Самит у Истанбулу

Неопходно је активирати све развојне потенцијале црноморског региона како би се ефикасно одговорило на изазове глобалне економске кризе, поручио председник Томислав Николић на самиту Организације за црноморску економску сарадњу у Истанбулу. Николић председавао Самиту заједно са турским колегом Абдулахом Гулом.

11.38 - Председник Србије Томислав Николић сусрео се са председником Турске Абдулахом Гулом.

Самит Организације за црноморску економску сарадњу (БСЕЦ) одржан је у Истанбулу, а скупу је председавао председник Србије Томислав Николић, заједно са домаћином тог састанка на врху, шефом турске државе Абдулахом Гулом.

Самит Организације за црноморску економску сарадњу (БСЕЦ) у Истанбулу, на којем је обележено две деценије постојања те иницијативе, завршен је уз уверење учесника да је потребно оснажити инструменте сарадње земаља црноморског басена како би се пребродиле заједничке тешкоће, пре свега оне узроковане светском економском кризом.

Председник Србије Томислав Николић је, изразивши задовољство што председава овом организацијом управо у време њеног јубилеја, поручио да је уверен да ће механизам сарадње унутар БСЕЦ ојачати и да ће бити базиран на разумевању и међусобном уважавању.

"То ће бити један од основних принципа у остварењу заједничких циљева. Сматрам да је наша организација спремна да започне нову еру сарадње у циљу просперитета и напретка свих народа нашег региона", рекао је Николић обраћајући се новинарима на завршетку самита, заједно са домаћином, турским председником Абдулахом Гулом, који 1. јула преузима од Србије председавање иницијативом.

Турски председник Абдулах Гул је рекао да се нада да ће Организација за црноморску економску сарадњу бити пример другим међународним организацијама.

"Она је јединствена у свету по томе што окупља све регионалне силе, зарад добробити и стабилности народа у Црноморском региону", изјавио је председник Турске.

Председник Србије Томислав Николић је рекао да је, коришћењем свих инструмената регионалне сарадње, неопходно активирати све развојне потенцијале црноморског региона како би се ефикасно одговорило на изазове глобалне економске кризе.

Николић је поручио да је та иницијатива спремна да започне нову еру односа и сарадње у корист просперитета и благостања народа региона.

"Био бих веома поносан када бисмо се на следећем скупу сусрели и представили конкретне резултате које смо постигли у међувремену, а за чије је остварење свака земља дала свој максимални допринос", рекао је Николић.

Према његовим речима, значај јубилеја БСЕЦ добија посебну димензију имајући у виду изузетно сложене околности на ширем међународном плану, у ситуацији када економска криза још увек није превазиђена, а ни црноморски регион није поштеђен тог неповољног развоја догађаја.

"Организација за црноморску економску сарадњу, као првенствено економска организација, зато добија још већу улогу и одговорност да својим деловањем и сарадњом одговори на растуће изазове и искористи развојне могућности региона у његовом пуном капацитету", рекао је Николић.

Регионална сарадња приоритет

Подсећајући да је регионална сарадња један од главних спољнополитичких приоритета Србије, Николић је истакао да је ове и прошле године, осим Организацијом за црноморску економску сарадњу, Србија успешно председавала бројним регионалним иницијативама - Централноевропском иницијативом, Регионалном иницијативом за миграције, азил и избегла лица, Процесом сарадње у југоисточној Европи и Јадранско-јонском иницијативом.

Председник Николић је објаснио да су приоритети Србије током шестомесечног председавања БСЕЦ били промоција дијалога и мултилатералне економске сарадње, јачање регионалних и добросуседских односа, унапређење међурегионалне економске сарадње, као и јачање унутрашње структуре БСЕЦ.

"Важан сегмент, у том смислу, представља недавно усвојена нова Економска агенда за будућност Организације за црноморску економску сарадњу, која би требало да буде својеврсна мапа за остваривање наших заједничких циљева", поручио је Николић.

