Како се наводи на платформи Пронађи ме, девојчица је висине око 160 центимерата, црне косе преко рамена, средње грађе, лице са посебним потребама.

На себи је имала црну јакну, црне кожне панталоне и црне патике марке „најк“.

Девојчица је нестала 29.04.2026. године. Задњи пут је виђена дана 01.05.2026. године око 19.00 часова у Инђији, на углу улица Милоша Црњанског и Цара Душана.

Стручњак за искуства потрошача Миљан Премовић указује за РТС да компаније још увек не користе пуни потенцијал нових платформи.

Вајбер као главни канал комуникације

Када је реч о начинима комуникације између потрошача и компанија у Србији, апликације за размену порука имају водећу улогу, а посебно се издваја вајбер.

Премовић истиче да је ова платформа убедљиво најзаступљенија међу корисницима.

"Вибер је на првом месту. Од укупног броја становника у Србији 75 одсто има инсталиран вајбер и користи вајбер“, наводи Премовић. Додаје да ову апликацију користе све генерације, без обзира на године.

Премовић указујући да постоји "узајамна љубав“ између корисника у Србији и ове платформе". Према његовим речима, Србија има значајну улогу и на глобалном нивоу.

"Од укупног броја комуникација на виберу, Србија има десет посто од укупне количине глобално“, истиче Премовић.

Компаније тек уче да користе нове канале

Иако су дигитални канали широко распрострањени, компаније у Србији још увек нису у потпуности прилагодиле своје системе новим навикама потрошача.

Премовић објашњава да компаније често покушавају да нове облике комуникације уклопе у постојеће процедуре.

"Компаније покушавају да калеме те нове ствари на већ постојеће процедуре. Међутим, мислим да то није баш најбољи приступ“, каже стручњак за искуства потрошача.

Према његовим речима, неопходно је другачије размишљање, потребно је свој план комуникације редефинисати потпуно у складу са начином комуникације коју потрошачи користе.

Четботови за једноставне упите, телефон за хитне ситуације

Начин комуникације зависи од природе проблема и нивоа хитности. Премовић истиче да аутоматизовани системи имају своју улогу, али само у одређеним ситуацијама.

"Практични јесу делимично, за одређени ниво информација, то су углавном информације ниског интензитета интересовања или проблема“, наводи гост Јутарњег програма.

Када се ради о сложенијим питањима, корисници се окрећу другим каналима.

"Када је то мало на вишем нивоу, онда је то слање мејла или поруке, а на највишем нивоу јесте телефонски позив“, каже Премовић.

У хитним ситуацијама, корисници очекују брз одговор.

"Када је нешто ултра хитно, очекује се одговор врло брзо“, додаје Премовић, док се код мејла очекује реакција у року од неколико сати .

Проблем као прилика – пример добре праксе

Премовић истиче да је начин на који компанија реагује у проблематичним ситуацијама кључан за однос са потрошачима, наводећи конкретан пример из личног искуства.

Описује ситуацију у којој је током плаћања на бензинској пумпи дошло до двоструког скидања новца са рачуна (није прошло IPS плаћање).

"После минут стиже порука да је скинут новац са рачуна. На апликацији не постоји процедура за тако нешто, само општи број телефона и општи мејл. Позвао сам општи број и послао мејл - није прошло три минута, добијем позив назад са објашњењем шта се десило, у понедељак добијем мејл, у уторак добијем новац назад", каже Премовић, напомињући да се све дешавало у петак увече.

Истиче да је управо таква реакција пример добре праксе. "То је јако добар начин како да ви од једног проблема и стресне ситуације претворите потрошача у бренд амбасадора“, наглашава Премовић.

Истиче да је управо таква реакција пример добре праксе. "То је јако добар начин како да ви од једног проблема и стресне ситуације претворите потрошача у бренд амбасадора“, наглашава Премовић.

Персонализација као кључ лојалности

Савремени потрошачи очекују персонализован приступ, што директно утиче на њихову лојалност.

"Персонализација је јако важна - обраћање по имену, историја и тако даље“, истиче Премовић.

Додаје да су потрошачи све упућенији у то како функционишу системи персонализације и да је некада персонализација јаснија потрошачу него компанији.

Лоша комуникација доводи до губитка корисника

Према речима Премовића, лоша комуникација често доводи до одласка корисника.

"Око шест до седам пута је скупље да добијете новог корисника него да задржите старог“, наглашава Премовић, указујући на економски аспект.

Посебно истиче значај запослених који су у директном контакту са потрошачима. "Они су репрезент свих вредности и свих маркетинг стратегија“, додаје Премовић.

Мала и средња предузећа активно користе доступне платформе, често и ефикасније од великих компанија.

Премовић наводи да је разлог у томе што немају много избора. "Код малих предузетничких активности, једноставно немаш избор и мораш да користиш све што ти је доступно“, објашњава.

Иако постоји одређена забринутост за приватност, она је мања него у неким западноевропским земљама.

Премовић истиче да су потрошачи у Србији спремнији да поделе податке ако заузврат добију корист. "Вољнији су да дају податке о себи да би добили нешто заузврат“, напомиње.

Баланс процедура и флексибилности

Кључ успешне комуникације је, како истиче, у проналажењу праве мере између правила и флексибилности.

"Процедуре не смеју бити превише детаљне нити превише ригидне, потребно је пронаћи добру меру“, наглашава Премовић.

Додаје да су за то неопходни и људи који умеју да процене ситуацију. "Потребни су добри људи који интуитивно знају шта треба да ураде“, закључује Миљан Премовић.

Како се наводи, З. Ј. се сумњичи да је 28. априла ове године, у једном градском ресторану, претио тужиоцу Вишег јавног тужилаштва у Крушевцу.

