Слажем се да овај пропуст слаби ауторитет и легитимитет Савета безбедности. Придајем мање важности Савету безбедности него што то раде други коментатори, али ипак не мислим да је слаб и дискредитован Савет безбедности добра ствар. Такође се слажем да такав развој догађаја повећава опасност од продуженог конфликта у Сирији или грађанског рата који ће бити интернационализован.

Постоји много разлога зашто напори у УН овог пута нису дали резултат, али за то делом треба кривити либералне интервенционисте који су злоупотребили мандат Савета безбедности за време прошлогодишње интервенције у Либији.

Сетите се да је Резолуција 1973 Савета безбедности УН одобрила војну акцију у Либији како би се заштитили цивили.

Резолуција је била директно подстакнута страхом да би снаге одане Гадафију могле да изврше опсаду Бенгазија, упоришта побуњеника, и да у том граду изврше масакр цивила.

Као одговор, Резолуција 1973 овластила је државе чланице Савета безбедности да "предузму све неопходне мере, да се заштите цивили и подручја насељена цивилима због страха од напада у Либијској Арапској Џамахирији, укључујући Бенгази, док се искључује страна окупација у било којој форми и на било ком делу територије Либије".

Француска, САД и друге силе убрзо су изашле из оквира мандата, користећи авионе и друге врсте помоћи како би помогле побуњеницима да победе снаге Моамера ел Гадафија и да га збаце са власти.

Неко ће можда рећи да је то, у сваком случају, био прави начин да се решавају ствари и да је био вредан како би се решио проблем насилника какав је био Гадафи. То је дебата за неки други пут, иако бих додао да је постгадафијевска Либија веома проблематична и да урушавање режима изгледа да подгрева конфликте и на другим местима.

Али, шта ако је либијски преседан један од разлога због којег Русија и Кина данас не желе да сарађују? Прошле године су подржали Резолуцију 1973 и након тога гледали НАТО и неколицину других како се ругају мултилатерализму у покушају да сруше Гадафија.

Трагедија у Сирији је наплата старих рачуна, ни Пекинг ни Москва не желе да учествују у још једном покушају промене режима спонзорисаног од стране Запада. Не изненађује што је руски амбасадор у УН Виталиј Чуркин осудио пропалу резолуцију баш из тих разлога.

Укратко, арогантна манипулација читавог процеса у Савету безбедности у случају Либије може да отежа да се изгради консензус у случају Сирије где је ситуација вероватно много опаснија.

Немојте да ме схватите погрешно: Не плачем за Гадафијем и његовом породицом. Бићу одушевљен ако Башар ел Асад оде са власти у Сирији.

Преседан у случају Либије није једини разлог што се Кина и Русија тврдоглаво супротстављају томе и мислим да њихова одлука да уложе вето на резолуцију може да их кошта.

Али, иронично је и истовремено трагично да неки од најватренијих бранилаца мултилатерализма и међународног права делују претерано вољни да их игноришу када се испрече на путу ка другим стварима које желе да постигну. Без обзира на то колико ваљан тај циљ био.

Посвећеност мултилатерализму и међународном праву није нешто на шта можете да се позовете онда када вам то одговара, а да игноришете онда када вам не одговара, бар не без плаћања одређене цене. Моћне државе, као што је САД, могу да прођу без казне, па се тако и понашају. Али не треба да буду изненађене када им се такво понашање касније обије о главу.

Не баш лепа слика из пера карикатуристе Глобал тајмса, кинеског листа који излази на енглеском језику. Ипак, постоји комадић истине у том преувеличавању. Током тродневне посете Кини, Меркелова неће баш просити, али неће се ни бунити уколико се врати са неколико уговора који ће гарантовати улагање кинеских милијарди у дуговима измучену еврозону.

Ово је пета посета Ангеле Меркел Кини, а односи су све интензивнији последњих година. Представници немачке владе кажу да су изузетно задовољни тренутком одабраним за посету - уследила је одмах после самита Европске уније о актуелној кризи, где је усвојен споразум о строжој буџетској дисциплини, који је Меркелова окарактерисала као "ремек-дело". Канцеларка сада жели да Кинези "из прве руке" добију информације о споразуму, кажу званичници у Берлину.

Извори у немачкој влади наводе да канцеларка, која је иначе на челу конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), жели да извести Пекинг о томе како се Европа креће ка стабилности заједнице. "Веома је важно подстаћи поверење у еврозону", напомињу званичници владе.

То поверење би, сви се надају, требало да се исплати. Кина је друга по величини светска економија. Иако је у последње време мало "спласнула", треба имати у виду да је током 2011. забележен привредни раст од 9,2 одсто, што је број о којем Европа може само да сања. Поред тога, процењене девизне резерве Кине су око 3,2 билиона (хиљаде милијарди) долара - новац који би могао да буде искоришћен за помоћ Европљанима да стабилизују своју посрнулу заједничку валуту. Немачка влада, такође, радо истиче да су стабилна еврозона и јак евро у интересу Кинеза - чињеница коју су безброј пута понављали и челници у Пекингу.

Кинеске инвестиције "изразито добродошле"

У складу са тим, најављено је да ће се канцеларка, поред сусрета са председником Ху Ђинтаом и премијером Вен Жибаом, састати и са челницима финансијског сектора, иако инвестиционо банкарство није њен посао.

Високи владин званичник је пре неколико дана у Берлину истакао да су "кинеске инвестиције изразито добродошле": "Биће затражене, искоришћене и цењене, како у Немачкој, тако и у остатку еврозоне".

У Европи се и даље надају да ће Кинези инвестирати у Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ), како би се достигла предвиђена сума и подстакла његова улога у борби против дужничке кризе. До сада су из Пекинга слали веома обазриве сигнале, а недавна промотивна тура директора Фонда Клауса Реглинга по Кини није била успешна.

Извори у немачкој влади подсећају да је овај подстицајни механизам тек недавно развијен. Током посете, Меркелова ће сасвим сигурно искористити прилику да питање улагања у Фонд покрене још једном. Немачки званичници су веома пажљиво формулисали свој став о томе: "Питање да ли ће и колико Кина инвестирати у ЕФСФ у овом тренутку није важно, али би могло да постане важно".

То питање је, пак, вероватно веома важно Међународном монетарном фонду који, такође, жели да ојача свој арсенал наоружања за борбу против европске кризе. И у том случају, Кина би могла да помогне. Али, лобирање за такву врсту подршке није посао Ангеле Меркел, истичу извори у Берлину, напомињући да је то задатак шефице ММФ-а Кристин Лагард. Ипак, могло би се десити да канцеларка покрене и то питање.

Може се претпоставити да ће се Ангела Меркел највише залагати за директне кинеске инвестиције у немачку привреду и лобирати да немачке компаније обезбеде послове у Кини. Према подацима владе у Берлину, око 800 кинеских компанија већ је активно у Немачкој.

Приликом посете Пекингу и Гуангџоуу, Меркеловој ће друштво правити двадесетак бизнисмена, укључујући и неколико директора великих и угледних компанија, као и представнике малих и средњих предузећа који чине кичму немачке економије.

Непријатно питање људских права

У исто време, посету Меркелове могли би да засене немири на Тибету, као и драконске мере које Пекинг спроводи против бораца за људска права. Према тврдњама Тибетанаца који живе у егзилу, кинеске снаге безбедности су током прошле недеље убиле неколико демонстранта на Тибету. Кинеске власти су, чини се, појачале мере безбедности и контроле у манастирима и храмовима у том аутономном региону, како би угушиле евентуалне будуће протесте.

Поред тога, дан уочи доласка Меркелове у Кину, ветеран борбе за људска права Жу Јуфу оптужен је за "подстицање субверзије" пред судом у граду Хангжуу, на истоку Кине. Још тројица активиста организација за људска права осуђени су на вишегодишње затворске казне, такође "због субверзије".

Организације за људска права због тога апелују на немачку канцеларку да током посете Кини стане у одбрану прогоњених активиста и покрене питање о ситуацији на Тибету. Иако је немачка влада одбила да коментарише појединачне случајеве, најављено је да ће канцеларка указати на стање људских права у Кини "на веома конкретан начин". Упркос жељи за кинеским милијардама, канцеларка неће успети да избегне то питање.

Истрагу је водила мисија Европске уније за владавину права (ЕУЛЕКС-Косово), која је највећа цивилна мисија коју је Унија икада имала и окосница њене заједничке спољне и безбедносне политике.

Тужиоцима Еулекса било је потребно годину дана да подигну оптужницу, а када су то урадили, одбачене су све тешке оптужбе. Преостала дела за које се теретио Реџепи, Еулексов судија је одбацио пре почетка суђења. Тужиоци су се жалили, али жалба није усвојена. Последњи пут, судско жалбено веће одбацило је све оптужбе. Њихова одлука је коначна.

Тешко је приказати колико велику грешку су направили Еулексови тужиоци, чак и ако се не залази у детаље. Пошто сам тада био шеф економског одељења Међународне цивилне канцеларије, међународног тела које надзире Косово, пратио сам читав случај веома пажљиво. Централна банка Косова била је један од мојих главних "саговорника".

Писао сам о овој теми на још неким местима, а сада, када је случај затворен, осврнућу се на грешке Еулекса и изнети свој закључак у кратким цртама.

Тајни докази и анонимна писма

Ниједна од неколико оптужби на рачун гувернера Хашима Реџепија није изгледала убедљиво нити веродостојно. На пример, оптужен је за узимање мита како би једној осигуравајућој компанији дао дозволу за рад. Износ мита за који га оптужују био је већи од годишњег промета те компаније, а сам Реџепи није био једини човек који је одлучивао о издавању дозволе.

Прочитао сам шест узастопних одлука Еулексових судија које утврђују или потврђују притварање господина Реџепија. Судије у одлукама никада нису разматрале доказе против Реџепија, како то приличи, већ су се тек освртали на њих.

Њихове одлуке, према мом мишљењу, немају никаквог основа. Сада знамо да оптужбе на основу којих је Реџепи притворен нису имале основа, зато што се на крају уопште нису ни уврштене у оптужницу. Да су судије пажљивије проучиле доказни материјал и оптужбе против њега, случај је могао да се заврши дан после хапшења.

