Брз ритам и плес извођача публика је на ногама пратила аплаузом, а пре гашења светла на сцени, четири глумице без одеће поручиле су: "Оставите се моћи, уживајте у сопственој трагедији. Диши, само диши и замисли нешто ново".

Уследиле су десетоминитне овације и чинило се да публика и даље није уморна, те је враћала извођаче на сцену више пута.

Једна од посетитељки се окренула ка Фабру који је представу пратио из последњег реда са својом техничком екипом и рекла "Хвала".

Представници Битеф фестивала су добијали честитке за реализацију до сада најзахтевније продукције, а чули су се и коментрари попут: "После овога не морам више ништа да гледам".

Представа се заснива на целокупној грчкој митологији из Хомерових епова и трагедија Есхила, Софокла и Еурипида, а извођачи су током 24 часа превазилазили све границе своје физичке издржљивости.

Најзахтевније сцене, које су трајале до изнемоглости извођача, доводећи их до транса, публика је бодрила гласним аплаузом. 

Сала је била полупуна и током ноћи, а захваљујући телевизијском преносу РТС-а, Битеф је овога пута био доступан људима широм Србије.

Гола тела, оргије, крвави злочини, славље Дионизија, сукоб са боговима, хероизам, све је то чинило јединствен спектакл "Олимп", у коме је Фабр објединио низ жанрова. 

Позоришни ствараоци, који су пратили представу, истичу да је "Олимп" –  споменик људској издржљивости, театар који "иритира, љути, понижава, ствара одбојност и који буди" повратак позоришту, у коме извођачи са огромном страшћу, махнитошћу играју и изазивају дивљење.

"Олимп", који је по оцени појединих критичара променио историју савременог театра, свечано је отворио 51. Битеф фестивал.

Београдску публику до 30. септембра на "Епском путовању" очекује још пет представа – "Библија, први покушај" и "Царство небеско" Јернеја Лоренција, "Снег" и "Истребљење" Ерсана Мондтага и "(Са)слушање" Амира Резе Кухестанија.

"Ово је сигурно највећа изложба до данас на овим просторима организована у част Даде Ђурића. Захваљујући колекционарима, већина слика је по први пут изнесена у јавност у Модерној галерији у Ваљеву", каже Војислав Јовановић, в.д. директора Модерне галерије.

Сликарство је за Даду Ђурића, како је истицао, било важније од смрти. Спада у ред врсних усамљеника који су уметност издигли изнад егзистенције бића, поништили сопствену твар и у потпуности се предали чину креације.

"Његово сликарство на српским просторима сврставано је у медијалу и често у савремено сликарство фантастике. Међутим, оно је нешто више од тога, и ова изложба нам данас омогућава да као кроз неку форму минијатурне ретроспективе прођемо кроз све оно што је Дадо стварао од његовог одласка у Француску, тачније Еруал, па до његових последњих стваралачких дана", истиче историчарка уметности Наташа Кристић.

Изложба Даде Ђурића, за коју влада велико интересовање љубитеља ликовне уметности, у Модерној галерији у Ваљеву биће отворена до краја године.

Церемонија у дворишту Мокрањчеве родне куће одржана је у складу с вишедеценијском традицијом, извођењу химне Неготина, Мокрањчеве 6. руковети претходила је беседа диригента Дејана Савића. 5 хорова се такмичило у натпевавању, а победили су Зрењанинци, певачко друштво "Преподобни Рафаило банатски".

Њихово расположење уочи почетка такмичења, слутило је успех.

"Ја не волим тај израз важно је учествовати, то ми делује онако као утеха, мислим јесте важно учествовати али, како да не постоји неки спортски такмичарски дух. Увек постоји мала доза неког тог такмичарског духа и жеље за победом и жеље да се у најбољем светлу представимо", каже Јелена Рудић из Xора "Преподобни Рафаило банатски"

У наредним данима пред публиком Неготина наступиће чувени тенор Зоран Тодоровић, виолиниста Марко Јосифовски, биће одржани концерти народне, духовне и евергрин музике. Поред концерата, као и сваке године, Мокрањчеви дани дају простор ликовним уметницима, књижевницима а обавезне су и научне трибине посвећене Мокрањцу и другим српским ауторима.

У недељи музике у славу Мокрањца, Музичка продукција РТС -а представиће се са два концерта. У четвртак овде наступа мешовити хор РТС-а, а у петак, фетивал се затвара концертом Симфонијског оркестра РТС-а.

Манифестација је свечано отворена полагањем цвећа на споменик Стевана Стојановића Мокрањца, поздравним речима председника Општине Неготин Владимира Величковића и беседом диригента Дејана Савића.

У дворишту родне куће славног композитора сви учесници традиционалног натпевавања и неготински хорови извели су Шесту Мокрањчеву руковет, чиме Неготин симболично одаје највећу почаст свом великану.

У Дому културе учествовали су и Камерни мешовити хор "Лола" из Сарајева (БиХ) под вођством диригента Јосипа Катавића, Градски мешовити хор "Абрашевић" из Ваљева уз диригента Драгана Васиљевића, Певачко друштво "Преподобни Рафаило Банатски" из Зрењанина са диригентом Сенком Милисављевић и Вокални ансамбл "Фортисимо" из Бургаса у Бугарској и диригента Милену Добреву.

Победник натпевавања је Певачко друштво "Преподобни Рафаило Банатски" из Зрењанина, о чему је одлучивао жири у саставу - музиколог проф. др Соња Маринковић, диригент др Милоје Николић и диригент мр Тамара Адамов Петијевић.

"Механизам сарадње 16 плус 1, почива на три стуба: изградњи политичког поверења, економској и културној сарадњи. Сва три су једнако важна и ниједан не сме изостати", наглашава министар културе Кине Луо Шуганг.

Прича нам како у Кини и данас памте Валтера који брани Сарајево и певуше песму из филма "Мост". Чвршћем повезивању помогло би најављено отварање културних центара – то је била једна од тема разговора кинеског и српског министра.

"Уверен сам да Кинески културни центар у Београду и српски у Пекингу могу да подстакну културни дијалог и културну сарадњу подигну на виши ниво", објашњава кинески министар.

Кинези су озбиљно приступили том послу и њима је стало да културна дипломатија јача на свим пољима, каже српски министар културе Владан Вукосављевић.

"На нама је, говорећи из угла српских интереса, да тај потенцијал искористимо максимално. Један од конкретних примера сарадње је споразум који је наш Факултет музичких уметности потписао данас на једном импресивном месту а то је Конзерваторијум у овом граду који је највећи комплекс зграда, објеката, сала који је свет видео. Споразум подразумева културну размену између те две установе", рекао је Вукосављевић.

Хангџоу није случајно домаћин овог скупа. Рај на земљи, како га је описивао Марко Поло, током векова променио је изглед. Данас је модеран милионски град, али у Кини и даље има посебан статус једне од древних престоница. У том балансу старог и новог, кажу, крије се тајна његовог развоја.

Након Берлина, Јерусалима, Атине, Авињона, ексклузивно у Београду публика има прилику да присуствује позоришном спектаклу у коме 27 извођача 24 сата готово непрестано игра – пробијајући све лимите људске психофизичке издрживости.

Представа траје пуна 24 сата, а заснива се на целокупној грчкој митологији, онако како је она артикулисана у Хомеровим еповима и трагедијама Есхила, Софокла и Еурипида.

За посетиоце припремљено је све оно неопходно да се проведе један дан на Битефу: простор за спавање, ресторан и снек бар, Сенса релакс зона, за извештавање са представе МТС је обезбедио бесплатан интернет и зону за пуњење телефона, док ће у Телегруп "Квиз ит" кутку сви заинтересовани посетиоци моћи да учествују у интерактивном квизу и освоје вредне награде.

"Олимп" долази у Београд са епитетом једног од најзначајнијих сценских дела остварених на почетку 21. века, а угледни белгијски критичар Фреди Декреуз изјавио је да ће се историја позоришта одсад делити на период пре и после Фаброве представе.

Селектор и уметнички директор Битеф фестивала Иване Меденица у изјави за РТС каже да слоган "Епско путовање" алудира и на епско трајање представе.

Поред представе "Олимп: у славу култа трагедије" која траје 24 сата на овогодишњем Битефу има представа које трају шест или четири часа и њихово исходиште јесте једна врста ослобођења од брзог, површног живота зарад добијања у времену да дозволимо себи време за права искуства емотивна, естетска и мисаона.

"Преиспитивање идентитета јесте једна од порука овогодишњег Битефа али без политичког аспекта у првом плану. Представе се више баве тиме шта је то шта смо изгубили од својих корена и изворишта цивилизације а представа 'Олимп' јесте управо посвета култу лепоте и другим античким вредностима на којима се наша цивилизација заснива а које смо заборавили", поручио је Иван Меденица.

Главном програму, који ће свечано у суботу отворити белгијски позоришни стваралац Јан Фабр и његова 24-часовна представа "Олимп", претходио је низ "припремних" догађаја, пратећи програм је већ почео, а чувена британска позоришна трупа "Forst Enterteiment", после 15 година, поново гостује у Београду са својом "Квизулом" у прологу фестивала.

"Квизула" има структуру бесконачног квиза у коме се смењују питања и одговори на разне теме, у распону од личних и баналних до јавних и филозофских, а један од извођача Робин Артур каже да су на почетку, 1996. године, имали око 2.000 питања, а сада су већ стигли до 3.000.

Представа се заснива на импровизацији троје глумаца Робина Артура, Кети Наден и Тери О'Конер, који се смењују у паровима, креирајући структуру која, у теорији, може да траје у недоглед.

Од питања "шта је тајна, шта је слобода, шта је живот", они прелазе на лична "шта мрзиш, шта те нервира, да ли волиш укус сперме...", па на разговор о томе да ли је Земља округла, са приче о сексу на питања о томе где су рођени Исус и Буда, па опет на лична "да ли си некад користио оружје" или банална "да ли си жедан, гладан" или везана за историју – "која је америчка држава прва дала женама право гласа".

Духовити, озбиљни, тужни, разиграни, расположења извођача на сцени се мењају, а захваљујући избору питања, али и различитим одговорима на иста, свако извођење "Квизуле" у режији Тима Ечелса јединствено је.

Београдска публика има прилику да погледа скраћену верзију представе у трајању од шест сати, што ће бити својеврсна припрема или, како каже уметнички директор фестивала Иван Меденица, "полумаратон", за сутрашњи Фабров "маратон" и спектакл којим у Сава Центру почиње главни програм овогодишњег Битефа.

Гласом, без појављивања на сцени, славни белгијски редитељ Јан Фабр прогласиће Битеф отвореним, а затим ће бити изведена његова представа ''Олимп: у славу култа трагедије''.

Позоришно остварење које траје 24 сата, у континуитету ће бити преношено на нашем трећем програму. Камере РТС-а биће на сцени, иза ње, али и у фоајеу Центра "Сава" где ће публика моћи да се одмара и спава, а затим врати у салу.

"Међутим, они су својим упорним радом, музичким знањем, талентом, успели да све то надоместе", рекао је Бошковић наводећи да су они својим наступима много допринели да се систем одбране препозна као кућа културе и уметности, а такође су на најбољи могући начин пренели музику душе, музику Станислава Биничког.

Бошковић је пожелео да и даље наступају на светским и домаћим сценама, и да на најбољи начин представљају униформу коју носе и систем одбране.

Скупу су присуствовали Радмила Јагодић, вршилац дужности помоћника министра одбране за буџет и финансије, генерал-мајор Ранко Живак, командант РВ и ПВО, генерал-мајор Младен Вуруна, ректор Универзитета одбране, представници Министарства одбране и Војске Србије и бројни гости, пријатељи Ансамбла, саопштило је министарство одбране.

Капетан фрегате Светозар Василески, начелник Ансамбла, подсетио је да се празник прославља неколико дана раније, јер ће 26. септембра чланови Ансамбла учествовати на "Мокрањчевим данима" у Неготину, где ће одржати пригодан концерт.

Начелник Ансамбла подсетио је на истакнут значај Станислава Биничког, творца "Марша на Дрину" и Парадног марша, композитора који се сматра утемељивачем војне музике и истакао да су ове године реализовали велики број концерата, који су били запажени у стручној и широј јавности.

Међу значајним признањима која су добили, издвајају се признање за најбољи концерт у 2016. години које је Удружење музичких уметника Србије доделило маестру Павлу Медаковићу за концерт са Ансамблом поводом 40 година његовог уметничког рада, те објављивање компакт диска са ауторском музиком академика Ивана Јевтића, коју је извео Ансамбл, а који је недавно премијерно представљен у Паризу.

На свечаном скупу проглашени су најистакнутији музичари у протеклој сезони. То су капетан Александар Јовановић, војни службеници Сања Радић, Драгана Милетић и Александар Лучић.

Посебно признање за волонтерски рад у Ансамблу добила је виолинисткиња Мина Ћурчин, а захвалницу војни службеник Весна Јовановић.

Уручене су и захвалнице установама са којима Ансамбл успешно сарађује, а то су Војно правобранилаштво, Бањалучка филхармонија, емисија "Сусретања" 1. програма Радио Београда.

Начелник Управе за односе са јавношћу уручио је спомен-медаље за ревносну службу капетану Ивану Гулицовском и заставнику прве класе Предрагу Толомиру, као и захвалницу доајену Ансамбла Момиру Дукићу.

У музичком делу свечаности учествовали су Хор Министарства одбране и Војске Србије, гудачки квартет Уметничког ансамбла "Станислав Бинички" и сестре Гобовић, Марија и Марина.

Нагласио је да би до краја ове године у Пекингу требало да буде отворен Културни центар Србије, док је до краја 2018. планирано отварање Кинеског културног центра, ција је изградња у Београд у току.

Министар је подсетио и да је у Београду недавно одржан форум о заштити културног наслеђа, у оквиру механизма сарадње 1+16, као и да је прошле године одржан скуп о креативним индустријама.

О сарадњи Кине и Србије сведочи и гостовање Народног позоришта у Пекингу и Шангају, српских писаца на недавно одржаном Сајму књига у Пекингу, као и учешће кинеског писца Ју Хуе на Београдском контрапункту.

Како би се унапредила културна сарадња у оквиру пројекта Појас и пут, биће усвојен двогодишњи план сарадње.

На маргинама скупа, министар Вукосављевић разговарао је са министарком културе Хрватске Нином Обуљен Коржинек.

На састанку је оцењено да је рад мешовите међудржавне комисије за повраћај културних добара на задовољавајућем нивоу.

Форум траје до 25. септембра. 

"И певам, имитирам разне звуке, мало јодлујем у неким тренуцима. Свашта. Да смо мислили да преводимо, не би могли преводимо зато што је поприлично блесаво, као када ми измишљамо - сили, мили, вили, ћили, лили", каже Бранислава Подрумац, сопран.

На концертима камерне музике, током сезоне, премијерно ће бити изведено неколико композиција, од којих ће једно дело имати светску премијеру. Овог месеца биће одлучено и ко ће од учесника конкурса, ученика од првог до четвртог разреда, на тему "Шта је то филхармонија", бити награђен.

Јелена Милашиновић, представник за медије Београдске филхармоније каже да ће 500 малишана, који су имали највише маште и написали најлепше радове, бити награђени једним Филхармонијским ранцем у којем ће се, између осталог, наћи диск класичне музике - "Мој први диск класичне музике" у извођењу и продукцији Београдске филхармоније.

Велика концертна сезона почиње 29. септембра, када нас очекује и нови шеф-диригент, Габријел Фелц.

Констатовано је да је културна размена на завидном нивоу са могућношћу унапређења у извођачким уметностима, као и филмским копродукцијама, саопштило је Министарство културе.

Министар Вукосављевић је овом приликом позвао своју хрватску колегиницу у посету Србији.

Делегација Министарства културе и информисања предвођена министром Вукосављевићем је у званичној посети Хангџоу где ће учествовати на 3. Форуму културне сарадње Кине и земаља Централне и Источне Европе који се одржава од 22. до 24. септембра.

Вукосављевић ће се сутра обратити учесницима на отварању Форума, затим ће се састати са својим кинеским колегом Луом Шугангом и другим званичницима те земље са циљем унапређења културне сарадње у оквиру формата 16+1 и билатералних односа са НР Кином. 

Тема 3. Форума културне сарадње Кине и земаља Централне и Источне Европе је "Споји срца, подели културу".

На церемонији у амбасади Француске одликовани су уметничка директорка и оснивач "Артлинка" Јованка Вишекруна Јанковић, професор Факултета драмских уметности у Београду и уметнички директор фестивала Битеф Иван Меденица и директор фестивала "Белгрејд Сакспиријенс"  Милан Савић.

