције у Србији увек сведе на причу, ето, о неколико „трулих јабука у корпи" који кваре, ето, све остало, а никако се не искорењује системска корупција? Увек се заврши са једним, или два хапшења ко год да је не власти.

Тадић: Верујем да је дошло мало другачије време. Ево, верујем. Преузимам одговорност на себе. Отворио сам, рекао сам, отворио сам врата за истрагу, полазите прво од своје куће, кажете, ево, нека испитају шта ја радим, мене, нека испитају чланове моје странке, моје познанике, а онда више нико није заштићен.

На тај начин смо створили услове да буквално нема заштићених. Да нема оних који су другачији. Да нема оних који су равноправнији од других. И ја верујем да ће месеци који долазе то доказати. Да не буде никакве дилеме, нико у Србији не може бити окривљен, па ни господин Кнежевић, који је данас у затвору, док се то не докаже на суду, и свако има право да брани своју невиност. Сведоци смо да је било много полицијских истрага и судских процеса који су се завршавали на неуспешан начин, то не значи да на силу треба доказивати некоме кривицу. Али никада не смемо, ево сад да кажем још једном као председник Србије, зауставити трагање за корупционашима и коруптивнима у државном систему. Ја очекујем да ће наредних дана, наредних месеци се то и потврдити.

И не најављујем, збиља не најављујем ништа! И моје реченице прошли пут су биле крајње принципијелне. Уопште нисам мислио на господина Кнежевића. Ја сам то рекао принципијелно на Главном одбору Демократске странке. Што се то коинцидирало, то је друга ствар. Али, морам да вам кажем да постоје многе сумње, и ми уколико не повратимо поверење грађана, ми не можемо, у ствари, да развијамо економију наше земље. И тужилац, господин Радовановић, је пре неки дан рекао: „Ако се не изборимо са корупцијом, корупција ће победити нас и победити Србију", и то је нешто без чега се не може. И даћу вам још један одговор, зашто нема системске борбе против корупције? Неће мањкати моје воље и енергије да стално јавно употребљавам говорницу председника Србије и тражим да се смањи административни ток у издавању дозвола.

Јер, држава када год направи препреке према грађанима који траже неке дозволе, ствара услове за корупцију. На крају, ми ћемо морати, што пре, да донесемо и Закон о финансирању странака, јер и странке су, сасвим сигурно, извор корупције. И то нас чека у времену које је испред нас. Нећемо моћи све у истом тренутку да урадимо. Али ја вам сад кажем шта ћемо да радимо. И само још једну ствар. До сада сам се суочавао са необичним утисцима, да када нешто кажем људи мисле да се то неће десити, али се увек деси. Увек, када нешто кажем да ће се десити, то се до сада десило. И због тога сам и добијао поврење грађана. Ја вам кажем, до краја мандата ове Владе биће спроведени и усвојени сви системски закони, и биће спроведене све акције истражних органа, и враћен кредибилитет и Тужилаштву, и правосуђу, који ће се на крају моћи стварно борити против корупције. Али кад ви кажете да су корумпирани људи блиски сада политичким странкама, ја могу да се сагласим да јесу и политичким странкама и државној администрацији. Али нема зоне друштва, нема дела друштва који  није подложан корупцији.

 - Ја хоћу да кажем да је овде припадност партији често улазница за згртање пара. Ми смо видели у овим анализама светске економске кризе да сви кажу да је она настала због људске грамзивости, похлепе, и ми нисмо ту мимо света. Али оно где можда јесмо мимо света можда по томе што читаве државне гиганте воде неки партијски чиновници, привредне гиганте, не државне гиганте, воде партијски чиновници, као неку врсту „плена", и то је оно где смо можда ми мимо света. Тешко је наћи земљу у којој су јавна предузећа...