Неки од доказа били су неодбрањиви. Током три месеца, када је Реџепијев адвокат коначно уложио приговор, Еулексови тужиоци су изнели – а судија прихватио – анонимна писма као кључни доказ који је подржавао неке од тешких оптужби против гувернера. Када је судија затражио "боље" доказе и када су их тужиоци предали, они су прихваћени изван суднице и нису предочени одбрани.

Не могу да замислим гору оптужницу против мисије која треба да успостави владавину права и која представља Европску унију: коришћење анонимних писама као доказног материјала, тајни докази и неосноване оптужбе за држање у затвору човека који је, сада то знамо, невин.

Поставља се питање да ли је ово кршење Реџепијевог права на фер суђење резултат потпуне неспособности или, пак, намерног покушаја да се сакрију грешке са самог почетка поступка.

Угрожена независност судија и тужилаца

Ова питања морају да се поставе, зато што изгледа да је руководство Еулекса изобличило појам независности правосуђа. Еулекс има начин да утиче на судије и тужиоце, зато што продужење њихових једногодишњих уговора, на крају крајева, и зависи од шефа Еулекса.

Шеф мисије је, у новембру 2010. године, затражио да буде унапред обавештен о свим "правним радњама од веће важности". Схваћено дословно, то би значило да "захтев" покрива информације о истрагама, хапшењима и суђењима, што радикално одступа од појма независнног правосуђа.

У светлу овог догађаја, веома је узнемирујуће и примећује се да су све најтеже оптужбе, које су подигли Еулексови тужиоци против господина Реџепија, готово исте као оне које су коришћене у кампањи коју су против гувернера водили провладини медији неколико месеци пре хапшења.

У ствари, јасно је да је косовска елита већ дуго желела да склони Реџепија са функције гуверенера, како би преузела контролу над централном банком и њеним новцем.

Медији су касније писали да је косовска елита била против гувернера зато што је одбио њихове захтеве да новац из централне банке пребаци као депозит у банке "пријатеља елите". Елита је била против њега и због тога што није издао дозволу за рад једној сумњивој осигуравајућој кући.

Штампа је писала и да је "елита" користила моћну и илегалну тајну организацију како би направила и проширила досије против Реџепија. Ови извештаји су веома прихватљиви и мислим да из тог досијеа и потиче читав случај.

Грешка или намера

Прво питање је, дакле, да ли је Еулекс грешком поверовао у тај досије и анонимна писма или се то десило због вођства мисије која, изгледа, има прекомерну аутономију у раду или слаб надзор из Брисела, што све иде у корист косовској елити.

Друго питање је, ко је у косовској елити смислио заверу против централне банке и њеног гувернера? Еулекс би требало да своју пажњу усмери на истраживање тих питања, зато што је можда реч о озбиљном криминалу.

Елита је постигла само један од својих циљева: Реџепи је смењен, али га је заменио добар гувернер. Док је Реџепи био у затвору, савет централне банке – који треба да штити независност и интегритет те институције – одмах је пробао да овласти политичке институције да добију право да смењују гувернера (што је био илегалан потез који је зауставила Међународна цивилна канцеларија).

Савет је онда покушао да смени гувернера, под лажним изговором (овог пута се, супротно мом савету, МЦК није оглашавала). Међутим, када је савет покушао да промени правила и свог председавајућег постави на место гувернера, Међународна цивилна канцеларија је интервенисала, и на то место је изабран угледан и способан кандидат, у процесу који је био транспарентан.

Озбиљни пропусти

Из овог случаја може се извући пет закључака.

- Еулексови тужиоци и судије ухапсили су и притворили невиног човека на основу неутемељених, мало вероватних оптужби и у више наврата су прекршили његово право на фер суђење. Еулексове судије јесу исправиле ту неправду, 18 месеци касније, али су грешке тако тешке и бројне да готово чине оптужницу против саме мисије, нарочито због тога што је ово једини случај корупције на високом нивоу који је отворен и затворен (само је неколико случајева уопште отворено, али сви чаме по фиокама), а од Еулекса се очекује да се бори управо против тог вида криминала.

У ствари, три године откако је мисија распоређена, када сви индикатори показују да је корупција распрострањена и у порасту, главно питање о Еулексовим резултатима је: зашто су судија и тужиоци тако дуго веровали у анонимна писма која су им предочена и у досије из којег је све, вероватно, произашло.

Оставићу ово питање отвореним, надајући се да ће независна истрага утврдити да ли се радило о великом немару или о злој срећи. Како год, не могу баш да видим како ће Еулекс да поврати свој пољуљани кредибилитет мисије задужене за владавину права, без реформе, смене врха и кажњавања оних који су одговорни за ове грешке. Мандат Еулекса истиче у јуну, што изгледа као добра прилика да се мисија унапреди или спречи даља штета за ЕУ и Косово.

Штета нанета централној банци 

- Господин Реџепи је остао без четири месеца свог живота, без репутација и без посла. Истрага је оштетила и централну банку, коју многи сматрају за најбољу институцију на Косову - као и њену независност. Када су га видели погнуте главе, са лисицама на рукама, окруженог специјалцима Еулекса, сви у централној банци знали су да је невин и да је влада одлучила да га се реши. Како ће они одговорити када "елита" буде тражила неку забрањену услугу?

Уистину, под политичким притиском, Савет централне банке се буквално одрекао своје независности. Начин да се поврати кредибилитет централној банци и заштити садашњи гувернер јесте да савет одмах буде распуштен.

Господина Реџепија нису нападали само медији које контролише елита. Сећам се једног текста који се појавио на насловној страни листа Коха диторе, најугледнијих новина на Косову, два дана после његовог хапшења. "Гувернер, Бог осигуравајућих компанија" био је наслов текста који отишао много даље од провладине штампе, цитирајући изворе који су тврдили да је Реџепи власник осигуравајуће компаније коју је добио путем уцене и да је злоупотребио своја овлашћења.

На основу чега је написан овај чланак? Ко су били анонимни извори? Зашто су те смешне оптужбе објављиване? Овај случај показује колико су независни медији на Косову, оно мало што их има, рањиви када је реч о лажним информацијама које шири пешадије елите.

Незаинтересована опозиција и рањиви медији 

- Опозиција у скупштини Косова и цивилно друштво нису обраћали много пажње на овај случај. Нажалост, опште схватање је да су све институције корумпиране, тако да, када неког моћника оптуже за корупцију, једва да се неко запита да ли је стварно крив.

Оптужбе против Реџепија нису биле веродостојне, али је само неколико људи то приметило и штампа уопште није помогла. То је изузетно опасно јер, када је независност правосуђа на климавим ногама, елитa лако може злоупотребити кампању против корупције како би се обрачунала са противницима.

Наравно, нису сви који раде у косовским институцијама корумпирани. Упознао сам неке заиста посвећене јавне службенике и надам се да ће следећи пут, када се елита устреми на неког од њих, они имати подршку јавности, али јавност мора да буде проницљивија.

- Овај случај био је кулминација покушаја елите да преузме контролу над централном банкoм и над свим независним институцијама. Овакав инцидент представља дебакл за хибридни систем владавине на Косову који води Европска унија. Међународни надзорници су потпуно оманули. Еулекс је урадио нешто сасвим супротно од онога што је требало да уради, а Међународна цивилна канцеларија је урадила само половину свог посла.

Што је још важније, ниједан од стубова демократског друштва не функционише: правосудни систем, независне институције, опозиција, медији, цивилно друштво. Нико од њих није интервенисао да заустави напад на централну банку и неправду према гувернеру. Ово је, после четири године надгледане независности, пре свега отрежњујућa мисао.

Срео сам се са Ким Џонг Илом двапут. Први пут 1999. године. Био сам преплављен емоцијама, али истовремено помало разочаран. Схватио сам да је слика о њему, коју сам створио путем државне пропаганде, била веома другачија од реалности.

Ким Џонг Илове речи користе се као смернице за вођење државе. У јавности је био прихваћен као бог. Био сам веома разочаран кад сам га упознао, пошто није одавао осећај великог вође, већ обичног човека, помало себичног.

Приликом сусрета као поклон дао ми је Ролекс, за који сам видео, када сам побегао у Јужну Кореју, да кошта око 11.000 долара.

Упркос чињеници да је већина становништва гладовала, он је користио скупе поклоне као начин да купи лојалност.

После сусрета, Ким Џонг Ил је рекао својим помоћницима да се побрину за мене, па сам добио специјалан третман - ствари које су просечним грађанима недостижне.

Иначе, особа која је лично упознала великог вођу није могла да буде судски гоњена без специјалних дозвола и наређења.

Раскошна следовања 

Држава калкулише све што је неком потребно у дневном животу - количину витамина, калорија и врсту хране коју треба да уносите.

Привилеговани грађани добијали су три типа следовања која су, у поређењу са оним са чиме су обични људи живели, била веома раскошна.

Већина је живела од онога што су могли да купе у продавницама, а ја сам био један од срећника који су добијали следовања. Између 1994. и 1999. године мислим да је од глади умрло више од три милиона људи.

Био сам сведок овоме. Видео сам да највећи део људи живи веома другачије од елите. Схватио сам да је Северна Кореја најсиромашнија земља света, на чијем челу је био богати краљ. Зато сам почео да пишем критичке песме.

Док је популација Северне Кореје гладовала 1990-их година Ким Џонг Ил је потрошио милионе долара конструишући државни маузолеј. Само та чињеница показује колико су приоритети које је он поставио били погрешни.

Други сусрет био је прилично шокантан. Гледали смо представу, а он је током целог њеног трајања плакао. Осећао сам да су његове сузе искрене, као да жуди да постане људско биће, да постане обичан човек.

У нашим канцеларијама имали смо слободан приступ јужнокорејској литератури, па сам почео да упоређујем два система. Тек тада сам почео да увиђам недостатке режима на северу.