"Вечерас указујемо част музици и позоришту јер су то струке, а додао бих и страсти, оних којима ћу уручити у име министарке културе Француске Ордене уметности и књижевности у рангу витеза", рекао је Фај.

Пијанисткиња и оснивач удружења "Артлинк" које се бави промоцијом младих уметника из Србије и њиховим повезивањем са уметницима из света Јованка Вишекруна Јанковић, по оцени Фаја заслужила је одликовање јер њено "непоколебљиво залагање на пољу уметности и иницијативе свима може да служи као пример за подршку младим талентима и јачање културних веза Србије и Француске".

"Ово је подстрек на путу који није лак, али је прави", рекла је Вишекруна, захваљујући се на високом признању. 

Иван Меденица, професор, преводилац, уметнички директор Стеријиног позорја од 2003. до 2007, а од 2015. уметнички директор Битефа, орден је добио као признање "страственом залагању на пољу уметности и уметничким везама са Француском".

Иван Меденица, део признања посветио је својој породици, а други део Битефу, фестивалској славној традицији и оснивачима Мири Траиловић и Јовану Ћирилову.

"Француској враћам оно што сам од ње научио", рекао је Медница.

Професор саксофона и организатор бројних концерата и фестивала "Белгрејд Сакспиријенс" Милан Савић одликован је због "залагања на пољу уметности и њеног приближавања широкој публици као и раду са младима.

Млади саксофониста подсетио је све присутне да је Француска домовина инструмента чији је виртоуз и да је своја знања о том инструменту стекао баш у Паризу.

"Њен редитељски инстинкт, префињеност, истанчан укус, духовитост и прецизност у редитељском поступку резултирали су на крају у представе које отварају у гледаоцу истовремено и мисао и емоцију, као и низ слојева и асоцијација", рекао је Илић.

Након летње паузе која је више наликовала кратком предаху у средишту перманентне и динамичне прославе него уобичајеном одморишту између две сезоне, низ свечаних догађаја настављен је већ почетком септембра спектаклом "Ноћ музике" одржаним на Ташмајдану, а затим и концертом насловљеним "Чајковски на Коларцу", којим је протеклог четвртка и званично отворена нова сезона оркестра.

Настојећи да у јубиларној години музички програм додатно обогати избором врсних домаћих и страних солиста, Симфонијски оркестар РТС-а већ је угостио нека од значајних имена попут Александра Маџара и Шимона Неринга, да би почетак новог циклуса у оптимистичком духу био обележен гостовањем Стефана Ћирића, перспективног пијанисте млађе генерације који увелико убира похвале на светским музичким сценама.

Међу општим утисцима, најпре се може издвојити да је већ у самом избору грандиозних остварења Петра Иљича Чајковског – Концерта за клавир и оркестар број 1 у бе-молу и Манфред симфоније – латентно назначен наставак континуиране оријентације ансамбла ка одржавању највиших репертоарских домета, а који се захваљујући амбициозношћу шефа-диригента Бојана Суђића доследно и проширују.

У условима значајних материјалних ограничења са којима се продукција класичне музике код нас суочава, овакву истрајност требало би посебно нагласити и дакако похвалити! 

Иако већ познат домаћој јавности као један у низу наших пијаниста који је уметничко образовање (Краљевски колеџ за музику) стекао у иностранству где је и започео интернационалну афирмацију, Стефан Ћирић је с обзиром на сразмерно ретка концертирања у домовини остао чини се још увек недовољно представљен и најшире прихваћен.

Улога солисте у једном од најпознатијих, али и извођачки најзахтевнијих клавирских концерата била је стога изванредна прилика за манифестацију Ћирићевих уметничких способности и квалитета што је, судећи према посећености концерта, и публика дочекала са знатним интересовањем.

Тако је већ на почетку, поларитет фуриозних одломака и широке романтичарске мелодике Концерта у бе-молу, Стефану Ћирићу омогућила да се покаже у свој раскоши свог талента и то превасходно као изразити лиричар који и у захтевним виртуозним пасажима, уз дозу потребне енергије, у први план пласира смисао за динамички рафинман и фино тонско и агогичко моделовање фразе.

Дати лиризам, за који се може рећи да је доминантно обележје Ћирићеве музикалности, пружио је занимљиво осветљење на читаво дело чији су чести монументални звучни и карактерно напрегнути климакси били освајани и изношени без уобичајене афектације, већ напротив, одмереношћу у чијој се позадини могла препознати управо "аполонијска" природа уметничког темперамента овог пијанисте.

И баш уколико се у обзир узме чињеница да је ово дело Чајковског – поред још неколицине изразито популарних концертних остварења – учесталим извођењима и дискографском хиперпродукцијом већ увелико постало "пресвирано" чиме у уметичком смислу готово да више и не оставља велики простор за лични допринос извођача а да истовремено тај допринос по себи не буде доживљен као претенциозно понављање већ испричаног у сфери дубоко укорењених слушалачких и извођачких стереотипа, одмереност са којом је Стефан Ћирић изнео своју деоницу, достигла је у професионалном смислу високу етичку вредност.

На другој страни, исказано одушевљење публике деловало је као чврст аргумент да су и њена очекивања у пуном формату овим наступом била задовољена. 

Ретко заступљена на домаћим подијумима, изразито сложена и интерпретативно захтевна Манфред симфонија изведена је у другом делу концерта. Настојање маестра Суђића да звучни догађај обликује према захтевима које поставља програмски садржај дела остварено је и поред местимичних извођачких непрецизности, препознатљивим музичким укусом и готово реалистичном уверљивошћу у обликовању појединих слика.

Тако су мотиви Манфредовог лутања већ на самом почетку дела оживљени у снажном епском замаху читавог оркестра који, посебно у гибањима великих звучних маса, јесте кадар да музички проговори на веома убедљив, па и потресан начин.

Са друге стране, лирске слике Горске виле из другог или ритмички богате пасторалне сцене трећег става симфоније са обиљем сведених имитација народних инструмената, пружиле су оркестру прилику да - у динамичном сусретању и смењивању вешто диференцираних звучних слојева различитих инструменталних група - са успехом прикаже своју нарочиту извођачку покретљивост, измамљујући код слушалаца искрену емоцију и истински музички доживљај.

Пуноћи утиска нарочито су у финалној кулминацији драматуршког тока дела допринела сасвим солидно реализована дихотомна сучељавања звучно засићених одломака у играчки карактерисаним сликама демонског плеса вештица, те прозрачних и извођачки нарочито нежно донесених реминисцентних призивања лирске Астартине теме из првог става симфоније.

Управо су ове способности оркестра на транспарентан начин показале да његов можда главни извођачки адут треба тражити у делима романтичарских стваралаца у којима широки изражајни дијапазон отвара могућност непосредне пројекције емоционалног доживљаја како сваког музичара понаособ, тако и колектива у целини, што је овај концерт свакако доказао. 

Остајући доследан својој репертоарској и извођачкој политици, Симфонијски оркестар РТС-а под руководством маестра Бојана Суђића амбициозно је и самоуверено отворио врата своје сада већ актуелне сезоне која слушаоцима у славу великог јубилеја, а музике пре свега, нуди низ предстојећих веома примамљивих наступа и гостовања...

У образложењу жирија је, између осталог записано, да се књига састоји од 10 приповедака у којима се гради интимистички свет обојен интелектуалном скепсом и потребом за љубављу.

Полазећи од модела класично схваћене приче, ауторка је својим приповедањем учинила драгоцени искорак у савременој српској прози.

Жири за доделу награде чинили су Милета Аћимовић Ивков, Александар Јовановић, који је био председник, и Петар Б. Арбутина.

Иначе, Андрићева награда се додељује од 1975. године, а актуелној добитници припала је част да је добије у време када обележавамо 125 година од рођења великана наше и светске књижевности.

Признање ће, по традицији, бити свечано уручено 10. октобра, на рођендан Ива Андрића.

Философ Божидар Кнежевић је рекао да су библиотеке гробнице умова. Ако бисмо прихватили тај суд онда би Академија могла бити означена као живи пантеон, осуђен на вечити живот. Она је бакља жудње за знањем, за оправдањем постојања.

"Неколико речи могле би оивичити, урамити ову сажету историју српске уметности коју нам Академија предочава. На првом месту то је захвалност. Захвалност члановима академије и њеним посленицима, поглавито председнику Владимиру Костићу, затим нашем вајкадашњем знанцу чијем смо се делу и овде поклонили, Душану Оташевићу и творцу ове изложбе Јелени Межински Миловановић", рекао је Никола Мирков.

Најстарији рад на изложби "Ликовни уметници академици" је дело Стеве Тодоровића из 1872. године.

Међу најновијим су дела Владимира Величковића, Светомира Арсића Басаре, Душана Оташевића, Тодора Стевановића, Петра Омчикуса...

Педесет изузетних дела српске историје уметности на изложби "Ликовни уметници академици", могу се видети до 15. октобра у Галерији РТС-а.

"Била је оштећена, али је поступком конзервације и рестаурације сачувана", додаје Јовановић.

За разлику од овог, који је спасен, има и старијих докумената, из раног средњег века, који нису. Белешке Јована Цвијића су пожутеле, неким књигама недостају стране, а неким рафовима и књиге.

"Имамо књигу 'Животи краљевих архиепископа српских', то је чувена књига из средњег века. Заустављен је процес пропадања, али се види како је прогризена хартија", напомиње Василије Крестић, управник Архива САНУ.

Најкомплетнија грађа и документација о Иви Андрићу је у Архиву, додаје Крестић.

"Једном приликом је током ноћи процурио водокотлић изнад спрата у којем је био депо са грађом Андрића, скоро је дошло до хаварије, срећом, на време смо интервенисали", истиче Крестић.

Осим грађе о институцији, Архив Академије чува средњовековну збирку од 526 комада, етнографску, оријенталну, а највећа је историјска са више 15.000 јединица, од којих сваку чини по неколико хиљада предмета.

"Најбоље би било кад бисмо могли да добијемо нову зграду, али уједначити температуру и зими и лети, постићи влажност ваздуха која је потребна за чување грађе, за заштиту од оштећења хартија, пергамент подлеже болестима", наводи управник Архива САНУ.

Дипломатска преписка 1903–1914, својеврсна одбрана од покушаја реконструкције историје у 22.000 страна, дигитализована је. У Академији желе да крену тим примером.

"Имате хиљаде ствари, речник српског језика, круцијална, капитална енциклопедија која такође каска, да не говорим о уметничкој баштини. Ми смо дужни да обезбедимо постојање видео-записа, живимо у цивилизацији слике", указује председник САНУ Владимир Костић.

Процењује се да дневно може да се обради и више од 2.000 страница.

Седиште новог архива биће у непосредној близини САНУ. Ту ће бити уређаји за дигитализацију грађе, којој ће моћи грађани такође ту моћи и да приступе. Очекује се да ће први садржаји бити дигитализовани у првој половини следеће године.

Чајковски клавирски концерт у бе-молу ми је још од малих ногу веома драг, пошто сам одрастао слушајући га у изведби Рихтера, Гилдса, и тако неких заиста највећих пијаниста. Просто сам желео да се у Београду, после дуго година, без наступа са оркестром, представим београдској публици баш са Чајковским. Мени је најбитније да публика осети нешто, не оду равнодушни.

Како је свирати са Лондонском филхармонијом, а како са ансамблом РТС-а?

То је нешто што човек никада не може да заборави. Када се тако нешто оствари, просто је срце пуно и трудите се да урадите што боље можете.

А са РТС-ом?

Са РТС-ом заиста дивно. Мени је ово први пут да свирам са њима и велика ми је част да наступам ето баш на Коларцу пред нашом публиком. Моји људи, мој град, топло ми је око срца, Коларац где наступам од малих ногу...дивно се осећам.

"То је збирка од неких 50 артефаката наших ликовних уметника из најразличитијих периода и они су до сада били на низу локација: Нови Сад, Ниш, Врњачка Бања, Чачак, Сомбор, Суботица, Зрењанин, Ваљево, Пирот...", навео је Костић.

Истакао је да за САНУ посебно задовољство представља то што ће изложба бити презентована у Галерији РТС-а.

Након тога, следе Сремски Карловци, Пожаревац итд.

"То су радови људи попут Стеве Тодоровића, Ђоке Миловановића, Паје Јовановића, Љубе Поповића...", рекао је Костић и напоменуо да је ауторка Јелена Межински Миловановић.

Кинески културни центар биће највећи у Европи, изјавио је амбасадор Кине у Србији Ли Манчанг и додао да је и за њега и за Пекинг Србија најбољи кинески пријатељ на старом континенту.

Амбасадор је оценио да је однос Кине и Србије, у којој како процењује живи око 4.000 Кинеза, све бољи, али да ће он бити још бољи јачањем културне сарадње.

Србија ће до краја године у Пекингу отворити културни центар, изјавио је министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

"Поред Културног центра у Паризу, отвореног седамдесетих година, Србија ће у Пекингу у зони '798', која представља центар савремене уметности и то не само у Кини, отворити свој други културни центар у свету", рекао је Вукосављевић.

Министар је оценио да ће то бити догађај који превазилази свакодневицу, а који потрврђује резулате здраве и разумне културне политике.

"Пекинг постаје културна престоница света и Србија заслужује да у њему отвори свој културни центар, што ће бити прилика да се велики број српских стваралаца окуша и огледа у једном глобално значајном и утицајном уметничком центру", рекао је министар и додао да ће уговор о отварању културног центра бити потписан у другој половини октобра.

Према Вукосављевићевим очекивањима, огроман простор зоне "798" који обухвата око 500 галерија, изложбених простора, културних центара европских и ваневропских земаља, за неколико година ће, глобално гледано, постати највећа, најјача и најутицајнија културна зона.

Он је подсетио да Стратегија развоја културне политике предвиђа отварање неколико културних центара у свету – у Пекингу, Москви и Берлину, а у каснијој фази и у Бриселу и Чикагу или Вашингтону.

"Видео сам у највећој књижари у пешачкој зони Пекинга своју књигу и 'Хазарски речник', који је на почасном месту и даље", каже књижевник Владислав Бајац.

То је плод објављивања дела наших писаца у едицији "Савремена српска проза" у преводу на енглески језик.

Министарство културе већ десет година расписује конкурс за суфинансирање превода дела наших писаца.

Највећи број превода за сада имамо на македонски језик – 110, потом долази бугарски са 60, немачки са 50 и онда у распону од 40 до 20 су језици попут руског, пољског, украјинског, француског, словеначког.

Најтраженији је Иво Андрић. Иза Иве Андрића је мртва трка у којој је пет-шест наших аутора, попут Давида Албахарија, Светислава Басаре, Драгана Великића, Горана Петровића, Филипа Давида, Александра Гаталице.

У свету често писци имају своје агенте, овде ту улогу углавном преузимају издавачи.

"Није довољно да превод изађе на великом или малом језику, него је кључно да он буде објављен код респектабилног издавача, код угледног издавача који ће самим тим обезбедити критичку рецепцију, медијску пажњу, пут до читалаца, националну дистрибуцију...", каже Младен Весковић из Министарства културе.

То обећава да ће публика широм света на различитим језицима читати дела наших аутора и да ће наша књижевност поново имати место на светским полицама књижара, у издавачким и читалачким плановима.

"Поред других важних тема у том документу, ми смо се са великом пажњом осврнули на питања језичке културе, на заштиту језика и писма", рекао је Вукосављевић и напоменуо, управо у постојбини чувеног реформатора Вука Стефановића Караџића, да од свих грађана Србије очекује подршку, поготово за очување ћириличног писма.

Вукосављевић је подсетио да је ћирилица угрожена, да њу деца уче у школи, али да је дух времена такав да се користи све слабије, саопштило је Министарство културе и информисања.

"Уколико не будемо свесни крунског драгуља своје културе, односно свог ћириличног писма, фонетске реформе које су у највећој мери заслуга Вука Караџића ми нећемо имати шта да пренесемо својим потомцима", упозорио је Вукосављевић.

Истакао је да је културно језгро једног народа његова особеност, као и да је задатак једне осмишљене културне политике управо да препозна то своје језгро, да га сачува, обогати и да га тако очуваног пренесе генерацијама које долазе.

"Обавеза ове генерације је да се посвети отвореним питањима, као што је заштита језика и ћириличног писма, а то спада у наше апсолутне приоритете", напоменуо је министар.

Такође, приметио је да нам се култура налази пред многим изазовима и истакао да ће Министарство културе учинити све што може кроз стратегије културног развоја да дође до документа који ће показати пут којим треба да идемо.