По налогу Основног јавног тужилаштва у Крушевцу осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен овом тужилаштву.

Из РЕМ-а наводе да на тај начин пружају пуну подршку предлогу Радне групе за успостављање Меморијалног центра у знак сећања на жртве масовног убиства у Огледној основној школи Владислав Рибникар, основаној Одлуком Владе Републике Србије, о начину обележавања годишњице масовних убистава у овој школи и у Дубони и у Малом Орашју.

Радио-телевизија Србије ће се одазвати позиву РЕМ-а.

Влада Србије је 19. септембра 2024. године донела одлуку да се 3. и 4. мај установе као Дани сећања на жртве масовних убистава који су се догодили у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду и у Орашју и Дубони, а предвиђено је да се ти дани обележавају сваке године.

Сутра се навршавају три године од када је ученик К. К. из ватреног оружја убио деветоро ђака и чувара ОШ "Владислав Рибникар", а у понедељак од масовног убиства у селима код Младеновца и Смедерева које је починио Урош Блажић, усмртивши деветоро младих - од 14 до 25 година. 

"Осумњичени К. М. се на саслушању бранио ћутањем, односно искористио је своје законско право да не износи одбрану, док је О. М. делимично признала извршење кривичног дела", наведено је у саопштењу.

Након саслушања тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да осумњиченима одреди притвор да не би утицали на сведоке и да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду.

"Постоје основи сумње да је К. М. у периоду од 22. до 29. априла 2026. године неовлашћено набавио пиштољ са очитаним ознакама "XDM-9, „4,5″, „MATCH 9×19″ са припадајућим оквиром без муниције и пиштољ марке "ЦЗ 99″, без видљивог фабричког броја са припадајућим оквиром у ком се налазило 11 комада муниције, а као средства за извршење кривичног дела Тешко убиство на штету једног лица", додаје се у саопштењу.

Како се наводи, потом је пиштољ са очитаним ознакама „XDM-9, „4,5*, „MATCH 9×19″, однео до стана на адреси где непријављено борави малолетно лице којем је тај пиштољ, замотан у црно ћебе, предао на чување.

"Други пиштољ марке „ЦЗ 99“, са припадајућим оквиром у ком се налазило 11 комада, муниције, његова мајка – осумњиичена О. М. је неовлашћено носила, тако што је пиштољ замотан у розе пешкир изнела из стана и оставила га иза зграде. Пиштољ је потом преузело малолетно лице на даље чување", наводи се у ВЈТ-у.

Наводи се да је осумњичени К. М. је у претходном периоду вршио опсервацију кретања оштећеног лица како би прикупио информације о кретању и навикама ради боље припреме и утврђивања начина под којим околностима би га лишио живота.

"Надам се да ћемо ускоро све то решити. Није сасвим једноставно. Због различитих процедура везаних и за рафинерију и неких одраније предвиђених улагања НИС-а у Петрохемију, Мађари желе да направе за себе најбољи могући уговор. Ми желимо да заштитимо што је могуће више Србију, тако да разговарамо, али верујем да ћемо пронаћи заједнички именитељ и да ћемо то важно и велико питање, посебно у условима овакве кризе и набавке нафте и цене нафте и нафтних деривата, успети да решимо на задовољство грађана Србије", казао је Вучић.

Како је додао, то што квари целу слику јесте чињеница да се троши све више резерви.

"Хоћемо ли моћи да стигнемо да обновимо све резерве"

"Питање је хоћемо ли моћи да стигнемо да обновимо све резерве. Обнављамо их, дакле, део од оних из првих резерви које смо дали на тржиште, обновили смо, платили то и губимо велики новац. Ми смо, срећом, обезбедили финансијске јастуке. Имамо не само добру монетарну, већ и одличну фискалну политику. Имамо мудру и паметну политику. Увек смо водили рачуна да имамо довољно новца на рачуну и данас имамо много новца на рачуну и управо захваљујући свему томе што смо успели да обезбедимо да економија добро функционише, можемо то да издржимо", казао је Вучић.

Он је додао да то није бесконачно, али истиче да је обезбеђена сигурност.

"Код нас и они који говоре све најгоре и о мени и о свима другима, не чекају на пумпама у редовима. Не чекају чак ни пољопривредници на пумпама у редовима. И они знају да када кажемо да има довољно резерви, да има довољно нафте и да се неће мењати цене драстично, они знају да говоримо истину. И то је велики успех наше политике", навео је Вучић.

О новим царинама од 25 одсто за европске аутомобиле

Како је указао, ово што се дешава у односима Кине и Европе, и Сједињених Америчких Држава и Европе, и Русије и Европе, такође додатно утиче на све нас.

"Ако неко мисли да нове царине од 25 одсто за европске аутомобиле неће утицати на Србију, хоће и то неповољно, нема никакве сумње, јер смо ми везани највећим делом за европску аутомобилску индустрију и плашим се да ће и то и на средњи рок, а не само на дуги рок, па чак и на кратко-средњи рок, донети додатне негативне последице за нас", рекао је Вучић.

Према његовим речима, у току је борба за то да не дође до одласка фабрика из Србије и да људи не остану без посла.

"Морамо да доводимо нове инвеститоре"

"Имали смо прилику да се похвалимо фантастичним инвестицијама, али они сви зависе и од европске и од америчке индустрије аутомобила и наравно неће они бити затворени, сувише су то велике компаније, важне компаније које нису радно интензивне, већ и капитално интензивне. Немци када дођу, дођу да остану много година и то је од изузетног значаја за нас, али да ли ће неки други, мањи компоненташи, слабији компоненташи моћи то да издрже или не, то је већ друго питање. Зато морамо да проналазимо и нове послове, зато морамо да нове инвеститоре доводимо", навео је Вучић.