Почео сам да дајем књиге пријатељима који нису били колеге и нису имали приступ таквој литератури. Шпијунска служба је открила шта сам радио. Околности и ситуација постали су компликовани и одлучио сам да морам да побегнем.

Имао сам специјалну пропусницу због посла којим сам се бавио. То ми је омогућило да стигнем до пограничне територије са Кином. Нисам могао да кажем својој породици да одлазим, јер нисам хтео да их узнемирујем. Одвајање од њих био је грех који сам морао да починим.

На реци Тумен прешао сам са пријатељем границу са Кином, где сам провео месец дана, након чега сам успео, уз помоћ неких људи, да стигнем у Јужну Кореју и Сеул.

Оно што ме је одмах зачудило јесу многобројни протести на улицама. Схватио сам да Јужном Корејом, имајућу у виду и њене недостатке, влада народ, а не диктатор.

Такође ме је изненадио број установа за особе са инвалидитетом и онеспособљене, које у Северној Кореји протерују ван Пјонгјанга.

Привреда Европе делује старо и слабашно у поређењу са снажним, младим тигровима из Азије. Тероризам утерује страх у кости свима код куће, рату у Авганистану нема краја, а протести у Сирији се гуше насилно. Еколошко стање планете се, у најбољем случају, може описати као "крхко". Како би ико, у таквим околностима, могао да верује у боље сутра?

Ипак, квалитет живота драстично се побољшао последњих деценија у Британији, Европи и свету. Претње одрживости тог развоја нису недокучиве, већ се с њима може изађи на крај. Зашто онда не бити оптимиста?

Почнимо од привреде. Упркос скорашњем застоју због светске кризе, за протеклих 40 година просечна плата у Великој Британији постала је дупло већа, према подацима Светске банке. Богатство се ширило светом, па се сиромаштво, дефинисано као проценат људи који зарађује мање од 1,25 долара на дан, практично преполовило од 1990. године. За то, између осталог, заслугу има и велики развој Кине и Индије.

Неки на те вести гледају са "црном слутњом". Кажу да ће Европа бити "у запећку" азијског континента, који поново оживљава. Таквима је једини одговор: "Превазиђите то." Ренесанса Азије отвориће нове могућности за британску производњу, трговину и улагања. Највећи произвођач за Британију је индијска "Тата група". Ако је то удар на наш понос, можда је то и добра ствар.

Дужи живот, боље здравље

Не само што су дугорочна предвиђања за светску економију добра, већ ћемо и ми живети дуже да то и видимо. Просечан Британац, рођен 1960. године, могао је да очекује да ће живети 71 годину. Данас је животни век 10 година дужи.

У ово време мање људи умире у свим узрастима. Пре 50 година, пети рођендан не би дочекало скоро три одсто деце. Данас је то случај са тек 0,5 одсто. Помислите на вашу децу или унуке и покушајте да замислите колико туге смо поштеђени тим напретком. У свету је 1990. године 12 милиона деце умрло пре петог рођендана, а данас их је мање од осам милиона.

Међутим, не доживљавају сви боље здравље и дужи живот као добре вести. Уместо тога, људи брину ко ће да издржава све те старе, с обзиром на то да наталитет опада. Наравно да би било боље да има више младих чиме би се лакше издржавали људи којима се "златно доба" продужава све више. Једноставно решење било би да их увозимо.

У ствари, миграција је од кључне важности за развој домаће привреде. Према наводима Светске банке, 1980. године шест одсто становништва у Британији били су имигранти. Данас их је више од 10 одсто.

Да, велик број имиграната заиста мења друштвену структуру. Ипак, они који тврде да ће због тога "улицама тећи реке крви" требало би да знају да је већи број имиграната довео и до смањења стопе криминала. Истраживања показују да је број насилних злочина у Енглеској и Велсу опао 47 одсто од 1995. године до данас.

Мање ратова, више демократије 

У свету су се 1984. године водила 24 рата, а до 2008. њихов број је пао на пет. Број страдалих у ратним сукобима опао је за 40 одсто од 2000. до 2008. године. На војску се троши упола новца у поређењу са 1990. годином, а део те разлике одлази на здравство и школство.

А шта је са Ал Каидом, за коју неки кажу да планира освету за убиство Бин Ладена? Када је реч о егзистенцијалним опасностима, тероризам је поприлично патетичан. Амерички Стејт департмент саопштио је да је у терористичким нападима у свету (укључујући напад на Њујорк) од 1999. до 2003. године погинуло 5.535 људи.

Те смрти јесу трагичне, али ваља их погледати из шире перспективе. У Британији је у истом периоду у саобраћајним несрећама страдало три пута више људи. Сећате ли се времена Хладног рата и претње нуклеарним бомбама? Искрено, огорчени Бин Ладенови пријатељи не делују толико застрашујуће.

Страх од тероризма није довео до укидања људских слобода. Данас имамо више демократских земаља него икада пре и та чињеница заиста "греје душу".

У поређењу са тероризмом, еколошки проблеми дају више разлога за бригу. Срећом, Британија је смањила емисију угњендиоксида, а Кина и Индија најавиле су да ће више користити обновљиве изворе енергије. Чак су и амерички произвођачи аутомобила најавили мање штетна кола, што улива наду у бољу будућност.

Због технолошких иновација биће могуће ухватити се у коштац и са климатским променама. Технологија је људима пружила обиље предмета и активности у којима могу да уживају. Брз интернет у Британији није имао скоро нико 1998. године, а сада га има тећина становништва. У Африци су вакцине смањиле број умрлих од малих богиња са 400 хиљада годишње на 40 хиљада и то у периоду од 2000. до 2006. године.

Да, проблеми постоје. Али, ми се све боље носимо са њима. За "просечног" становника Британије, Европе или планете није постојало боље време за живот од овог сада. А то ћемо моћи да кажемо и сутра, и прекосутра, и дан после тога.

Ми смо прва генерација за коју историјске поуке не вреде и сад је јасно да нам историја није путоказ за будућност.

Свет живи у страху од банкрота и тероризма. Класични капитализам је банкротирао, социјализам је компромитован, а велике и наизглед стабилне државе стрепе за сопствену будућност, а у том хаосу време је да се Србија окрене себи и сопственом опстанку, да платимо цену за све оно што нисмо на време урадили, каже Александар Тијанић, директор РТС, у традиционалном новогодишњем интервјуу за Пресс.

Ако се по Би-Би-Сију препознаје Британија, шта бисмо о Србији могли рећи по њеним телевизијама?

- Најпре бих закључио да су Срби, већином, велика деца која верују у електронске бајке. Друго, да је данашња Србија држава у саставу "отоманске империје" у којој телевизије емитују 12 сати османлијског телевизијског програма. Да устане Карађорђе, уз помоћ двојице познатих телевизијских критичара Хајдук Вељка и Зеке Буљубаше, овде се многи не би наносили главе. Како се може очекивати од народа, који десет сати дневно гледа наивне турске, пакистанске и индијске серије, да прави озбиљан политички план за будућност?

Јесте ли се и ви на РТС-у предали пред турским серијама?

- Наравно да нисмо. Чак смо ове године поставили европски рекорд са 310 дана највеће гледаности у односу на четрдесетак дана које су у збиру добиле све остале комерцијалне телевизије - Пинк, Прва, Б92, Хепи, Авала. Ипак, бојим се да ће и нас већ следеће године Турци потопити и кренути даље на Беч.

Одакле онда толико напада на РТС и на вас лично?

- Напади на РТС, сем класично политичких, потичу из немоћи две најгласније комерцијалне телевизије и људи заинтересованих да нам отму 25 милиона евра маркетиншког прихода. Обе су уложиле по десет милиона евра у нове програме и Прва је остала трећа, где је и била, а Пинк је, традиционално, остао други. Што се напада на мене тиче, то је традиционална хумороидна групација медијских незналица, фрустрираних чињеницом да сам овде седам година и да ћу, по свој прилици, бити још три. Ја сам, по њима, одговоран што је РТС претворен у најбољи регионални јавни сервис, што смо подигли Авалски торањ, направили Сигурну кућу за жене и децу који су жртве породичног насиља, што смо изузетно организовали Евросонг, што смо снимили за седам година више серија него за претходних четрдесет, што смо избрисали назив "ТВ - бастиља", што људи верују нашем Дневнику и што стручне оцене странаца говоре о РТС-у као најстабилнијој српској институцији.

Ако је све што кажете тачно, зашто сте сами најавили озбиљну финансијску кризу РТС-а у следећој години?

- Уочљив је парадокс да у години највеће гледаности западнемо у најдубљу финансијску кризу. Претплата је са скоро 70 процената наплате у Београду и Новом Саду сишла на око 55 процената. Али је у Нишу, Лесковцу, Краљеву, Крушевцу пала на недовољних 15-25 процената, што у српском просеку чини једва 40 одсто.. Економска криза је учинила своје и Јавни сервис који је 2008. године имао претплату и зараду од маркетинга чак 106 милиона, ове године укупно има на располагању само 70 милиона евра. Са толико новца РТС не може да испуњава своје законске обавезе, поготову ако трећину укупних средстава држава узима преко разних дажбина за себе. Држава Србија, по европским стандардима, мора да обезбеди Јавном сервису довољан и стабилан извор финансирања. Пошто држава са оваквом кризом и законодавством неће бити у стању да обезбеди неопходних 100 милиона евра, Јавни сервис Србије мора бити бројчано мањи, програмски фокусиранији, штедљивији и ефикаснији. То значи да следећих година нећемо гледати баш све утакмице на РТС-у, нећемо имати толики број снимљених серија, емисија, дописништава, музичких програма...

Вратимо се на класичну политику. Шта је проблем Србије у односу на Америку и Немачку?

- Америка у журби да у следеће две деценије направи планету по својој мери, док Кина или Индија не преузму светски примат, не може да допусти Србији да се стабилизује док све околне земље Американци не учврсте по свом моделу и плану, приме их у НАТО и тиме заштите од непостојећег српског империјализма. Што се тиче Немачке, они упоређују Албанце и Србе израчунавајући капацитете Срба и Албанаца да направе проблеме на Балкану. Таква политика назива се "пондерација мртвачким ковчезима". Наиме, Немци рачунају да Албанци, у свако годишње доба, за остварење независности Косова могу да уложе стотине хиљаде мртвих, за разлику од Срба који једва могу да нађу сто педесет добровољаца да умру за Косово. Исход је јасан. Рачуница је тачна.