Вукосављевић је за најстарију културну манифестацију у Србији, Вуков сабор, рекао да представља израз једног стабилног и драгоценог континуитета наше културе.

Оценио је да нам је за протекле 84 године историја донела и приносила различите епохе и друштвена уређења, владаре, дух времена, али да традицију некада не негујемо како треба.

Вукосављевић је нагласио да је Вук Караџић донео оно народно, исконско, преплет душе и карактера нашег народа.

"На богату европску културну трпезу са поносом је изнео наше народне песме, епску народну поезију, приповетке, бајке, басне... Изнео је драгуље српске културе пред 'ситу европску публику' која је са одушевљењем прихватила оно што је понудио", рекао је министар.

"Уколико ми не чувамо његово наслеђе и приступ културној традицији, што је чврсто национално опредељење утемељено у основне и битне димензије српске културе која је и старословенска и балканска и светосавска, косовска и европска, 'ми нашу културу нећемо сачувати'", поручио је министар.

"Култура је битна јер само тако можемо опстати као народ, јер на тај начин чувамо и националну и државну виталност", закључио је Вукосављевић.

Музеј савремене уметности затворен је за јавност 2007. године због радова на адаптацији, реконструкцији и доградњи зграде на Ушћу.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић потврдио је средином августа да ће реконструисани Музеј бити отворен 20. октобра.

Љиљана Ментус добила је специјално признање за емисију "Прича девојчице са Козаре".

Милена Радић и Душанка Петровић добиле су посебно признање за репортажу "Наслеђе".

На овогодишњем фестивалу "Профест", у званичној конкуренцији учествовала је 61 радијска репортажа из 14 земаља.

Колеги Драгославу Гогићу из дописништва у Крушевцу додељена је друга награда у категорији телевизијске репортаже, а Даници Мирић из дописништва у Врању, трећа.

Специјалне награде добили су Јелена Божовић из нашег допиништва у Ужицу, Новица Савић из дописништва у Пожаревцу и Татјана Манојловић из редакције Актуелности.

Делегација Министарства културе и информисања посетила је и Српски културни центар где постоји позориште и библиотека и том приликом, министар је ученицима српске школе "Никола Тесла" из главног града Мађарске уручио као поклон књиге српских аутора и мајице акције "Негујмо српски језик".

Највећи део опуса Анастаса Јовановића чине портрети. Кроз његов атеље прошао је низ значајних и занимљивих личности српске политичке и културне историје.

Представљено је 37 радова које баштини наш најстарији и највећи музеј. Већина су литографије као својеврстан увид у специфичну грађанску културу тог времена.

"Ово јесте прилика да се подсетимо неког ко је био први фотограф у Србији и некога, захваљујући коме ми данас знамо ликове тих чувених личности", наводи Лидија Хам из Народног музеја.

У изради литографија Анастас се ослањао на предлошке сопствених фотографија.

"Ако нам је неко оставио галерију портрета познатих и мање познатих ликова то је управо био Анастас Јовановић. Захваљујући њему остављен је траг о изгледу неких личности, о њиховој моћи, о њиховим функцијама", објашњава Евгенија Блануша, ауторка изложбе.

Изложба "Слика грађанског друштва" представља репрезентативни део стваралаштва изузетног аутора, зачетника модерног визуелног језика у различитим медијима.

Концепт Стратегије представио је директор Завода за проучавање културног развоја Вук Вукићевић.

На питања и сугестије присутних културних радника одговарали су представници Министарства културе и информисања, који су, по завршетку расправе, посетили и Градски културни центар и Градску галерију.

Ансамбл "Коло" овај концерт реализује у сарадњи са Културно-документационим центром Срба у Мађарској.

Свечаним концертом истовремено ће бити отворена манифестација "Месец српске културе".

Концерту ће присуствовати министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и његов ресорни колега, министар људских ресурса у влади Мађарске Балог Золтан, затим Раде Дробац амбасадор Србије у Будимпешти и представници дипломатског кора у Мађарској

"Ових 70 година постојања је велики успех. Али то је тек почетак. Ми смо окренути ономе што долази, и идемо му у сусрет, увек свесни да оно што смо очували има смисла само ако од њега можемо да створимо нешто ново, нешто што ће комуницирати са људима на нивоу који превазилази разлике у годинама, пореклу или националној припадности", рекао је Владимир Декић, директор Ансамбла "Коло".

Сад је у Бајиној Башти, прави паузу у школовању, прикупља новац да у Америци упише жељену уметничку академију и предано ради на рукопису који је "спекулативна фикција" о будућности човечанства.

"Тамо сам заправо открио да имам и таленат за писање песама али научна фантастика ме увек интересовала само сам тамо успео да проширим опус свог рукописа. Открио сам многе ауторе који су ми се свидели и, једноставно, одрастао сам као индивидуа", каже Данијел Ћоровић.

Андреја Каргачин, четврти је разред Средње балетске школе у Новом Саду. Бави се савременим плесом и кореографијом, слика и пише.

"Акваријум" је њен први роман, трилер написан у духу дела Агате Кристи, али у свету који настањују не људи, већ пси.

"Волим сурреализам, када су ствари мало чудне, померене, волим померену реалност јер то некако натера човека да размишља о свету много другачије и почне скроз другачије да перципира све око себе", каже Карчагинова.

Драму "Одлука" Мими Влаовић представила је пред целом школом на свој 15. рођендан. После две године у књижарама се појавио њен бајковити роман "Пикси".

Трејлер за најновију књигу "Пут на први поглед" направила је сама и то јој је отворило нова врата.

"Уписала сам филмску режију и онда сам се преоријентисала на други стил писања односно на филмске сценарије и, ево, и даље сам у томе, иако често напишем неку приповетку, пре него нешто што би постало роман. Волела бих да напишем нешто што има везе са културним разноликостима", каже Мими Влаовић.

Стално читање, посебно читање лектире, основа су књижевног заната, тврде наши саговорници којима је подршка родитеља и професора драгоцена. Битне су им критике како би напредовали у уметничком изражавању.

Каже да је девета генерација у његовој породици која сакупља књиге.

Библиотека његовог чукун - чукун деде свештеника Михајла Лазића, садржала је вредне књиге још у 18. веку, а данас Музеј књига и путовања представља респектабилну институцију културе у настајању у најбољој традицији задужбинарства у историји Србије.

Виктор Лазић каже да има велики проблем када га неко пита од када је отворен Музеј књига и путовања.

"Мој чукун деда је 1882. године године регистровао библиотеку и она је била отворена за јавност. У том моменту наша породична библиотека је постојала већ читав век. Нажалост библиотека је затворена 1987. године када је мој деда умро", наводи Лазић.

Напомиње да је породичну библиотеку успео поново да отвори за јавност 2010. године.

"Удружење грађана за културу уметност и међународну сарадњу 'Адлигат' регистровали смо 2012. Адлигат означава више књига спојених у једне корице. намера ми је била да објединим више култура и генерација под једним кровом" каже Лазић.

Подршку стварања оваквог несвакидањег музеја Лазић је добио од Српске академије нука и уметности, Матица српска, Удружење књижевника Србије, Универзитетске академије и многих других.

"Због легата Петера Урбана који садржи 15 хиљада књига добили смо и подршку институција из Немачке. Урбан је најбољи преводилац дела са словенских језика и ми у музеју имамо једну од најзначајнијих колекција књига са преводом Чеховљевих дела. Намера нам је да отворимо посебну собу са Чеховљевом библиотеком за коју верујем да ће бити светска ексклузива" напоменуо је Лазић.

У музеју постоји више од 20 легата.

"Поносни смо на легата породице Леко, Бешевић, Миодрага Павловића, Пере Зубца, Милована Данојлића, Србе Игњатовића...Милован Данојлић је потписао неколико књига за нашу колекцију у Ивановцима када смо постали пријатељи" каже Лазић.

Много необичних књига је донео Лазић са својих путовања. Међу њима су неке настале од органских материјала.

"Имамо сјајне књиге у колекцији из Етиопије. Неке од њих настале су на козијој и овчијој кожи. Највредније су књиге од фетуса оваца. Када стадо воде на испашу онда овце које су бремените често изгубе плод. Чобани сакупљају тај плод јер је та кожа најмекша и на њој настају највредније књиге. Једна таква књига је у нашој колекцији. Имамо књиге и од слоновог измета са Тајланда. Слон је вегетаријанац и тамо од његовог измета праве папир. Из Кине сам донео књигу од пиринча која може уз неке додатске да се претвори у кашу и поједе", истакао је Лазић.

Међу најатрактивније предмете у колекцији Музеја књига и путовања, Лазић убраја и књигу из Индонезије.

"Књигу је настала у племену Батак. То су некадашњи људождери који су настањивали Суматру и та књига има странице направљене од палминог лишћа, а корице књига од људских костију. Имамо и највећу колекцију књига из Амазоније међу којима су артефакти са потписима Љосе, Габријела Гарсије Маркеса...Имамо оригалну мачету из неког племена у Амазонији на којој су украс аутентични зуби пиране", казао је Лазић.

Међу артефактима у делу музеја посвећеном српској књижевности налази се оригинална посвета Бранислава Нушића.

"Имамо преко 25.000 књига са потписима аутора у целом музеју. Међу њима је је и рукопис Тина Ујевића, писмо Исидоре Секулић, оригинални рукопис романа "Бетон и свици" за који је Оскар Давичо добио НИН-ову награду...Ту је оригинални гардеробер краљице Наталије, штап Краља Милана, први радио у Југославији, тестамент Павла Вуисића", наводи Лазић.

"Длан дајем деци, дајем свакоме ко жели да узлети, да се обнови духовно и у било ком другом смислу. То је нова шанса за свакога, пре свега за оне који осећају љубав, осећају толеранцију и воле природу", наводи Радмила Шехић.

Остварује лик детета у бајковитим призорима, доживљеним или сањаним. Кроз стихове буди радост, позива на игру, али и суптилно указује деци да је живот непрекидни плес светлости и таме. И понекад сетна песникиња чува оптимизам и позива на храброст. Управо оно што одрасли често заборављају.

"Да воле све што их окружује, да поштују све оно што је пре њих створено, а највише да све то сачувају за будуће генерације. Волите, праштајте и живите", поручује Шехићева.

Ужива у сусретима са ђацима и сарађује са драмско-рецитаторским секцијама. Деца радо рецитују њене стихове, али и илуструју њен поетски свет. За докторку Шехић, то је и радост и част.

Идеја концерта је да музиком пропутујемо свет. Биће изведено више од 20 композиција, међу којима ће бити неколико премијерних.

Бојан Суђић, извршни директор и уметнички директор Музичке продукције РТС-а, рекао је за РТС да вечерас Београд показује да је културна престоница света.

"Ми смо имали неколико пута наступе, рецимо, сећамо се Каламегдана и око 50.000 људи на Кармина Бурани. То је доказ да Србија и Београд жуде за класичном музиком. Питање је само да им ми то понудимо што чешће", рекао је Суђић.

Ансамбли Музичке продукције, Хор и Симфонијски орекстар отварају нову сезону 14. септембра – ово је велика увертира за ту сезону која ће бити пуна изненађења, рекао је Суђић.

"Са нама у децембру ће бити један од највећих, после 30 година Иво Погорелић први пут у Београду са Симфонијским оркестром РТС-а. Будите са нама читаве сезоне јер је то најбољи показатељ да заиста можемо чему да се надамо у културном плану у овој земљи", поручио је Суђић.

"Сада се одваја 0,68 одсто, близу 0,7 од БДП-а, али препорука Унеско-а на глобалном нивоу је да то буде минимално један одсто и ми сматрамо да је тај искорак веома важан. Ми смо предвидели у овом нацрту да повећање буде 0,1 одсто сваке године", рекао је Вукосављевић.

Оно што је битно обележје Стратегије, каже, је што предвиђа читав низ закона и подзаконских аката из области културе који би требали да буду донети у наредном периоду.

"У прилогу стратегије је и Акциони план који прецизира процес израде и рокове за одређене ствари, затим разрада стратегије по областима, заштита културног наслеђа, којој ми дајемо велики значај и читав низ других области које су у оквиру културног развоја", навео је Вукосављевић.

У уводном делу Стратегије, како је истакао, по први пут ће покушати да се дефинише шта је српски културни простор И шта је српско културно језгро.

"Стратегија има релативно развојно амбициозне планове, очекујемо да кроз јавну расправу чујемо сугестије и предлоге корекције, неки су већ стигли, међу којима има сугестивних ствари, а након окончања расправе ми ћемо бити у прилици да Одбору за културу, па посланицима предложимо текст за који сматрамо да је оптималан у датим околностима", истакао је министар културе.

Очекује да се Предлог Стратегије нађе пред Одбором за културу крајем октобра, а до краја године и пред посланицима Скупштине Србије.

Када је реч о међународној сарадњи, каже, планови су веома амбициозни и односе се у највећој мери на отварање културних центара Србије у светским метрополама, али и на учешће наших уметника у културној размени.

"Могу да наговестим, захваљујући напорима у протеклих годину дана, да ћемо бити у прилици да отворимо Културни центар у Пекингу, у једној културној зони савремене уметности која се зове 798 у самом центру Пекинга, а у наредном четворогодишњем периоду у плану су српски културни центри у Москви, Берлину и Трсту", додао је Вукосављевић.

У поређењу са земљама Европске уније, истиче, Србија је при дну лестице када је реч о издвајањима за област културе.

"Према нашим подацима издвајања за културу иду од 0,3 до близу два одсто из буџета, оно што држава финансира. Има различитих нивоа финансирања, ту су локалне самоуправе, покрајине, али ми говоримо о ономе што се финансира из БДП-а, односно буџета и према томе ми смо у доњем делу табеле у овој фази", казао је Вукосављевић.

По његовим речима ти подаци нису добри, не због поређења са другим земљама, већ због потреба културног развоја.

"Став Унеско-а да без обзира на ниво привредног развоја земље, култура ће бивати или јесте угрожена уколико се не одваја 1 одсто од БДП-а за ту област, по нашем мишљењу јесте један разуман став који је исправан", подвукао је Вукосављевић.

Јавне расправе, у којима учешће може да узме стручна и најшира јавност, у наредних месец дана биће одржане и у Суботици, Ужицу, Косовској Митровици, Крагујевцу, Нишу и Београду.

Овом приликом министар Вукосављевић је позвао Чарлса Симића да учествује на скупу "Београдски контрапункт" следеће године, саопштило је ресорно министарство.

Дела америчког песника и есејисте српског порекла Чарлса Симића преведена су на све веће светске језике. 

Овогодишњи је лауреат Златног венца Струшких вечери поезије, једне од најважнијих европских награда, за укупан песнички опус.

Добитник је награда: Макартурове фондације, Пулицерова, "Едгар Алан По", Америчке академије, Међународне Грифинове награде за поезију, "Валас Стивенс", Поета Лауреатус Конгресне библиотеке у Вашингтону и Српског ПЕН центра за превођење српске књижевности, медаље "Роберт Фрост" за животно дело у поезији.

Уметнички директор "Битеф фестивала" Иван Меденица рекао је на данашњој конференцији за новинаре да је акценат главног програма на позоришту немачког говорног подручја и у том контексту представиће тридесетогодишњег Ерсана Мондтага, "звезду у успону" и "enfant terrible" немачког позоришта, који још увек није добио најширу међународну видљивост.

Меденица је истакао да су многи директори иностраних фестивала одлучили да дођу у Београд при крају Битефа са жељом да погледају Мондтагове представе "Снег" Талијатеатра из Хамбурга и "Истребљење" Концерттеатра из Берна.

Он је објаснио да Мондтаг припада радикалном, политичком, циничном позоришту, врло освешћене поетике са новим младалачким сензибилитетом који ће потврдити слоган 51. Битеф фестивала "Epic trip" (Епско путовање).

Амбасадор Швајцарске у Србији Филип Ге сматра да је веома важно да инострани уметници гостују у Србији из разлога што је, како је рекао, "политика Западног Балкана још увек под утицајем историје и процес помирења у региону још увек није завршен, а уметници имају важну улогу у том процесу јер промовишу толеранцију и отвореност".

"Као и свим ствараоцима и њима је потребно да инспирацију црпе из суочавања идеја са другима и због тога је мој приоритет што се тиче културе да доводимо швајцарске уметнике у Србију и угостимо српске уметнике у Швајцарској. Управо та размена је основа наших билетералних односа", истакао је Ге.

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман честитао је Меденици на избору представа за овогодисњи Битеф и приметио да више не мора да одлази у позоришта у Немачкој, јер све најбоље из немачких театара може да гледа и у Београду.