Тадић: Имате таквих земаља још у Европској унији, нећете веровати, али то нас не оправдава. Мени уопште није стандард  понашање баш свих земаља у Европској унији, ја хоћу да у неким стварима будемо бољи од њих. Што се тиче похлепе и корупције? Да будемо потпуно отворени. Похлепа је део људсеке природе, нажалост. Зато је и корупција болест која је утемељена у делу људске природе, не баш најбољем делу људске природе.

Корупције имате, ево видели сте претходних месеци, у Сједињеним Америчким Државама. Корупције има и у земљама Европске уније. Корупција се контролише. И ми морамо доћи на такав ниво да је корупција издржива, да није оптерећење за привреду и за развој.

Што се тиче јавних предузећа? Бићу потпуно отворен. Ова дебата у којој је јавност много допринела да се расветли ко какве плате има, а то треба да се зна, ако се зна плата председника републике, што се не би знала плата свих директора и чланова управних одбора јавних предузећа. Истовремено, ова дебата у којој су медији одиграли велику улогу, показала је наш демократски потенцијал, али  помало и сведочи о мотивима. Кад су ове плате у јавним предузећима нарасле, да ли су нарасле у овој Влади? Не! Нарасле су у претходним владама. Нарасле су управо 2006. године, 2005. године, када је била боља економска ситуација и када су плате достигле невероватне нивое. Ја сам био председник Управног одбора ПТТ, имао сам плату 500 евра, у висини 500 евра, које нисам примао, него сам их уредно прослеђивао у неке хуманитарне сврхе.

Шта се десило у међувремену да плата директора таквог јавног предузећа нарасте до 5 или 7 хиљада евра? Шта се десило? Која одлука? Да ли смо ми толико боље живели, десет пута боље живели да би плата толико нарасла? Не! Него је тадашња влада манифестовала грамзивост и подстицала похлепу, о томе се ради. И ми данас имамо консеквенце тога. Погледајте у јавним предузећима, анализирајте, данас имате чланове ДСС-а, Нове Србије који примају исте те плате а говоре у Парламенту против тог скандала. Наравно, ми ћемо данас донети одлуке с тим у вези. Господин Марковић прави један план. Али не сме да се догоди да сада менаџери у јавним предузећима имају плате које ће њих гурнути у неке приватне компаније где ће имати много веће плате, па ћемо најбоље људе изгубити, па наша јавна предузећа која су темељ наше привреде, Електропривреда, или Нафтна индустрија, која сада прелази под менаџмент „Гаспрома", или на пример Телеком Србије и нека друга јавна предузећа буду у лошим менаџментским рукама. Нама су потребни нови менаџери. Расписиваћемо негде конкурсе. Користићемо могућност, где не можемо да распишемо конкурсе, да отворимо праву, стварну дебату, да видимо ко су најбољи људи који могу да управљају јавним предузећима, али неће људи који су способни да дођу да раде за мали новац.

Међутим, људи који ће бити чланови управних одбора, морају да добијају примерене плате. А то ће смањити онда и конкуренцију политичара из политичких странака, ту грамзивост да уђу у јавна предузећа. И верујте ми, људима који воде политичке странке, биће такође куд и камо лакше.

- Поменули сте малопре Европску унију, поредили сте нас са Европском унијом, да ли имате утисак да је полако та идеја о Европској унији почела да се хаба помало у Србији?

Тадић: Ма није. Није се почела хабати идеја о Европској унији. Ми, могу да вам кажем просто стратешки, Србија нема алтернативно решење. Што не значи да Србија не треба да гради своје посебне односе са Русијом и са другим земљама. Где год можемо да градимо добре односе, на пример са несврстанима, то је корисно. Са Афричком унијом, такође, то је корисно. Са САД, то је више него корисно. Али ми немамо друго решење у политичком, стратегијском смислу до Европске уније. Али Европска унија се данас суочава са великим проблемима. Унутар својих чланица Европска унија није донела Лисабонски уговор, није га изгласала ни у 27 држава чланица, и Европска унија сада тражи неко време да се сама консолидује. Проблем што се консолидује у време економске кризе. Нико у време економске кризе није баш превише дарежљив, тако да ће се и Европска унија скупљати у себи. Али ми не смемо да одустанемо. Јер и интерес Европске уније је проширење на западни Балкан. А без Србије, која је кључна тачка западног Балкана, стратешки најважнија земља, нема ни стабилности у овом делу Европе, па ни за саму Европску унију.

