"Током саслушања, тужилац је одлучио да против Д. В. покрене поступак због давања лажног исказа и он је сад осумњичен за то дело", рекао је Делевић РТС-у.

Власти у Приштини су јуче одредиле једномесечни притвор Југославу Радојевићу из околине Зубиног Потока, због наводно почињеног ратног злочина. 

Претходно су ухапсиле и одредиле притвор двојици Срба из Зубиног Потока по истом основу.

"Званична Црна Гора учествује у прослави радости злочина почињеним над Србима у акцији Олуја. Слави са Хрватима, а никога није послала Влада Црне Горе на обележавање комеморативно сећање у Мркоњић Граду. Хвала Влади Црне Горе, ово није крај ово је тек почетак таквих одлука. Имаће много таквих одлука у будућности и ту се ствари неће променити", рекао је Вучић.

МВП Црне Горе: "Стандардна дипломатска пракса"

Реакције званичника из Подгорице су изостале, огласило се Министарство спољних послова. Како оцењују, одлука да имају представника у Книну је континуитет током протекле деценије.

"Присуство представника дипломатско-конзуларног представништва званичним државним обележавањима државе пријема представља стандардну дипломатску праксу, нарочито између суседних држава и савезница у оквиру НАТО", саопштено је из Министарства.

Дубоко погрешан и срамотан политички чин, сматрају у странци Владислава Дајковића.

Посебно, кажу, имајући у виду страдање и масовно протеривање српског становништва током и након те војне операције.

"Док се хиљаде породица данас са тугом присећају својих најмилијих, изгубљених домова и избегличких колона, представник Владе Црне Горе присуствује догађају на којем се 'Олуја' обележава као победа. Такав потез захтева јасно објашњење Владе и одговор на питање: у чије име представник Црне Горе иде у Книн и какву поруку тиме шаље српском народу у Црној Гори?", изјавио је Дајковић.

Селективан однос према жртвама и тумачењу историје

Покрет народног поверења у Црној Гори поручује да има обавезу да јасно и недвосмислено каже да се према историји, жртвама и страдању људи не може односити селективно.

Дадо Шћекић из Покрета народног поверења у Црној Гори изјавио је да се истина може прилагођавати дневним политичким интересима.

"За нас је свака невина жртва света, без обзира на вјеру и нацију, али управо због тога не прихватамо да се страдање српског народа, егзодус и прогон више стотина хиљада људи прећуткују, релативизују или представљају као историјска фуснота", изјавио је Шћекић.

И историчари подвлаче паралелу, Денис Бојић је рекао да је тужан.

"Релативизација активно траје", рекао је Бојић.

"Олуја" ни после више од три деценије није само тема, већ и питање које и даље дефинише регионалне односе.

"И морам да кажем да је Хрватска извор свих проблема које Срби имају на Балкану јер је дала модел још пре 1918. како треба обесправљивати Србе. Нажалост, Хрватска од уласка у ЕУ је држава која има озбиљне идентитетске проблеме, она их решава тако што продубљује и проширује мржњу према српском народу", каже један од аутора извештаја историчар др Чедомир Антић.

Због лошег стања политичких права Срба у региону, корице извештаја готово деценију биле су црне. Ове године одабрана је светлија нијанса, што аутори објашњавају као побољшање положаја Срба у Републици Српској и Црној Гори. Наводе да Срби у Црној Гори учествују у власти, да имовина Српске православне цркве више није угрожена као раније, али и да остаје захтев да српски језик, којим говори више од 43 одсто грађана, добије статус службеног језика. Ситуација у Републици Српској је, кажу, релативно добра, ако се изузму притисци Сарајева.

"У Федерацији ситуација другачија, Срби су тамо конститутивни народ, али са минимумом права. Врло је слаба употреба српског језика, врло мали су заступљени у институцијама система, чине мање од 1 посто у државној управи", наводи један од аутора извештаја Лазар Јаношевић.

За Румунију и Мађарску, аутори би бирали беле корице. У тим државама, наводе, Срби уживају сва права - од политичког представљања до употребе језика. На супротном полу налазе се Словенија и Албанија.

