понедељак, 26. јул 2010, 08:04 -> 23:51
Министри ЕУ о Косову
Аустрија, Италија и Словачка подржале брже приближавање Србије ЕУ, али је већина чланица Уније конкретне потезе најавила за јесен, односно после заседања Генералне скупштине УН и нове расправе о будућности Косова. Од Србије се очекују помирљиви тонови и дијалог са Приштином.
Три чланице ЕУ предложиле су нови приступ процесу приближавања Србије Европској унији, сматрајући да је, после саветодавног мишљења Међународног суда правде, неопходно упутити Београду позитивну поруку и конкретизовати европску перспективу.
Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон изјавила је да је питање Косова на данашњој седници Савета за спољну политку ЕУ било поменуто искључиво у односу на саветодавно мишљење Међународног суда правде у Хагу, док се о "убрзавању пута Србије ка чланству у Унији" није разговарало.
"Мишљење Међународног суда правде је веома јасно. Оно што сам рекла (на састанку) јесте да је будућност и Србије и Косова у ЕУ", рекла је Ештонова на конференцији за новинаре након састанка.
Београд и Приштина би требало да отпочну међусобни дијалог, а ЕУ је и даље спремна да у томе помогне, рекла је Ештонова.
Упитана да ли је било разговора о начинима да се убрзају европске интеграције Србије, Ештонова је рекла да је разговарано само о стварима везаним за саветодавно мишљење Међународног суда правде, а да није било разговора о брзини европских интеграција, нити било чему у том смислу.
Носиоци овакве идеје су Италија, Аустрија и Словачка, а са иницијативом смишљеном како бу се подржала српска влада сложила се и већина министара дведесетседмочлане организације, иако се она није нашла на дневном реду министарског састанка.
Аустријски министар иностраних послова Михаел Шпинделегер је рекао да би министри ЕУ о оваквом приступу могли расправљати најесен, што су дипломати у Вриселу протумачили као чекање исхода заседања Генералне скупштине УН, на којој ће Србија још једном покренути расправу о косовском проблему.
Шеф италијанске дипломатије Франко Фратини је објаснио да се од Србије очекује "помирљив" приступ и позив на дијалог са Приштином.
"Током радног ручка, министри су разговарали о ситуацији на Косову и будућем путу Косова ка европским интеграцијама после објављивања саветодавног мишљења Међународног суда правде" о легалности једностраног проглашења независности, наводи се у саопштењу Савета ЕУ објављеном касно у понедељак.
Министри су, како се наводи, оценили да је саветодавним мишљењем отворена нова фаза у решавању косовског питања и поновили спремност ЕУ да помогне у процесу дијалога између Београда и Приштине који би имао за циљ да унапреди сарадњу, омогући напредак на путу ка ЕУ и побољша живот обичних људи.
У оквиру разговора о западном Балкану, министри су разговарали и о Босни и Херцеговини и потреби да се у овој држави, после октобарских избора, обнови елан за промене, уз снажније присуство ЕУ и употребу европске перспективе као мотора за промене у БиХ.
Позитивна порука Србији
Специјални изасланик председника Србије Бориса Тадића саопштио је министрима спољних послова Европске уније ставове Србије о решавању косовског питања после мишљења Међународног суда правде у Хагу, рекао је Фратини новинарима.
Према његовим речима, данас изнети ставови су "помирљиви" и изгледа да отварају могућност за преговоре Београда и Приштине.
Како је рекао италијански министар, током данашње седнице Савета за спољне послове било је разговора о томе да се "Србији пошаље позитивна порука" и кандидатура Србије проследи Европској комисији и наложи јој се да изради мишљење о спремности Србије да добије статус каднидата.
Специјални изасланик који се обратио министрима у Бриселу један је од изасланика који су упућени у 55 земаља света како би председницима и премијерима тих држава предали поруку председника Србије.
Њихов задатак је да објасне став Србије и потребу да се преговорима дође до обострано прихватљивог, мирног и одрживог решења за Косово.
Београд се не може условљавати признањем независности
Раније у току дана, уочи састанка шефова дипломатија ЕУ, Фратини је рекао да се Србији ни сада, после саветодавног мишљења МСП у Хагу, признавање једностране независности Косова не може постављати као предуслов за чланство у ЕУ.
"Не можемо Србији додавати нове предуслове (за чланство у ЕУ), као што је признавање Косова. Ни многе државе ЕУ нису признале ту независност, па су пуноправне чланице ЕУ", рекао је Фратини новинарима пред почетак седнице Савета за спољне послове.
Упитан да ли би сада, после саветодавног мишљења Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности Косова и преостале чланице ЕУ требало да признају ту независност, Фратини је рекао да "то зависи од државе до државе".
"Ситуација је сада много јаснија. Мислим да Србија и Косово сада треба да почну искрен и јасан дијалог, осим о статусу, наравно, и да би ЕУ требало да пошаље позитивну поруку Србији пре свега убрзавајући процес пребацивања кандидатуре из Европског савета у Европску комисију", додао је Фратини.
Нема нових признања Косова из ЕУ
Шеф шпанске дипломатије Мигел Анхел Моратинос изјавио је да је став Шпаније и још неколико земаља Европске уније да не признају независност Косова помогао стабилности западног Балкана, исто као што је одржао и поспешио "модерну и проевропску Србију".
Моратинос је објаснио да је непризнавање самопроглашења Косова био пресудан чинилац за организовање јунске конференције ЕУ-Западни Балкан у Сарајеву.
Заменик министра спољних послова Грчке Димитрис Друцас изјавио је у Бриселу да је Грчка земља која може да се обрати и Србији и Косову и која ће исцрпети све могућности да се пронађе решење прихватљиво за обе стране.
Министар иностраних послова Белгије, председавајуће ЕУ, Стевен Ванакере је новинарима изјавио да су европска двадесетседморица остварили напредак усвајањем једногласног става око следећих корака у политици према Србији и Косову, после мишљења МСП.
Ванакере је напоменуо да је још важније да ће будућа посебна дипломатска служба ЕУ бити од још већег уплива за постизање усаглашених ставова кад се у септембру на нивоу шефова држава или влада и челника дипломатија ЕУ одржи темељита расправа о будућој стратегији и смерницама спољне политике Уније, што подразумева и улазак нових земаља у чланство.
Кипарски министар спољних послова Маркос Кипријану је уочи састанка шефова дипломатија ЕУ изјавио да се за решење статуса Косова мора наћи "кроз преговоре о територијалном интегритету, а не кроз једностране изјаве о независности".
"Према томе", предочио је кипарски министар, "наш став остаје исти - Кипар позива две стране да покрену преговоре с циљем да нађу обострано прихватљиво решење".
Кипријану је указао на то да је "мишљење МСП веома ограничено и сведено на врло специфична питања, везана за процедуралне ствари".