У оној мери у којој се ми брже интегришемо у Европску унију смањиваће се притисак регионалних држава са политичким процесима и захтевима који би могли дестабилизовати Србију у будућности. У будућности би се могла појавити и политичка намера за инструментализацију етничких заједница, или националних мањина за политику појединих држава, које ће се такође суочавати са националном кризом, или са економском кризом. Да би се све то спречило, превентивно да би се радило, ми што пре треба да идемо у Европску унију. Онда ћемо смањивати и такве ризике. Морамо да будемо крајње реални и да узмемо у обзир све могуће негативне консеквенце неукључивања Србије у Европску унију. И на крају, питање безбедности најбоље можемо да решавамо управо чланством у Европској унији. Уосталом, Европска унија гради и свој посебни безбедносни систем.
 
- А какву помоћ можемо на пример да очекујемо од Европске уније у ситуацији када, малопре сте и сами то рекли, када се говори да су неке чланице Уније као државе близу банкротства?

Тадић: Хајде да будемо искрени. Ми смо примили од 5. октобра до данас неколико милијарди бесповратне помоћи од Европске уније. Тај новац је отишао у реструктурисање наше државе. Шта мислите, да би ова држава могла да функционише да тога није било? Па био сам министар телекомуникација у новембру месецу 2000. године. Да ли знате да ми нисмо имали као држава довољно новца да обновимо чланарину у Светском поштанском савезу и у Светској телекомуникационој агенцији.
 
- Али сте сами рекли да сад и сама Унија функционише потпуно другачије у условима велике економске кризе?

Тадић: Ја уопште не припадам оним људима који дижу Европску унију на пиједестал непогрешивости. Она није свелек наших проблема. Државе кад и уђу у Европску унију, погледајте Румунију и Бугарску, погледајте Мађарску, морају да решавају своје економске проблеме и покажу да су способне да буду стварне чланице Европске уније, не формално чланице Европске уније. Борба против организованог криминала, корупције...свакога дана морате то да доказујете. Не смете да одустанете од тога. Начин понашања политичара? Не прихвата се бахатост у политици у Европској унији. Начин рада Парламента? Парламент зато мора да буде примерен стандардима рада у Европској унији. Тако да се све европске земље обавезују на одређено нормирање понашања унутар својих држава, својих институција, јер је то неко европско правило. Нема бољег решења данас за Србију. Србија, дакле, иде према Европској унији.

Ја сам апсолутно убеђен, на основу свих стратешких анализа, да ће Европска унија сасвим сигурно отворити своја врата и за Србију. Након једног периода кризе, 2009. година ће бити тешка у економском смислу, биће политичких изазова. Ја се надам да ће све социјалне групе и сви сталежи у Србији разумети своју улогу. Влада мора да отвори дијалог са синдикатима. Синдикати морају да разумеју тренутну економску ситуацију. Не можемо само излазити са захтевима. Другачије су околности. Нису исте као када је Влада формирана. Послодавци морају да разумеју раднике. Послодавци морају да предлажу Влади одређене мере, али и Влада мора да покаже иницијативу и да преузме свој део одговорности. Али, не можемо да се понашамо као да имамо неограничене ресурсе на располагању. Немамо их на жалост!

- Господине председниче, победили сте на последњим изборима, можда и због тога што сте употребљавали форму „ И Косово и Европа". Опозиција Вас данас често критикује, и то различита опозиција, и говори да се не може бити истовремено и на Косову, и у Европи. Мислим да господин Јовановић, чак, каже да је то кршење закона физике, да се не може бити и на Косову, и у Европи. Хоће ли, осим оног хашког, за нас бити и неких нових услова?