Директор Института "Гете" у Београду Франк Бауман посебно је скренуо пажњу на комад "Снег" настао по роману турског нобеловца Орхана Памука који обрађује односе Турске и Немачке и истакао да "оно што је тешко у политици, у култури може бити обрађено као дијалог".

"Не треба да причамо о Немцима, Србима, Турцима, већ да се се посматрамо као људи", казао је Бауман.

Меденица је најавио и пратећи програм Битеф фестивала који ће обухватити трибину "24/7: Дуге представе и никад краја" 23. септембра, сусрете са ауторима водиће Миња Богавац, "Битеф Полифонија" биће у дијалогу са главим програмом па ће обухватити догађај у трајању од 24 сата.

У оквиру "Битеф библиотеке" биће представљен други том књиге "Савремене немачке драме", док ће трећи том бити објављен за Београдски сајам књига на коме ће почасни гост бити књижевност немачког говорног подручја.

"Битеф на филму" ће ове године изостати, а уместо тога ће бити организована трибина посвећена дометима тог програма, док ће позоришна критичарка Бојана Јанковић наставити радионицу под називом "Сумњива лица" чији је први део организован у мају.

У свечаној тишини Симић је читао своје песме на енглеском језику, док их је у преводу на српски интерпретирао Дејан Ђуровић.

Симић се после читања песама, у разговору са Весном Рогановић која је преводила његове песме, присећао детињства на београдским улицама.

"Истина је да сам школу живота изучио на београдским улицама, пре него што сам се заинтересовао за било какво формално образовање. Када сам 1982. године дошао из Америке у Београд, комшије су ми казале: 'Јадна она твоја мајка са тобом за време Другог светског рата. Само је викала за тобом по улици'. Био сам дете и игнорисао сам молбе родитеља да не идем даље од капије. Научио сам живот рано на београдским улицама. Свашта сам видео на тим улицама за време рата", рекао је Симић.

Славни песник је уз осмех "признао" публици у Дому омладине да је био лош ђак у гимназији: "Понављао сам други разред гимназије, јер сам бежао из школе и ишао да гледам филмове у биоскопу 'Балкан'".

"У том биоскопу су пролазили пацови испред платна и по сали за време пројекција филмова...Из гимназије су на крају послали кући полицију, како би обавестили моју мајку како сам неодговоран ђак. Све наше комшије су мислиле да ћу на робији да завршим", причао је Симић.

О својим интересовањима за литературу Симић "криви" велику библиотеку његовог оца.

"Ту сам открио књиге. У емиграцији сте јако усамљени, а ми смо пре Америке били у Паризу годину дана и тамо сам читао. У тамошњој гимназији се опет нисам прославио. Професор Бертан је са задавољством читао моје оцене: Алгебра - нула, језик - нула...све нуле. Мислио је 'овај мали балканац је нижа раса' и са задовољством је читао те оцене. Касније сам стигао у Америку и схватио да без образовања нема ништа", казао је Симић.

Цењени песник и есејиста присећао се и школских ферија проведених у селу Белановица одакле је била фамилија његове мајке.

"Лети сам био код деде у Белановици, страшно сам мрзео што морам да делим распуст са неким сеоском клинцима који никада нису видели ни један филм. Био сам прави београдски сноб. Ипак није било лоше гледати прасиће, кокошке, гуске... На срећу 1973. године добио сам посао на Универзитету у Њу Хемпширу и купили смо кућу близу тог места. Опет сам био уз краве, прасиће, гуске...све домаће животиње и понеку дивљу као што су медвед или лисица. Јако волим то место, моју америчку Белановицу. Деца су ми одрасла тамо", казао је Симић.

Његова првобитна амбиција је била да буде сликар али га је дружење са неким пријатељима који су се разумели у савремену литературу одвело у поезију.

"Моји родитељи су се развели и није ми било лако...Са 18 година сам нашао посао, а увече ишао на Универзитет. Почео сам да пишем али никоме нисам причао да сам песник. Ту моју тајну је знало тек неколико пријатеља. Прву књигу сам објавио 1959. године и тако је почело", сећа се Симић.

"И Добрица Ћосић је један од оних великих писаца којима је политика засенила књижевно дело. Сада када је све то што се политике тиче отишло у Бермудски троугао историје, можемо да проценимо какву он драгоценост прествља у српском језику и нашој књижевности", рекао је академик Матија Бећковић.

Дела су му популарна и у Русији.

"И његов значај још нисмо определили тачно. На почетку смо. Њега зна цела земља, њега зна Русија. Русија је њега наградила највишом златном медаљом Пушкина за оно што је писао, за своје дело", рекла је Јелена Гускова из Русије.

Још 1950. године постао је школски писац.

Професор Филолошког факултета Вељко Брборић каже да су многе генерације писаца изучавале дело Добрице Ћосића.

"Ћосић је и данас присутан у школском образоном систему, у осмом разреду обрађује се одломак из његовог романа, а два романа се обрађују у четвртом разреду средње школе", рекоа је Брборић.

О томе колики је Ћосићев утицај на писце и историчаре, говориће домаћи и инострани професори и академици. Одржавање скупа организовале су наше њазначајније установе културе.

"Увек су ме очаравале те црно-беле штрафте, цртеж који је заправо и основа сваког ликовног дела. Некако сам остала при томе, а графичар сам по опредељењу. Ти моји цртежи су заправо нека врста припреме за неку будућу графику, може бити. Мислим да су визуелно врло ефектне те линије и мени се тај црно-бели свет допада," каже ауторка Мирјана Прентовић.

Не смемо занемарити да је ауторка и дизајнер текстила, графичар и сценски дизајнер телевизије Нови Сад. Сва три позива се укрштају и прожимају кроз овај циклус цртежа.

"Често се користим и фотографијом из модних часописа где не морају неминовно бити линије као дезен, него просто набори на самој тканини. Ја их натерам да ми дају форму да преломим те линије да се осети материјал, та тканина са свим својим богатством тканине," каже ауторка.

Изложба цртежа је отворена до 30. августа у Галерији "Сингидунум".

Министар Вукосављевић је потом у свачаној сали Скупштине општине Прокупље званично отворио "Драинчеве књижевне сусрете" приметивши да та манифестација није довољно позната у јавности.

Захвалио је становницима Прокупља што на достојан начин чувају успомену на Драинца.

Нагласио је да је Драинац певао дивним српским језиком до тада незабележеним, ако се изузму Милош Црњански и Растко Петровић, да се мучио током живота, али да његова душа данас живи у свету уметности међу великанима.

Вукосављевић је поновио настојање Министарства културе и информисања да се темељно спроводи политика децентрализације културе, уверен да "Србија не сме бити организам са великом главом и атрофираним осталим деловима тела".

Министар је скренуо пажњу на богато материјално културно наслеђе и развијено савремено стваралаштво у градовима на југу Србије којима је потребна финансијски подстицај и обећао да ће наставити да помажу Прокупље.

Говорећи о лауреату награде "Драинац", Вукосављевић је нагласио да је Данојлић особена личност српске културе и одао признање жирију који је препознао ту особеност.

"Данојлић је написао бројна писам без адресе са 'паскаловском мудрошћу' и ако она стигну на наше адресе, знаћемо боље на којој адреси живимо и колико је она значајна", истакао је министар Вукосављевић.

Данојлићу је за збирку песама "Животи, животи" уручена награда "Драинац", коју додељује Народна библиотека "Раде Драинац".

Једногласну одлуку донео је жири у саставу Горан Максимовић, Гордана Ђилас и Драган Барјактаревић.

Оценили су да је Данојлић у збирци песама "Животи, животи" даје снажну лирску исповест у којој сажима сваколика животна искуства и изводи закључке о смислу живота, пролазности и смрти, људским радостима и патњама, као и о разлозима за непрсетану борбу и трагање за оним највреднијим у људском бићу.

"Прожета изразитом мисаоношћу, иронијом и самоиронијом, а исказана снажним језиком, лирика Милована Данојлића потврђује да је лирски говор најпоузданији пут да спознамо себе, свет у коме живимо и космичке просторе према којима тежимо", истакнуто је у образложењу жирија.

О Данојлићевом делу говорио је председник жирија Максимовић, а лауреат је захвалио на награди пригодном беседом о Драинцу.

Данојлић се присетио да се са Драинчевом поезијом срео пре 62 године када је дошао у Београд са жељом да живи и преживи и учи.

Према његовим речима, већ са првим корацима и нагоном птице селице пронашао сам пут до Народне библиотеке смештене оних година на самом крају Кнез Михаилове улице.

"Кафански познаници на које сам као бескућник био упућен, сви у даљој или ближов вези са књижевним послом, скренули су ми пажњу на песнике и приповедаче чије се књиге нису могли наћи у књижарима нити су им имена радо и цешто помињана", рекао је Данојлић.

Нагласио је да га је Драинац привукао снагом и ширином гласе, бунтовним ставом према свакидашњици, одбојношћу према друштвеним конвенцијама с којима сам силом прилика и сам био у сукобу.

Председник општине Прокупље Александар Симоновић рекао је да Прокупље и његове установе, кроз "Драинчеве књижевне сусрете", која је једна од најстаријих књижевних манифестација у Србији, доприносе озбиљнијем проучавању и популаризацији Драинчевог дела и доприносе децентрализацији културе.

Министар Вукосављевић је посетио и Народну библиотеку "Раде Драинац" и поклонио комплет од 12 књига "Историје цивилизације" Вила Ђуранта.
Књигама је наградио и ученике Јелену Стојковић и Милоша Милића који су на републичким такмичењима из историје и српског језика остварили најбољи резултат.

Директор библиотеке Драган Огњановић захвалио је Вукосављевићу, истакавши да је он први министар културе који је посетио Прокупље током 48 година колико се организују "Драинчеви књижевни сусрети".

Министарство културе и информисања определило је ове године близу пет милиона динара за извођење радова на крову и фасади Народног музеја Топлице и климатизацију Народне библиотеке "Раде Драинац" у Прокупљу.

Вукосављевић: Наставићемо да улажемо у културу Прокупља

Министар културе рекао је да је Прокупље - својом богатом традицијом, материјалним и нематеријалним културним наслеђем и великим бројем талентованих људи - драгоцени културни центар српског народа и да ће Министарство наставити да помажу том граду.

Вукосављевић је у изјави медијима рекао да путем различитих конкурса Министарство помаже заштиту и развој културе у Прокупљу.

Нагласио је да ће наставити оно што су и до сада радили, поменувши пројекте везане за Завичајни музеј и Народну библиотеку "Раде Драинац", и следеће године изградњу бине на Хисару.

"Имаћемо Прокупље као град у фокусу без икакве сумње и Прокупље то заслужује", поручио је Вукосављевић.

Вукосављевић је указао да се труде да помажу културни живот у Прокупљу и нагласио да је њихово чврсто уверење да се политика децентрализације културе мора спроводити одлучно, упорно и истрајно.

"Када буду отворили сајт музеја и нађу Топлички устанак могу да виде ову поставку, могу да виде на једном месту, тако да кажем, око 150 фотографија, око 20 докумената", каже Петко Марјановић, кустос историчар Народног музеја "Топлице".

Виртуализација археолошке збирке омогућиће да се најзначајнији предмети посматрају као на длану и на њима виде и најмањи детаљи.

"Неке предмете смо први пут представили као Ковача из Мачине који је изузетно занимљив, изузетно лепо урађен и посетиоцима је такође занимљиво да уђу у Плочник, да уђу у неолитске куће", каже Јулка Кузмановић Цветковић, кустос археолог Народног музеја.

Дигитализација која се ради у сарадњи са Математичким институтом у Београду и Електронским факултетом у Нишу обухватиће три де презентацију читаве музејске зграде, свих поставки и археолошког налазишта Плочник.

"Народни музеј Топлице поседује у свом фундусу преко 5.000 предмета, плус имамо велики број фотографија из Другог светског рата које су углавном у помоћној збирци. Ту је неких око шест хиљада фотографија", каже Дарко Жарић, директор Народног музеја "Топлице". 

Народни музеј Топлице протекле године обишло је више од 23.000 посетилаца, међу њима и око три хиљаде прокупачких ђака који су са картицом музеја и кроз различите радионице стално присутни у установи која културно историјско благо Топлице баштини већ седамдесет година.

"Овде је један од експоната кнегиње Зорке, униформа члана државног савета и униформе из времена Краљевине Југославије", истиче кустос Војног музеја Бојана Илић.

Музеј је и прошао ратове заједно са српском војском.

"На Солунском фронту је вршено прикупљање предмета да би се добила нова поставка која је у међувремену пљачкана од стране оних који су поробљавали Србију", указује потпуковник Градимир Матић, начелник Војног музеја.

Војни музеј је основан Указом кнеза Милана Обреновића августа 1878. године, непосредно након што је Србија на Берлинском конгресу добила независност.

За 139 година постојања прикупљено је више од 32.000 предмета и око 100.000 негатива и фотографија.

Војни музеј је као и Народни музеј отворен за јавност 1904. године у склопу обележавања стогодишњице почетка Првог српског устанка и крунидбе краља Петра Првог Карађорђевића.

У згради на Калемегдану налази се од 1961. где је прву изложбу отворио Јосип Броз Тито.

Нушић је после три дана владавине Ивањицом вратио кључеве председнику општине чиме су симболично спуштене завесе на позорницама овогодишње "Нушићијаде".

"Надам се да сам заслужио да и следеће године добијем кључеве, да ли овог или неког другог градоначелника", каже Милан Милосављевић. 

У Нушићевом комаду у Ивањицу се ишло по казни, а "Виђен си за Ивањицу" слоган је обновљене манифестације која привлачи велики број посетилаца који воле да уживају у музичким, позоришним и другим садржајима.

Сви се слажу да је боравак у специфичном амбијенту посебан доживљај. Из Ивањице су посетиоци овогодишње манифестације отишли препуни утисака.

Организатори процењују да је у безбрижној атмосфери викенда културе, забаве и хумора уживало 50.000 поштовалаца "Нушићијаде".

Атријум и црква Светог Спаса у Призрену подигнути су у 14 веку. Карамазов је репертоар прилагодио том времену.

Након Карамазова, публику је у средњи век вратио и ансамбл "Левант".

Посетиоци фестивала су из свих делова Србије, са малобројним Србима који су се вратили да живе у Призрену.

"Први пут за 15 година ја сам се осетио слободним у Призрену. Хвала им што су нам тако дивно вече приредили", каже Ненад Трифуновић.

Историјски списи говоре да је лауту пре више векова професионално свирао Драган Призренац.

Свирао је у Дубровнику и на крунисању цара Душана у Скопљу.

Организатор фестивала Радмила Кнежевић каже да их је то подстакло да даље крену у причу са средњовековном музиком.

"Сматрамо да је Призрен идеално место за овакав вид презентације ове врсте музике, зато што је сам по себи средњовековни културни центар", истиче Кнежевићева.

Фестивал су организовали Друштво пријатеља манастира Светих Архангела, Фондација Свети Архангели и Дом Културе у Грачаници.

Другог дана фестивала у Призрену, вечерас ће наступити словеначко-хрватски састав - ансамбл "Кансо", потом Драган Млађеновић из Београда, а онда и мађарски трио "Бордон".

Уочи фестивала, у Призрену је одржана и прва Светоарханђелска летња школа калиграфије и историје.

Након подсећања на историју "Нушићијаде" која је покренута 1967. године, "замрзнута" 1972. и обновљена 2010. године великом грађанском иницијативом, уручене су специфичне награде, како су организатори образложили "онима који су свих претходних година стојички подносили сусрете и сударе са хумором без цензуре, културом без ограничења, сатирањем без повода и ноћима без фајронта".

Међу добитницима награда су председник општине у време обнове "Нушићијаде" Радомир Ристић, ивањички Нушић Милан Милосављевић, глумац Петар Божовић, коме је вишенаменски штап са постољем за освежење послат брзом поштом на Цетиње, а у његово име на награди је захвалила супруга Снежана Божовић.

Награђени су и књижевни критичар Петар Арбутина "за увођење сатирања као новог књижевног правца" који је добио писаћу машину, а призање за инспирацију и нецензурисане шале, добио је Зоран Кесић коме је уручена награда у виду колекција шоља и апаратура за прву помоћ - чекић и лепљива трака, како су образложили организатори "да у случају опасности исту прелепи преко уста".

Признања су добили и Александар Ивановић "за стојичко подношење захтева шефа протокола" и Снежана Милинковић за шивење више од 500 костима за нушићевско парадирање.

Чланови Програмског савета Нушићијаде - Јасна Димитријевић, Ива Ераковић, Кристина Којунџија и Небојша Нушић, добили су признање "за веру да су квалитет и уметност важни, упркос реалним индикаторима", а историчар Светислав Марковић је добио признање за рекордан број посета архивима и институтима за неисцрпна истраживања.