Уме ли Србија да прочита овај век и ново доба?

- Управљање Србијом је навигација ништавилом и промашајима. Не само да не знамо шта Србија ради у радно време, већ не читамо нови миленијум на тачан начин. Класичан капитализам је банкротирао.

Социјализам је компромитован. Помешани су друштвени системи. Стопљене су идеологије. Цео западни свет је заплашен. Велике и наизглед стабилне државе су у страху. У атмосфери страха влада религијско лудило и терористичке оргије. Згажена је средња класа. Грађанске слободе се замењују фактором безбедности. Васцелом свету је поремећен корен стабилности. Само се у Азији милиони људи годишње уписују у средњу класу. Истовремено, у Америци и Европи средња класа, финансијском акробатиком, прелази у пролетаријат. Друштвени системи симплификованих грађанских слобода дају боље резултате управљања и оријентације од класичних капиталистичких система. Русија бира да ли ће се пред растућом Азијом приближити Европи и Америци или ће заједно са Азијом прегазити и Европу и Америку. Шта је у постојећем хаосу питање Србије, српског опстанка, српских интереса, кога брига што ће српска криза прећи у сиромаштво, потом у беду, а онда у стампедо.

Шта онда видите као највећу опасност по Србији?

- За нас је најопаснија теорија нема нам спаса и морамо пропасти, све је узалуд, ништа нам не вреди. Таква ситуација води у панику, резигнацију, летаргију у којој све већи број људи, а потом и држава, самоубиство види и као излаз и као решење. Ми се морамо упустити у трагање за такозваном "великом стратегијом" која Србију убрзава, побољшава, штити и не даје јој да размишља о банкроту државе и крају нације. Добро, јешћемо мање калорично и мање масно, пићемо лошија пића, носићемо лошија одела и возићемо мање аутомобила. Па шта! Ако је то историјска цена коју морамо да платимо за све што нисмо урадили на време, или да се уклопимо у невероватну дубину кризе водећих европских земаља, ту цену треба да платимо. За нас је излазак из ове кризе, у следећим годинама, једнак својевременом преласку преко Албаније и тријумфалном повратку 1918. године.

Какав је онда значај следећих избора?

- Никакав. Питање ко ће владати Србијом је само половина правог питања. Важнија половина тог питања гласи шта онај који буде владао Србијом у следећим годинама може да учини за Србију и њене грађане. Поменута "велика стратегија" не почива на спољној политици. Она почива на политичким и економским решењима унутрашње политике чији збир представља тачку ослонца да се Србија помери из садашње равнотеже немоћи. Неповољна је околност што Србија одређује свој пут у сукобу преовлађујућег старачког становништва и тзв. "миленијумске генерације" која је 2000. године имала десет година. То ће решити и предстојеће изборе. Нажалост, имајте на уму да ће "миленијумска генерација", за свога живота видети нуклеарни рат ограниченог домета на Блиском истоку. Добра ствар је што је Запад према нама први пут до краја искрен. Сада нам отворено кажу: мање-више нама је свеједно шта ће бити са Србијом. Река Дрина се поново појављује као црта између два света и комична су настојања да ми сами себе прикажемо добрим, кооперативним, јаким, партнерским. Кога то интересује? Коме је то важно?

Ко ће владати Србијом после мајских избора 2012?

- Колико чујем, богати улажу и на једне и на друге. Ако је то тачно, онда је све јасно.

Раније су политичари долазили код вас по маркетиншке и стратешке савете. С ким се ових дана виђате?

- Ни они који су својевремено долазили нису прошли славно. Ни Ђинђић, ни Коштуница, ни Човић. Дакле, нити кога виђам, нити кога интересује мој савет да политичка елита провери свој мандат, а да робинхудовски закони доведу у питање начин стицања фантастичних богатстава у Србији.

Па шта је онда ваш генерални савет Србији?

- Сувише сам ја мали да бих давао савете политичким гигантима. Радије бих рекао малом, скромном и сиромашном човеку, у које и сам спадам, излаз за Србију почива на трогодишњем консензусу везаном за унутрашњу политику, економске циљеве, другачију расподелу националног богатства, праведнију државу и геноцид над корупцијом као највећим српским непријатељем. Уз то, не препоручујем историју као путоказ за будућност. Ми смо прва српска генерација за коју историјске поуке не вреде. Као човека којег је направила прошлост, жалим због ове реченице коју сам изговорио. А морао сам, јер знам да ни држава није ослобођена банкротства, нити нација од пропасти, па ни мали човек од лудости.

То је проблематичан захтев јер, ипак, пет од 27 држава ЕУ није још признало Косово, а и велике земље овог света, као Кина, Индија, Бразил и Русија, такође, нису. Управо би Немци, због властитог историјског искуства, требало да имају разумевања за тешку унутрашњу политичку ситуацију владе у Београду.

Није ли било потребно после Другог светског рата бесконачно много времена да се отрпи губитак немачких источних области и није ли трајало 20 година док је Западна Немачка била спремна да закључи први уговор са неомиљеном ДДР?

Од Београда се сада, међутим, захтева да губитак Косова, које се културно и историјски сматра колевком српства, у кратком року потпуно "свари" и да, такође, прихвати косовске државне симболе - заставу и грб - на заједничкој граници.

Важно је да Немачка и друге земље ЕУ, по могућности већ у пролеће, Србији доделе статус кандидата, јер демократе у Београду, који су пре 11 година устанком срушили режим деспота Слободана Милошевића, морају добити "ветар у леђа".

Иначе, они би следећег маја могли да изгубе изборе од националиста, који су јаки као и пре. Тадићу је хитно потребна подршка споља у његовом проевропском курсу.

Мира ће бити када сви народи нађу своје место у ЕУ. Српске демократе морају да се надају охрабрујућем сигналу, како би могли даље да реформишу своје друштво.

Немачки вето лош сигнал Србији

Посетом Косову, Меркелова је скренула пажњу на кризни регион Балкана. Немачка је била водећа при закључку самита ЕУ да се Србији, за сада, одбије статус кандидата и сада је време да се та позиција промени.

У сенци дужничке кризе, Брисел је понудио слику сабласне симболике - шефови држава и влада ЕУ на свечаној церемонији потписују приступни уговор са Хрватском, а истовремено се једном другом кандидату са Балкана окрећу леђа.

Србија, најважнија нација у евопском класичном кризном региону и даље није добродошла као кандидат. Пре свега, вето Берлина, био је тај који је проевропској влади председника Тадића спречио приступ ЕУ.

Немачка страна сумњичи Београд да подржава испаде српских националиста на северу Косова. Тако насилна дела нису показатељ добросуседске сарадње и обавеза је Меркелове да такве нападе на немачке војнике спречи.

Ипак, већина држава ЕУ била би спремна да награди Београд статусом кандата због реформи, прилагођавања западноевропским нормама и сарадње с Хашким трибуналом. Уосталом, Европска комисија препоручила је позитивну одлуку.

Египат пружа најдраматичнији пример. Релативно умерено Муслиманско братство, које представља најбоље организован арапски покрет и које прихвата идеологију чија се порука заснива на текстовима ислама, побеђује на парламентарним изборима, који се састоје из три фазе, захваљујући већој подршци у односу на предвиђања аналитичара, са до сада 46 одсто места у парламенту.

Далеко више узнемирује партија која је на другом месту са 21 одсто места. Салафисти, чије име одражава жељу да се угледају на "претходнике" који су били први следбеници пророка Мухамеда, отворено осуђују алкохол, поп музику и друге аспекте западњачког начина живота.

Они желе да забране камате у банкама, сматрају да жене треба да се покрију и остану код куће, они желе да раздвоје полове у јавности, као и да можда хришћане, који чине око десет одсто од 85 милиона становника Египта, претворе у грађане другог реда и да омаловажавају Јевреје, да не помињемо народ Израела.

Под претпоставком да се резултати ове две исламистичке партије неће погоршати у наредне две рунде које ће се одржати овог и следећег месеца, пре свега у конзервативнијим срединама, оне ће контролисати јасну већину места у парламенту; једино питање је да ли ће Братство одржати своје обећање да се неће удруживати са њима и заједно владати.

Испод полумесеца

У Тунису и Мароку су изборе освојили исламисти блиски Муслиманском братству, захваљујући великој подршци. У Либији, после одласка Моамера ел Гадафија, они то, такође, још могу учинити. У Сирији, исламисти су на челу опозиционог фронта који, евентуално, може заменити Башара ел Асада. А у Палестини исламисти Хамаса, огранак Муслиманског братства који и даље у теорији не признаје државу Израел, као и увек имају сигурну контролу над Појасом Газе. Чак би и у проблематичном Јемену, једна исламистичка партија могла да се појави као најјача партија, уколико избори буду одржани као што је обећано.

У Ираку Муктада ел Садр, брутални мула, има право вета над одлукама које му се не допадају и успео је да реализује одлазак свих америчких трупа до краја ове године. Иако су
неприкосновени, краљевски владари Саудијске Арабије и даље много дугују нетолерантном клерикалном естаблишменту. Осим тога, друга два велика народа тог региона, као што су Турци и Персијанци, подједнако су под утицајем власти са исламистичким одликама, иако са веома другачијим тоновима.

У ствари, политички ислам сада има већи утицај у региону него у било ком тренутку од пропасти Османског царства пре скоро једног века, а можда и откако је Наполеон донео поруку модернизације арапском свету када је напао Египат 1798. године.

Све то је забрињавајуће, не само за секуларне и либералне Арапе већ и за Запад. У атмосфери уочи избора, Барак Обама је нападнут због свог наивног веровања у "арапско пролеће" и због тога што није учинио више да заштити Израел. Број тих напада сигурно ће само расти након што обим успеха политичког ислама постане очигледан. Да ли се потврдило да су скептици који су тврдили да Арапи не могу да развију демократију - и да ће сигурно изабрати лоше људе који никада неће предати власт - у великој мери били у праву?