Према његовим речима, то је и разлог што ће ићи и у Азербејџан и Кину.

Додао је и да ће у року од месец дана имати још једну велику европску посету. "Наше је да се боримо, наше је да радимо, да се трудимо, верујем у велике вести", нагласио је Вучић.

"У наредних десет дана уговор о изградњи прве фазе саобраћајнице 'Вожд Карађорђе'"

Председник Вучић изјавио је да ће држава у наредних десет дана потписати комерцијални уговор са кинеском компанијом "Шандонг" за изградњу прве фазе саобраћајнице "Вожд Карађорђе", која ће бити завршена за највише четири године, а најавио је и да ће деоница пута од Чачка до Краљева на Моравском коридору бити отворена до Видовдана.

"У наредних десет дана потписаћемо комерцијални уговор са 'Шандонгом', да видите да нисмо обмањивали људе. Мислим да то нико није ни сањао. То је за прву фазу 'Карађорђа'. Дакле, потписујемо комерцијални уговор, креће се у радове, и за најдуже четири године имаћемо брзу саобраћајницу", рекао је Вучић.

Нагласио је да је уговор за изградњу 90 километара пута у најнасељенијем делу Шумадије вредан око милијарду и триста милиона евра.

"То су вам деонице Мали Пожаревац – Орашац, Орашац–Аранђеловац и од Орашца до Прогоревца, то је око 23 километра, још 23 километра до Чибутковице. Повезивање Лазаревца, повезивање 'Милоша Великог', Лазаревца са Аранђеловцем, и са ове стране преко Младеновца опет до Орашца, до Аранђеловца, и онда продужавамо према Рачи и тако даље. Тај уговор је вредан око милијарду и три стотине милиона евра. То је огроман део километара, само ово што сам вам рекао за овај лазаревачки део је 46-47 километара укупно, преко 80 или 90 километара у најнасељенијем северном делу Шумадије", објаснио је Вучић.

Истакао је да ће азербејџанска фирма која ради на изградњи брзе саобраћајнице "Осмех Војводине" започети убрзане радове на том пројекту и да ће се они спроводити на три локације – Сомбор, Србобран и Врбас.

"Сада крећу убрзани радови на три локације, Азербејџанци који су добили комерцијални уговор ће да нападну 'Смајли' на северу Србије. На три локације, мислим и Србобран и Врбас и Сомбор, дакле на све те три локације, они нападају 'Смајли'. Раде изузетно посао и овамо на Дунавском коридору и наравно Београд–Врање. Србија се гради, гради се невероватном брзином, ово је само један део", поручио је Вучић.

Истакао је да ће деоница Чачак–Краљево бити потпуно завршена и пуштена у саобраћај до Видовдана, као и да ће покушати да се договори са Американцима да издејствују дозволу да Србија изгради брзу саобраћајницу до Косовске Митровице.

"Чачак–Краљево отварамо до Видовдана. Потпуно готово до Видовдана, све отворено, до Адрана идете. Остаје нам само још парче које није Чачак–Краљево, већ нам остаје оно парче од Врбе до Адрана. Чачак–Адрани имате све време ауто-пут и одатле би требало да се продужи брза саобраћајница, да се прави посебна петља и да се продужи са брзом саобраћајницом према Богутовцу, Рашки и Новом Пазару и Јарињу", навео је Вучић.

"Надамо се да ће Американци имати с неким у Приштини да се договоре само да нам дају дозволе. Ми смо спремни и договарамо са Американцима да платимо изградњу брзе саобраћајнице, додатних 45 километара. На страну што је то наша земља, већ је то и наш народ, до Косовске Митровице", рекао је Вучић.

Реч је о шеснаестогодишњем дечаку и седамнаестогодишњој девојчици, ученицима школе "Др Милан Петровић" у Новом Саду.

Незванично, нестали тинејџери су и корисници дома за ученике ове школе, а њихов нестанак пријављен је полицији након што су напустили школу уз изговор да иду до продавнице и више се нису вратили.

Ратко Младић, хашки осуђеник и генерал Војске Републике Српске током рата у БиХ (1992 - 1995), поново је пребачен у болницу, потврдио је за РТРС његов син Дарко Младић.

"Ми смо се чули негде око 10 сати, кратко, имали смо разговор. Међутим, два сата после, негде око 12 и нешто, звали су ме из трибунала да ми јаве да је он имао симптоме, као да је имао мождани удар и да су га пребацили у цивилну болницу. Отприлике то је све, рекли су да ће да ме обавесте накнадно кад буду имали више информација и то је све", рекао је Дарко Младић.

Захтев за додатна медицинска испитивања

Додао је и да је Хагу достављен захтев вештака за продужење рока за доношење одлуке за пуштање генерала Младића зато што прегледи нису завршени у предвиђеном року.

"Они су обавили један телефонски преглед са њим и написали да је потребна магнетна резонанца, ангиографија и још неколико дијагностичких метода које ми тражимо већ три године. Тражили су одлагање док се та снимања не обаве и после тога још два дана за писање резултата, тако да они су, да кажем, фактички одложили за још најмање седам дана одлуку по питању пуштања, а у међувремену се десио сад овај инцидент, тако да не знам шта ће да буде. Ја сам данас тражио да му се сад, кад је већ у болници, одмах ураде све те дијагностичке методе", рекао је син Ратка Младића.

Погоршано здравствено стање и мождани удар

Он је рекао да је прегледе требало урадити и пре месец дана, кад је, 10. априла Ратко Младић имао мождани удар, а син је потврдио да је тада тражио преглед магнетном резонанцом, међутим они су то одбили и рекли су да то није по протоколу у Холандији.