Након завршене академије приказан је документарни филм о "Нушићијади" у режији Нарцисе Даријевић Марковић, а у галерији Дома културе у Ивањици отворена је изложба "Нушић у карикатури".
"Нушићијада" се ове године одржава од 24. до 27. августа, уз бројне концерте, представе, перформансе, изложбе, трибине.

У позоришном програму учествоваће Улични театар из Кракова, Ивањичко аматерско позориште које ће извести представу "Ујеж", а "Нушићијаду" ће затворити представа "Ожалошћена породица" Народног позоришта из Вршца.

У музичком програму наступиће холандски састав "Спијкерс" који ће изводити светску, али и балканску музику на сасвим јединствени начин.

Целодневни програм Дечје сцене биће богат радионицама и школама, представама и перформансима, разговорима са писцима и уметницима.

Хаос аниматори изводиће ватрене перформансе, издавачка кућа "Клет" Заистински српску бајку, вртићи и школе сопствене представе и програме, а биће изведена и представа "Ивица и Марица" Краљевачког позоришта за децу.

Шаљива фудбалска утакмица биће организована између самопрозваних и самокатегорисаних мршавих и дебелих, а наступиће и Кесић и "Њузовци".

"Нушићијаду", као и претходних година предводи Нушић кога глуми Милан Милосављевић који ће осим вожње фијакером предводити параду али и читаву варош, након што добије кључеве од председника општине.

Он ће направити резиме фестивала, након што испроба нови модел дводневног владања у коме се успостављају нови дани (четвртак се спаја са петком, а субота са недељом) и проглашава "општи џумбус".

У разговору су учествовали писци Владимир Пиштало и Владан Матијевић, проф. др Радосав Пушић, шеф Катедре за синологију на Филолошком факултету у Београду, и уредник програма Сања Милић, а преводила је проф. др Ђин Сјаолеи.

У оквиру програма емитован је и кратки филм "Дијалози" посвећен Вишњићу и Андрићу.

Програму су, поред осталих, присуствовали и студенти српског језика и књижевности у Пекингу, који су активно учествовали у разговору.

Након тога на штанду Републике Србије одржан је програм са истим учесницима, под називом "Поезија, есеј и путопис у српској књижевности".

Професор Пушић је говорио о српским писцима који су писали о Кини, Владан Матијевић о најзначајнијим есејима српске књижевности, а Ђин Сјаолеи и Владимир Пиштало о поезији.

Студенти српског језика са Кинеског државног универзитета учествовали су, са релевантним питањима и коментарима, и у овом разговору.

Из Библиотека града Београда, која је задужена за програмски наступ Србије на Сајму књига у Пекингу, истичу да су оба програма била добро посећена, што говори да интересовање за српску књижевност и културу у Кини постоји, односно да су српско-кинеске културне везе ваљано успостављене.

"Потврду за ово налазимо и у чињеници да су првог сајамског дана, на Међународном форуму издавача, кинески домаћини из Државне управе за књигу и издавачке асоцијације управо Србију, уз Русију и још неколико других земаља, истакли као земљу која им је веома важна и са којом ће развијати даљу културну сарадњу", стоји у саопштењу Библиотеке града Београда.

Србија ове године трећи пут наступа на Сајму књига у Пекингу, у организацији Министарства културе и информисања.

Полазиште за српски програм на пекиншком сајму је пројекат "Дијалози" Библиотеке града Београда, посвећен годишњицама рођења Филипа Вишњића и Иве Андрића.

Говорећи о приоритетима везаним за Стратегију, истакао је да се отварање Народног музеја у Београду планира за јун наредне године, а Музеј Савремене уметности биће отворен, каже, 20. октобра ове године.

"Када те две установе буду отворене за јавност ми немамо више таквих стратешких проблема када је реч о установама тог габарита и тог значаја", рекао је министар културе и додао да је план ресорног министарства да се уради реконструција зграде позоришта у Врању, као и зграде РТВ-а.

Министар је рекао да су већ сада и Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду спремили, како је истакао, доста интересантних планова и програма за наредну сезону, односно, гостујуће изложбе из Кине, Ирана и Западне Европе и Русије.

Према његовим речима, до 2025. године издвајање из буџета Србије за културу требало би да буде најмање 1,5 одсто.

Он је објаснио и да је препорука Унеско-а да све земље у свету покушају да подигну издвања за културу на ниво од један одсто БДП-а.

"Србија није данас на високом месту у Европи са 0,68 одсто издвајања за културу. Морамо да повећамо издвајања за културу. Дали смо предлог да то буде 0,1 одсто, и ако буде слуха и снажне политичке воље, покушаћемо да направимо искорак већ у следећој години", изјавио је Вукосављевић.

Он је рекао да је оно што пише у анализи стања културних добара у Србији у оквиру Стратегије, реална слика, без улепшавања, те да је раније било покушаја приказивања стања у култури лепшим него што јесте.

"Битно је да стратешки документ пружи реалну слику стања и реалне, оствариве и одрживе резултате који могу да се постигну у наредних десет година", казао је он.

Објаснио је да је пракса у Европи различита те да су неке земље донеле стратегије на пет, а неке на десет година.

"Ми смо сматрали да је десет година стабилнији период и да можемо доста ствари да предвидимо и завршимо за то време", казао је Вукосављевић и додао да за културу мора да се нађе новца.

Говорећи о, како је рекао "банализацији општег друштвеног укуса", министар је истакао да је велика одговорност на медијима у креирању вредности друштва.

Он сматра да на телевизијама са националном фреквенцијом не треба да се емитују  "red show" програми са баналним садржајима.

"Морамо да се боримо против доминантног духа баналности овог времена које не влада само у Србији", казао је Вукосављевић гостујући на РТС-у.

"Очигледно је да АФУН покушава да сакрије ту чињеницу и да заменом теза пребаци одговорност на државу, постављајући питање чиме се држава руководи када додељује средства у области кинематографије, иако АФУН свакако зна да конкурсе реализује Филмски центар Србије и да о избору пројеката одлучују комисије", наводи се у саопштењу из Министарства.

Те комисије су апсолутно аутономне и независне у оцењивању пројеката и одлучивању, наводи се у допису, уз опаску да се сваки подносилац пројекта може информисати о разлозима за усвајање или одбијање пројекта, због чега у Министарству сматрају неодрживом примедбу АФУН-а да се "пројекат одбија без иједне речи образложења".

Из Министарства подсећају и да Филмски центар Србије већ годинама у буџету одваја пет милиона динара за бољи пласман у кампањи (огласи, пројекције, интервјуи, путовања...) односно за промоцију филма који АФУН изабере.

"Средства се пребацују продуценту изабраног филма, који има обавезу да их оправда Филмском центру Србије. Примера ради, продуцент може да искористи новац да плати публицисту у Лос Анђелесу, пар пројекција и пар реклама у професионалним часописима, као што су Варајети, Скрин Интернешенел, итд. Продуцент сам бира публицисту, те самим тим Филмски центар Србије није могао да определи средства било којој агенцији", наводи се у саопштењу Министарства културе.

АФУН је пре два дана министру културе упутио седам питања, изражавајући незадовољство чињеницом што су за награду Америчке филмске академије из Србије кандидована само три филма.

Између осталог, АФУН је питао да ли се култура финансира на основу пројеката, да ли је избор националног кандидата за Оскара једини пројекат такве врсте и значаја у домаћој кинематографији, да ли АФУН, као једини лиценцирани заступник Америчке филмске академије за Србију благовремено и уредно годинама пријављује овај пројекат на конкурс Министарства, а да га министар, тврде у АФУН-у, без образложења одбија...

Његова презентација била је посвећена историји и развоју превођења дела из историје, филозофије и књижевности између Србије и Кине.

На форуму су учествовала још три члана српске делегације - Сања Милић, Xсаолеи Јин и Јасмина Нинков, саопштила је Библиотека града Београда која је осмислила и реализује програмски наступ Србије на Сајму у Пекингу.

Презентације на форуму имали су и представници Кине, затим Међународног удружења издавача, издавачких асоцијација Египта, Ирана, Мађарске, Чешке, Јужне Африке, представници великих издавачких компанија попут "Елсевиера" и други.

Република Србија учествује трећи пут на Међународном сајму књига у Пекингу.

На српском штанду изложене су књиге домаћих аутора преведене на кинески језик, одабрани наслови из актуелне песничке и прозне продукције, капитална монографска издања и теоријска литература.

Програмски наступ Србије на пекиншком сајму, под насловом "Дијалози", посвећен је јубилејима - 250. годишњици од рођења Филипа Вишњића и 125. годишњици од рођења Иве Андрића.

О везама између усмене књижевности, великих романа 20. века и савременог књижевног стваралаштва, као и о статусу поезије, есеја и путописа у српској књижевности у Пекингу ће говорити писци Владан Матијевић, Владимир Пиштало и Пушић.

Каталогом "Србија чита/Читај Србију" на кинеском и на српском језику преводиоцима и издавачима препоручено је 15 књига свих жанрова које су у последње две године добиле најугледније награде у Србији.

За Сајам књига у Пекингу припремљени су и електронски адресар српских издавачких кућа, промотивни видео и програмска брошура "Дијалози".

Дизајн штанда Републике Србије и промотивних публикација такође је инспирисан годишњицама рођења великана наше културе Филипа Вишњића и Иве Андрића.

"Неприкосновен по стилу свирања и оригиналан у компоновању, Фејат Сејдић био је узор генерацијама трубача са којима је несебично делио своје знање и умеће, на радост многобројене публике", истакао је Вукосављевић у телеграму саучешћа.

Министар је додао да је посебно поносан због чињенице да су Влада и Министарство културе и информисања успели да заврше оно што многи ранији сазиви нису, а што је била не само њихова већ и обавеза читавог друштва.

Најављујући активности Министарства, Вукосављевић је рекао да ће јавна расправа о предлогу Стратегије развоја културе у Републици Србији од 2017. до 2027. године почети 1. септембра у Матици српској у Новом Саду и да ће бити одржана и Ужицу, Косовској Митровици, Суботици, Крагујевцу, Нишу и Београду.

Министар очекује да се кроз плурализам мишљења, добре идеје и практичне сугестије допринесе стварању модела Стратегије који би био најприближнији оптималном.

Вукосављевић је навео да су у Министарство већ пристигли бројни предлози и идеје, међу којима "немали број разумних и добронамерних, који ће с великом пажњом бити разматрани приликом израде коначне верзије документа".

"Од мањег броја бивших култур-трегера, углавном блиских Демократској странци, који су се за време својих мандата углавном бавили наплатом хонорара за никад написане, а камоли предложене стратегије развоја културе, у јавним иступима стизале су паушалне и неаргументоване оцене, засноване искључиво на превазиђеним идеолошким обрасцима и на политикантском сагледавању документа за чију израду су консултоване бројне релевантне установе културе, институције, цивилни сектор и појединци", рекао је министар.

Битан правац активности Министарства током ове јесени биће усмерен на усвајање предлога за измену и допуну Закона о службеној употреби језика и писма, који за првенствени циљ имају заштиту језика и ћириличког писма, као неоутуђивог дела српске културне баштине.

"Језик и писмо спадају у питања идентитета сваког народа и његове културе и самим тим морају бити предмет заштите од стране државе. Заштита ћирилице и језика од изузетне су важности за културолошки опстанак друштва и народа и представљају покушај да се одстране или сведу на најмању меру негативни ефекти процеса глобализације", оценио је Вукосављевић.

Он је навео и да се приликом израде предлога за измену и допуну закона радна група Министарства руководила добром праксом заштите језика и писма из више земаља, између осталог и неких чланица Европске уније.

"Oтварање Културног центра Србије у Пекингу" 

Када је реч о активностима Министарства у области међународне сарадње, до краја 2017. године планирано је отварање Културног центра Србије у Пекингу, што ће, према речима Вукосављевића, бити епохални искорак у културној дипломатији наше земље.

Он подсећа да ће Културни центар Србије биће смештен у најелитнијој уметничкој четврти Пекинга, поред културних центара највећих и најразвијенијих земаља.

"Значај отварања српског културног центра у Пекингу не огледа се само у податку да Србија дуже од 40 година није отворила своје 'културно представништво' у свету, већ пре свега у чињеници да ћемо реализацијом тог пројекта добити ретко поновљиву прилику да на доличан начин представимо нашу културу у најмногољуднијој земљи света и најбрже растућој светској економији", истакао је Вукосављевић.

Поред Пекинга, у плану је отварање културних центара у Москви, Берлину и Трсту, чиме ће се створити услови за адекватно представљање српске културе на неким од кључних тачака светске културне сцене, а савремени ствараоци из Србије добиће прилику да прикажу своје радове и таленат.

До краја године Србија ће имати наступе на сајмовима књига у Пекингу, Франкфурту и Москви, уз учешће великог броја издавача из Србије, познатих писаца и преводилаца и представљање капиталних дела српске књижевности.

Вукосављевић је подсетио на велики одјек који је имало представљање акције "Негујмо српски језик" у Швајцарској и додао да планирају да до половине наредне године акцију представе и у Бечу, Берлину и Трсту, те још једном у Цириху и Берну.

Министарство културе и информисања у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Филолошким факултетом у Београду настојаће да обнови рад српских лектората у иностранству, имајући у виду да је угашен велики број катедри за српски језик у свету и да су их преузеле катедре за друге језике са екс-југословенских простора, најавио је министар.

Вукосављевић је навео и да је Министарство у складу са препорукама библиотекара широм Србије, определило средства којима су за све библиотеке у Србији набављене књиге "Дуго кретање између клања и орања" Милорада Екмечића, "Културна историја Срба" Јована Деретића и "Велика Србија - стварност и мит" Чедомира Попова.

Он је подсетио да је "Нушићијада" покренута 1967. на иницијативу редитељке Соје Јовановић као фестивал филмске комедије, да би је након 38 година паузе 2010. године обновила група младих са жељом да ту манифестацију врате на "старе стазе".

Учесник првих "Нушићијада" сценограф Тодор Лалицки сећа се да је то било време општег узлета у држави, узлета децентрализоване културе која се ослободила цензуре реалног социјализма и тада су се издвојиле две манифестације "Нушићијада" и "Чивијада" у Шапцу.

Лалицки се данас сећа Ивањице и Нушићијаде по радости, смеху и срећи која се видела и осећала на сваком кораку.

Координатор фестивала Вера Јовановић каже да им је жеља да овогодишњим програмом пошаљу поруку да се више не сме поновити да "политички обрачуни замрзну Нушићијаду", то како је Милена Драгићевић Шешић рекла "конфузно ћутање" због кога је током пет деценија "Нушићијада" организована само 13 пута.

Јовановићева је најавила да ће на почетку "Нушићијаде" шаљивим признањима захвалити свим својим пријатељима, да ће град добити нове кулисе и капије, а оживиће и филмску сцену на отвореном коју ће отворити Здравко Шотра који је у Ивањици са Петром Божовићем снимао серију "Више од игре".

Програм ће обухватити позоришне представе, филмове, концерте, перформансе, трибине, садржаје за најмлађе.

Народно позориште из Београда гостоваће са представом "Кир Јања", а Народно позориште "Стерија" из Вршца са "Ожалошћеном породицом".

Јовановићева је најавила и Зорана Кесића са редакцијом "Њуз.нет" и специјалним гостом Драгољубом Дражом Петровићем који ће приредити програм "Виђен си за 24 минута", затим "Stand down" са Небојшом Миловановићем, концерте Сергеја Ћетковића, "Belgrade Dixilend orkestra", групе "Пилоти", јутарњи концерт "Wonder String kvarteta" и стране госте - "Стрит театар" из Кракова и холандски састав "Спијкерс".

Председник жирија конкурса "Нушићијаде" за најбољу стиричну причу, уредник монографије о пола века "Нушићијаде" Петар Арбутина истакао је да је та манифестација "једини прави аутентични културни инцидент" и "једини аутентични градски фестивал".

Он је додао да, иако му је одувек основна дисциплина била "пливање против струје", није веровао да "Нушићијада" може да се "раскрупњује до размера да је немогуће не видети је".

Кесић се присетио да је у Шотриној серији "Више од игре" осетио дух господства и хумора који осећа сваке године у Ивањици.

За њега је "Нушићијада" последња "журка на крају распуста" након чега почиње нову сезону своје емисије.

"Нушићијаду" је током седам година, од обнављања фестивала, посетило, према речима менаџера Туристичке организације Ивањица Милоја Остојића, 200.000 људи.

Последње међу тематским предавањима која прате изложбу биће одржано 24. августа у 18 часова.

