Лихт: Како ојачати европску идеју у региону и Србији

Стабилизација ситуације на Балкану неопходна је да би Европа била целовита и да би успела да превазиђе кризе са којима се носи последњих пар година, каже председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт, уочи сутрашње регионалне конференције на тему консолидације европске идеје на Западном Балкану.

Посланик Социјалдемократске партије Немачке Јосип Јуратовић представиће на том скупу тематски папир "Консолидација европске идеје на Западном Балкану", а Лихт у изјави Танјугу подсећа да је та фракција у немачком парламенту представила платформу јавности прошле године, а да су до теме дошли управо схватајући колико је стабилан Балкан неопходан да би Европа могла да победи кризе, мигрантску, поред осталих.

Промоција платформе у региону почеће сутрашњим скупом у Београду, који ће окупити учеснике из свих земаља региона, а главне теме биће будућност евроинтеграција Западног Балкана, унапређење економског развоја и јачање демократије и цивилног сектора.

Лихт наводи да европска идеја, односно извесност њеног развоја, јесте у кризи и да се многи питају да ли је могуће, уз све тензије унутар Уније и уз несразмеран однос према миграцијама, могуће задржати и ојачати европску идеју.

"Ја сам дубоко убеђена да ће Унија да превазиђе и ову кризу и да ће после тога бити јача. Међутим, питање је како и у којој мери је могуће успоставити нужан степен солидарности, сарадње и одговорности према самој европској идеји, али и према свакој од земаља чланица понаособ", каже Лихт.

Она ипак додаје да верује да ће грађани сваке земље чланице ЕУ добро размислити кад се постави питање да ли су сигурнији, да ли живе боље, да ли им је јача перспектива развоја и демократије ако су сами или ако су у Унији, те да ће се наћи заједнички именитељ.

На питање шта ће бити са европском идејом у Србији, уколико антиевропске и десничарске странке после ванредних избора уђу у парламент, Лихт одговара да не мисли да ће то бити велики проблем, те да ће и даље огромна већина посланика бити из странака које подржавају евроинтеграције целог региона.

Она сматра да би улазак евроскептичних и странака које се противе европској перспективи Србије пооштрио дебату, али да то није нужно лоше.

Лихт, наиме, верује, да су грађани Србије довољно зрели да процене шта је њихова корист и шта је оно шо ће им обезбедити будућност.

"Дебата у парламенту у бити јесте добра, јер је скупштина место где треба да се чују сва мишљења. Они који заиста обезбеђују сигурнију будућност и они који обезбеђују озибљније аргументе ће сигурно бити јачи", наводи Лихт.

Она додаје да се у дебати аргументи изоштравају и да се грађани на одговорнији начин опредељују за оно што јесте у интересу свих нас.

Конференцију заједно организују Београдски фонд за политичку изузетност и Фридрих Еберт Фондација, а учествоваће и Метин Хакверди, такође члан посланичке групе СПД у Бундестагу, који ће говорити о новом замаху у процесу приступања Европској унији држава региона. 

Скуп ће отворити директор београдске канцеларије Фондације Фридрих Еберт Хајнц Алберт Хутмахер и председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт, а међу бројним говорницима ће бити и представници државних институција, организација цивилног друштва и независни аналитичари из Србије, Албаније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније и Хрватске. 

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 06. мар 2016, 18:41) - anonymous Moma Dr Alatnicarskih nauka [нерегистровани]

Izvinjavam se

Izvinjavam se sto sam uopste dozvolio sebi,sa ovo malo siromasnog radnickog obrazovanja, da komentarisem vase izlaganje,Ali,covek k'o covek,ne bi bio to, kad ne bi po nekad progovorio i sa "jacim" i "vecim" od sebe. Oboje smo skolovani u priblizno isto vreme u istom sistemu.Zato me ne cudi vase ponavljanje(otkrice tople vode) poznatih stvari iz onog vremena.Kad je to u pitanju,podsetio bih vas na,tada,"ne vazno" pitanje,koje je kod nas bilo aktuelno,a to je pitanje "Zelene transferzale". Evropa je tada bila veoma jedinstvena u nepridavanju paznje tom mogucem problemu. Potom je otvorila,"kradjom" KIM,borbom za novu drzavu BIH i ljudska prava korisnika tog puta iz RS i CG i pustila u promet tu "Zelenu transferzalu". I sta se desilo? Po mom,ne strucnom,laickom,misljenju,Evropa je zaboravila da putevi iz iste tacke mogu ici u najmanje 2 smera. To se upravo i dogodilo, kao posledica nekada ujedinjenog stava Evrope. "Transferzala" se preopteretila i sama sebe 1000-dustruko prosirila i dolaskom svojih korisnika, doprinela ne jedinstvu u Evropi. Zato sam misljenja, da neke Evropske vrednosti treba vratiti,sto je skoro ne moguce i uz to, ujediniti Evropu na novim daleko iskrenijim i postenijim odnosima.