Одговор је одричан. Све док Братство заиста не преузме власт, тешко је са сигурношћу рећи где се налази главни ток политичког ислама. Међутим, већина знакова указује да је то далеко како од његове немилосрдне карикатуре тако и од начела која су у ранијој генерацији промовисали неки претходници Братства. У ствари, најупечатљивија одлика "арапског пролећа" остаје потпуни неуспех насилно радикалног ислама.

Ал Каида, убилачко зло ислама која је одговорна за рушење Кула близнакиња, као и за безброј других злочина над муслиманима, као и хришћанима и Јеврејима, доживела је потпуни неуспех у намери да се њено присуство осећа. Како мирољубиви политички ислам напредује, Ал Каида и њени насилни пријатељи џихадисти се повлаче у најудаљенија места Јемена, Сомалије и сахарске пустиње.

Ризично и тешко

То би представљало малу утеху за либералне Египћане, уколико би се Братство удружило са салафистима и затим тражило демократско право да се секуларисти уклоне из власти, као и из већине египатских институција. Међутим, изгледа да је то мало вероватно. Братство је у више наврата инсистирало на томе да ће бранити права жена и верских мањина и поштовати резултате избора, чак и ако буду неповољни по њих. Они кажу да неће захтевати ношење вела или хитну забрану алкохола. Као и у Тунису и Мароку, они ће настојати да владају у коалицији са секуларистима. Као и у Турској, они желе генерале који су некада владали да натерају да се врате у касарне. Они ће бити спремнији да подрже Палестинце него што је то био Хосни Мубарак, али не желе да униште мировни споразум са Израелом.

Главни разлог за популарност исламиста јесте њихов презир према корупцији, пошаст секуларних диктатура широм региона, као и њихово промовисање правде и достојанства, речи које су у "арапском пролећу" имале чак далеко више одјека него демократија.

Исламисти се обраћају сиромашнима, често обезбеђујући основни систем социјалне заштите преко џамија када нестану државна средства. Њихова политичка привлачност лежи у способности да доврше ствари. Њихове турске колеге пружају углавном охрабрујући пример снажне демократије, слободних медија и економске либерализације, чак и ако је турски премијер понекад изневерио једну непријатну ауторитарну традицију.

Ништа од овога неће бити лако за аутсајдере. Спољна политика Египта, водеће арапске државе, вероватно ће бити мање под утицајем Запада. Чак се и умерени исламисти још увек могу показати конзервативним из неких разлога. Међутим, то није разлог да их Запад напусти, а камоли да носталгично допусти повратак у доба секуларних моћника. Демократија подразумева ризик. То је често тешко.

Као и сви народи, Арапи можда доносе лоше одлуке. Политички ислам долази у многим облицима и формама. Засад, верзија која се појављује као главна изгледа релативно безопасно. Треба стиснути зубе и опрезно јој пожелети добродошлицу, у нади да ће Арапи одбацити штетнију верзију.

Управо ту могло би да буде проблема. Хрватска је формално зрела за ЕУ, која је у најтежој кризи од свог настанка. Да ли у таквој фази треба примити земљу која није ни нето платиша, а ни просечан ученик?

Уосталом, њен бивши премијер Иво Санадер је због корупције на суду. И аустријски трговински делегат у Загребу Роман Раух је рекао за Виртшафтсблат: "Откривене афере погађају само познате случајеве".

Католичка Хрватска спада у језгро Европе – као део Хабсбуршке монархије којим се, за разлику од Словеније, није владало из Беча, већ из Будимпеште.

Срби и Црногорци, ипак, ову некадашњу индустријски развијену републику не рачунају у фамилију Југославије. За њих је Хрватска "сива зона" између Босне и Словеније, "претходнице Аустрије и Немачке". Тамо се завршава Средња Европа. Због чега приступање Хрватске остаје договорено, али треба да се деси тек кад криза прође - 2015. или 2016. године.

Аустријске владе, предвођене, пре свега, Аустријском народном странком, нарочито су подржавале пројекат Хрватске. И Иву Санадера и његову десно оријентисану странку. Али, са интересантном упорношћу Беч стално држи у игри и Македонију.

Ова некадашња југословенска република је у сталном спору са Грчком због проблема око македонског језика и народа. Македонија је економски много постигла да би могла да опстане у европској конкуренцији. Али, у последње време клима у земљи драстично се погоршава. Влада сматра Александра Великог једним од својих, и по читавој земљи гради споменике и музеје трошећи огромна средства – са пропагандом која не допушта друга мишљења.

У жаркој жељи да у ЕУ интегрише скоро све бивше делове Југославије, Аустрија је доспела у контрадикторност са политиком према Турској. Док по питању Турске, о (ионако не пре 2020. године могућем) чланству треба да одлучи референдум, по питању бивше Југославије то није случај.

Иако би ови кандидати заједно више коштали него економски јака Турска. Наиме, то је стално званичан аргумент: ЕУ не може себи да приушти тако велику земљу са тако огромним и заосталим аграрним сектором. Без обзира на проблем ислама.

Све то показује да ЕУ сада не може да поднесе проширење зато што прво мора да реши своју кризу. "Продубљивање уместо проширења", гласила је својевремено крилатица коју Беч и Берлин у погледу југоистока никад нису озбиљно прихватили.

Сада је у најави нова парола: "Преживети уместо проширити".

Нагиње се напред. Нагиње се назад. Својим немирним рукама илуструје бујицу речи, пре него што допусти да му поново склизну у крило. Удара у сто и узвикује: "Доста више!". Једноставно, не жели да види Европу отпремљену у канту за смеће светске историје.

"Говорим као грађанин", каже Хабермас. "Радије бих седео код куће, за својим столом, верујте ми. Али, ово је исувише важно. Сви морају да схвате да су пред нама кључне одлуке. Због тога сам толико ангажован у овој дебати. Европски пројекат не може више да опстане као елитни модус".

Доста више! Европа је његов пројекат. Пројекат његове генерације.

Јирген Хабермас, 82-годишњак, жели да се о томе прошири глас. Седи на позорници у Гете институту у Паризу. Поред њега седи добронамерни професор који му током два сата поставља свега шест или седам питања - одговори који трају краће од 15 минута једноставно нису Хабермасов стил.

Обично изговара паметне ствари као што су: "У овој кризи, функционални и системски императиви се сударају" - алудирајући на државне дугове и притисак тржишта.

Понекад ужаснуто одмахне главом: "То је просто неприхватљиво, просто неприхватљиво" - каже коментаришући диктате Европске уније и губитак суверенитета Грчке.

Без убеђења

А онда поново бесни: "Осуђујем политичке партије. Наши политичари већ дуго нису у стању да теже било чему осим томе да буду поново изабрани. Немају никакву политичку суштину, никаква убеђења!"

У природи ове кризе је да филозофе и салонске политичаре понекад ставља у исти положај.

У природи ове кризе је и да превише људи говори превише, па би нам сасвим сигурно користио неко ко проблему приступа систематично, као што то чини Хабермас у свој новој књизи.

Али, изнад свега, у природи ове кризе је да што дуже траје, постаје све конфузнија. Постаје све теже да пратимо обрте ситуације и да схватимо ко је и за шта крив. И, све време, алтернативе просто нестају, ту пред нашим очима.

Због тога је Хабермас толико љут: на политичаре, "функционалну елиту" и медије. "Да ли сте ви из медија?" - упитао је човека у публици који му се обратио. "Нисте? Баш штета."

Хабермас жели да пошаље поруку. Због тога и седи на овој трибини. Због тога је недавно написао чланак за Франкфуртер алгемајне цајтунг, у којем је европске политичаре оптужио за цинизам и "окретање леђа европским идеалима". Због тога је недавно написао и књигу - "књижицу", како је он сам назива - коју је угледни немачки недељник Die Zeit одмах упоредио са есејом Имануела Канта из 1795. године "Вечити мир: Филозофска скица".

Али, да ли је одговорио на питање којим путем би демократија и капитализам даље требало да се крећу?

Тихи државни удар

"О европском уставу" (Zur Verfassung Europas) је назив његове нове књиге која је, заправо, дугачак есеј у којем Хабермас описује како се суштина наше демократије променила под притиском криза и тржишног лудила.

Хабермас каже да је моћ исклизнула из руку људи и преместила се на тела сумњивог демократског легитимитета, као што је Европски савет. Суштински, сугерише Хабермас, технократе су одавно спровеле тихи државни удар.

"Ангела Меркел и Никола Саркози су, 22. јула 2011. године, постигли нејасан компромис - који је подложан различитим тумачењима - између немачког економског либерализма и француског етатизма", написао је познати филозоф. "Сви знаци указују на то да би обоје желели да федерализам извршних власти, на којем почива Лисабонски уговор, претворе у врховну власт Европског савета, који функционише супротно духу тог споразума".

Систем који су Меркелова и Саркози успоставили током кризе Хабермас описује као "постдемократски". Европски парламент готово да нема никакав утицај. Европска комисија као да је "суспендована", без стварне одговорности за оно што чини. Најважније је, међутим, то што Европски савет, којем је Лисабонским уговором дата централна улога, Хабермас назива "аномалијом". Он Савет види као "владајуће тело које се меша у политику, иако за то није овлашћено".

Он види Европу у којој државама управља тржиште, у којој ЕУ има снажан утицај на формирање нових влада у Италији и Грчкој, и у којој је све оно европско, што он тако страствено брани и воли, једноставно окренуто наглавачке.

Редак феномен

На овом месту би требало поменути да Хабермас није незадовољник, није песимиста нити пророк пропасти - он је дословно непоколебљиви оптимиста, и то је оно што га чини тако ретким феноменом у Немачкој.

Проблем њега као филозофа увек је било то што је деловао помало једнолично јер је, упркос свим великим речима, заправо врло јасан и разумљив. Култивисани бес је преузео од Маркса, оштроуман поглед на модернизам од Фројда, а јасноћу од америчких прагматиста. Увек је био пријатељски настројени појашњавач, рационалиста и антиромантик.

