понедељак, 11. апр 2011, 07:36 -> 21:02
Позив кувајтским инвеститорима
Подржавам све инвеститоре из Кувајта који желе да улажу у Србији, поручио председник Тадић на отварању Бизнис форума у тој земљи и додао да као председник гарантује апсолутну законску заштиту и правни поредак свим привредницима. Учешћем на Форуму, државна делегација Србије завршила дводневну посету Кувајту.
Председник Србије Борис Тадић позвао је инвеститоре и привреднике из Кувајта да улажу у Србији. Тадић је на отварању Бизнис форума привредника две земље рекао да ће се као председник државе заложити да се инвеститорима и привредницима из Кувајта обезбеди апсолутна законска заштита и правни поредак.
У интервјуу за кувајтску новинску агенцију КУНА и кувајтску телевизију КТВ, председник Тадић је као две области у којима ће односи две земље бити посебно унапређени, издвојио пољопривреду и здравство.
Председник Србије осврнуо се и на историју добрих билатералних односа и још једном захвалио Кувајту што подржава дијалог Београда и Приштине.
Кувајтска агенција подсећа да је Београд подржавао Кувајт током ирачке окупације 1990. године и чврсто се залагао за његову независност.
"Могу вам гарантовати да ћете у Србији имати најбоље могуће услове за пословање", поручио је председник Тадић.
Економија је била у центру пажње свих разговора, имајући у виду скромну робну размену која је прошле године износила само 1,3 милиона долара.
Кувајт је заинтересован за инвестирање у српску путну и железничку инфраструктуру, док Србија жели да повећа извоз пољопривредних и прехрамбених производа, али и да се врати на грађевинско тржиште Кувајта.
Српске компаније позване су да се укључе у амбициозан план развоја Кувајта. Та земља привлачна је за економску сарадњу, због стабилне политичке ситуације, либералне економске политике и великих прихода од нафте, али и неисцрпне потребе за храном, другом робом и радном снагом.
Иако је нафта највеће богатство земље, симбол модерног Кувајта су водоторњеви. У њиховој изградњи, као и у другим скупим пројектима, учествовали су српски грађевинари.
Тадић је указао да места за сарадњу постоји у пољопривредној производњи, јер је мање од један одсто кувајтског тла обрадиво, док Србија има велике капацитете.
Други сегмент су српске бање, које би уз улагања веома брзо достигле европске, а технологија угледне Војно-медицинске академије примењива је и у другим земљама.
У одбрамбеној индустрији, сарадња је постојала још у доба бивше Југославије. Сада је Србија дала Кувајћанима понуду за ремонт и модернизацију тенкова М-84.
Позив српским компанијама
На пословном форуму били су и представници неких српских компанија које су учествовале у обнови и зградњи Кувајта.
Кувајтска влада позива их да се врате и укључе у нове пројекте вредне више од милијарду долара којима се остварује план да Кувајт постане регионални финансијски и трговински центар.
Иначе, грађевинарство је област у којој српско-кувајтска економска сарадња има највише шанси.
"Кувајћани су за учествовање у финансирању дела Прокопа издвојили 25 милиона евра. То није целокупан износ, али показује добру вољу кувајтске стране", рекао је министар економије Небојша Ћирић.
Србија би, даље, могла да буде производни центар за кувајтске компаније које би преко нас могле да извозе у земље региона и Европске уније.
"Велика је заинтересованост кувајтских фирми за прехрамбену индустрију, али и за извоз на треће тржиште преко споразума које Србија има са другим земљама света", рекао је председник Привредне коморе Србије Милош Бигарин.
Председник Привредне и индустријске коморе Кувајта Али Мохамед Таниан Ел Ганим оптимиста је кад је реч о јачању економске сарадње, јер, каже, српски државни врх има јасну мапу пута упркос сложеним политичким и економским изазовима. Зато и Кувајт жели стратешко партнерство са Србијом, каже Ел Ганим.
Током дводневне посете Кувајту, председник Тадић је разговарао са шефом те државе, емиром Сабах ел Ахмед ел Џабер ел Сабахом, председником Владе Насер ел Мохамед ел Ахмад ел Сабахом и са председником Националне скупштине Џасим ел Кхарафијем.
Тадић је емиру захвалио на доследној политици Кувајта кад је реч о Косову и Метохији, пошто та земља није признала једнострано проглашену независност јужне српске покрајине.
После сусрета делегација Србије и Кувајта, у емировој палати потписана су и четири међудржавна споразума, међу којима Меморандум о разумевању у области одбране, Трговински споразум, Споразум о ваздушном саобраћају и о укидању виза на дипломатске и службене пасоше.