Тадић: Не. Ја сам убеђен да не, зато превентивно данас радимо. Апсолутно сам уверен у политику „И Европа и Косово", „ И Косово и Европска унија". И убеђен сам да Србија без принципијелне одбране својих интереса на Косову много спорије може постати чланица Европске уније. С друге стране, убеђен сам да ће се и у Европској унији, кроз време које долази, мењати политика према Косову и Метохији. Не само да је Косово прогласило нелегално независност, него из дана у дан, а и убудуће ће се показивати да је то један простор у коме нема капацитета за самосталност, за независност. То је један политички простор, једна регија Србије у којој је организовани криминал доминантна економска категорија, једна политичка регија државе Србије у којој су међунационални сукоби толико велики, какви су незапамћени на простору Европе данас, да нема просто комуникације између припадника етничких скупина. То је неодрживо стање.

Због тога сам убеђен да наступа једна нова фаза у којој ћемо се ми вратити, а после ћемо се вратити за преговарачки сто. Не мислим ја да ће сад неке земље повући своју одлуку о признању независности Косова, али сам убеђен да ће се и то питање редефинисати кроз време које долази. Када будемо на прагу чланства у Европској унији, тада ће бити потребно наћи једно институционално решење. Србија се ни тада неће одрећи свог интегритета. Уколико некоме падне на памет да постави Србији услов, Европска унија зарад признања независности Косова, мој одговор је за то већ унапред НЕ!

- Зашто у Европској унији све чешће помињу Војводину. На пример господин Кацин је пре неколико дана поновио, по ко зна који пут, да ће нека врста европског пеха за Србију бити питање војвођанског Статута?

Тадић: Зато што је Европа, између осталог, не само заједница 27 националних држава и држава грађана, већ је и заједница регија. Регије међусобно сарађују, и да просто грађанима приближе ову невероватну дискусију о војвођанском статуту. Регије имају своје седиште и своје представнике и у Бриселу, не само државе, то наши грађани треба да знају. Регије имају своје заставе. Имају своје институције. Неки имају владу. Неки имају савете, извршне савете. Различита су решења. Нема унифицираног решења за регије.

Пошто смо ми под једним врло тешким ударом након нелегално проглашене независности Косова, током свих ових година, па чак и у бившој Југославији Устав из 1974. године, који је апсолутно непримерен био и за опстанак бивше Југославије, па у том смислу не може бити никакав критеријум ни за доношење Статута, нити Закона о надлежностима покрајине Војводине. Ми смо под једним тешким временом, зато је ова дискусија врло осетљива за државу Србију. Не бих уопше придавао неко посебно значење овој дискусији. Када усвојимо буџет и фискалне законе, усвајаћемо Статут, али нећемо доводити у питање центрипеталне тачке државе Србије, нећемо доводити у питање функције централних државних институција.

- Морам само кратко да вас питам и за коментар. Пре неколико дана је ухапшена такозвана „Гњиланска група", која је оптужена за невероватне злочине. И ако суд покаже да су све те оптужбе тачне, хоћемо ли ми бити у стању да кажемо и многим представницима Европске заједнице: „То се догодило, и ти су људи убијани, малтретирани у време док сте ви преузели одговорност на Косову"? Конкретно мислим на тај период који се помиње око „Гњиланске групе", период у коме је господин Кушнер био?

Тадић: Немојте да имате дилеме да смо то већ урадили, и да ћемо то увек радити.

- Зато што овде има много оних који кажу: „Боље је да не љутимо оне које морамо да молимо".