"Тамо се не поштују права Срба, чак у обе државе Срби нису признати као национална мањина. И у Албанији и у Словенији Срби немају кроз школски систем обезбеђено учење на матерњем језику, већ то чине кроз курсеве који су паралени са редовном наставом", објашава један од аутора извештаја и представник Напредног клуба Игор Вуковић.

У извештају се констатује и лош положај Срба на Косову и Метохији. Аутори указују на то да су Србима у покрајини оспорена права на равноправност пред законом и права да буду присутни у власти. За такво стање одговорност приписују властима у Приштини због, како наводе, непоштовања постигнутих споразума, али и делу међународне заједнице, пре свега Берлину и Лондону.

"Седамдесет две хиљаде људи је илегално ушло у Шпанију, а 70.000 се већ вратило. Тренутно решавамо илегални статус оних који остају у Шпанији. Они који немају право да остану, биће депортовани", рекао је Фернандо Гранде-Марласка, министар унутрашњих послова Шпаније.

Осим из Марока, у Сеути су и мигранти из других афричких држава. Они су направили шаторско насеље на плажи.

"Овде има људи који долазе из земаља у којима постоји рат и тероризам. Ја сам један од њих. Из Малија сам", навео је Јаџа, мигрант из Малија.

Истичу да нису дошли да праве проблеме.

"Нисмо лопови. Ово су одговорни људи који имају родитеље, жене и децу", рекао је Џабрил, мигрант из Сенегала.

Није се разговарало о увођењу унутрашњих граничних контрола у ЕУ

На видео-састанку се није разговарало о увођењу унутрашњих граничних контрола. Финска министарка каже да ниједна земља не може бити избачена из Шенгена - само зато што то захтева једна њена чланица.

"Заиста је добро што је Шпанија ставила ситуацију под контролу. На састанку је Шпанија добила безусловну подршку свих држава чланица", рекла је Мари Рантанен, министарка унутрашњих послова Финске.

Сарадња унутар Шенгена је кључна за решавање миграционих изазова, каже француски министар унутрашњих послова Лоран Нуњез.

"Енклава Сеута је под посебним правилима. Постоје строге контроле уласка, а посебно изласка на копно. И све државе чланице су очигледно то признале, пре свега Шпанија", навео је Нуњез.

Мароко: Улазак миграната у Сеуту није био спонтан

Долазак миграната из Марока изазвао је узбуну широм европског блока. После прикупљених података, мароканске власти тврде да то није било спонтано - већ организовано.

"То је резултат неколико међусобно повезаних фактора. Најпре злонамерне експлоатације дигиталног простора, промоције обмањујућих информација, ту су и банде за трговину људима и погрешно тумачење закона усмерених на илузију могућности приступа европском простору лако и без правних последица", поручио је Рашид Ел Халифи, генерални директор Министарства унутрашњих послова Марока.

Миграције су једно од важнијих политичких питања Европске уније још од 2015. године. Подсетимо, тада је бежећи од рата у Сирији, више од милион избеглица стигло у Европу.

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Србија и Република Српска заједно обележавају Дан сећања на страдале и прогнане Србе током акције "Олуја".

Овај новац је, како се наводи у саопштењу ВЈТ у Београду, био поверен осумњиченом који је радио у поменутом субјекту привредног пословања.

Осумњиченом се на терет ставља кривично дело проневере.

Одређено му је задржавање до 48 сати и у том року ће бити приведен на саслушање у Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

05.08.2026. Среда: Сунчано и веома топло. Ветар слаб и умерен источни и југоисточни. Најнижа температура од 12 на југозападу и југоистоку Србије до 23 у Београду, а највиша дневна од 35 до 40 степени. Упозорење: Tmax ≥ 38 °C, вероватноћа 95%.

06.08.2026. Четвртак: Сунчано и веома топло. Увече се уз локални развој облачности на северу Војводине понегде очекују краткотрајни локални пљускови са грмљавином. Ветар слаб и умерен источни и југоисточни. Најнижа температура од 15 до 24, а највиша дневна од 35 до 40 степени. Упозорење: Tmax ≥ 38 °C, вероватноћа 95%.