Као најзначајније заједничке пројекте у оквиру БСЕЦ Николић је издвојио оне у области саобраћајне инфраструктуре у којима Србија учествује преко Коридора 10, истичући да рачуна на помоћ ЕУ у реализацији постављених пројектних задатака.

Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ, према његовим речима, снажно подржава јачање сарадње БСЕЦ и ЕУ, посебно у области заштите животне средине и енергетике.

Окупљање поводом јубилеја

Самит у Истанбулу посвећен је двадесетогодишњици постојања БСЕЦ, којоj Србија председава од 1. јануара до 1. јула, када председавање преузима Турска.

Државе чланице БСЕЦ су важан економски партнер Србије, а, према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), лане је наша земља са том групацијом имала спољнотрговинску размену вредну 7,9 милијарди долара.

Тржиште земаља чланица те организације веома је значајно за Србију и лане је српски извоз у тај регион учествовао 22,7 одсто у укупном експорту, а увоз са 26,1 одсто, изјавили су за Танјуг аналитичари ПКС.

Организација за црноморску економску сарадњу има 12 земаља чланица: Албанија, Азербејџан, Бугарска, Грузија, Грчка, Јерменија, Молдавија, Румунија, Русија, Србија, Турска и Украјина, а неке земље и организације имају статус посматрача (Аустрија, Белорусија, Хрватска, Чешка, Египат, Француска, Израел, Италија, Пољска, Словачка, Тунис и САД).

Најзначајнији спољнотрговински партнери Србије у оквиру БСЕЦ су Руска Федерација и Румунија, а најмању сарадњу наша земља има са Јерменијом, Азербејџаном и Грузијом.

За даље унапређење економске сарадње са Црноморским регионом изузетно је важна доследна примена Споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом, Турском и Молдавијом – у оквиру ЦЕФТА, кажу су у Привредној комори Србије.

Такође, очекивана реализација пројекта гасовода "Јужни ток" кроз Србију, чија би градња требало да почне крајем ове или почетком наредне године, веома је значајна за српску привреду.

Основни циљеви организације

Црноморска економска сарадња установљена је на састанку шефова држава и влада једанаест земаља Црноморског региона 25. јуна 1992. године. Потписивањем Повеље Организације за црноморску економску сарадњу, 5. јуна 1998. године у кримском одмаралишту Јалти основана је Организација за црноморску економску сарадњу (БСЕЦ).

Повеља је ступила на снагу 1. маја 1999. године, а седиште БСЕЦ организације је у Истанбулу где се налази Стални међународни секретаријат.

Основни циљеви БСЕЦ јесу подстицање, унапређивање и развијање активности међу земљама чланицама на стварању повољне економске и политичке климе за сарадњу у Црноморском региону, пре свега у области привреде.

Сарадња је проширена и на многе друге домене: банкарство и финансије, комуникације, саобраћај, здравствена заштита, заштита животне средине, наука и технологија, образовање, култура, сарадња царинских служби, сарадња у случају ванредних ситуација, борба против организованог криминала и трговине дрогом, оружјем и радиоактивним материјалима, као и против свих видова тероризма и илегалних миграција.

У последње време активности БСЕЦ чине и настојања да се регион приближи стандардима ЕУ, чиме би се омогућило његово укључивање у европске економске токове.

Некадашња државна заједница Србија и Црна Гора постала је чланица БСЕЦ у априлу 2004. године, а након проглашења независности Црне Горе, Србија је наставила чланство. На састанку Управног одбора Пословног савета БСЕЦ који је одржан 2006. године у Букурешту, ПКС је званично примљена у чланство Пословног савета те организације.

Организацији председава једна од земаља чланица, по абецедном реду и са шестомесечним мандатом.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 26. јун 2012, 17:50) - anonymous [нерегистровани]

Srbija

Veoma lepa vest i kako je lepo kada se zemlje slazu i razmenjuju svoja dobra.Daj boze da svi zivimo lapo u miru slogi i ljubavi.Ekonomija,aport .muzika,turizam,kulture,to je sto treba da se gradi medju zemljama i da svi lepo zivimo.I naravno mnogo manje kamate.pozdrav svima.Zivela sloga i mir.