Тадић: Да је тако, не бисмо спроводили закон и правни поредак ове земље. Још једном, ова акција нема никаве везе са третманом албанске етничке заједнице у јужним српским општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа. Напротив! Србија је земља не само српског народа, него свих њених грађана и припадника свих етничких заједница, укључујући и албанску етничку заједницу. Албанци из јужних српских општина имају своје представнике, свог представника у српском Парламенту и своје јасно право заступања легитимних интереса, и то нико никад не сме да доведе у питање. Ја браним те интересе. Али, као и Албанци, тако и Срби, и сви остали који су учинили ратне злочине морају бити подрвгнути полицијским акцијама и истражним радњама. То радимо када је у питању Ратко Младић, радићемо то и када су припадници неких других етничких заједница на дневном реду, и када имамо доказе о њиховим злоделима.

- Данас је у Београду био господин Милорад Додик. Одржао је конференцију за штампу. Доста се говори о томе да би криза могла идуће године да погоди Босну и Херцеговину. У међународним круговима се често помиње могућа смена Милорада Додика, многима се не свиђа његов став. Али, ако би до тога дошло, до те врсте притиска, какав би био став Србије?

Тадић: Србија недвосмислено јесте гарант Дејтонског споразума, и ја као председник Србије имам јасне, стриктне надлежности с тим у вези. То значи да Србија недвосмислено, искрено подржава интегритет Босне и Херцеговине, нама суседне државе. С друге стране значи и да је за Србију прихватљиво све што се договоре само три народа која живе у Босни и Херцеговини, и који су конститутивни чиниоци Босне и Херцеговине. То значи да Србија брани интересе Федерације Босне и Херцеговине, али и Републике Српске. А то значи да бранимо позицију и положаје свих легитимно изабраних представника грађана из Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, што значи читаве Босне и Херцеговине. Тако да је и господин Додик део овог става. Ја подржавам господина Додика, стајем иза њега у оном смислу као гарант уговора Дејтонског споразума за који је Србија обавезана.

- Многима се на западу не свиђа ни како министар Јеремић ради свој посао, и све чешће се говори да он ту негде „солира" и да окреће српску спољну политику ка Москви. Онда сам чуо да то кажу и неки из опозиције, а то, очито, не воле и неки страни амбасадори овде?

Тадић: Када је министар Јеремић био мој кандидат за министра иностраних послова, тадашњи чланови Владе, лидери странака који су били у Влади су га нападали да је превише прозападно оријентисан. Да будем отворен, проамерички оријентисан. Данас му се замера да је превише проруски оријентисан. Министар Јеремић не води ни проруску, ни проамеричку политику, води српску политику. Води политику у корист државе Србије. То је више пута јасно доказао.

Не постоји ниједна одлука министра иностраних послова која је донета, или било која акција коју он доноси сам. Не постоји његова политика, то је политика државе Србије, политика континуитета. О свему се консултује и са мном као председником у домену спољне политике, и са премијером Србије, и ми смо му, тако да кажем, надлежни за одређене димензије политике коју он спроводи. То су дакле мере наше државне политике. Министар Јеремић не води солистичку политику. Не постоји његова политика. Он је спроводилац политике, а истовремено и учесник у креацији спољне политике Србије.

- Господине председниче, у ситуацији смо када је већина институција у овој држави на неки начин у кризи, чак, ево видимо да неке афере потресају и две најпопуларније институције, Цркву и Војску ових дана. Иако не живимо у председничком систему, велики број грађана директно од Вас очекује да битно утичете на правац изласка из кризе. Да ли Вас то оптерећује, колико је то добро? Плаши ли Вас то понекад?

Тадић: Живим под оптерећењем ево већ неколико деценија и с тим у вези немам никакву дилему. Не очекујем ништа добро за себе, већ испуњење онога што је било моје изборно обећање и за шта сам обавезан од стране грађана избором за председника републике, и накнадним изборима као носилац листе „За европску Србију" на парламентарним изборима. Имам потпуно јасну одговорност и апсолутно не бежим од ње.

