понедељак, 04. јан 2010, 15:29 -> 20:16
Контратужба очекивана
Циљ Србије да докаже да су распад Југославије изазвали политички и међуетнички односи, рекао правни стручњак Мартин Диксон. Српска контратужба требало би позитивно да се одрази на избегле из Хрватске, оценио Саво Штрбац. Професор Стојковић: Јавно мнење проблем за вансудско поравнање.
Професор права на Универзитету у Кембриџу Мартин Диксон изјавио је за Би-Би-Си да је сврха српске противтужбе да одгоди разматрање хрватске тужбе и да се покаже, да догађаји који су пратили распад Југославије нису били изазвани само једностраним потезима Србије, већ да су на делу били комплексни политички и међуетнички односи у бившој Југославији.
Диксон је оценио да одлука Србије да тужи Хрватску за геноцид, као одговор на тужбу Хрватске поднету пре више од десет година, није неуобичајена и у складу је са праксом Међународног суда правде.
"Када се пред МСП нађу спорни случајеви, често се дешава да тужена страна, у овом случају Србија, укаже на питања која оспоравају способност суда да пресуди у корист тужитеља", навео је Диксон.
Професор је указао да се дешава да тужена земља покрене нешто што би могло да се назове противтужбом, у којој се тврди да понашање тужитељске земље није било у складу са законима и прописима на начин на који је представљено.
Могуће је, сматра Диксон, да ће Хрватска покренути питање надлежности суда, али ту заправо нема на шта да се ослони, с обзиром да се Суд у новембру 2008. године прогласио надлежним за тужбу против Србије, на основу Конвенције о геноциду.
Професор Универзитета напомиње да постоји и могућност да Суд одлучи да српску противтужбу посматра као посебан предмет, што би значило да би он у процедуру ушао одвојено, али то је, како каже, мало вероватно.
Циљ компромисно решење
"Ради се, дакле о политичком притиску, чији је коначни циљ компромисно решење", сматра Диксон и додаје да би и суд поздравио компромис јер не би морао да доноси ту политички врло осетљиву одлуку.
"То је уобичајена пракса и очигледно је да Србија жели да иде тим путем - да предмет извуче из Суда и пронађе практично решење које би задовољило обе стране", истакао је професор са Кембриџа.
"Мислим да је ова контратужба последња прилика за Београд да постигне вансудско поравнање. Уколико не да резултат, мислим да ће предмет ући у уобичајену процедуру", навео је професор Диксон.
Саговорник Би-Би-Си-ја, притом, оцењује да је Србија погрешила када је одлучила да у оквиру противтужбе за геноцид поднесе и материјал који се односи на страдање Срба у Хрватској током Другог светског рата.
Диксон је оценио да је уводећи тај материјал, Србија на неки начин поткопала своје аргументе везане за догађаје у периоду од 1991. до 1995. године.
"Ако морате да се позивате на нешто што се догодилом пре 60 или 70 година, мислим да ће Суд бити мање благонаклон према вама него што би иначе био", нагласио је професор.
Корист за избегле из Хрватске
Председник Документационог центра "Веритас" Саво Штрбац сматра да би контратужба Србије против Хрватске пред Међународним судом правде требало повољно да се одрази на српске избеглице из Хрватске.
Штрбац је у изјави агенцији Бета рекао да би се, ако суд прихвати контратужбу и тужбени захтев Србије, решила многа питања Срба избеглих из Хрватске.
Штрбац је објаснио да би то позитивно утицало на решавање бројних имовинских и неимовинских питања избеглих Срба, пре свега повратка, становања и пензија.
Штрбац је оценио да ће подношење контратужбе допринети и решавању питања несталих јер се према тужбеним захтевима и од Србије и од Хрватске тражи отварање архива и давање података о несталима.
"И једна и друга држава су дужне да отворе све архиве и дају све податке о несталима", додао је Штрбац.
Усмена расправа најраније за две године
Професор међународног права Радослав Стојановић оценио је да је, иако постоји интерес да дође до поравнања између Србије и Хрватске, проблем како то објаснити јавном мнењу.
"Усмена расправа пред Међународним судом правде поводом контратужбе Србије против Хрватске за геноцид, најраније би могла да почне за две године, али у сваком тренутку две стране могу договорити поравнање, чак и на почетку расправе", изјавио је професор.
"Кад се поднесе тужба Међународном суду правде, он ту тужбу пошаље страни која је тужена и та страна има право да у одређеном року одговори на ту тужбу. Хрватска ће морати да одговори на тужбу Србије, али има право и да одговори и на такозвани одговор Србије на тужбу Хрватске, који је такође предала српска страна", рекао је Стојановић који је био главни правни заступник српске стране у тужби БиХ против Србије за геноцид.
"У питању су политички разлози, јер правни не постоје. Да је Влада Србије водила рачуна о међународно-правној квалификацији геноцида, онда сасвим сигурно не би могла да оптужи Хрватску за геноцид, као и што не би могла ни хрватска страна да оптужи српску", нагласио је Стојановић.
Према редоследу, прво Хрватска излаже своју тужбу, па онда Србија своју противтужбу. Затим се покреће расправа о ономе што је дато у писменим поднесцима и износе се нови аргументи обе стране.
"Могућност поравнања постоји и до почетка усмене расправе. У случају тужбе БиХ ја сам на расправи пред судом кад сам добио реч, после босанске стране, у свом уводном говору предложио да БиХ повуче тужбу и да седнемо за преговарачки сто и решимо питање националног помирења", рекао је Стојановић.
Стојановић је додао да је поравнање много бољи пут од судског решавања спора јер пресудом никада не могу бити задовољне обе стране, тако да конфликт може да се настави.
