четвртак, 01. јул 2010, 07:48 -> 17:34
Изабран 15. судија Уставног суда
Скупштина Србије изабрала Сабахудина Тахировића за судију Уставног суда. Усвојен и Закон о подстицању грађевинске индустрије у условима економске кризе. Расправу обележила полемика министра Дулића и посланика Илића.
На предлог председника Србије Бориса Тадића, Скупштина Србије је изабрала Сабахудина Тахировића за судију Уставног суда.
Тахировићев избор подржало је 127 посланика, а Тадић је за ту функцију предложио и помоћника генералног директора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Енвера Никшића.
Тахировић ће у Уставном суду заменити Станку Миловановић, коју је Скупштина Србије у децембру разрешила на лични захтев те функције.
На данашњој седници, Парламент је усвојио и Закон о подстицању грађевинске индустрије Србије у условима економске кризе, који би требало да омогући превазилажење негативних ефеката економске кризе у тој области, подстицање развоја и отварање нових радних места.
Циљеви закона су и обезбеђивање ликвидности у том сектору, подстицање развоја и упошљавања домаћих предузећа која се баве производњом грађевинског материјала, као и подстицање укупног привредног развоја.
Влада утврђује листу пројеката
Тај акт предвиђа да Влада Србије, на предлог надлежних министарстава, односно надлежног органа локалних самоуправа, утврђује листу пројеката за изградњу, реконструкцију, адаптацију, који се у целости или делимично финансирају из републичког буџета.
У реализацији пројеката могу учествовати грађевинска предузећа чије је седиште на територији Србије, која имају одговарајуће искуство и референце и која запошљавају значајан број радника.
При реализацији се мора користити домаћи грађевински материјал у учешћу најмање 70 одсто од укупно потребног материјала и уграђене опреме, уколико се опрема истог квалитета производи у Србији, према предмеру и предрачуну из главног пројекта.
Пројекти, чија се реализација финансира и реализује у складу са предложеним законом, односе се на изградњу школа и обданишта, болница, станова, аутопутева, спортских објеката, објеката за потребе обављања делатности из културе и других објеката од јавног значаја.
На поступак избора пројектанта, вршиоца техничке контроле, извођача радова, вршиоца стручног надзора, као и вршиоца техничког прегледа, примењује се преговарачки поступак без објављивања јавног позива у складу са законом којим се уређују јавне набавке.
Наручилац, односно надлежно министарство, орган покрајине или локалне самоуправе, дужан је да упути позив свим предузећима, а рок за достављање понуда је 15 дана од дана пријема тог позива.
Закон ступа на снагу наредног дана од објављивања у Службеном гласнику, а престаће да важи до 31. децембра 2011. године.
Полемика Дулића и Илића
Највише примедби опозиција је у току расправе изнела на то што, према њиховом мишљењу, предложени закон избегава процедуру прописану Законом о јавним набавкама, што је ресорни министар Оливер Дулић одбацио, тврдећи да се предложеним законским решењима само даје предност домаћим фирмама.
Расправу је обележила полемика Дулића и лидера Нове Србије Велимира Илића око тога ко је од њих двојице шта изградио током министарског мандата.
Дулић је, реагујући на Илићеве тврдње, рекао да не зна које је путеве Илић изградио док је био министар, на шта је лидер НС навео да је изградио 4.000 километара пута, те Дулићу поручио да му пролази већ трећа грађевинска сезона, а да још ништа није урадио.
Илић је констатовао да започети пројекти изградње магистралних путева, мостова и обилазница нису завршени и да су и путари и грађевинци упали у кризу плаћајући ПДВ унапред.
Дулић му је на то одговорио да је ПДВ уведен 2004. године, када је Илић био министар, а пошто је Илић, у току расправе, изнео замерке које су се односиле на неколико различитих тема, министар му је казао да је "изгубљен у простору и времену", а Илић му реплицирао да је "изгубљен у свемиру".
Посланици ДСС-а су казали да закон треба повући из процедуре на дораду и усклађивање са Законом о јавним набавкама, док су радикали указали на недостатак казнених одредаба и затражили да се за реализацију користи искључиво домаћи материал, а не само у обиму од 70 одсто.
Посланици СНС-а и ЛДП-а сложили су се да законска решења нису у складу са Законом о јавним набавкама, односно да се прописана процедура заобилази, што, како су казали, у питање доводи колико је Влада Србије озбиљна у решавању проблема у грађевини.