07.08.2026. Петак: Претежно сунчано и веома топло, али у већини места уз мањи пад дневне температуре. После подне се уз локални развој облачности понегде очекују краткорајни пљускови са грмљавином. Ветар слаб и умерен, од средине дана местимично и јак северних праваца. Најнижа температура од 18 до 25, а највиша од 33 до 37 степени. Упозорење: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 90%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 70%.

08.08.2026. Субота: Претежно сунчано, уз локални развој облачности, краткотрајни пљускови са грмљавином, очекују се у брдско-планинским крајевима југозападне, јужне и источне Србије. Ветар слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од 17 до 22, а највиша од 31 до 35 степени. Упозорење: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 90%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 70%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 09.08.2026. до 13.08.2026.)
Претежно сунчано, а само се у недељу у планинским пределима источне Србије уз локални развој облачности очекују поподневни краткотрајни пљускови са грмљавином.

"Након одржаног рочишта ради испитивања и оцене законитости и оправданости оптужнице, председник већа из члана 24 став 7 Законика о кривичном поступку је нашао да прикупљени докази током истраге дају довољно основа за закључак да постоји основана сумња да је окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе", каже се у саопштењу.

Никшићко ОДТ је оптужницу против Ђукановића подигло 20. јула.

Снег је прекрио Данидин, други по величини град на Јужном острву, што је навело полицију да апелује на становнике да избегавају путовања осим ако није апсолутно неопходно, због залеђених путева.

Снежне падавине су реткост у Данидину, посебно у приобаљу, иако у брдска предграђима повремено може пасти снег услед хладних таласа.

Комплетан аутобуски саобраћај у граду је обустављен, саопштиле су власти, док су трајектне линије између Северног и Јужног острва Новог Зеланда прекинуте због јаких ветрова и великих таласа.

Новозеландски метеоролошки завод саопштио је да се очекује да ће талас хладноће потрајати наредна два дана, доносећи снег или суснежицу до близу нивоа мора широм источног дела Јужног острва.

Како се наводи, М. К. је за то време, осматрала улаз у намери да их упозори уколико се неко појави, саопштено је из Министарства унутрашњих послова. Како је саопштено, седамдесеттрогодишњи мушкарац је у јутарњим сатима пронађен без знакова живота.

"М. Ђ. и М. К. су приликом хапшења затечене у возилу марке "фолксваген" које су, како се сумња, купиле од украденог новца, док је део новца нађен у возилу, као и приликом претресања стана и других просторија на адреси на којој га је сакрио М. С.", истиче се у саопштењу.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени у надлежно тужилаштво.

У акцији су учествовали Припадници Министарства унутрашњих послова, ПУ за град Београд, УКП, Одељења за сузбијање крвних, сексуалних, саобраћајних деликата и трговине људима, у сарадњи са полицијским службеницима ПУ Кикинда и ПУ Суботица, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Тело старијег мушкарца пронађено је јуче ујутру у стану у близини окретнице аутобуса у београдском насељу Карабурма.

"Сви неповратни кораци, укључујући рушење, требало би да буду обустављени док надлежни суд не донесе коначну пресуду о нерешеним потраживањима", рекла је она на конференцији за новинаре.

По налогу компаније "Ибар Лепенац" у претходном периоду срушено је 16 викендица и један хотел на језеру Газиводе на Косову и Метохији у власништву Срба.

Компанија "Ибар Лепенац" тврди да је власник парцела  и да су објекти нелегално грађени, а  срушени су иако је у току судски процес за доказивање власништва.

„Сваког дана пратимо његово понашање расхлађујемо га добије хладне посластице да издржи ове тропске дане. Највише воли рибу да једе, углавном скуша или папелине углавном му дајемо сада пошто тропске врућине су ту хладне посластице добијају слатке и воће исто лубеницу али хладну ужива у храни", објашњава Урош Милановић, радник у зооврту.

Иако су многе од педесетак животињских врста колико их је тренутно у зооврту у Јагодини пореклом са афричког континента високе температуре им баш и не пријају јер су од рођења на овом поднебљу и адаптиране су на нашу климу.