С друге стране, знам да нисам мађионичар, али знам да су грађани много реалнији него понекад политички аналитичари и учесници у политичкој дебати. И грађани веома добро знају да су ово веома тешка времена. Знам да имам поверење грађана, али и свакога дана имам искушење да то поверење оправдам. Све што чиним, чиним због грађана Србије и због државе Србије, и тако ће бити све време док обављам овај посао и ову дужност. Не плаши ме зато што се руководим девизом „Да је било боље, не би мени запало". Просто је тако од кад сам почео да се бавим политиком. Нисам очекивао да ће бити другачије ни данас.

- Неки замерају да имате и више моћи него што би Вам то реално припадало?

Тадић: Хајде да и то разјаснимо једном за свагда. Обављам дужност председника Србије јер сам изабран од стране грађана, и одатле извире мој политички легитимитет, не само легалност обављања овог посла. То су хтели грађани, и ја без тог хтења не бих могао да будем председник Србије. Да су хтели да изаберу неког другог, и неку другачију политику, опцију, програм, то би се десило на председничким изборима.

С друге стране, још једном сам пред њима конкурисао, дакле грађанима, на парламентарним изборима политичким програмом, уз који су стали и представници неких других странака, и изборна листа, којој сам дао не само свој глас, него сам био и носилац листе, добила је убедљиво највећи број посланика у Парламенту, и то је легитимна политика. Када бих се ја сада измакао и рекао да ме то не занима, да хоћу само да будем председник Србије, мени је то угодније, а ви радите шта год хоћете, ви сте одговорни за све остало, то би било мало кукавички и не би било коректно. С друге стране, Влада има своју одговорност. Не мешам се у њене надлежности, уставне надлежности, нити се мешам у рад Владе, и не дозвољавам да ми ико то спочитава, и да ми то каже, јер то не чиним. Као и председник странке, имам право да кажем своје мишљење.

Уосталом, чланови Владе понекад имају потребу да се консултују са мном као председником републике. То не раде само чланови Владе, већ и чланови опозиције. И то раде свакога дана. То раде и они који говоре да им до тога није, а то раде и они који отворено кажу да комуницирају са мном, али то је договор. Када неко други буде председник републике, ја очекујем да ће опозиција разговарати са председником републике, и ми ћемо имати једно политичко друштво, један политички систем, једну земљу у којој више питање политике неће бити однос „живота и смрти", него ћемо расправљати у једном нормалном тону животна питања и борити се сви заједно за живот и боље околности.

Не плашим се. Збиља се не плашим. Што не значи да нисам нормално људско биће које има своје страхове. Увек сам се плашио људи који се ничег не плаше на свету. Они који то кажу су прави кандидати за психијатријски третман.

- Видите ли, укратко, сасвим јасно, препознајете ли силе које ће обликовати нашу судбину у 2009. години?

Тадић: Оне су пре свега у економским изворима. Највећа снага, мислим, можемо да посматрамо свет са становишта енергије. Погледајте енергију, или силу воде, или енергију тектонских плоча, или енергију електричног пражњења, муња и громова, тако да и у политици постоје одређени ресурси енергетски. У економији је највећи енергетски ресурс овога тренутка. Он може бити позитиван, може бити негативан. Просто, померање воде може да произведе електричну енергију, али може и као цунами да разори једно острво, или једну земљу. И економска збивања могу бити и „цунами", а могу бити искоришћена за развој и бољитак сваког човека. Негативна је економија данас у свету.

Државе, као што је Индија, које су окренуте према себи, које имају милијарду и триста милиона становника, биће мање погођене негативним економским токовима. Србија ће бити захваћена. Србија није изолована земља. Али ће и то проћи. За нас је јако важно да грађани знају да ће то проћи. Хоћу да унесем један значајан оптимизам у овај наш разговор. То је моја порука пред Нову годину грађанима. Али, да би и ово прошло на најбезболнији начин, да бисмо платили најмању цену, јако је важно да данас будемо озбиљни и одговорни.