"Урадили су му ЦТ који за случај можданог удара није адекватан јер он не може да се покаже у првих 48 сати. Надам се да ће сада да му то све ураде, па видећемо, сазнаћемо. Ако му то све ураде сада, битно је прво да га спасу, да га извуку, да не умре тамо, зато што за њега сваки мождани удар буквално на ивици живота и смрти. Тако да за сада најбитније је прво да преживи ово, а онда да видимо шта је даље могуће, шта ће урадити", рекао је Дарко Младић.

Према његовим речима, требало је да Ратко Младић добије два мождана удара иако се прегледи траже већ три године.

Он је рекао да је скептичан према томе шта се тамо дешава, али да нема другог избора.

"Значи, он је у њиховим рукама све време и надам се само да ће нам га пустити живог да пробамо ми да му бар мало продужимо живот. Очигледно, ако остане тамо још неко време, да неће добро бити", рекао је син Ратка Младића.

Младић је имао 10. априла мождани удар и тешко здравствено стање му се додатно погоршало, јер има озбиљне неуролошке, кардиоваскуларне и нефролошке проблеме.

Хаг одбијао захтеве за пуштање Младића - одбрана упутила нови хитан захтев

Од 2024. године налази се у притворској болници у Хагу, где је под палијативном негом због тешког здравственог стања.

Механизам је више пута одбио захтев да Младић буде пуштен на привремену слободу на лечење у Србију.

Међународни резидуални механизам за кривичне судове саопштио је јуче да је одбрана Ратка Младића доставила хитан захтев за његово привремено или превремено пуштање на слободу на основу хуманитарних разлога.

Ратко Младић ухапшен је 26. маја 2011. године у селу Лазареву код Зрењанина. 

Године 2021.  у Хагу је правоснажно осуђен на доживотну казну затвора за злочине почињене током рата у БиХ.

Најскупља кућа продата је на територији градске општине Савски венац (Град Београд) за 3,8 милиона евра, а на територији исте градске општине је најскупље гаражно место плаћено 66.000 евра.

Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији београдске општине Стари град за 8.974 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 2,8 милиона евра.

За најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији у 2025. години је издвојено 5,9 милиона евра на територији општине Шид.

Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 4,8 милијарди евра и уделом од 60 одсто укупно прометоване вредности.

Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова на нивоу Републике Србије, са уделом од 53 одсто, закључује се у саопштењу.

Истакао је да је важно да очувају српску културу и православну веру, иако живе далеко од родног краја, са друге стране океана.

Поздравили су га председник Црквено-школске општине Мирослав Јовић, генерални конзули из Србије Марко Николић и из Босне и Херцеговине Татјана Телић, као и митрополит Лонгин.

Раније у току дана, Милорад Додик обишао је црквено имање на којем се налази Основна школа "Свети Сава", као и салу коју је посетило више америчких председника.

"Позитивно сам се изненадио. Наравно, нисам ни очекивао ништа мање. Изненадио ме је велики број људи који је дошао да дочека и поздрави господина Додика", наводи митрополит Лонгин.

"Данас се радујемо обраћању председника српској заједници овде у Милвокију, у средини у којој заиста живе људи из српске заједнице из свих крајева нашег региона. Заиста су добро организовани", додаје Татјана Телић, генерални конзул БиХ у Чикагу.

Додик истиче да носи лепе утиске и да сви који долазе из Србије и Републике Српске треба да посете српску заједницу у Милвокију.

"Одушевљен сам начином на који људи живе за ову заједницу и како се окупљају. Подржавамо и спреман сам да, у име Републике Српске, односно са људима који раде у институцијама, подржимо активности на санацији школе 'Свети Сава'", додао је Додик.

Српска заједница у Северној Америци има веома импресивне цркве и манастире. Милорад Додик планира да посети имање манастира Нова Грачаница северно од Чикага, који је једно од главних зборних места за Србе у том делу Америке. 

Погођени авион је од Шимановаца успео да одлети тек до Цера. Пилота, који се катапултирао, Американци су хеликоптерима спасли током ноћи.

Читај навигацију, али питај сељака

Тог јутра форензички сниматељ југословенске војске добио је информацију да је оборени Ф-16 пао у околини Шапца. И први стиже до олупине.

"И данас важи та прича 'читај навигацију, али питај сељака'. Тиме смо се руководили, питаћемо. Мада се још када смо ми дошли димило из тог рејона шуме где је пао и буквално укућани који живе на пропланку, шума је иза њихове куће, изашла је госпођа која је рекла: 'Јесте, то је овде иза. Мој муж је чак изашао са ловачком пушком да гађа хеликоптер.' То је било ван памети, али се стварно на трави видело. Отворили су ватру, упозоравајући, да би могли да претраже тај терен. Сишао сам доле, још се пушило", наводи Срђан Грчић, заставник прве класе у пензији.

Јединица која је оборила Ф-16 на телевизији чула за свој успех

За сниматељем стигла је и војна полиција да обезбеди простор. Снимци су искоришћени за припрему извештаја, а јединица која је оборила Ф-16 тек тада је чула за свој успех.

"Ми смо тек ујутру на телевизији видели снимак делова разбацаних по шуми где је пао, на обронке Цера, село Накучани, и онда је било скакање и радовање нормално", поручује Матић.

Срђан Грчић напомиње да је то Трећа бригада 250. ракетне бригаде, која је већ имала успех са обарањем Ф-117.

"Добро обучена екипа и то је тимски рад који доноси такве резултате. Наравно да сам био весео. Знам колика су сила, колика је то држава била, али ето и то је наше што смо успели да одрадимо и надам се зато смо сада у миру", додаје Грчић.

Реп и поклопац пилотске кабине обореног авиона Ф-16 чувају се у Музеју ваздухопловства на Аеродрому "Никола Тесла" у Београду да подсећају на успех јединице.