Професорка на Факултету примењених уметности и коатоурка изложбе Др Миланка Тодић одржаће предавање под називом "Дега и фотографија".

Уз могућност да се поред радова из Народног музеја у Београду први пут изложе и фотографије које је радио Дега, посетиоци ће моћи на предавању Миланке Тодић, једног од најпозванијих истраживача фотографије, да открију улогу коју је велики Едгар Дега имао у почецима развоја уметничке фотографије.

Редовни термини за стручна вођења су средом у 13 и четвртком у 17 часова до краја трајања изложбе.

У образложењу жирија каже се да је Одаловић признање заслужио "због чисте и безазлене духовне радости у песмама за децу".

Његова лирика која слави породицу, човека и његов свакодневни вредан рад, наизглед намењена најмлађима, обраћа се свим генерацијама.  

"Ја сам рођен у десетици. Звао сам се "тамо се" и нико ми није говорио браво. И онда када ми сада неко каже браво, то је оно што нису говорили у детињству. Каже се браво и спортисти и, шта знам, и сваком делатнику у сваком послу. Што не би и песници то поднели нормално да их ободри колико за неку наредну награду и у свим пословима", каже Одаловић.  

Међутим, већ следеће године, Преображење је предато на организацију у то време Општини, а сада Граду Краљеву. Градоначелник је подсетио присутне Краљевчане и на велики православни празник Преображње, 19. августа када ће у манастиру Жичи бити уручена Жичка хрисовуља овогодишњем добитнику песнику Моши Одаловићу.

Синоћ је отворена и изложба под називом "Шапат кроз вечност - ћилими из Етнолошке збирке Народног музеја Краљево", ауторке кустоса етнолога Виолете Цветаноске.

О изложби је говорила Драгиња Маскарели, виши кустос Музеја примењене уметности из Београда. У музичком делу програма наступио је Градски хор Црвчанин под вођством диригента Радоша Гвоздновића.

Овај изложбени пројекат, праћен обимном публикацијом има изузетан значај, пре свега јер испуњава основни циљ манифестације установљене  још 1992. године када је иницирано оснивање Жичког духовног сабора - а то  је неговање, изучавање и афирмисање аутентичних вредности националне културе и баштине.

Изложба која је овом приликом отворена на прави начин испуњава наведене циљеве, будући да ћилимарство представља најзначајнији сегмент текстилног стваралаштва у Србији.

Колекција ћилима Етнолошког одељења Народног музеја у Краљеву почела је да се формира са оснивањем Музеја 1950. године и данас броји 142 предмета. Збирку чине ћилими који су у Музеј доспели путем поклона и откупа и може се рећи да је то етнографски материјал који има велику културну и уметничку вредност.

На изложби је представљен 31 ћилим из ззаоставштина српских породица. Ћилими који се налазе у музејској збирци разликују се, како по ликовним и техничким карактеристикама, тако и по функцији, и сакупљани су током 67 година постојања Музеја.

Према речима ауторке изложбе, у ћилиму се генерише идентитет, како индивидуални тако и национални, али и личне интимне приче.

О песнику Моши Одаловићу, овогодишњем добитнику Хрисовуље, биће отворена изложба "Моша Пчелино дете", чији су аутори Ана Гвозденовић и Иван Спасојевић. Потом ће, такође у Народној библиотеци, уз учешће добитника Одаловића о његовој поезији говорити Владимир Димитријевић и Бранко Стевановић.

"Први пут сада, значи 10 година после очеве смрти, долазим са књигом Мртви, која је остала у рукопису у писаћој машини Олимпија, исправљена руком и коју сам почео да сређујем, редигујем, проналазим илустраторе и наравно издавача. То је 'РТС Издаваштво', коме сам неизмерно захвалан и који је учинио да се ова књига појави пред читаоцима", каже Марко Новаковић. 

Слободан Новаковић је потписао бројне серије као што су "Музиканти", "Камионџије" и "Сиви дом" а врњачкој публици приказани су и инсерти из његовог филма "Време коња".

"Најпре се афирмисао као филмски критичар. И у том погледу је учинио доста на афирмацији новог српског филма који је нашој јавности познатији као Црни талас"", каже драматург Саша Радојевић.

РТС је медијски покровитељ свих филмских фестивала у Врњачкој Бањи. Ове године ће такође бити приказан и један филм у продукцији Радио-телевизије Србије. У питању је филм "Слепи путник на броду лудака" који је режирао Горан Марковић а који ће бити приказан претпоследњег дана фестивала.

У легату је и реплика Љубиног париског атељеа са сликарским реквизитима, две од четири последње слике истовремено рађене на летовању у Грчкој и одабране уметничке фотографије француских аутора посвећене Љуби.

"Легат је поклонила породица Поповић Модерној галерији, што представља темељ за будућу идеју - Музеј фантастике у Ваљеву", каже Војислав Јовановић, вршилац дужности директора Модерне галерије.

Љуби је било веома важно да се сачува његова библиотека за коју је у поткровљу галерије пронађен простор.

"Он је за живота говорио, питао се више пута, шта ће бити његовом библиотеком. Било је битно да се нађе неко место које је лепо и сугурно, да библиотека настави да постоји", каже Љубина супруга, Славица Батус.

На прву годишњицу смрти Љубе Поповића, у Модерној галерији и изложба слика из његовог југословенског и раног француског периода.

У књигу утисака међу првима су се уписали наши сликари Милан Туцовић и Васа Доловачки.

"То је савремени начин обележавања, односно презентације културних добара града Београда. Пошто су савремене технологије нешто што је данас неопходно и са чим свакодневно долазимо у контакт, дошли смо на идеју да омогућимо да се на што једноставнији и најбржи начин дође до информација о културном наслеђу града Београдa", рекла је Весковић.

Иницијатор је Факултет организационих наука, у пројекат су укључени и студенти који се на тај начин ближе упознају са културним наслеђем, а иза реализације стоји Завод за заштиту споменика културе Београда, док се сви текстови о културним добрима налазе на страницама "Википедије".

"Обележили смо најзначајнија културна добра која се налазе на најфреквентнијим местима. На таблама стоји назив на српском и енглеском језику и QR код. Потребно је да узмете андроид телефон, уперите ка коду и директно вас води на страницу "Википедије" где можете на пет страних језика да прочитате о том културном добру", објаснила је Весковић најбржи начин да се добију информације о неком споменику културе.

До сада је постављено 87 табли, а споменици културе који су обухваћени овим пројектом су: Стари и Нови двор, Конак кнегиње Љубице, подручје око Доситејевог лицеја, кафана 'Знак питања', Капетан Мишино здање, Саборна црква, Зграда Београдске задруге, Археолошки локалитет Пионирски парк, Споменик захвалности Француској, Бајракли џамија, Дом Народне скупштине Републике Србије, фонтана Рибар, Манакова кућа, Народна банка Србије, Споменик Победнику, Народни музеј, Народно позориште, Српска патријаршија, Синагога Сукат Шалом, зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда...

"Видимо туристе како шетају са таблетом или мобилним телефоном и примећујемо да су већ упознати са QR код апликацијом која се користи свуда у Европи када је у питању презентовање културног наслеђа", истакла је Весковић.

Грађани могу на страници "Википедије", захваљујући апликацији, прочитати о историјату, изградњи, значајним догађајима који се везују за одређено културно добро, виде историјске фотографије, пронађу линкове који воде до других интересантних сајтова и списак литературе за даља истраживања одабраног културног добра.

"Наш циљ је не само да обележимо културно добро, већ да подстакнемо људе да даље истражују. Нашли сте се ту, немате водича, али имате таблет или телефон и на једноставан начин дођете до информација", појаснила је Весковић.

Планирано је постављање још 48 табли, а биће обухваћени Спомен црква у Лазаревцу, зграда у којој је смештен Танјуг, Споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у Младеновцу, подручје Кнез Михаилове улице, Докторова кула, Ичкова кућа (Земун), зграда Прве српске опсерваторије, Старе телефонске централе, Треће београдске гимназије, Задужбине Николе Спасића, затим старо језгро Земуна, Бојчинска шума, Бело Брдо, Винча, Гроцка, Аграрна банка.

Биће обележени и Амам кнеза Милоша, Астрономска опсерваторија, Бањички логор, биоскоп "Балкан", Богородичина црква у Земуну, Царинарница, Црква Светог Марка, Дом браће Крстић, Дом Светог Саве, Дом Удружења новинара Србије, Дорћолска основна школа, Етнографски музеј, Главна пошта, куће Димитрија Живадиновића, Леоне Панајот, Милутина Миланковића, М. Пироћанца, Стевана Мокрањца, Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића.

Пројектом ће бити обухваћени и Музичка школа "Станковић", Парно купатило браће Крсмановић, Стара задружна кућа Ранковића у Дражевцу, Војна болница на Врачару, Вучина кућа на Сави, Занатски дом, Зграда трговца Стаменковића, Зграда у Улици Тургењевљевој бр. 1, Шкаркина вила, Зграда Сеизмолошког завода у Београду, Парк пријатељства у Новом Београду, Копитарева градина, Музеј ваздухопловства у Београду, Правни факултет, Музеј савремене уметности.

Весковић истиче да Завод свакодневно брине о споменицима културе у Београду, али да је то задатак и свих грађана, те је обележавање културних добара QR кодовима један вид освешћивања друштва о културном наслеђу, јер тиме "добијамо сазнања да је нешто важно и да сви треба да водимо рачуна о нашем културном наслеђу".

У Београду постоји 414 споменика културе, а Весковић каже да је доста добара који су под претходном заштитом или су у процедури за проглашење спомеником културе.

Почев од ове године, традиционално ће бити додељивана једном глумцу или глумици за најбољу улогу у комедији у оквиру званичног програма Фестивала глумачких остварења у Нишу.

Награду чине повеља и новчани износ.

"Прве жртве" Андре Гавриловића је витешки роман објављен 1893. године. Роман је инспирисан браћом Мрњавчевићима и једини је који обрађује доба у коме се одиграла Маричка битка. Иако је борба за ослобођење од турске власти важна тема у нашој уметности, једини публиковани дневник борца из тих ратова скоро да је био изгубљен.

Аутор "Дневника једног добровољца" је Пера Тодоровић новинар и политичар који је био у сталном сукобу са Обреновићима.

Бранимир Ћосић је умро млад не достигавши пуну стваралачку зрелост, али је оставио упечатљиво сведочанство о наличју Београда између два светска рата.

Роман "Покошено поље" из перспективе младог новинара представља друштвене проблеме који су актуелни и данас. Према овој књизи снимљена је телевизијска драма "Београдска разгледница из 1920". 

У књизи је 88 препева песама, из 19. и 20. века, из пера више од педесет англофоних песника, од веома познатих у свету књижевности за децу, попут, Мери Хауит, Едварда Лира, Роалда Дала, преко стваралаца какви су Артур Конан Дојл, Џорџ Бернард Шо, Томас Стернс Елиот, до нама мање познатих аутора.

Пеђа Трајковић бирао је, како каже, песме које су се њему допале, учиниле духовитим, интелигентно врцавим, а биле изазов да у њима остави свој поетски печат а да при томе не наруши дух оригинала.

"Желео сам само да мој будући читалац осети делић те радости коју сам ја имао када сам давних седамдесетих година прошлог века читао преводе сличне поезије Драгослава Андрића и можда да покажем да и српски хумор ако се појави у адекватној форми може да стане равноправно на црту чувеном британском хумору", каже песник Пеђа Трајковић.

Вођен маштом, уздижући се изнад разлика али и времена, градећи мост између две културе, Пеђа Трајковић креирао је свој поетски свет у коме ће се забавити читаоци свих узраста, посебно деца 21. века.

Архитекта Богдан Несторовић пројектовао је монументалан објекат, који се својим изузетним карактеристикама сврстава међу антологијске примере касног модернизма у међуратној архитектури Београда.

Композиција фасаде заснивала се на разуђености маса и ритмичном низању прозорских трака раздвојених пиластрима.

Монументални карактер објекта, осим одабиром белих камених плоча за облогу фасада, требало је да буде остварен и репрезентативним скулптурама на конзолама бочних фасада.

Складним односом форме и прочишћених безорнаменталних фасада објекат се издваја као значајно остварење београдског градитељства четврте деценије прошлог века и заузима истакнуто место у стваралачком опусу архитекте Несторовића.

Успешно решење смештања на парцели између три улице, које је резултовало засецањем кружне основе објекта, издваја га као значајан урбанистички репер овог дела града.

Од шездесетих година 20. века у згради је седиште Танјуга.

Пројекат "Обележавање споменика културе QR кодом" започет је 2015. године, а реализују га Завод за заштиту споменика културе града Београда, Факултет организационих наука Универзитета у Београду и Викимедија Србије.

Циљ пројекта јесте да омогући туристима, посетиоцима и другим грађанима да брзо и лако дођу до информација о културним добрима у престоници.

Активирањем QR кода приступа се чланцима на Википедији о датом споменику културе, на шест језика – српском, енглеском, немачком, француском, шпанском и руском (односно на језику телефона корисника).

Циљ очување културног наслеђа 

Иницијатори пројекта истичу да табле са QR кодом, на фасади или у непосредној близини споменика културе имају значајну улогу у заштити културног наслеђа, јер се путем савремених технологија повећава његова доступност широј јавности, а све са циљем презентације и очувања културног наслеђа.

Споменици културе који су у првој фази обухваћени овим пројектом су: Стари и Нови двор, Конак кнегиње Љубице, подручје око Доситејевог лицеја, кафана "Знак питања", Капетан Мишино здање, Саборна црква, Зграда Београдске задруге, Археолошки локалитет Пионирски парк, Споменик захвалности Француској, Бајракли џамија, Дом Народне скупштине Републике Србије, фонтана Рибар, Манакова кућа, Народна банка Србије, Споменик Победнику, Народни музеј, Народно позориште, Српска патријаршија, Синагога Сукат Шалом и Зграда Завода за заштиту споменика културе града Београда.

У другој фази, која је тренутно у току, планирано је постављање 48 табли. Bиће обухваћени Спомен црква у Лазаревцу, Споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића у Младеновцу, подручје Кнез Михаилове улице, Докторова кула, Ичкова кућа (Земун), зграда Прве српске опсерваторије, Старе телефонске централе, Треће београдске гимназије, Задужбине Николе Спасића, затим старо језгро Земуна, Бојчинска шума, Бело Брдо, Винча, Гроцка, Аграрна банка.

Биће обележени и Амам кнеза Милоша, Астрономска опсерваторија, Бањички логор, биоскоп "Балкан", Богородичина црква у Земуну, Царинарница, Црква Светог Марка, Дом браће Крстић, Дом Светог Саве, Дом Удружења новинара Србије, Дорћолска основна школа, Етнографски музеј, Главна пошта, куће Димитрија Живадиновића, Леоне Панајот, Милутина Миланковића, М. Пироћанца, Стевана Мокрањца, Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића.

Пројектом ће бити обухваћени и Музичка школа "Станковић", Парно купатило браће Крсмановић, Стара задружна кућа Ранковића у Дражевцу, Војна болница на Врачару, Вучина кућа на Сави, Занатски дом, Зграда трговца Стаменковића, Зграда у Улици Тургењевљевој бр. 1, Шкаркина вила, Зграда Сеизмолошког завода у Београду, Парк пријатељства у Новом Београду, Копитарева градина, Музеј ваздухопловства у Београду, Правни факултет, Музеј савремене уметности.

"Имамо захтев Православне цркве да се изгради један конак свештенички, односно парохијски дом који би садржао, поред канцеларије свештеника, једну малу библиотеку. И што је за нас врло важно, лапидаријум, с обзиром на то да се остаци камене пластике која је пронађена приликом истраживања на ископавању, она се налази у припрати цркве, није адекватно изложена, има је доста и могла би да буде изложена на бољи начин", каже Владимир Џамић из Републичког завода за заштиту споменика културе.

Док камена пластика у припрати цркве чека да се добро промисли где и како ће се изградити лапидаријум, крст краља Милутина гледаћемо и даље само на сликама.

"Многе су војске пролазиле овим простором кроз Рашку област, где је црква била богата разним реликвијама. Једна од таквих реликвија је и крст који је краљ Милутин поклонио овој цркви, однесен је у Дубровник, тамо се и данас налази", каже протојереј Зоран Филиповић у Цркви Светих апостола Петра и Павла.

После замонашења у овој цркви, Стефан Немања одлази у Студеницу, а његова жена Ана у Богородичин манастир код Куршумлије. Црква Светих апостола Петра и Павла у безвремену, у благости црквеног мира, наставља трајање које сведочи.