Ипак, његове раније књиге, "Јавно мњење" и "Између чињеница и норми" биле су, наравно, донекле другачије него весела постмодернистичка борба са замишљеним противником, карактеристична за француске филозофе попут Жака Дериде и Жана Бодријара. Поврх тога, друго Хабермасово дело, "Теорија комуникативног делања", крило је замке у његовој теорији "дискурса без принуде" која је, чак и пре открића Фејсбука и Твитера, била веома смела, ако не и наивна.

Хабермас никад није био бацач ножева, као словеначки мислилац Славој Жижек, нити жонглер као немачки филозоф Петер Слотердијк. Никад није правио циркус и увек је био левичар (иако сигурно има оних који се неће сложити са овом констатацијом). Био је на страни студентског покрета док ствари нису постале "превише вруће" за њега. Уживао је у уставним и процедуралним питањима. То је, у основи, до данас остала његова позиција.

Хабермас истински верује у рационалност људи. Он истински верује у старинску, уређену демократију. Он истински верује у јавност која служи општем добру.

То такође објашњава због чега је тако срећно гледао у публику која се те новембарске вечери окупила у Паризу.

Хабермас је прилично висок, дугоног човек. Када је закорачио на позорницу, његово опуштено држање учинило је изгледа готово нехајно. Када је протегао ноге испод стола, изгледало је као да је код куће. Без обзира на то да ли је за катедром или не, ово јесте његова професија: јавна комуникација и размена идеја.

Увек је био ту када је било потребно вратити Немачку на прави пут, другим речима, на његов пут - ка Западу, на пут разума: 1986. године, када су се немачки историчари жестоко спорили око тога како да се Немачка постави према својој улози у Другом светском рату; после уједињења земље 1990. године; током ирачког рата.

Исто је и сада, док седи за столом, у затвореној соби у подруму Гете института у Паризу и говори пред 200 до 250 забринутих, изузетно образованих грађана. Каже да он, теоретичар јавности, нема појма о Фејсбуку и Твитеру - што је изјава која, наравно, звучи застарело, готово апсурдно. Хабермас верује у моћ речи и рационалност дискурса. То је филозофија unplugged.

Док активисти покрета "Окупирај..." одбијају да макар један свој захтев јасно формулишу, Хабермас сасвим јасно и гласно каже због чега и даље види Европу као цивилизацијски пројекат којем се не сме дозволити да пропадне, и због чега је "глобално друштво" не само оствариво, него и неопходно да би се помирили демократија и капитализам.

У супротном, како он то каже, ризикујемо да упаднемо у неку врсту непрекидног ванредног стања - у супротном, државама ће управљати тржишта. "Италија жури да устоличи Монтија" - то је био један од наслова прошле недеље у листу Financial Times Europe.

Са друге стране, они и нису толико различити, live-stream револуционари из покрета "Окупирај..." и филозоф који и даље пише књиге. Реч је, заправо, о подели посла - између аналогног и дигиталног, између дебате и акције. То је играње на терену на којем свако има своје место и није увек јасно ко су добри, а ко лоши момци. Пред нашим очима се постојећа правила преправљају, а улоге се редефинишу.

Демонтирање демократије

"Негде после 2008. године", прича Хабермас уз чашу белог вина, по завршетку дебате, "схватио сам да се процес ширења, интеграције и демократизације не креће унапред аутоматски, сам од себе, схватио сам да је тај процес реверзибилан и да се, први пут у историји ЕУ, заправо суочавамо са демонтажом демократије. Нисам мислио да је то могуће. Стигли смо до раскршћа."

Треба такође рећи: за некога ко је најважнији немачки живи филозоф, он је несхватљиво стрпљив човек.

Испрва је био усхићен што је коначно успео да пронађе новинара којем ће да саопшти колико је згађен начином на који се поједини медији додворавају Меркеловој - колико се гнуша тог опортунистичког савеза са моћницима. Онда је, међутим, благим тоном похвалио медије што су се у протеклих годину дана коначно пробудили и почели да се баве Европом на начин који јасно указује на размере проблема.

"Политичка елита заправо нема интерес да људима објашњава да се важне одлуке доносе у Стразбуру, они се само плаше да не изгубе власт", изговорио је Хабермас, непосредно пре него што га је спопала извесна госпођа која, чинило се, није у потпуности владала собом. Али тако је то у оваквим приликама - тако је то са дискурсом без принуде. "Не разумем сасвим нормативне последице Вашег питања", био је Хабермасов одговор који је госпођу задржао на пристојној удаљености.

Он је, на крају крајева, џентлмен из времена када је елоквенција нешто значила и када су мушкарци носили платнене марамице. Он је дете рата и опстаје, чак и онда када вам се чини да ће, као брод, да се преврне и потоне.

Важно је разумети због чега све што се тиче Европе доживљава лично. Разлог за то је зла Немачка из прошлости и добра Европа сутрашњице, претварање прошлости у будућност, разлог је континент који је некад био разједињен због кривице, а сада због дугова.

Без приговора

У прошлости, постојали су непријатељи; данас, постоје тржишта - тако се може описати овај тренутак у историји, онако како га види Хабермас.

Два дана пре дебате у Гете институту, стајао је препуном, прегрејаном амфитеатру Универзитета Париз Декарт и обраћао се студентима који су изгледали као да би радије успостављали капитализам у Бриселу или Пекингу, него што би провели ноћ у шатору покрета "Окупирај...".

Чим је крочио у просторију, Хабермас је променио редослед седења на позорници и преместио плочице са именима. Затим су микрофони отказали послушност - што је изгледало као елемент комуникативног делања у пракси. Потом је један од присутних професора изговорио бомбастичан увод, што је, изгледа, део академског ритуала у Француској.

Хабермас је све то прихватио без приговора. Ступио је за говорницу и објаснио које су то грешке направљене приликом конструисања Европске уније. Говорио је о недостатку политичког јединства и о "усађеном капитализму", што је термин који користи када описује тржишну економију коју контролишу политичари. Он аморфне бриселске структуре чини опипљивим указујући на њихове противречности и истиче чињеницу да одлуке Европског савета, које утичу на наш свакодневни живот, заправо немају ни легалитет ни легитимитет.

Он, додуше, говори и о могућности коју пружа Лисабонски уговор, а то је стварање уније која је демократичнија и политички ефикаснија. Тако нешто би могло да се изроди из тренутне кризе, каже Хабермас. Он је, на крају крајева, оптимиста.

Онда га је савладала исцрпљеност. Морао је да седне. У просторији је загушљиво и накратко се чинило да неће бити у стању да настави излагање. После испијене чаше воде, поново је устао.

Успротивио се "политичком дефетизму" и почео да, од делова своје анализе, гради позитивну визију Европе. Националну државу је приказао као место где су права грађана боље заштићена, а затим објаснио да се тај принцип може применити на нивоу Европе.

Грађани сведени на посматраче

Хабермас каже да државе немају права, "само људи имају права". Затим предузима последњи корак и народе и грађане Европе поставља на место - у његовим очима они су истински актери историје, а не државе или владе. То су исти они грађани који су тренутно, због начина на који се води политика, сведени на пуке посматраче.

Његова визија изгледа овако: "Грађани сваке државе засебно, који су до сада морали да се помире са тим да су одговорности пресрасподељене и изван државних граница, могу као грађани Европе да усмере свој демократски утицај према владама које тренутно раде у оквиру уставне сиве зоне".

Ово је Хабермасова главна поента и оно што је недостајало визији Европе: формула онога што је погрешно у постојећој конструкцији. Он не види ЕУ као комонвелт држава или као федерацију него, радије, као нешто ново.

Види је као закониту творевину око које су се договорили народи Европе уз сагласност грађана Европе (другим речима, ми са самима собом), у двојној форми, али без влада. То, наравно, Меркелову и Саркозија лишава основе на којој почива њихова моћ, али то је и био Хабермасов циљ.

Онда га је савладао још један талас исцрпљености. Морао је да седне и професор му је донео чашу сока од поморанџе. Хабермас из џепа вади марамицу. Затим устаје и наставља да прича о спасавању "природног станишта старе Европе".

Постоји алтернатива, каже, постоји други начин осим овог полаганог преноса овлашћења које се управо одвија. Медији морају да помогну грађанима да схвате невероватне размере утицаја Европске уније на њихове животе. Политичари ће сигурно схватити какав би терет пао на њихова леђа уколико би Европа пропала. ЕУ мора бити демократизована.

Његово излагање је као његова књига. То није оптужница, иако повремено поприма агресиван тон; то је анализа пропасти европске политике. Хабермас не нуди излаз, не нуди конкретан одговор на питање који би пут демократија и капитализам требало да одаберу.

Неизвесна будућност и упозорења из прошлости

Све што нуди је једина визија коју може да формулише теоретичар устава: "глобално друштво" ће морати да се побрине за све. Усред кризе он и даље види "пример разрађеног концепта уставне сарадње између држава и грађана Европске уније" као најбољи начин да се изгради "глобално грађанско друштво".

Хабермас је, на крају крајева, прагматични оптимиста. Он нам не каже који су то кораци који ће нас одвести од горег ка бољем.

Коначно, оно што му недостаје јесте убедљива прича. То такође повезује Хабермаса са покретом "Окупирај...". Али, без приче нема ни концепта промена.

На крају излагања, овације.

"Уколико европски пројекат пропадне", каже, "поставља се питање колико ће нам времена бити потребно да поново успоставимо неки статус кво. Сетите се немачке револуције из 1848. године: када је пропала, било нам је потребно сто година да поново достигнемо какав-такав ниво демократије".

Неизвесна будућност и упозорења из прошлости - то је оно што нам Хабермас нуди. Садашњост је, бар за сада, недокучива.

Господине генерале, како се развијала ситуација на северу Косова од јула 2011. године до данас?