"Европска комисија веома јасно каже да нема говора ни о каквом замрзавању или блокирању финансијских средстава, што се могло чути од бројних птица злослутница претходних дана, пре свега овде у Београду, већ да постоји континуирана процена испуњености критеријума за исплату финансијских средстава", наглашава Старовић.

Објашњава да Србија, као и друге земље кориснице Плана раста ЕУ за Западни Балкан, на сваких шест месеци подноси захтеве за исплату финансијских средстава, које Европска комисија потом оцењује на основу реализованих реформских корака и политичких критеријума.

"Европска комисија потом верификује испуњеност тих корака и процењује испуњеност тих политичких критеријума који се углавном тичу области владавине права, заједничке спољне безбедносне политике, степена усклађености са истом и конкретно и специфично у случају Србије – поглавље 35, нашу посвећеност дијалогу Београда и Приштине, а након тога одобрава исплату средстава", објашњава Старовић.

"Србија је шампион у повлачењу средстава из Плана раста ЕУ за Западни Балкан"

Указао је да су многи пре годину дана говорили да нам никада неће бити исплаћена средства предфинансирања, односно 112 милиона евра, то се десило.

"Слична ситуација када говоримо и о првој транши чија исплата нам је одобрена у јануару ове године у висини од 57 милиона евра. И укупно посматрано, упркос свему што можете чути у делу јавности и свим тим птицама злослутницама које, нажалост, морам да споменем – Србија је и даље шампион у односу на све партнере са Западног Балкана у повлачењу финансијских средстава из Плана раста Европске уније за Западни Балкан", наглашава Старовић.

Додаје да "када саберемо средства предфинансирања и прву траншу чија је исплата одобрена, то је 168 милиона евра".

"То је значајно више у односу на све друге, у односу на Црну Гору, Албанију, Северну Македонију, поготово Босну и Херцеговину којој, нажалост, није одобрена исплата никаквих средстава до сада", наводи Старовић.

Препоруке Венецијанске комисије до краја маја

Напомиње да је сада на дневном реду наш захтев за исплату друге транше који смо поднели још у јулу прошле године, као и да је у току процена резултата.

"Постоји очекивање од стране Европске комисије да ми у потпуности применимо препоруке Венецијанске комисије, а везане за сет правосудних закона. И морам да кажем да колеге из Европске комисије у овом смислу куцају на отворена врата, будући да смо ми то прихватили и пре него што је експертско мишљење Венецијанске комисије стигло 24. априла, да ћемо у потпуности све те препоруке испоштовати какве год да буду. Оне су стигле. Ми интензивно радимо на томе, формирана је радна група и током маја ће бити у потпуности примењене све препоруке Венецијанске комисије", додаје Старовић.

Истиче и да ће се о препорукама Венецијанске комисије у парламенту расправљати у другој половини маја.

"Сасвим сигурно до краја маја. Ми смо се обавезали на тако нешто, сматрамо да имамо капацитете да све то успешно реализујемо до краја овог месеца", поручује Старовић.

Изборни закони и препоруке ОДИХР-а

Паралелно са тим, од понедељка почиње јавна расправа о сету изборних закона којима примењујемо препоруке ОДИХР-а. 

"До краја маја ће, верујем, у Народној скупштини и тај пакет изборних закона, односно њихових измена, бити усвојен. То је нешто такође што смо прихватили на себе, што сматрамо да је добро, што унапређује изборне услове у Србији", каже Старовић.

Истиче да су те измене важне и у контексту избора који ће се одржати до краја године.

"Будући да нас свакако до краја ове године, пре или касније, очекују избори – битно је да тај пакет изборних закона усвојимо и изменимо на прави начин", поручује министар.

Има ли шумова на релацији Београд–Брисел

На питање постоје ли тренутно шумови на релацији Београд–Брисел, министар Старовић каже да постоје различита очекивања, а некада и одређени раскораци.

"Јако је битно да имамо веома добру радну атмосферу, односе са колегама из бројних директората Европске комисије, да је наша комуникација интензивна и свакодневна", истиче Старовић.

"Мислим да, упркос свим тим шумовима који се некад јављају, ми успевамо да их превазиђемо и да напредујемо на нашем европском путу", напомиње министар.

Потребан шири друштвени консензус о евроинтеграцијама

Старовић сматра да Србији недостаје широка политичка подршка европским интеграцијама.

"Kада говоримо о том друштвено-политичком консензусу, он би морао да обухвата и власт и опозицију и цивилно друштво и све друге релевантне факторе који утичу на јавно мњење и на слику унутар наше шире друштвене заједнице", истиче министар.

Указао је да ако погледамо све државе које су постале чланице Европске уније, тај консензус је увек постојао.

"Постојао је консензус да то представља национални приоритет и да, упркос различитим политичким проблемима, разликама које су природне, али да сви политички и друштвено-политички фактори заједно раде и просто вуку своју државу и своје друштво у правцу саме Европске уније", објашњава Старовић.

Додаје да тренутно такав консензус код нас не постоји, али да ће Министарство наставити да ради на његовој изградњи.

Колико грађани подржавају чланство Србије у ЕУ

Према истраживањима Министарства за европске интеграције, подршка чланству у ЕУ и даље постоји.

"Сасвим сигурно да и даље постоји јасна релативна већина унутар српског јавног мњења за чланство наше државе у Европској унији. Логично је и разумљиво да тај ниво подршке не може бити исти као што је био пре 20 или пре 15 година. С обзиром на то да овај наш пут ка Европској унији траје већ четврт века и да је нормално да се негде манифестује и замор од самог приступања", указује министар.

Ипак, како каже, већ неколико година имамо прилично стабилне трендове.