„Ове животиње које су из Азије, Африке из неких жарких пределе више су адаптиране на нашу климу тако да и оне тешко подносе ове велике врућине, а поготову ове наше, ове домаће животиње које овде имамо и оно што је најбитније то је да имају доста течности да имају пуно воде и стално им се долива свежа вода то је оно што је њима у овом периоду најпотребније", објашњава Бисерка Јаковљевић, директорка Зоо врта у Јагодини.

Највише расхлађивања потребно је крупним животињама које имају крзно. Многе се током дана повлаче у затворене зимовнике који су у хладу, а да врућине некима и годе показује слика пачића који су иако стари тек неколико дана стално са мамом у базену.

„Пошто смо закључили да у овим временима да су сви љути, нервозни и онда смо одлучили да ширимо љубав“, каже Жарко Ђорђевић из Ужица.

„Слога траје и кад није Дан улице. То се види у свакодневном животу. Свако свакоме притекне у помоћ, тако да мислим да смо и по томе јединствени“, истиче Дарко Радојичић, из Ужица .

„Прошле године кренули смо са тим, допало нам се и онда ово је друга година, како ми то. Све више и више је интересовање друже", наводи Гордана Гордић из Ужица.

Житељи Јакшићеве улице поносни су на тај део Ужица, који најбоље одсликава дух Ера.

„Пази, рођен сам на Јовањдан, а зовем се Милоје. Ми смо Балканци такви да увек се помажемо“, објашњава Милоје Чумић, из Ужица.

„И даље шарм Јакшићеве улице провејава. У једном контексту некад су га звали ужичко Дедиње. Видимо и данас да се полако све више насељава. Очигледно да нека енергија живи и даље“, истиче Владимир Стојић из Ужица.

И музичари потврђују специфичност комшилука Јакшићеве улице.

„Ово је јединствен случај да се свира прослава улице. Дивна је атмосфера, диван је оркестар, дивни људи око нас“, истиче Зоран Лазић, гитариста из Ужица.

Дан улице има клизни датум кажу организатори. Сигурно је да ће се обележавати у августу. Установљена су правила да буде топао дан, необавезна одећа, ведрина, слога и добро расположење.

“Па, Невена није баш најбоље. У лошем је стању због тај тумор глиом високог градуса. И шири се. Терапија која је имала раније у Нишу, месеци и по дана комбинована терапија, значи зрачење и хемиотерапија, нису баш биле успешне. На задњој контролној магнетној резонанци се видело да је тумор порастао", каже Саша Станојевић, Невенин отац.

Фебруара јој је хитно у Нишу уграђен шант, односно цевчица којом се избацује вишак воде из мозга, а у Београду дијагностикован агресивни глиом. Невенина бака, са којом је одрасла, кроз сузе говори да се није превише жалила на тегобе.

“Ја кад је питам: "Што пијеш, Невена бруфен?, каже боли ме, бако, глава." - Ја сам ту грешку направила. Овај, ја не знам, мора да те боли глава. Цео дан на телефон, целу ноћ на телефон. Била је супер и послушна. Мене је волела, ја сам ја за њу. Не знам шта ћу”, објашњава Бисерка Станојевић, Невенина бака.

Болница у Турској предлаже, најпре, тест којим се тумор генетски профилише. Бројне хуманитарне акције се организују, јер трошкови транспорта и лечења могу да премаше износ од 50.000 евра, до сада је прикупљено 10.

“Претходно зрачење и хемијотерапија је исцрпило. Е сад видјет ћемо ако може да успе та имунотерапија. Надамо се јер то нам је сад задња опција опет”, додаје Невенин отац.

"У претходна два месеца сваког дана се нешто дешавало у Сокобањи. Сваког дана је нешто, неко је нешто организовао. Тако смо ми дошли на идеју и добили смо зелено светло од породице да наставимо са том причом овде у Реснику код нас”, наводи Бојан Милисављевић из Ресника.

На летњој позорници у Реснику, где је и Невена некада наступала, у суботу се одржава хуманитарно вече, ако не сваки прилог је добродошао и преко рачуна организације Веритас.

"Јако тешко, јаук, остављаш све своје, дедовину, очевину, значи све! Младост, све! Супруга је била пут Босанска Костајница - Приједор, код Бања Луке смо се нашли. Јако, јако је тешко, поготово са дететом од 28 дана. Наша кћерка је била усирено млеко", сећа се Слободан Беговић из Мајура код Шапца.

