четвртак, 22. јан 2009, 13:58 -> 14:55
Одговор на тужбу Хрватске до марта 2010. године
Србија има рок до марта 2010. године да одговори на тужбу Хрватске због наводног геноцида над несрбима у тој републици у 1991-95. године, саопштио Међународни суд правде.
Говорећи о противтужби Србије министар спољних послова Вук Јеремић је, крајем прошле године рекао да ће се контратужба за геноцид против Хрватске односити на злочине почињене током деведестих, али ће се осврнути и на догађаје из Другог светског рата.
Нагласивши да се ради о симетричном деловању Јеремић је истакао да се истина о догађајима из последњег рата не може утврдити без узимања у обзир злочина који су почињени над Србима у време Независне државе Хрватске.
Међународни суд правде у Хагу саопштио је да је Србији дао рок до краја марта 2010. године да одговори на тужбу Хрватске због наводног геноцида над несрбима у тој републици 1991-95. године.
Највиши суд УН је - узимајући у обзир ставове обе стране - одредио 22. март 2010. као крајњи рок у којем званични Београд може да уложи одговор на тужбу коју су власти у Загребу поднеле у јулу 1999. године.
Међународни суд правде се у новембру 2008. године огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србије, после расправе у којој је српски правни тим ту надлежност оспоравао.
Том одлуком одбачен је приговор Србије да највиши суд УН није надлежан зато што у време подношења тужбе, у јулу 1999. године, тадашња СР Југославија није била чланица УН - у које је примљена 2000. године, нити потписница Конвенције о геноциду.
За одбацивање приговора Србије, тада је гласало 10, а за прихватање седам судија.
Власти у Београду су, одмах пошто се Међународни суд правде огласио надлежним, најавиле да ће том суду поднети контратужбу против Хрватске због злочина над Србима у Книнској крајини током операције "Олуја" у лето 1995. године.
Пошто Србија до марта идуће године уложи одговор на хрватску тужбу, поступак ће бити настављен разменом додатних писаних аргумената, а затим ће бити заказана и усмена расправа о суштини предмета, односно о томе да ли је у Хрватској почињен геноцид и да ли је Србија одговорна за то.
У тужби коју је поднела у јулу 1999. против тадашње СРЈ, Хрватска jе тврдила да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида" зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".
Геноцид је тешко доказати
Званични Загреб је тужбом затражио да Међународни суд правде прогласи Србију кривом због кршења Конвенције о геноциду и наложи јој да казни све починиоце и Хрватској врати културна добра и плати ратну штету у износу који би утврдио суд.
Експерти међународног права сматрају да узајамне оптужбе Хрватске и Србије неће резултирати судском пресудом јер је тешко доказати геноцид.
Према дефиницији у међународном праву, геноцид је злочин учињен "са намером да се уништи, делом или у потпуности, једна национална, етничка, расна или верска група" и најтежи је злочин према међународном праву.