Догађаји су почели 25. јула, када је косовска влада једнострано покушала да спроведе свој суверенитет и на северу Косова и да успостави поуздан гранични и царински режим на северу Косова. Овај покушај је тамо наишао на отпор становништва, што се и могло очекивати. После тога је постигнут прелазни споразум, након чега је Кфор ставио ситуацију под своју контролу.

Косовска влада је, затим, у сарадњи са Еулексом поново успоставила гранични режим, што је наишло на снажан отпор становништва. То се манифестовало у виду подизања бројних блокада. Од тада Кфор – и Еулекс – у овој области могу само ограничено да испуњавају свој мандат пошто су становници од своје области направили такорећи тврђаву. То је стање које не може трајно да остане тако, зато што води ка трајној подели Косова.

Које стране у позадини вуку конце?

Више фактора потхрањује отпор српског становништва на северу Косова. Свест свих српских грађана и локалних лидера у овој области да припадају Србији, а не држави Косово. То је свест која се није променила за последњих 12 година. Други елемент су структуре привредног криминала које су у последњих 12 година направиле добре послове, свесне да не постоји гранични режим. И ова група има велики интерес у томе да се одржи ситуација која је претходно постојала, а тиме и њихов модел пословања. Они искоришћавају политичку ситуацију и свест становништва, и подржавају и подстичу отпор.

Шта даље са барикадама грађана?

То не могу да кажем. Знам само једно: војска је тешко у стању – Кфор нема ни намеру – да насилно уклони барикаде. Разлог за то јесте у чињеници да је воља народа да пружи отпор толико јака, подржавају је криминалне мреже и влада у Београду, тако да ми полазимо од тога да, ако се уклони једна барикада – средства за то имамо – у најмању руку истом брзином ће настати нове. То тренутно не бисмо могли да спречимо.

Реално, барикаде представљају само физичку препреку. На политичке, менталне препреке у главама људи не може да утиче војска, већ само политика. Ту се пита међународна заједница, ту се пита Београд и влада у Приштини да би се дошло до политичког решења. И то до решења које укључује и људе на северу Косова.

Ако Кфор заиста уклони једну или другу барикаду, онда то има тактичку позадину, рецимо да би се побољшала слобода кретања. Али насилно уклањање свих барикада није крајњи циљ.

Да ли очекујете даљу ескалацију?

До ескалације би могло да дође као последица већег избијања насиља. То се, свакако, неће десити несразмерним поступањем Кфора. До ескалације би могло да дође, ако би влада у Приштини изгубила стрпљење и покушала да спроведе пун ауторитет и на северу Косова. Поврх тога наравно, заинтересовани кругови са севера Косова могли би да изазову ескалацију. То треба спречити.

Ја не гледам на реакцију становништва као на побуну, већ више као на неку врсту генералног штрајка, као револт становништва каквог је већ било у политички развијенијим државама Средње Европе.

Међутим, тренутно се не одвија дијалог владе са људима и одговарајуће обучене полицијске снаге овде не постоје у довољном броју или немају ауторитет да буду ефикасне. То је разлог нашег ангажовања и поред малобројних ангажованих полицајаца Еулекса, ми смо ти који морамо да изађемо на крај са ситуацијом.

Може ли сад уопште да се говори о политичким напорима Приштине и Београда?

У дијалогу у којем посредује ЕУ, а који је прекинут после 25. јула и који се сад наставља, мораће, осим за мања техничка питања, да се нађу и далекосежнија политичка решења. По мојој процени, то тешко да ће утицати на ситуацију на северу Косова наредних недеља и месеци пошто се од Србије, која се до маја 2012. године налази у предизборној кампањи, не може очекивати велики помак.

Мора да дође до дијалога који би водили одговорни људи у Приштини са становништвом на лицу места. Овај дијалог је тек у зачетку и још није донео никакав резултат.

Да ли Кфор не уклања барикаде на северу зато што не расположе довољним снагама за то или зато што то не сме?

Ја немам забрану деловања када је реч о уклањању барикада које су бројне. Али уклањање барикада без тактичког циља не доводи ни до чега, пошто је брзина постављања нових барикада бар исто онаква као и брзина којом Кфор може да уклони барикаде. А уклањање барикада је увек повезано са ризицима по живот. И кажем изричито: мање за војнике Кфора, већ за људе који су на барикадама.

Ови људи нису криминалци, нису ни политичари, већ су они инструментализовани. То су обични, просечни људи који су или за то плаћени, или су чак приморани да буду на барикадама, који као, рецимо, у јавној служби имају избор или да буду на барикадама или да буду отпуштени. Нема смисла јачати одбојан став тих људи тиме што би се барикаде насилно уклониле или се чак ризиковало да буде повређених или убијених, а да иза тога нема разумног смисла.

Немам никакве рестрикције по питању барикада. Али имам своје идеје са каквом сврхом и циљем треба ићи на једну или другу барикаду.

Неке барикаде су, међутим, већ уклоњене. Како је то протекло?

Физичке барикаде нису проблем. Све ове барикаде које су, рецимо, направљене од дрвећа или камиона, земље или шљунка, могу се уклонити средствима која Кфор има. Теже је кад су на овим барикадама људи. Ту у суштини војска мора да поступа као што би то чинила полиција приликом сличних протестних акција.

Сетим се само Горлебена где је свака особа појединачно морала да буде склоњена са барикаде. То је поступак који може да потраје. У међувремену, друга страна има могућност да новим људима повећа број на барикадама, што се и дешава.

Моје начело је да код одређеног броја људи на некој барикади, такав приступ нема смисла зато што се повећава ризик да буде повређених или убијених што је више људи на барикади. Током уклањања неке барикаде, ми, наравно, можемо да користимо несмртоносна средства, као што су, рецимо, бибер-спреј или сузавац. Али становништво је спремно за то. Кад људи на барикадама схвате да Кфор намерава да уклони барикаду, окупе се одговарајуће групе људи који имају заштитне маске.

Војници Кфора некад стоје очи у очи са људима на барикадама. Понекад су војници вербално нападнути. Како реагујете на то?

Наши војници – највећим делом немачко-аустријски батаљон оперативне резерве – досад су се одлично држали. То не важи само за задатке које су испуњавали, већ и за то како су радили у делимично непријатним условима. То важи и за начин опхођења према противницима који, наравно, желе да провоцирају војнике Кфора. То захтева велику дисциплину и моћ расуђивања.

Војници који, у суштини, на првој линији стоје у све горим временским условима, заслужују моје највише признање.

На барикадама нема само до вербалних напада, било је и повређених војника. Да ли сте задовољни садашњим санитетским збрињавањем?

По мом мишљењу, уопште нема разлога за жалбе. Досад нисмо имали проблема са збрињавањем или евакуацијом болесних или рањених војника. У трупама имамо довољно санитетских снага и имамо болницу у Призрену. Осим тога, са Американцима имамо могућност спасавања из ваздуха.

Косовска председница Атифете Јахјага рекла је да Кфор и убудуће треба да се "супротстави екстремистима који желе насиљем да остваре политичке циљеве". Да ли је Кфор тиме инструментализован?

Косовска влада је, наравно, изразила извесна очекивања од међународне заједнице – а тиме и Кфора. Али она мора да схвати да ни Кфор ни Еулекс нису инструмент косовске владе. Ја се оријентишем према мандату по којем Кфор треба да делује. Оријентишем се према начелним директивама које добијам из Брисела и одговарајућих штабова. Никако се не оријентишем према очекивањима владе у Приштини. Најбоље би било да се захтеви из Приштине покривају мандатом и директивама које добијам из Брисела. Али Кфор тиме ни у ком случају није инструментализован од стране Приштине.

Да ли ће Кфор и независно од ситуације на северу 2012. године наставити да смањује своје снаге?

У главном штабу НАТО-а, а и у државама које шаљу своје трупе, од октобра је јасно да се у начелу жељено смањење војника не може одвијати према календару, већ према догађајима. Све док се ситуација не развија позитивно, сви се слажу да сада не може да уследи даље редуковање снага.

Нова процена ситуације у погледу првобитно планираног смањења снага за половину уследиће на пролеће. Онда ће се показати да ли је и у ком обиму могуће смањење снага. То у овом моменту не могу да проценим. Не треба се оријентисати према календару, већ према ситуацији.

Да ли то може да значи и да ће Кфор поново имати више војника?

Не. Мислим да су снаге које сад стоје Кфору на располагању, у принципу довољне за задатак који има. Поред тога, имамо још један резервни батаљон који ће, вероватно, привремено и даље остати у мисији. Други резервни батаљон је у Италији, спреман и расположив. Тренутно нам нису потребне додатне војне снаге.

Мисија на Косову се ретко налази у средишту пажње. Ви сте командант једне заборављене мисије?

Мисија Кфора је доспела у други план због мисије у Авганистану која је захтевнија и где је насиље интензивирано. Као командант Кфора желим да тако и остане. Желео бих да будем командант једне мало приметне мисије, ако мисија поприми позитиван правац. То онда није ништа лоше.

За последњих 12 година, мисија је, у суштини, протекла позитивно. Желим да на северу дође до трајног политичког решења да би се тиме пружила могућност мисији Кфора да опет иде у позитивном смеру.

Да ли је то уједно и Ваша лична жеља за нову 2012. годину?

Желим политичко решење за север Косова које ће задовољити све стране. То је, уосталом, и жеља више од 90 одсто становника Косова. Желим и приближавање Косова и Србије Европи – и када је реч о побољшању економских услова.

Кључне речи: Божић и Нова година. Какви ће бити Божић и Нова година за војнике Кфора? Мирнији?

Ја нисам пророк, наравно. Што се тиче јужног дела, могу да замислим мирне божићне празнике. Додуше, на северу увиђам чињеницу да већина људи тамо припада Српској православној цркви која слави Бадње вече 6. јануара. И не верујем да ће они узети у обзир немачке, односно средњоевропске обичаје.

Наше трупе ће и на Божић морати да се оријентишу према ситуацији каква тада буде постојала на северу.

Човек мора да призна да је Америка "земља неограничених могућности", навео је даље Голдбергер.