"На хипотетичком референдуму 47 одсто грађана би гласало 'за', 35 одсто 'против', док 14 одсто не би учествовало", наводи Старовић.

"Наши лекари су сугерисали додатне терапије, магнетну резонанцу и друге методе и очекујемо наредне седмице да се то реализује", рекао је Младић у Јутарњем програму РТРС-а.

Рекао је да се још чека одговор из Хага о пуштању Ратка Младића на лечење у Србију и да страхује да је то отезање намерно.

"Сад смо ту где смо. Вештаци су добили продужење рока па је продужен и рок за одуку. Сада би одлука требало да буде крајем следеће недеље. Бојим се да то не буде касно", рекао је Дарко Младић.

Како је истакао, Ратко Младић већ трпи последице можданог удара. "Бојим се да ће последице бити трајне и још веће. Добио сам уверавање тамошњих лекара да је под терапијом али видећемо", рекао је Младић.

Он је додао да се сви слажу да је на крају живота и да само покушавају, ако постоји могућност за то, да му још мало продуже живот, да последње дане буде са породицом.

Међународни резидуални механизам за кривичне судове саопштио је јуче да је одбрана Ратка Младића доставила хитан захтев за његово привремено или превремено пуштање на слободу на основу хуманитарних разлога.

Влада Републике Српске је након телефонске седнице упутила Међународном резидуалном механизму за кривичне судове у Хагу хуманитарни апел са захтевом да се размотри могућност привременог пуштања на слободу генерала Ратка Младића ради обезбеђивања адекватног лечења медицинске и палијативне његе.

"Подршка Српске значи јер се тиме придружује захтеву Владе Србије. Важно је то, јер су оптужбе у Хагу биле породичне и приватне.

Овај захтев Владе Српске има тежину и подршка је нашем захтеву и надам се да ће довести до жељеног резултата", истакао је Младић. Он је рекао да ће покушати да га охрабре када оду поново да га посете, јер Младић тамо нема с ким да разговара на матерњем језику, а због можданог удара је то важно.

"У случају да га пусте пребацујемо га у медицинску установу у Србију, у супротном имамо неки сет мера али не бих волео да дође до тога", навео је Младић.

Дакле, од које год болести да болујете, платићете исту цену за лекове. Разлика између те цене и праве цене надомешћује се субвенцијама и то из државног буџета. Те субвенције порасле су од почетка кризе за чак 120 одсто. Но, грађани не осећају никакву разлику када купују лекове у апотеци. Ипак, оно што грађани осећају јесте почетак несташица.

Пре свега, несташице су приметне када је реч о лековима за лечење рака панкреаса и кремама за лечење канцера коже.

Једноставно, ланац снабдевања, који је изузетно осетљив, показује прве знаке пуцања поготово што, када је реч о лековима за хемотерапију, они се производе махом или у Европској Унији, или Сједињеним Државама или у Индији, а уз све отежанији поморски и авио-саобраћај, њихова несташица је све приметнија. Ту је и несташица медицинске опреме, која се прави од нафтних деривата.

Но, у овом тренутку, процењују стручњаци, да би праве несташице могле да се осете тек за неколико недеља.

У овом тренутку, у апотекама, Британци немају осећај у којој мери се глобална криза прелама на њих, њихову будућност и здравље.

Штрајк лекара више кошта буџет него што би повишице

Осим глобалне кризе, постоје и локални разлози за удар на буџет државног здравства у Британији. То је пре свега недавни штрајк лекара, који је трајао шест дана.

Потпредседник Британске лекарске коморе Калум Пар истиче да је влада потрошила чак три милијарде фунти како би здравствене установе барем делимично функционисале током обустава рада.

"Ако би влада данас одлучила да плате лекара у Енглеској подигне на ниво из 2008. године, трошкови би износили око две милијарде фунти. То, дакле, показује да се више троши на санирање последица штрајка, него што би се трошило на праведне плате за лекаре. На крају крајева, то је политички избор", истиче Калум Пар.

Док се премијер Кир Стармер бори за свој политички живот, остатак владе попуњава рупе у ланцу снабдевања како хитним јавним набавкама, тако и исцрпљивањем робних резерви.

Уколико оваква ситуација буде потрајала, биће приметне несташице на рафовима у британским апотекама.

Краткотрајна киша или пљусак очекују се само средином дана и поподне у источним, југоисточним и централним крајевима.

На високим планинама краткотрајно провејавање снега.

Ветар слаб и умерен, средином дана и поподне местимично јак, северни и североисточни.

Најнижа температура од једног до седам степени, а највиша дневна од 15 до 21 степен.

У Београду сунце и облаци, са температуром до 19 степени. Наредних дана слично време.

У недељу ће температура бити до 23 степена, а у понедељак до 25 степени.

Mеђутим, око дрвета је уместо земље постављена тврда подлога која подсећа на бетон. Требало би да пропушта воду. Ново решење, а колико је практично?

Многи су се забринули да ће ово оштетити дрвеће и да корење неће добијати потребну влагу. Међутим, подизвођач тврди супротно.

“Не ради се о бетонирању дрвета, него баш супротно, ради се о заштити стабала. То је један систем који омогући дрвету, односно стаблу у градском окружењу да дође до нормалног дотока воде и циркулације ваздуха. Шта је проблем у урбаном окружењу са стаблима? Дрвеће је изложено утицају пешачког саобраћаја. Када људи нагазе на тло које окружује дрво, временом га набијају. Земља се сабија и постаје тврда. Тада вода не може да прође кроз тврдо тло и дрво се једноставно исуши“, каже подизвођач радова Ђула Мирнич.