Данас смо сви у ситуацији да се понашамо као неки тата у својој кући, отац породице, свако у послу који ради. Свако мора да чува свој посао, да покаже нову креативност, да се залаже на послу. Свако у глави мора да ради свој посао, ја као председник, опозициони прваци свој посао, ви као новинари. Медији треба да критикују власт. Ја од тога уопште не бежим. Мени је потребна критика, јер из критике могу да чујем неку нову идеју. Данас нико није власник политике, нико није власник Србије, нико није власник наших судбина, данас стварно сви заједно морамо да решимо овај проблем, ово велико искушење. Али, доћи ће боље време. Оно што је проблем, што данас нико не може да каже, је кад ће проћи ова криза. Али нико не може да се понаша неодговорно и да каже да она не постоји. Она, дакле, постоји!

Ја одговорно данас у Јавном сервису Србије, у Радио-телевизији Србије, кажем то грађанима, јер не желим то да скривам од њих. И кажем, још једном, да ми не можемо сва обећања да извршимо која смо дали у изборима, због тога што смо постојали у једном другачијем времену у изборној кампањи. Ако амерички председник јесте водио изборну кампању у другачијим САД него што је данас када он постаје председник Сједињених Америчких Држава, и он је тада говорио о два милиона радних места, он данас мора да говори о три и по милиона радних места. Говорио је о једној ствари током избора, јер је Америка у финансијском смислу, безбедносном смислу, политичком смислу била другачија земља од Америке данас.

Не постоји ниједна земља која је практично иста као што је била пре годину дана, зато и наша обећања не могу бити извршена у периоду који смо дали. И хајде да престанемо о томе да говоримо. Ево, преузимам на себе максималну одговорност. Сву одговорност за све што је неизвршено. Али преузимам и одговорност и хтење да спроведемо све што је обећано у наредне четири године, можда нешто продужено, али морамо да узмемо у обзир да свет није у истој ситауцији као што је био пре само шест месеци.

- Где ћете чекати Нову годину?

Тадић: Моја кћерка слави свој десети рођендан. Сваког 31. децембра ја Нову годину славим са њом.

- Пошто смо прилично причали о кризи...

Тадић: Ни раније никада нисам ишао на дочеке. Нисам склон таквим врстама забава. Али желим да грађани ипак прославе ову Нову годину и да се осећају, макар тог дана боље, ако ја као председник нисам могао да наговестим да ће бити сјајна следећа година. А могло је да буде да нисмо задешени овом кризом.

- Управо сам то желео да Вас питам за сам крај. Пошто смо много причали о кризи, можете ли да грађанима пожелите срећну Нову годину, а да при томе осећате да је то искрено с обзиром да знамо шта нас све чека?

Тадић: Наравно. И управо зато сам у читавом тону тако и говорио. Ништа не кријем од грађана, и то грађани знају, и због тога су гласали за овај програм, на неки начин дали ми подршку. Оног тренутка када буду осетили да нешто не говорим што мислим, сасвим сигурно да ту подршку нећу имати. Тешка су времена, веома тешка ситуација, потребна је свака енергија, сви су добродошли. Сви који имају предлог. Добро дошле су идеје опозиционих првака. Не треба нам злурадост и мрзовоља, данас нам не треба лагање грађана, обмањивање грађана, данас нам треба нова идеја.

Ово је време као у природној непогоди, када се људи збију. Када је ветар прејак и хладан, онда се људи скупе једни уз друге, па се греју међу собом. Ово је тренутак када су нам само потребне многе идеје, и потребно је нам да прођемо кроз ово стање заједно. Ја сам ту да преузмем свој део одговорности. Апсолутно не бежим од своје одговорности, и доносићу и врло тешке одлуке. Мене једна тешка одлука чека сутра, и ја ћу је донети. Грађани ће бити обавештени о њој.