Додала је да је Музеј савремене уметности важан сегмент културног живота Србије.

"У културу се није превише улагало, али није све у парама. Нешто је у томе да се више пажње поклони културним догађајима и стварима које се дежавају у култури и зато је Музеј важан за Владу Србије", рекла је Брнабићева.

Рекла је да је Музеј важан за регионалну сарадњу и повезивање са другим музејима у региону.

"Музеј савремене уметности ће као реновирани бити најлепши у региону и то ће показати да се Србија етаблира као земља која предњачи у региону по разним основама, а једна је свакако култура", рекла је премијерка и додала да ће након тога фокус бити на Народном музеју.

Министар културе Владан Вукосављевић је рекао да радови теку према плану и да очекује да Музеј буде отворен током јесени ове године.

"Двадесети октобар би био пожељан и симболичан датум, али када је реч о грађевинским радовима може се нешто десити, маргина је 10, 15 дана раније или касније, али настојаћемо да то буде 20. октобар", рекао је министар културе.

Директор Музеја савремене уметности Слободан Накарада рекао је да су им премијерка и министар културе дали "замајац након 10 година нестрпљивог очекивања да ли ће се Музеј завршити".

"Музеј је сада при крају и негде око 83 одсто смо завршили све што смо замислили", рекао је Накарада и додао да се "клади да ће 20. октобра бити отворен Музеј".

Он је додао да су "сви трошкови у оквиру планираних и да ће бити и уштеде".

Музеј савремене уметности затворен је за јавност 2007. године због радова на адаптацији, реконструкцији и доградњи зграде на Ушћу.

– Билo је интензивно, било је узбудљиво, било је све. Први наступ који сам имао, осетио сам се као да сам у неком филму. Ова опера је била много посећена и цео Метрополитен је био пун. Tо је ишло после и у биоскопе – рекао је Вемић.

Које улоге бисте волели да певате?

– Сада ћу отпевати ускоро, за годину дана у ствари, у Токију, улогу Сарастра из "Чаробне фруле". Једна од првих које бих волео да отпевам, пре ових највећих, јесте "Моћ судбине" и улога Гвардијана.

Зашто су важна такмичења?

– Зато што је то добро место где можете сами, без уплитања менаџмента, менаџера, људи из бизниса, да се представите и да можда неким добрим наступом, неким добрим певањем, прескочите једну од аудиција.

Шта је ваш највећи квалитет?

– Ја бих волео да ми је квалитет да најбоље могу да искажем то што мислим и да људи после у то поверују. Највећа је ствар да је та музика, да је ја научим, да она прође кроз мене и да је ја изведем добро и онда верујем да могу да се догоде опет и Метрополитен и Скала и много тих институција.

"Ми смо имали ту ситуацију ове године да нам једанаест слика путује за изложбу у Црној Гори, већ сутра. И да простор виле не би био условно речено празан, нама су Галерија Матице српске и компанија Таркет уступили једанаест радова из њихове уметничке колекције, те је дошло до једне јако лепе сарадње и то се уклопило у циклус обележавања 110 година од рођења самог уметника", рекла је кустос Дина Павић.

Он или она свакодневно се крећу у границама свог одабраног станишта, у новобеоградском блоку или свеједно негде другде, траже мир покрај реке или мора, предају се некој личној страсти да би оплеменили сопствено постојање.

Иза наслова "Када ме угледа оно што тражим" стоји човек који се осврће на свој пређени пут.

Стигао у доба када понестаје снаге или воље да се промени животна прича, сумира проживљено и покушава да види шта је то што га је учинило онаквим какав се остварио или се није остварио. И једних је и других у књизи, каже писац.

"Ми увек живимо неке могуће или потенцијалне животе и сада могао бих да вам кажем, да се прича јавља управо у тачки сусрета те понорнице могућег живота о којој сањамо, о којој, до неких година стремимо, тежимо и овог живота који је реалан и у којем, нажалост, не можете да кажете да сте господар ситуације", каже Михајло Пантић.

До одговора о себи увек долазимо уз помоћ других и са другима.

"Не можете без додира, без контакта, не можете без предвајања, без препознавања то су све ти процеси, помоћу којих некако лакше онда перципирате себе. Затвореност у сопствену љуштуру не води према саморазумевању. Из ове књиге се то добро види", истиче Пантић.

Пантић приповеда о човековој потрази за љубављу и потреби за другим, а прича према речима писца "на неки начин анестезира превелику бол коју човек носи са собом већ чињеницом рођења, јер само постојање је прилично тежак напор".

Треба га осмислити, искупити, учинити пуним и интензивним а то нам, признаћете, не полази увек за руком, каже Михајло Пантић.

Одржава се у манастиру Студеница, сваке године у јулу месецу. Хор полазника до сада су водили диригенти Дејан Савић, Александар Вујић, Бојан Суђић, Павле Медаковић, Даринка Матић Маровић, Владимир Милић, Немања Савић, Генадиј Дмитрјак и Игор Матјухов (Русија). 

Током две деценије постојања овог пројекта одржано је преко 320 предавања, гостовало је 70 предавача и композитора, наступило је 40 гостујућих хорова и учествовало око 1.000 полазникa.

Посебно поље Академије представља српска црквена музика као део Богослужења. Значајну улогу имају и предавања из различитих области (музике, књижевности, историје уметности, акустике, сликарства...) наших еминентних стручњака и истраживача, портрети композитора који у свом опусу негују варијанте и облике духовне музике, наступи гостујућих хорова – а све ове компоненте дају пројекту лик Академије.

Од самог почетка Летња духовна академија била је везана за манастир Студеницу, који је, по својој историји, лепоти и светосавском духу идеалан простор за ову својеврсну духовну школу.

Братство манастира је свесрдно прихватило Летњу духовну академију, која има благослов Српске православне цркве, епископа жичког Хризостома и игумана студеничког архимандрита Тихона.

Експериментисао је и формом и садржајем дела. У складу са временом и његовим савременим технологијама, успоставио је нови прозни жанр.

Ако можемо да кажемо да је једно време раније у краткој причи обележио Иштван Еркењ са својим "Једноминутним новелама," онда можемо да кажемо да их је Игор Коларов обележио својим "СМС причама", каже Поп Ђурђев, писац и директор "Змајевих дечјих игара".

И причама за допуњавање, брзим и кратким дијалогом свакако, успео је да освоји интернет генерације читалаца.

"Оно што је врло важно то је да је Игор инсистирао на томе да се читаоци укључе у игру, да се укључе у причу и већ се по Учитељским факултетима проучава та интерактивност Игорових прича. Он је говорио да не постоје на свету два примерка исте књиге, већ да се читалац и писац удруже да би направили једну књигу", каже писац Бранко Стевановић.

Умео је да посматра људе, у цртицама износио велике животне истине, опирао се усааљености у романима "Аги и Ема", "Дванаесто море", "Кућа хиљаду маски".

Приређивао је антологије, залагао се за осавремењивање школске лектире и бескрајно веровао у моћ књиге - да поучи, запита и покрене, и допринесе да од сопственог живота направимо уметност.

Градоначелник Синиша Мали истакао је да је данас велики дан за Београд, те додао да изградња првог Кинеског културног центра на Балкану овде у Србији довољно говори о степену српско-кинеског пријатељства.

"До 1999. године овде је била стара кинеска амбасада која је порушена у бомбардовању. За разлику од оних који су рушили, ми овде градимо, градимо нови симбол Београда", рекао је Мали.

Он је додао да изградња значи 400 нових радних места и подвукао да радове на ископавању и постављању шипова раде домаће фирме.
Мали је рекао да су за Србију важне и културна и економска сарадња са Кином и подсетио да се неколико великих пројеката ради, или ће се радити, управо са партнерима из те земље.

У том смислу, навео је изградњу топлодалековода од ТЕНТ-а у Обреновцу до топлане Нови Београд, као и Споразум о изградњи индустријског парка поред Пупиновог моста, додајући да се нада да ће до краја године са кинеским партнером бити потписан и уговор о завршетку канализационог система и изградњи прве фабрике за пречишћавање вода, вредан скоро 270 милиона евра.

"То потврђује оно што је кинески председник током посете Србији, да су Србија и Кина две земље, а један народ", рекао је Мали и захвалио амбасадору Кине на досадашњој подршци.

Мали је навео и да се нада да ће сарадња и убудуће бити на високом нивоу, јер будућност Београда и Србије умногоме зависи и од односа са Кином.

Кинески културни центар гради компанија "Емпирет".

Амбасадор Кине Ли Манчанг каже да се ради о великој и озбиљној компанији, која ће завршити посао за 18 месеци, након чега ће, додао је, све више љдуи из целе Србије, али и других земаља, доћи да се упозна са кинеском културом.

Пожелео је радницима пуно успеха у раду и посебно захвалио градоначелнину Београда на досадашњој сарадњи, рекавши да без његовог ангажовања не би данас ни било почетка радова.

Директор компаније "Емпирет" Ли Џиченг казао је да ће Центар на Новом Беоргаду сведочити о српско-кинеском пријатељству и биће платформа за продубљење сарадње и унапређење односа.

Компанија, каже, планира да улаже у већи број пројеката како би дала још већи допринос српској економији.

"Желимо Србији процват и развој, живело пријатељство Србије и Кине", поручио је Ли.

Кинески културни центар имаће осам спратова изнад и два испод земље, а укупна површина обухватаће 32.000 квадрата.

У приземљу ће се налазити сала, учионице за промоцију кинеске културе, а на првом спрату изложбена сала, сала за приредбе и еколошки простор.

Аутор романа "Аги и Ема", "Дванаесто море", "Кућа хиљаду маски" опус је прилагођавао савременим технологијама и инсистирао на интерактивности са читаоцима, а о успешном споју са данашњим интернет генерацијама сведоче његове СМС приче.

Игор Коларов залагао се и за осавремењивање лектире за децу.

Говорили су и кустос изложбе Богдан Дражета и Игор Миклашевски, чија је породична заоставштина представљена, наведено је у саопштењу.

На отварању је одржано кратко предавање о културним односима Срба и Руса кроз историју, са нагласком на руском културном доприносу у нашој земљи, после доласка око 100.000 Руса у периоду од неколико година. 

Публика је имала прилику и да погледа видео презентацију о руским емигрантима који су живели у Краљевини од 1919. до 1944. године, коју је приредила Клара Дошлов, филмски продуцент и уметник.

Родитељи Миклашевског су живели у Краљевини СХС/Југославији између два светска рата, и публици је приказана поставка из њиховог живота на шест паноа, који су тематски распоређени, са фотографијама и документима Игорових родитеља и њиховог свакодневног живота у предратном периоду. 

Основна порука изложбе је, како су истакли аутори, уочавање великог културног доприноса који су Руси оставили у тадашњем југословенском друштву, у шта спадају позориште, филм, фотографија, опера, балет, музика, уметност, књижевност, архитектура, образовање, медицина, наука, грађевина, спорт, војска.

"Приказ ове макро перспективе праћен је приказом микро перспективе, односно породичне заоставштине породице Миклашевски", рекао је на отварању кустос Богдан Дражета.

"Први колекционар дела модерне уметности био је краљ Милан Обреновић. Током девете деценије 19. века, он је боравио у Паризу дуже време и том приликом је сакупио неколико стотина дела водећих француских импресиониста и постимпресиониста. Његова збирка је распродата неколико година после његове смрти, на иницијативу његове жене, краљице Наталије", каже ауторка изложбе Драгана Ковачић.

Пут кроз Галерију води до уметниковог заустављеног времена – фотографије, којом се страствено бавио.

"У последњих неколико година у свим ретроспективама је била и фотографија, зато што је он на крају свог живота и при крају 19. века упознао медиј фотографије, и у њему био исто толико експерименталан као и у свим другим ликовним делима", објашњава коауторка изложбе Миланка Тодић.

И, пред посетиоцима – раскошна уметност. Ту су осветљена два суштинска упоришта целокупног опуса великог уметника: цртеж, као основна уметничка дисциплина, и везаност за класичне узоре.

"Збирка Едгара Дегаа представља једну од најзначајнијих целина, не само за Народни музеј и Србију, већ и у ширим оквирима – све до централне и западне Европе. Ова јединствена колекција, која обухвата 29 његових остварења на папиру, у ствари представља најрепрезентативније теме којима се он бавио", каже Ковачићева.

Ова дела Едгара Дегаа, која баштини Народни музеј, припадају колекцији Ериха Шломовића, младог Београђанина, трагично настрадалог у Другом светском рату. Изложба Народног музеја достојна је сваке хвале. Само да, коначно, дочекамо да изложбе попут ове приређује у свом здању.

"О томе како започињете неки посао у малој гаражи а на крају завршите у облакодерима негде на Вол стриту, јер само тако можемо да објаснимо да је једна идеја која је пала легендарном главном уреднику Срећку Јовановићу и неколицини његових пријатеља, да од зидних новина у једној основној школи у срцу Шумадије направе штампано издање и да то прво издање започне у 1.000 примерака да би деценију касније прерасло у издање од 100.000 и више примерака", каже Момчило Рајин, некадашњи уредник "Дечјих новина".

За неуморан рад, ентузијазам, отвореност према технолошким и свим другим достигнућма модерне светске привреде стизала су највиша признања на домаћим и међународним сајмовима издаваштва и 15.000 награда, повеља и ордена.

"Ако говоримо о разлозима успеха 'Дечјих новина' онда их морамо пронаћи негде у размеђу едукације и забаве. Оно што су издања 'Дечјих новина' понудила сходно младој публици у Југославији тог доба било је управо то да нешто науче али да се притом забаве. Дечје новине су оставиле траг управо у те три златне деценије свог трајања... Tо су шездесете, седамдесете и осамдесете године", каже Рајин.

"Дечје новине" су у Југославији прве користиле компјутере у издавачкој делатности, заступале, куповале и продавале ауторска права и лиценце, прве су, и тада једине, издавале лист на Брајевом писму, прве су у свету издавале часопис на ромском језику.

Уместо да истражујемо разлоге зашто данас више не постоје, а они би се свакако нашли, како каже Момчило Рајин, између објективних околности и субјективне слабости, важније је истаћи, шта су у аманет оставиле – уверење да је успех могућ уколико у идеје и велике ствари верујете, имате довољно стрпљења и жеље да их остварите.

Уметник младалачког духа Нино Мустика неколико деценија је присутан на европској и светској сцени као један од најзанимљивијих иноватора на пољу савремене уметности.

О аутору и о изложби говорили су његови поштоваоци и пријатељи који су омогућили његов долазак у Србију, Весна Пешић из издавачке куће "Пешић и синови", Биљана Невајда и Кармело Маркућо, аутор текста у каталогу изложбе Драган Јовановић Данилов и наравно аутор лично.

У име РТС-а госте је поздравио Чедомир Васић, члан Савета за ликовно стваралаштво РТС-а, професор Универзитета уметности и сликар.

Изложба је отворена до 3. септембра.

Гунар Кваран је Вукосављевићу у кратким цртама представио концепт "Лепота какофоније" који се заснива на чињенци да данас не постоји један центар уметности, нити један доминирајући правац, те да у универзалном уметничком језику постоји мноштво различитих израза.

Поред Октобарског салона, на састанку је било речи о успостављању сарадње односно међународној размени програма између Музеја савремене уметности у Ослу и установа културе у Србији.

Поред Октобарског салона, на састанку је било речи о успостављању сарадње односно међународној размени програма између Музеја савремене уметности у Ослу и установа културе у Србији.

Састанку су присутвовали и Гордана Гонцић, в. д. директора Културног центра Београда и Никола Коља Божовић, професор на Факултету ликовних уметности у Београду и члан Одбора 57. Октобарског салона.

Стручни жири, који је радио у саставу Обрен Ристић (председник), Милош Петковић и Радоман Кањевац, оценио је да се песма "Водич за реку" аутора Шимона Цуботе "издваја као лирска целина по својој аутентичној поетској слојевитости, зрелости поетског исказа у опису, који у форми слободног стиха на модеран начин хајдегеровски речима именује ствари и одређује њихово бивство и у исти мах одише својом свежином и лепотом нижући онеобичене песничке слике".

Другу награду добила је песникиња Изебела Чеперковић из Београда за песму "Ода модерној поезији", а трећу награду поделили су Жељка Алексић из Књажевца за песму "Она не зна шта је биоскоп" и Милош Петровић из Доњег Милановца за песму "Ноћас сам убио писца".

И у њиховим песмама жири је препознао зрео и модеран песнички исказ у слободној поетској форми са благом ироничком поруком, што их је такође издвојило из целе групе младих и квалитетних песника.