Стручњаци објашњавају – прво се очисти простор око дрвета на дубини од 15 центиметара. Напуни се такозваном каменом ризлом, а преко иде слој ове подлоге која је дебљине четири центиметра. Како дрво расте и шири се, подлога се мрви, тврди подизвођач. Ова подлога се одавно користи уместо асфалта у свету, посебно у градовима који имају проблема са канализацијом и великим падавинама.

Да ли ова подлога може бити решење и за обилне падавине

Зашто је уместо земље подлога стављена око стабала? Ни из Општине Земун, ни из Града и Зеленила нису хтели да причају на ову тему.

"Она ту потпуну сврху и функцију ствара када канализациона мрежа не може да прихвати ту велику количину воде. Заправо ми онда на тротоаре и улице, стављамо те бетоне. Најчешће иду на тротоаре, стазе, бициклистичке стазе, такође на улице иду порозни асфалти", рекао је Огњен Говедарица са Грађевинског факултета.

Свакога пролећа и лета, за време пљускова, извештавамо о местима у Београду где се сакупља велика количина кишнице. Падавине су толике да канализација не може све да прими. Ова подлога је, кажу стручњаци, добро решење.

Зашто је онда стављена на свега неколико места у граду? И то искључиво око стабала.

Наум да Подгорица поништи такву одлуку није нов, али га је актуелизовао председник Демократске народне партије Милан Кнежевић. Крајем недеље предлог је подржала и Слободна Црна Гора.

"И Његош га је помињао, и краљ Никола је ослобађао Метохију, и наши преци су знали да се на Косову не брани само земља него образ, памћење и душа нашег народа", поручио је председник ове странке Владислав Дајковић.

"Лакмус папир" колико је оваква идеја остварљива требало би да буде изјашњавање одборника Скупштине општине Зета. Посланици, њих 18 из редова коалиције "За будућност Зете", 24. априла поднели су иницијативу да се на дневни ред седнице Скупштине уврсти тачка под називом "Декларација о поништењу и непризнавању одлуке о признању једнострано проглашене независности Косова и Метохије".

Уколико ова одлука буде усвојена – следећа "станица" је Скупштина Црне Горе.

Подршка грађана – одлуке политичара

Новинар Јуроњуза Црна Гора Марко Стојановић каже да је неспорна жеља грађана Црне Горе да до повлачења признања дође, али да је у овом тренутку тешко проценити колико ова иницијатива има шансе за успех, односно колико има подршку међу партијама на локалном и државном нивоу.

"Неспорно је да иницијатива има подршку међу грађанством. Сама чињеница да више од 30 одсто Срба живи у Црној Гори говори да имамо толики број људи који би апсолутно подржали овакву иницијативу", сматра Стојановић.

Објашњава да би ту идеју подржао и велики број српских партија у Црној Гори међу којима је и странка председника Скупштине Андрије Мандића, Нова српска демократија.

"Међутим, када је реч о остатку владајуће већине, конкретно Покрет Европа сад и Демократама, врло је тешко проценити да ли ће они подржати. Иако у Европа сад кажу да окупљају велики број чланова који се изјашњавају као Срби, не 'таргетирају' таква идентитетска питања и њих мање-више интересује ЕУ, односно економија. Када је реч о Демократама, они се углавном базирају на причу о борби против организованог криминала и идентитетске теме не стављају у фокус", објашњава Стојановић.

Отуда сматра да су мале шансе да оваква иницијатива "прође".

"Будимо реални, у моменту када је Црна Гора признала Косово огромна већина грађана је била против тог признања", поентира овај новинар.

Без фокуса на "идентитетске наративе"

Објашњава да је кључан проблем што се у Црној Гори намеће наратив да идентитетска питања не смеју да се стављају у фокус док не дође до приступања пуноправном чланству у ЕУ.

Таква реторика, додаје, присутна је последње две деценије и без обзира на промену власти – "суштински се никада није променила".

"Све оно што Брисел сматра решеним питањима и званична Црна Гора то поклапа. Отуда отпризнавање Косова од стране Црне Горе у овом тренутку није реално, не постоји консензус за тако нешто", сматра Стојановић.

Усклађивање спољне политике са НАТО-ом и ЕУ

Политиколог из Подгорице Александар Ћуковић углавном се слаже са овим оценама, али иде и корак даље и тврди да је у овом тренутку црногорско отпризнавање тзв. Косова "екстремно нереалан чин".

То објашњава обавезом Црне Горе да усклади своју спољну политику са НАТО-ом и ЕУ.

"Брисел нарочито инсистира на политичкој предвидљивости како би Црну Гору сместили у контекст регионалне стабилности. Свако одступање од тога за Брисел би била порука да Црна Гора политички није предвидљив партнер што би угрозило њен пут ка ЕУ", сматра Ћуковић.

Апострофира кључан проблем на унутрашњем плану Црне Горе – албанске странке које су последњих година "значајан фактор у власти".

"Самим тим потезом дошло би до компликације односа и напуштања власти и наравно до пада владе", истиче.

Када се "сабере и одузме", закључује, садашње политичке елите у Црној Гори имају јасну математику.

"Преовлађујуће мишљење је да би трошкови такве одлуке далеко превазилазили потенцијалне добити. Зато је то екстремно нереално очекивати од Црне Горе", тврди Ћуковић.

Нова "правила игре"

С друге стране, иако иницијативу српских странака превасходно види као припрему за неке предстојеће, потенцијалне ванредне парламентарне изборе, историчар из Београда Стефан Радојковић је уверен да би одлука о поништењу признања тзв. Косова била "добро поље" за тестирање неких будућих сличних иницијатива унутар Европске уније.

"То би био пример да је поништење признања Косова могуће и на европском континенту од чланица ЕУ које још нису отпризнале приштинску администрацију. У том смислу то би за Србију био добар преседан", сматра Радојковић.