Чекају ме многе тешке одлуке у наредним данима, и ја ћу их доносити. Владу чекају тешке одлуке. Она има своју одговорност. Министри морају да раде свој посао, и не смеју да се жале да им неко узима ауторитет. Нико вам у политици не поклања ауторитет, морате се изборити за њега, пре свега својим знањем и својим делима, а не аргументом силе. Свако мора да се избори и са себе колико год може, и ми ћемо проћи ову олују, овај тежак период заједно, и убеђен сам да Србију након тога чекају бољи дани. Остварићемо ми на крају и чланство у Европској унији, али пре тога морамо да изградимо једно друштво које личи на европско друштво.

- Господине председниче, хвала Вам што сте били гост Радио-телевизије Србије.

Тадић: Хвала Вама. И срећна Нова година!

 

број коментара 5 пошаљи коментар
(уторак, 30. дец 2008, 12:41)
anonymous [нерегистровани]

Pozitivna kritika

Gospodine Tadiću,vi ste predsednik Republike,reč "MI" možete izgovarati samo kada mislite na sve stanovnike Srbije,a ne na jednu stranku,kao što to neprestano činite.Demokratska praksa,svuda u svetu, je da kada lider stranke postane predsednik države,on automatski zamrzava funkciju predsednika stranke.Čak je i Slobodan Milošević tako postupio.

(уторак, 30. дец 2008, 12:13)
Jelena [нерегистровани]

Svaka cast

Kao i uvek, svaka rec je bila na mestu! Ni jedna suvisna! Hvala Borise!

(уторак, 30. дец 2008, 11:12)
Ranko [нерегистровани]

Pozitivan stav prema naporima da se prevazidje ekonomska kriza !

Odgovornost je potrebna u radu svih drzavnih cinovnika i predsednik Tadic to jasno i nedvosmisleno pokazuje ! Pripisuju predsedniku preveliku moc koju poseduje, moc su mu dali gradjani i to je ne povlastica nego odgovornost i opterecenje, ali ocigledno da gradjani vise veruju predsedniku pa ovlascenja koja su mu poverili nisu smeli da dopuste sebi da povere nekom drugom, jer su bezbroj puta do sada iznevereni ! Zbog svega toga predsedniku Srbije Borisu Tadicu i svim gradjanima zelim sve najbolje u Novoj 2009 !

(уторак, 30. дец 2008, 00:54)
Dusko [нерегистровани]

Profesionalno

Intervju je vodjen korektno i profesionalno a Tadic je vidno oslabio. Izgleda da je on jedini politicar koji je osedeo i oslabio dok su ostalima vratovi sve deblji.

(понедељак, 29. дец 2008, 23:38)
Mirjana Jovanovic [нерегистровани]

Realan izvestaj Srbiji

Intervju Predsednika Tadica je potpuno realno, smireno i istinito dato stanje stvari u ovom momentu u nasoj zemlji. Postignuto je dosta u spoljnoj politici, znacajni koraci na privlacenju stranih investicija i na smirivanju politickih strasti. Svi zajedno treba da se okrenemo radu i naporima da se pridruzimo zemljama Evropske Unije. Ali zato svako od nas pojedinacno treba da da svoj maksimum i na poslu i u svojoj porodici, u sredini u kojoj zivi i da unosi pozitivna razmisljanja u svakodnevnom zivotu. Samo na taj nacin ostvaricemo dobre rezultate i prebroditi sve probleme, pa imali smo mi i te kako tezih perioda nego sto je, kako nam najavljuju, sledeca godina. Ako svi zajedno radimo ne stedeci sebe, onda teret nece pasti samo na pojedince, koji verovatno zbog premora i mnogih koji stalno povlace rucnu, naprave po nekad i neki nestrpljiv potez. Zato ce mi biti zao ako sutra bude smenjen ili ministar odbrane ili nacelnik generalstaba, jer mislim da su veoma mnogo radili u proteklim godinama i da po nekad, ukoliko ulozite ogroman napor, a ne dobijete u poslu zeljeni rezultat, jednostavno reagujete uocljivije nego do tada. Decenijski problemi ili bolje reci tavorenje po nekim pitanjima, ne mogu se resiti za kratko vreme, a da svima bude potaman.
Srecna nova 2009. godina!