"Три дана је трајала колона док нисмо дошли у Србију , јако мукотрпно, плач, тражење породице, тражење пријатеља. Расули смо се на све стране и никада се саставити нећемо", још су слике живе људи из колоне.

У Србији су их дочекале породице Јосиповић и Ракић из Дуваништа и обезбедиле им празну кућу. Годинама касније изградили су своју. Оронулог здравља, каже и данас пуно ради. Задовољан породицом, али жали што није добио статус борца.

*Тако да смо остали овде и ту ћу и умрети, Србија је наша мајка. Захваљујем се народу који је био у помоћи, неко дао ћебе, неко, јер буквално ништа нисмо имали, каже Слободан Беговић.

Осим Беговића, Шабац је збринуо око 17 000 избеглица. Славко Радовановић присећа се да му је тај август 1995. године био најтежи период у каријери. Основан је Штаб за прихват избегих и није се, каже, спавало данима да би Шабац широм отворених руку прихватио све у невољи.

"У спортској хали Зорка Шабац, тамо су људи примани, смештани, тамо су спавали, ту су боравили. Ми смо успостављали контакте са њиховом фамилијом и родбином јер они нису знали шта се са осталима догађа. Долазили су по те жене и децу, водили их својим кућама да се истуширају, да код њих бораве мало, да их нахране и углавном је цео град то тако прихватио”, објашњава Славко Радовановић, Црвени крст Шабац.

Многи из избегличке колоне остали су у Шапцу и саградили су нови дом. У оквиру регионалних пројекта са Комесаријатом, купљене су им 54 сеоске куће, за 135 обезбеђен је грађевински материјал, економски је оснажено стотинак породица и изграђено 70 станова.

Министарка Ђедовић Хандановић је истакла да је неопходна посвећност свих у енергетском сектору како би се одржала сигурност снабдевања у ванредној ситуацији због које је дошло услед ниског водостаја Дунава и пада производње електричне енергије из хидросектора, саопштава Министарство рударства и енергетике.

Према њеним речима, дотоци на Ђердапу се одржавају у координацији са румунском страном, иако су јуче били на историјски најнижем нивоу од 1.450 кубика у секунди.

"Због водостаја Дунава ситуација је ванредна у три околне земље. Хидроелектране на Ђердапу раде са максимално четвртином капацитета, али су сви агрегати у погонској спремности и свака кап воде се претвара у електричну енергију. Производња у РХЕ Бајина Башта је у јулу била на 30 одсто изнад плана, захваљујући капиталном ремонту који је урађен после 42 године. У резерви, у акумулацијама имамо 140 гигават-часова, што је довољно да реагујемо у случају непредвиђених околности", рекла је министарка.

Навела је да су јуче цене електричне енергије на берзи биле веће од 500 евра по мегават-часу, што није виђено од енергетске кризе 2022. године.

"Све што се не произведе мораће да се плати због чега је неопходно да се максимално планира и прати ситуација уз нужну посвећеност свих запослених у енергетском сектору", навела је министарка.

Министарка Ђедовић Хандановић је истакла да је последња три месеца производња угља у Колубари стабилна и изнад прошлогодишње производње.

"Тај тренд добре производње мора да се настави до краја године да би надокнадили мањак с почетка ове године, независно од временских услова и непредвиђених околности и да бисмо одржали количине угља на највишем могућем нивоу пред грејну сезону. Колубара мора да настави да ради помно и будно, без опуштања уз јасно управљање ризицима. У наредним данима стиже и нова опрема, багери и одлагачи, што ће олакшати рад рударима", рекла је министарка.

Депоније угља у Костолцу су, каже, пуне и због тога се ради на њиховом проширењу да би Костолац могао да настави да производи угаљ према плану, као што је постигнуто у јулу.

Током састанка је наведено да ће нови коп Радљево почети са радом веома брзо, након пуштања у рад новог багера што ће обезбедити додатне количине угља, као и да морају бити спроведене све мере за заштиту од пожара због високих температура.

Српска листа тврди да су Централна изборна комисија, Изборни панел за жалбе и представке и Врховни суд пропустили да одговоре на кључно уставноправно питање – да ли је сврха резервисаних посланичких места испуњена уколико о избору представника српске заједнице одлучују гласови бирача који не припадају тој заједници.

