недеља, 05. феб 2012, 07:58 -> 10:01
Синдикати у политици
Поједини синдикати у Србији пред изборе преговарају са политичким странкама и оној која обећа боље радно законодавство и услове рада нуде подршку чланства. У односима између сндиката и странака питање је да ли је то борба за права радника или пут синдикалиста до посланичких фотеља.
Први је своје учешће у политичком животу најавио Самостални синдикат Србије. Они тврде да њихови чланови, и ако се договоре са неком од странака и уђу у парламент или општинску власт, неће бити на плаћеним функцијама, већ ће бринути о интересу запослених.
Потпредседник Самосталног синдиката Србије Драган Зарубица каже да ће тако странке подржати захтеве синдиката.
"Када улазимо у преговоре са било ким ми ћемо поставити десет кључних захтева који су од интереса за наше чланове, за запослене у Србији, а тичу се и радног законодавства и стандарда, бољег живота и већег раста запошљавања", каже Зарубица.
Њихове колеге из синдиката Независност мисле супротно и због тога не преговарају са странкама.
"Не можете натерати чланове синдиката који су слободни грађани и могу да буду припадници различитих партија и опредељења, да гласају како ви хоћерте, јер немате сигурно никакав демократски основ", каже председник УГС "Независност" Бранислав Чанак.
Успех политике и код нас почиње да се мери квалитетом живота обичних људи и због тога је логично да се партије окрећу синдикатима. Да ли ће гласати како им каже синдикат, зависи и од снаге синдикалних вођа.
У Немачкој, Социјалдемократску партију, коју је основао синдикат, није подржало чланство и изгубила је на изборима. Аналитичари сматрају да ће радници гласати као на западу, на основу резултата странака.
Аналитичар Дарко Мартиновић каже да синдикалци гледају шта је власт урадила за њихову породицу и према томе да ли су у плусу или у минусу одлучују да ли ће поново свој глас дати странкама које су на власти или ће гласати за друге странке.
Потребно је да странке направе програмску, а не предизборну сарадњу са синдикатима јер најчешће резултати, а не формално идеолошко опредељење, опредељују гласаче, посебно у условима економске кризе, сматрају аналитичари.