Уверен је да је "ланчана реакција" могућа зато што су се промениле међународне околности.

"Самим тим, како Европа полако буде све више остављена да брине о својој стратешкој аутономији, тако ће доћи до тога да је добар део земаља, због својих националних интереса, пред једним логичним избором: да ли ће да поштују међународно право или међународна правила која су се променила, која више не постоје. Правила која су диктирале САД све мање важе и све мање штите интересе чланица ЕУ и НАТО-а", истиче Радојковић.

Сличности Гренланда и КиМ

Као примере за ову тврдњу наводи случајеве Украјине и Гренланда.

"Испоставило се да европске земље, чланице ЕУ и НАТО савеза и те како могу бити на менију, дакле не за столом, него на столу, и да се може размишљати да се делови њихове територије насилно отцепе и признају као део неке друге државе или као независне", каже овај историчар.

Подсећа да је Гренланд одличан пример за ову тезу зато што има статус аутономије унутар Данске по чему је сличан са случајем Косова и Метохије.

"Односи Нуке и Копенхагена кроз историју нису били идилични. Напротив, били су тензични, било је сукоба. То потврђује да је случај КиМ био опасан преседан и да би Краљевина Данска у неким будућим годинама могла да буде озбиљан кандидат за отпризнавање приштинске администрације јер ни њој, ни осталим чланицама ЕУ које се тренутно заклињу у независност и територијални интегритет и целовитост Украјине, неће ићи у прилог што то нису радиле и у погледу СР Југославије и Србије. Временом ће се доћи до тога да је чин поништења признања приштинске Декларације о независности заправо веома реалан и прагматичан начин да се сачува ваша сопствена територијална целовитост и независност", закључује Радојковић.

Приштинска скупштина изгласала је 17. фебруара 2008. године Декларацију о независности. Одлуку су потписали тадашњи премијер Хашим Тачи и председник Фатмир Сејдију.

Након тога уследила је серија признања тзв. Косова.

Црна Гора је била 49. која је то учинила 9. октобра 2008, након седнице Владе.

Сирија је последња земља која је, октобра прошле године, признала Декларацију о независности.

Приштинске власти тврде да је то 120. признање, али Канцеларија за Косово и Метохију наводи да је до сада то учинило 85 држава.

Беспилотне снаге Украјине протекле недеље погодиле су четири руска авиона, укључујући "Су-57" и "Су-34", на аеродрому Шагол у Чељабинској области Русије, потврдио је командант снага за беспилотне системе Роберт "Мађар" Бровди и објавио снимак на Фејсбуку.

Русија је и претходне ноћи напала Одесу, а у масовном удару на Термопољ рањено је 12 људи. На Украјину је лансирала 404 дрона, од којих је противваздушна одбрана оборила 388.

Председник Володимир Зеленски најавио је повећање плата у украјинској војсци, које ће бити реализовано у оквиру реформе војног сектора. Обећава да ће плата на борбеним положајима бити знатно виша.

Руски специјалисти из Истраживачког института за примењену хемију патентирали су сачмарицу за обарање дронова, са смртоносним дометом до 100 метара.

Москва је потврдила да је обуставила транзит казахстанске нафте нафтоводом "Дружба" за Немачку и да те количине преусмерава на друге руте због техничких ограничења.

Трамп је, такође, истакао да ће цене енергената пасти када се оконча сукоб са Ираном, али је додао да су иранске снаге и војска уништене, тврдећи да је иранско руководство подељено и да не зна ко је заправо лидер. Бела кућа је одбила да коментарише ирански предлог.

Америчко Министарство финансија, истовремено, саопштило је да су сви бродари који плаћају таксе Ирану за пролазак кроз Ормуски мореуз, укључујући хуманитарне донације организацијама попут Иранског друштва Црвеног полумесеца, изложени ризику од санкција.

Ирански председник Масуд Пезешкијан и председник парламента Мохамед Багер Калибаф траже смену шефа дипломатије Абаса Аракчија, кога су оптужили да је следио упутства шефа Корпуса исламске револуционарне гарде у нуклеарним преговорима, а да о томе није обавестио председника, преносе тамошњи медији.

Аракчи засад није коментарисао те наводе, али је рекао да је "коцкање" израелског премијера Банјамина Нетанјахуа коштало Америку 100 милијарди долара до сада, а не 25 милијарди, како наводе из Вашингтона ратне трошкове САД.

За то време, Ен-Би-Си њуз пише да Иран користи прекид ватре са Сједињеним Америчким Државама како би извукао и повратио наоружање које је раније сакрио.

Према наводима неименованих извора, иранске власти интензивирале су напоре да ископају ракете и другу муницију која је била закопана под земљом или затрпана у рушевинама након америчких и израелских ваздушних напада.

"Захваљујући најсавременијој опреми за детекцију и локацију кварова и системима за заштиту  саобраћаја ЕТЦС – ниво 2, која је уграђена на брзој прузи Београд – Суботица, сви безбедоносни системи су одмах реаговали, па се саобраћај возова на овој деоници и поред крађе каблова одвија безбедно и несметано", додаје се у саопштењу.

Како се истиче, због крађе каблова између Београда и Суботице воз "Соко“ је просечно током данашњег дана каснио седам до десет минута, а остали возови три до пет минута.

Стручне екипе "Инфраструктуре железнице Србије“ су на терену започеле активности на поправци каблова и отклањању квара на сигналним уређајима, како би железнички саобраћај на брзој прузи што пре поново био нормализован.

"Инфраструктура железнице Србије упозорава да се оваквим крађама, посебно на брзој прузи где возови саобраћају 200 километара на сат, директно угрожавају безбедност железничког саобраћаја, људски животи и  имовина", наводи се у саопштењу Инфраструктура железнице Србије.