У саопштењу наводе да резервисана посланичка места нису уведена као формална привилегија, већ као уставна гаранција којом се штити право српског народа и других невећинских заједница да самостално бирају своје политичке представнике.

Српска листа предлаже да Уставни суд први пут пружи јасно уставноправно тумачење садржаја те гаранције и утврди да ли постојећи начин примене изборног законодавства обезбеђује њену стварну сврху или је, како наводе, своди на формални институт без ефективне заштите.

Како се истиче, уколико би се прихватило да о политичким представницима једне заједнице одлучују припадници других заједница, била би доведена у питање сврха резервисаних посланичких места не само за српску, већ и за све друге невећинске заједнице којима устав гарантује посебно политичко представљање.

У саопштењу се наводи да Српска листа подношењем уставне жалбе, како тврди, не штити само изборни резултат, већ уставни принцип да српски и други невећински народи имају право да самостално и аутентично бирају своје политичке представнике.

Из Српске листе очекују да ће Уставни суд предмету приступити професионално и одговорно, имајући у виду, како наводе, не само конкретан изборни спор, већ и дугорочне последице које би одлука могла да има на уставни положај српске и других невећинских заједница на Косову и Метохији.

Говорећи о актуелним реформским процесима, Министар правде Ненад Вујић је издвојио Предлог закона о Правосудној академији, који је Влада утврдила, нагласивши да је реч о једном од најважнијих закона у оквиру реформске агенде, Акционог плана и испуњавања прелазних мерила у Поглављу 23.

Према његовим речима, нови систем засниваће се на проверама знања, припреми кандидата и принципу заслуга приликом избора судија и јавних тужилаца.

"Основна новина је да за судијске и тужилачке помоћнике, који буду запослени у судовима и тужилаштвима на дан ступања тог закона – то је 1. март 2027. године – неке новине не важе. Они и даље могу улазити у правосуђе по старом систему, односно могу или улазити у Правосудну академију или полагати само тест код Високог савета", објаснио је Вујић.

Прелазни период до 2030. и обавезне сталне обуке

Вујић је навео да је од марта 2027. до 2030. године предвиђен прелазни период током којег ће систем постепено бити прилагођаван новим решењима.

У том периоду кандидати ће моћи да бирају између претходне обуке на Правосудној академији или полагања теста пред Високим саветом судства, односно Високим саветом тужилаштва.

Закон доноси и новине у области сталног стручног усавршавања запослених у правосуђу.

Одлуке о сталној обуци судија и јавних тужилаца доносиће надлежни савети, док ће обуке за судску и тужилачку администрацију организовати Министарство правде и Правосудна академија, у сарадњи са репрезентативним синдикатима.

Вујић је истакао да су сталне обуке неопходне због процеса дигитализације, јер примена савремених технологија захтева додатно усавршавање свих који раде у систему.

Измене закона о судијама и јавном тужилаштву

Влада је, уз Закон о Правосудној академији, утврдила и измене Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштву.

Како је навео Вујић, изменама се мења начин доказивања стручности и оспособљености за обављање судијске, односно јавнотужилачке функције.

Као услов за избор предвиђена је завршена претходна обука на Правосудној академији, чије ће трајање зависити од дужине радног искуства након положеног правосудног испита.

За кандидате са најмање искуства обука ће трајати две године, за оне са више од две године радног искуства годину дана, са више од четири године шест месеци, а са више од шест година три месеца.

"То није усмерено на неко малтретирање. Више је циљ те претходне обуке да се кандидати спреме на адекватан начин", рекао је Вујић.

Анализа судске мреже и убрзање судских поступака

Осврћући се на дуготрајне судске поступке, Вујић је подсетио да Министарство правде не може да издаје наредбе судовима и тужилаштвима, јер су судови независни, а тужилаштво самостално.

Ипак, Министарство, како је навео, спроводи више институционалних мера које би требало да допринесу ефикаснијем раду.

У току је анализа судске мреже, укључујући и раније планирану поделу Трећег основног суда на трећи и четврти основни суд, како би се растеретили постојећи капацитети и омогућио бржи приступ грађана правди.