Поред Повеље "Тимочка лира" коју је овогодишњем лауреату уручио Радоман Кањевац, главни и одговорни уредник Радио Београда 2, награда подразумева и објављивање прве збирке песама.

На 56. Фестивалу културе младих представљена је и књига "Путоописи" Синише Гаврића, прошлогодишњег добитника овог признања.

Убрзо су оболели од радијационе болести, а једино решење било је хумана трансплантација коштане сржи у Паризу.

Према књизи "Случај Винча" припрема се и филм по сценарију Вука Ршумовића, а у режији Драгана Бијелогрлића.

У сва три дела представу изводе: Андреја Симић, Маја Марковић, Катарина Стојковић, Мила Стијак, Катарина Бућић, Бранко Митровић, Марија Вученовић, Владимир Чубрило, Тамара Пјевић и Лука Стојковић.

Музику за представу су урадили Дарја Јаношевић и Жељко Нунић.

Руководећи се темама које је Бранислав Нушић у својим делима обрађивао на јединствен начин, кореографи ће у својим делима преиспитивати односе који се тичу свакодневице савременог друштва, малограђанског духа, аморалности и лажи, корумпираности, користољубља, неукуса, неприлагођености и несигурне егзистенције.

Сваки кореограф понаособ ће истражити адекватан сценски израз и играчки вокабулар који на најдиректнији начин комуницира са парадоксом савременог света и указује на актуелност тема које је Нушић обрађивао у својим делима.

На листу су уврштене и старе пећине на западу Немачке, са цртежима из Леденог доба и стари рудници сребра Тарновскије Гори на југу Пољске, као и Успењска црква у граду-острву Свијажску у Русији.

Светској баштини додати су и древни град Јазд у Ирану, јапанско острво Окиношима и национални парк Лос Алерсес у Аргентини, као и ремек-дела модерне архитектуре у Асмари, престоници Еритреје.

На Листу су стављени и Тапутапуатеа на острву Раиатеа у Француској Полинезији, као и острво Кујата на Гренланду.

Током 11-дневног 41. заседања, Одбор Унеска за светску баштину досад је додао 19 локалитета на Листу.

Дела Драгана Николића изложена у Галерији РТС-а представљају дело високе сугестивности, богатог скулпторског језика, којим су афирмисане најлепше особине струке и ликовне поетике аутора.

Тематски простор Драгана Николића су споменичке композиције, портрети, актови и фигуре коња. Изразита способност оркестрације изабраних елемената композиције чини скулптуре Драгана Николића снажним, допадљивим и јасним.

Изложбу радова, скулптура, медаљона, цртежа и фотографија споменика "Просторност идеја" отворио је Светозар Мирков, професор Факултета примењених уметности, пријатељ Драгана Николића, а у име домаћина присутне је поздравио Петар Ђиновић, одговорни уредник Галерије РТС-а.

Дела овог академског вајара посетиоци Галерије РТС-а могу погледати сваког дана до 3. септембра.

"Причом о историји забаве и слободног времена кроз 10 дела српске уметности која су изложена у сталној поставци Галерије посетиоци ће сазнати како се у уметности приказивала ова тема и упознати се са начином живота људи на овим просторима у прошлости", наводи се у саопштењу.

Посетиоци ће имати прилику и да погледају три актуелне изложбе о српској модерној уметности.

Програм "Take a break - feel the Art in The Gallery of Matica srpska", реализоваће се од 5. до 9. јула, од 13 до 18 часова, а биће организована стручна вођења на енглеском језику.

"Схватио сам да сам ја 1967. године имао свој први концерт у Дому синдиката. Дириговао сам једним оркестром које су биле тада младе Силуете и гудачи, нешто као мали симфорок", каже диригент и композитор Војкан Борисављевић.

Велики хол зграде Дома Синдиката, отворене 1957. године, већим делом задржаће аутентичност - мермерни под добиће некадашњи сјај, а раритетни гелендери биће репарирани.

Слика Лубарде "Индустријализација" или, како је још зову "Обнова земље," из 1961. године чуваће се у неком од музеја или Кући легата.

Када буде отворен, Дом синдиката имаће, између осталог, пет биоскопских сала, а капацитет велике дворане смањиће се на 1.300 места.

"Реновирањем и отварањем Дома синдиката, Србија добија највећу салу за позоришне представе, добија највећу салу за биоскопске пројекције и добија највећу салу за концерте - како концерте класичне музике, тако и за концерте који се одржавају у затвореном простору", каже Игор Станковић, директор Дома синдиката.

Акустику, пројектовану пре 60 година, данашњим стандардима прилагођава Електротехнички факултет.

У овој фази реконструкције Дома синдиката, оргуље ће бити конзервиране и заштићене. Очекује се њихова реконструкција у неком наредном периоду и бројни концерти.

"Ово је први концерт којим почињемо манифестацију Дани музике на Врачару", рекла Танјугу Смиљана Стојнић додајући да се општина Врачар прикључила организовању традиционалног концерта који су до сада организовали Храм Светог Саве и Српска православна црква.

Наводећи да ће публика уживати у наступу Певачког друштва "Мокрањац" и "Београдских мадригалиста", она је истакла да је циљ општине да се грађани едукују, али и да се не забораве српска култура и познати српски композитори.

Циклус се приређује на иницијативу и под покровитељством општине Врачар са циљем промовисања националне музичке баштине, а у организацији општине Врачар и Пројекта Мокрањац.

У питању је манифестација у оквиру које ће бити оживљени фрагменти из стваралаштва српских композитора од 19 века до данас.

У центру пажње биће аутори који су поставили темеље српске музичке писмености и и културе - Корнелије Станковић, Стеван Мокрањац, Исидор Бајић, Стеван Христић, Петар Коњовић, Милоје Милојевић и њихови савременици.

Диригент Бојан Суђић рекао је за РТС, уочи концерта, да је програм подељен у два дела. Први део заснован је на завету и предању. Изведена су дела композитора Рајка Максимовића и Ивана Јевтића, као и "Српско-руски марш" Петра Иљича Чајковског. Други део био је заснован на фолклору из читаве Србије. 

У порти манастира Грачаница одржано је и видовданско песничко бдење. Главно признање, "Златни крст кнеза Лазара", уручен је песникињи Злати Коцић из Београда.

У склопу Видовдана, преподне у порти манастира Грачаница биће одржана архијерејска литургија коју ће служити патријарх Иринеј, а у 13 часова на Газиместану биће служен парастос палим српским јунацима у Косовској бици 1389. године.

Обележавању Видовдана присуствују и представници Владе Србије предвођени директором Канцеларије за Косово и Метохију Марком Ђурићем.

Министар културе је истакао да је наше наслеђе на Косову и Метохији изузетно битан део српског културног простора, "његова стожерна тачка".

"У том смислу, сматрам да целокупна светска јавност мора да препозна и да схвати да би пријем тзв. Републике Косово у Унеско представљао не само кршење резолуције 1244 Савета безбедности УН, већ и сигуран пут у девастацију и неосновано присвајање српског културног наслеђа на Косову и Метохији", нагласио је Вукосављевић.

Први део заснован је на завету и предању. Биће изведена дела композитора Рајка Максимовића и Ивана Јевтића. Биће изведен и "Српско-руски марш" Петра Иљича Чајковског.

Други део биће заснован на фолклору из читаве Србије.

Савић каже да формално наредну сезону почињу 1. октобра, али ће и цео септембар радити, као и да имају готово спреман програм за 150. годишњицу.

"Ми смо се одлучили да буду домаћа дела и домаћи ствараоци као реализатори домаћих дела. Биће ту наравно Нушић, Бора Станковић, Душко Ковачевић, највероватније Милена Марковић са нарученим делом. Биће Коњовићева опера 'Отаџбина', биће праизведба Штаткићеве 'Ленке', балет 'Хазарски речник'. Одлучили смо се за нешто што ће обележити јубилеј, али и бити дуги низ година на репертоару Народног позоришта", најавио је Савић.

Навео је да су им сви рачуни "у плусу" на крају сезоне и да имају најаву од државе да ће "бити позитивних реакција на њихове захтеве за неке капиталне инвестиције".

"Ту се на првом месту мисли на оно што је доступно публици - седишта, сале, фасада. Све то после 30 година тражи обнову и ми ћемо велики део тога успети да урадимо. Ту су грејање, климатизација, светлосни парк. Ми ћемо пред нову Владу изаћи са предлогом за све што треба урадити када је реновирање националног театра у питању", додао је Савић који је уверен да ће се томе изаћи у сусрет.

На питање о проблемима, Савић каже да њих увек има.

"Има проблема који се праве вештачки, на којима инсистирају медији, а који заправо нису проблеми. Има проблема у кући који спадају у немире из радионице и то је сасвим нормално. Не постоји ниједно позориште у коме се гиганстки его и сујете сукобљавају, па да прође мирно. Мислим да ту није било никаквих већих потреса ни стресова", указао је Савић.

Према плану, главна прослава 150 година од оснивања националног театра би се одржала 22. новембра 2019. године на Дан Народног позоришта у Београду, чиме би се и окончало свечано обележавање јубилеја.

Према проценама за обележавање јубилеја потребно је 350 милиона динара, од чега би половина била намењена за реализацију програма, а други део би се искористио за техничко опремање и неопходно и неодложно инвестиционо-техничко одржавање зграде Народног позоришта.

"У Првом светском рату амерички лекари су дошли у Србију да помогну, а у Другом су српски сељаци спасавали америчке пилоте. То се не заборавља. Данас су везе између САД и Србије све јаче и трудићемо се да тако остане и у будућности", истакао је Скот. 

Бабац је рекао да изложба садржи 150 фотографија на којима је приказана историјска посета краља Петра Другог Сједињеним Америчким Државама и Канади 1942. године. 

"Обележавамо 75 година од те посете и то је одлична прилика да подсетимо јавност о њеном значају и историјском контексту, као важној прекретници у историјским односима између наше две земље. Краљ Петар Други је био најмлађи шеф државе који је говорио у америчком Конгресу и први страни шеф државе који је био у канадском парламенту", рекао је Бабац.

Принц Александар Карађорђевић, који је отворио изложбу, истакао је да је његов отац желео да добије подршку и помоћ за југословенску војску у отаџбини под командом генерала Драже Михаиловића. 

"Амерички медији су писали повољно и опширно о овој посети. Краљ Петар је био представљен као савезник, представник једне од земаља које су се бориле против сила осовина", казао је Карађорђевић. 

Занимљива поставка представља историјску "шетњу кроз градове" које је Петар Други обишао током посете Сједињеним Америчким Државама и Канади.

За новог шефа-диригента Београдске филхармоније најјачи утисак је управо публика. Показали су, каже, да им је стало до музике.

"Реаговали су, не само на моћне делове него и на сваки најмањи детаљ, тако да смо заиста имали атмосферу концерта, што је веома важно. Можете да имате аплаузе и атмосферу рок концерта, али то, заправо, не би требало да буде као рок концерт из поштовања према великим композиторима чија дела изводимо, а публика је водила рачуна о томе", каже Габријел Фелц, шеф-диригент Београдске филхармоније.

Не само београдска већ и публика из Ниша, Врања, Лесковца опет је показала да је уметност посећена када је доступна. Као и 2015. године, када се испред Југословенског драмског позоришта чекало у реду за позоришну представу, због повољније карте. Али и изложбу посвећену Михајлу Пупину прошле у Историјском музеју Србије посетило је више од 150.000 људи.

"Свако ко је културни борац, ко је културни делатник треба да размишља о томе да ли је то што чини доступно. Све што је затворено није довољно добро, није довољно лековито", наглашава Александра Нинковић Ташић, ауторка изложбе "Пупин од физичке до духовне реалности".

Да ли је уметност довољно добра ако је масовна?

"Ако се хомогенизација културе врши тако да ће се симплификовати, поједностављивати садржај, онда наравно да то има своје негативне стране, али у случајевима о којима смо говорили није дошло до промене у уметничком садржају. Напротив, публици се нуди оно што је врхунског садржаја", објашњава културолог Милена Драгићевић Шешић.

Додаје да је публика показала да жели изложбе, представе и концерте ако им се да шанса.

"Али нам се не пружа довољно шансе, јер на крају, иако то изгледа да је бесплатно, подразумева и велики напор и велика издвајања јавних средстава. Очито је да велики град, главни град попут Београда, мора да има такве веома специфичне манифестације, не за туристе, већ за своје грађане", истиче Драгићевић Шешићева.

И не само Београд. То сваке године показује и Симфонијски оркестар РТС-а. Са публиком у Грачаници сутра ће на отвореном дочекати Видовдан.

Нови шеф диригент Филхармоније Габријел Фелц пожелео је добро вече публици и рекао: "Ми смо Београдска филхармонија, свирамо за вас, уживајте".

"Ви сте најбоља публика свету", поручио је Фелц окупљенима.

Нешто преко 20.000 људи бурно је поздравило у 21.30 излазак маестра Зубина Мехте на позорницу. 

Цењени диригент водио је Београдску филхармонију кроз завршетак тријумфалне Бетовенове "Пете симфоније".

Уследио је бис у којем је Београдска филхармонија одсвирала "Марш на Дрину" Станислава Биничког.

Уследио је још један бис у којем је публика имала прилику да се осећа као да је на концерту у Бечкој филхармонији, која сваке године, свој наступ 1. јануара завршава уз Штраусову музику.

У другој половини концерта публика је најгласније реаговала на тактове ремек-дела Стевана Христића "Охридска легенда", коју је Београдска филхармонија фантастично извела. 

Посетиоци су уживали слушајући Хачатуријанову "Игру сабљи", Вагнерову "Валкиру" и остале композиције са репертоара вечерашњег концерта.

Публика је углавном лежала на травњаку испред позорнице и у потпуној тишини слушала дела класичне музике.

"Програм који ће сутра свирати Београдска филхармонија представља највеће хитове класичне музике. Публика ће уживати у сваком делу понаособ. Драго ми је да ћу присуствовати прворазредном културном догађају за који се годинама уназад залажем. Веома смо захвални председнику Србије Александру Вучићу који стопроцентно стоји иза изградње нове концертне дворане филхармоније", казао је Мехта.

За њега је фантастична околност што председник Вучић помаже пројекат изградње нове концертне дворане на месту где ће филхармоничари први пут свирати на отвореном

"Београдска филхармонија је изузетан оркестар који свира под управом различитих диригената и публика у Београду и Србији заслужује да их чује у сјајном музичком простору каква ће уверен сам бити нова концертна дворана. Та дворана ће имати сјајну акустику и сигуран сам да ће публика ући у њу већ за пар година",  рекао је Мехта.

На Танјугово питање зашто је баш одабрао да диригује Бетовеновом Петом симфонијом на сутрашњем концерту, Мехта је казао да увек обожава да управља оркестром када су на репертоару тријумфална дела.

"Не постоји дело са више набоја и тријумфа од Бетовенове Пете симфоније. Морам да позовем публику да сутра дође на Нови Београд јер ће маестро Фелц већ дириговати многим тријумфалним делима пре тога. Моје присуство је испред филхармоничара најављено је тек за крај концерта", рекао је Мехта.

Концерт се одржава на месту раније планираном за изградњу Музеја револуције, поред Палате Србија на Новом Београду, где је сада у плану изградња нове концертне дворане за филхармонију.

Награду је уручио књижевник из Београда Миљурко Вукадиновић.

Награду "Златни орфеј" за "савремени печат и трајан допринос српској културној баштини" а састоји се од повеље и новчаног износа, поделили су књижевници Миодраг Патровић из Новог Сада и Верољуб Вукашиновић из Трстеника.

"Поморавски орфеј" књижевна награда која се додељује за најбоље књижевна остварења писца из Поморавлља, Ресаве и Левча, уручен је др Милету Марковићу из Загреба, рођен у Јагодини, и Милету Лазаревићу из Ћуприје.

Награда "Пергамент" за најбољу прву књигу, додељена је Небојши Татомиру, из Београда.

Сверчаност је одржана у Народној библиотеци у Јагодини и Клубу новинара Поморавље у Јагодини.

Књижевни фестивал "Срспко перо" се традиционално одржава под покровитељством Скупштине града Јагодине и Министарства културе и информисања.

Завршница 32. "Српског пера" почела је 21. јуна, промоцијом књига Раде Стефановић, Душана Аничића, Радивоја Ристића и Ненада Стефановића, а настављена 22. јуна "Видовданском вечери", традиционалној песничкој манифестацији песника Поморавља и Србије, посвећеној Видовдану и Боју на Косову.

Обе улице ће бити затворене за саобраћај.

На концерту под отвореним небом неће бити класичног седења, већ Београдска филхармонија позива публику на велики пикник током којег ће уживати у хитовима класичне музике које је изабрала.