Паралелно с тим припремљене су измене Законика о кривичном поступку, које се налазе у Европској комисији ради добијања мишљења о усклађености са европским директивама.

Истовремено се анализирају Закон о парничном поступку и Закон о извршењу и обезбеђењу како би се убрзало решавање парничних и извршних поступака.

"Имамо ону стару изреку: правда је спора, али достижна. Ипак, треба да је напустимо и да кажемо једну другу ствар, а то је да спора правда је негација правде. Јер, ако чекате решење свог спора предуго, онда не можете да остварите своја права", поручио је Вујић.

Дигитализација правосуђа и границе примене вештачке интелигенције

Говорећи о развоју е-суда, е-писарнице и електронске доставе, Вујић је нагласио да дигитализација мора да иде упоредо са очувањем доступности правде свим грађанима.

"Ми нисмо обавезни да будемо ни дигитално писмени, ни да имамо имејл. Зато морате да направите баланс – да правда буде доступна грађанима, али истовремено да унапређујете е-суд, е-писарницу и друге апликације које олакшавају рад судова и приступ правди", рекао је Вујић.

Осврћући се на примену вештачке интелигенције у правосуђу, министар је указао да она може бити користан алат у претрази судске праксе и анализи предмета, али не и замена за судијско одлучивање.

"Судија је тај који треба да пресуђује. Вештачка интелигенција нема морал, нема слободно судијско уверење, нема ширу слику – она има одређени алгоритам", нагласио је Вујић.

До краја године измене Кривичног законика и нова кривична дела

Говорећи о плановима Министарства правде до краја године, Вујић је најавио више законских измена које произлазе из процеса европских интеграција и усклађивања са прописима Европске уније.

Крајем августа очекују се измене Закона о лобирању, а потом и обимне измене Кривичног законика, које обухватају више од 90 чланова.

Међу најважнијим новинама су увођење кривичног дела обљубе без пристанка, санкционисање обуке малолетника за употребу оружја, усклађивање одредаба из области борбе против корупције, насиља у породици и партнерским односима, као и увођење нових еколошких кривичних дела ради усаглашавања са прописима Европске уније.

Вујић је навео да је Министарство правде завршило свој део посла и доставило предлоге Европској комисији, а да ће се законска решења пред посланицима Народне скупштине наћи након добијања мишљења Брисела о њиховој усклађености са европским прописима.

"Сви се полако припремају. Словенија, односно компанија 'Ген енергија', која управља нуклеарном електраном Кршко, саопштила је да ће највероватније морати полако да гаси нуклеарку због Саве. Мађарска и Румунија су то већ почеле“, рекла је Јелица Путниковић у Јутарњем програму РТС-а.

Додаје да Србија за сада нема потребу за рестрикцијама, али да би грађани требало да штеде енергију.

"Основна порука свима била би да стварно пробамо да штедимо електричну енергију, да нам не дође ситуација да је једноставно нема“, истакла је.

Рационално трошење није само питање мањих рачуна

Указује на то да рационална потрошња није само питање мањих рачуна.

"Не ради се о томе да ли ћеш платити воду или струју, него о томе да треба да се понашамо рационално да би тога било за све нас“, навела је уредница Путниковић.

Подсећа да ће се енергетски објекти у будућности морати да се прилагођавају све чешћим сушама и високим температурама.

"Мораћемо да питамо инжењере како да убудуће не размишљамо да ли ће бити довољно хладне воде у Сави или Дунаву. Можда ћемо морати да мењамо технологије“, рекла је уредница портала Енергија Балкана.

Објашњава да већ постоје технолошка решења која омогућавају рад термоелектрана и нуклеарних електрана и у подручјима без великих река.

Како наводи, уместо ослањања на воду из река за хлађење, могуће је применити затворене системе хлађења и друга инжењерска решења, због чега ће и Србија морати да размишља о прилагођавању постојећих и будућих енергетских постројења све чешћим сушама и ниским водостајима.

За сада довољно воде у Дунаву за рафинерију

Када је реч о термоелектранама, каже да ЕПС није најавио проблеме у производњи.

"Костолац ради нормално. Питање је да ли ће потрошња електричне енергије порасти толико да ћемо морати да увозимо веће количине и каква ће на крају бити ситуација са током Дунава“, навела је Јелица Путниковић.

Истиче да ни Рафинерија нафте у Панчеву тренутно није угрожена, иако се и она, као и термоелектране, за хлађење ослања на воду из Дунава. Како каже, сада нема опасности од прекида рада, али ће инжењери морати да траже дугорочна решења уколико суше и ниски водостаји постану све чешћи.

"Добро је што Рафинерија Панчево није у опасности да за неколико дана стане. Дунав за сада има довољно воде за њено хлађење и надамо се да ће тако и остати“, рекла је Путниковићева.

Отежан транспорт робе, угља, нафтних деривата

Низак водостај већ отежава речни саобраћај и транспорт робе.

"Барже не могу да се натоваре истом количином терета. Могу да носе тридесетак одсто уобичајеног товара“, рекла је Путниковићева, додајући да исти проблем имају и друге европске земље.

Због смањеног газа, за превоз исте количине робе потребно је више пловила, што додатно повећава трошкове транспорта и успорава испоруке.

Према њеним речима, поставља се и питање да ли ће бити довољно баржи за превоз свих потребних количина робе, јер се проблем не односи само на Србију, већ на читав ток Дунава, што додатно отежава транспорт угља, нафтних деривата и друге робе у региону и Европи.

Потребни нови капацитети и већа енергетска независност

Говорећи о дугорочним решењима, Путниковићева је истакла да Србија мора да настави изградњу нових производних капацитета и подстиче домаћинства да, где је могуће, постављају соларне панеле како би смањила зависност од електроенергетске мреже.

Каже да то није решење само за власнике породичних кућа, већ и за стамбене заједнице које могу да се договоре о заједничком улагању. Производњом дела електричне енергије за сопствене потребе смањила би се потрошња из електроенергетске мреже, а самим тим и оптерећење система у периодима највеће потрошње.

"Онај ко живи у сопственој кући или станари који могу да се договоре требало би да поставе соларне панеле на кров. Тако ће смањити потрошњу електричне енергије из мреже, рачун ће бити мањи, а инвестиција ће се брже исплатити“, рекла је Путниковићева.

Истиче и да је неопходно одговорније коришћење природних ресурса.

"Све се на крају може решити, али не смемо да се понашамо као пијани богаташ и да расипамо. Није питање цене, већ да има довољно и струје и воде за све“, поручила је Путниковићева.

На крају је позвала грађане да једноставним навикама смање потрошњу.

"Не треба климу укључивати на 18 степени, нити је остављати укључену када одемо на посао. Можемо бар тако да будемо рационални, јер ће то помоћи и нама са рачуном, али и целом друштву“, закључила је Јелица Путниковић.

Касније током дана Мађар је и обишао нуклеарну електрану, навевши да је земља пребродила "најтежу ноћ" и захваливши радницима јер све одрже спремним како би, када водостај почне да расте, могли да покрену блокове и турбине.

"То ће потрајати неколико дана, тако да производња неће почети тренутно", рекао је Мађар.

Због великих врућина и суша ниво Дунава је опао, а ситуација у Пакшу критична је од прошлог четвртка због чега је постојала могућност да се потпуно затвори што би направило озбиљан проблем мађарској у снабдевању електричном енергијом.

Због тога је мађарска влада позвала највеће индустријске потрошаче електричне енергије - укључујући фабрике батерија, аутомобила, хемијске погоне и фабрике цемента - да добровољно смање потрошњу енергије током најкритичнијег периода, а разговарало се и о увођењу такозваних постепених искључења како би се ограничила потрошња становништва.

У понедељак је наређена обустава железничког теретног саобраћаја у најкритичнијем временском интервалу између 17 и 22 сата, чиме су смањене вечерње потребе железничког система за енергијом и ослобођене додатне резерве.

Наређен је рад од куће за прва три дана на свим позицијама у државној управи где то омогућава континуирано обављање послова, а сва декоративна и неесенцијална расвета у свим државним институцијама је искључена.

Такође, забрањено је заливања спортских терена и стадиона, башти, прање украсних површина, за пуњење базена.