У књизи, коју је написао за сународнике у Немачкој, Голдбергер је описао пораст економске суперсиле. Међутим, после више од 100 година, тај опис није одговарајући. Заиста, данас више личи на карикирање него на путопис.

Економија "магичног врта" грчевито се бори, масивна дужничка криза прети да уништи просперитет Американаца, а ниво незапослености је око девет одсто. У Вашингтону постоји и политички застој.

У излозима књижара могу се видети књиге које описују опадање америчке моћи и објашњавају како и зашто је САД "залутао". Поред тога, прошло је много времена од када је амерички председник Барак Обама понудио наду.

Чињеница да у Вашингтону ништа не функционише била је евидентна прекјуче, када је специјално Конгресно тело, такозвани Суперкомитет, саопштило да није дошло до договора који би решио проблем дефицита.

"После месеци напорног рада и интензивних разматрања дошли смо до закључка да неће бити могуће постићи компромис до зацртаног рока", саопштено је из Комитета, састављеног од шест демократа и републиканаца из Представничког дома и Сената.

Суперкомитет, који је формиран у августу, није успео да испуни свој циљ и дође до договора о кресању буџета, којим би требало да се у наредних десет година уштеди 1.200 милијарди долара. Тим мерама треба да буде смањен огромни амерички јавни дуг, који тренутно износи нешто више од 15 хиљада милијарди долара.

Моћ и популарност

Ретко кад је неки конгресмен или сенатор имао толику моћ. Ретко се дешавало и да створе толико лошу слику. Судећи према анкетама, популарност Конгреса опала је за страховитих девет одсто – а анкета је спроведена пре пропасти преговора Суперкомитета.

Према договору странака када су састављале Суперкомитет, уколико не дође до договора, аутоматски се уводе кресања буџета у вредности од поменутих 1.200 милијарди долара. Социјални програми и војни буџет биће највише погођени. Обамин министар одбране Леон Панета већ је рекао да ће се уштеде у војном буџету показати као разарајуће за оружане снаге САД.

Природно, две стране су врло брзо почеле да за пропаст преговора окривљују једна другу. Републиканци оптужују демократе да нису желели да направе велике уштеде у социјалном сектору, као и да су инсистирали на вишим таксама. "Демократе су преговоре виделе као прилику да повећају порезе", каже републикански сенатор и један од чланова Суперкомитета Џон Кил.

Демократе се, пак, жале да су републиканци желели да превише смање социјална давања и да су били против високих пореза. "Заустављени смо због људи који не само да нису желели да повећају порез најбогатијим људима на свету, већ су хтели и да им дају додатну пореску олакшицу", истиче демократски сенатор Џон Кери.

Оптужбе само иду на руку продубљивању кризе поверења између становништва и америчке политичке елите. Обе стране су, наравно, предложиле компромисе, али ниједан није постигнут. Резултат тога је конфронтација уместо договора, али и продужавање застоја који преовладава у Вашингтону.

Позиви на "ремонт" Вашингтона

Сама реч "Вашингтон" постала је псовка у остатку земље. То, наравно, није баш нови феномен. Америчким схватањем слободе, за разлику од европског, увек је преовладавала жеља да се заузда моћ централних власти.

Али сада, ултраконзервативци, какав је покрет Чајанка, доминирају у парламентарној дебати. Они државу виде као непријатеља. Тако су конгресмени Чајанке овог лета замало довели САД пред банкрот. Исход је било формирање суперкомитета.

Да ли то значи да је Америка на рубу системске кризе? Једна ствар је сигурна: људи више немају никакве жеље да позивају на реформу државних институција. После неуспеха суперкомитета, републикански председнички кандидат Рик Пери најавио је да ће "ремонтовати" Вашингтон, за који сматра да се "покварио". Његов план предвиђа "привремени Конгрес", балансиране буџетске амандмане и, гле чуда, огромне пореске олакшице.

Неуспех билатералног комитета значи да изборна кампања почиње. Две странке пребациваће једна другој врућ кромпир, препирати се око тога ко је одговоран за пропаст преговора.

Шта ће се онда десити са мерама борбе против незапослености, а које Конгрес мора да обнови до краја године? Шта ће се десити са пореским олакшицама радницима, које такође истичу крајем године?

Обама ће свим силама кренути против олакшица најбогатијим, које је донео његов претходник Џорџ Буш. Квака је у томе што је Обама те олакшице већ једном продужио, зато што, између осталог, помажу и средњој класи. То републиканци сигурно неће заборавити да помену.

Без пречица

Уколико обе стране процене да би имале више користи od нових разговора, нови покушај за постизање компромиса је врло могућ. Ипак, има времена за договор док аутоматско кресање буџета не почне у јануару 2013. године.

Прво ће, ипак, пробати са конфронтацијом. Одмах након неуспеха Kомитета, републикански лидери тражили су уклањање министарства одбране са листе ресора који потпадају под план аутоматског кресања буџета.

Обама је, међутим, врло брзо одбацио такав потез. "Неки у Конгресу већ покушавају да пониште ове аутоматске мере. Моја порука њима је једноставна: Не", рекао је Обама.

Обећавши да ће уложити вето на сваки покушај укидања аутоматских мера кресања буџета, амерички председник је истакао "да на овоме неће бити никаквих пречица".

Амерички председник је у понедељак присуствовао концерту кантри музике у Белој кући. "Кантри музика нас подсећа да је ово Америка. Ово је место где можеш да успеш ако покушаш", рекао је Обама.

Председник САД, чини се, и даље верује да је Америка земља неограничених могућности.

Једно од његових задатака била је и продаја финансијског производа "свопа" којим је омогућено да се прикрије један део државног дуга, што је омогућило да се "нашминкају" грчки биланси. Затим долази Марио Монти, међународни саветник од 2005. године.

На трећем месту је Лукас Пападемос, који је недавно именован за грчког премијера, а који је од 1994. до 2002. био гувернер грчке Централне банке и у том својству учествовао у фалсификовању рачуна под диригентском палицом "Голдман Сакса". Човек коме је у Грчкој поверена брига о сервисирању дуга је нико други до Петрос Христодулос, некадашњи тржишни дилер "Голдман Сакса".

Други важни играчи који су имали значајан утицај на суноврат евра су Отмар Исинг, бивши председник Бундесбанке и Џим О'Нил, отац концепта БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), акронима за тржишта у успону са великим потенцијалом привредног раста. Бивши председник "Голдман Сакс Интернешенал" који је и даље у администрацији те банке, Ирац Петер Сатерленд, одиграо је кључну улогу у спасавању Ирске.

И на крају, Пол Дејтон, који је провео 22 године у "Голдман Саксу", извршни је директор Организационог комитета Олимпијских игара у Лондону 2012. Он је последњи на овој листи одгорних, јер сви знамо да је спорт, као и пријатељство, ван конкуренције.

Међутим, утицајна мрежа, која је била моћна пре или у време турбуленција финасијске политике 2008, изгубила је свој значај. Заправо, некадашње учешће искусних људи из ондашњег света банкарства у контролисању финасија, постало је не баш корисно за политичаре осетљиве на непопуларност професионалаца из света финасија који се сматрају одговорним за кризу.

"Голдман Сакс", који је лако могао да искаже своје таленте у многим аферама – Грчка, берзанске спекулације против евра, скандал око Абакуса у који је био умешан француски бизнисмен запослен у "Голдман Саксу", Фабрис Тур, јавност је окренуо против себе.

Имати своје људе на многим адресама је корисно, али није више довољно у сложеном и технички узнапредовалом свету финасија и у суочавању с новом генерацијом бизнисмена који имају много мање поштовања према естаблишменту. Европски бизнисмени који су кренули у свет немају више потребе за високим финасијским стилом "Голдман Сакса".

Захтеви да за валоризацијом акционара, транспарентношћу билансних књига и императиви експанзије у иностранству умањују "утицај мреже". Најзад, европски клијенти који су постали све захтевнији када су у питању квалитет и независност пословних саветника, и не само то, траже поштовање етичког минимума.

То је слаба тачка "Голдман Сакса". Јер банка воли да поставља своје људе не допуштајући никада да маске падну. Зато људи који раде за "Голдман Сакс" крију то када дају интервјуе или када су на некој јавној функцији (као што је то био случај са Монтијем коме је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо 2010. поверио да изради студију о јединственом европском тржишту).

Марио Драги када је дошао на положај потпредседника "Голдман Сакса" 2002, није имао ништа са "шминкањем" грчких државних биланса које је банка извршила две године раније.

Он је 2005. дао оставку, годину дане пре него што ће "Голдман Сакс" продати део свог проблематичног финасијског производа "своп" Националној банци Грчке, првој комерцијалној банци у земљи, на чијем челу се тада налазио некадашњи службеник "Голдман Сакса", Петрос Христодулос, који је данас на челу државног органа одговорног за управљање грчким дугом.

"Када сам ступио на власт (2000. године, прим. аут.) у Русији и на Кавказу одигравао се грађански рат, економија је била на ивици пропасти. Конституисали смо Устав као и нове стандарде; за десет година, доходак грађана је вртоглаво порастао, а стопа сиромаштва је умањена. Такав тренд наставиће се упркос потешкоћама", одговорио је одсечно Владимир Путин, који ће се у марту наредне године трећи пут кандидовати за функцију председника, што ће му, готово сигурно, и поћи за руком.

Актуелни председник Дмитриј Медведев требало би да преузме функцију премијера.

"Као и у свакој држави, основне поставке се неће мењати", одговорио је Путин једном америчком експерту који га је, с намером да га испровоцира, питао "по чему ће се Путин број 2 разликовати од Путина број 1".

"Временом, до промена долази на овај или онај начин", узвратио је он. Радије него да говори о демократским тежњама све већег дела руског друштва, он је објаснио да ће узети у обзир "захтеве становништва у погледу информатизације друштва".

Руски премијер сматра да садашњи руководећи систем у Русији нема на чему да завиди, на пример, систему у Великој Британији, где је Тони Блер био принуђен да напусти власт због "телефонског прислушкивања" које се догодило у седишту Лабуристичке странке, после чега је на његово место дошао Гордон Браун.

Владимир Путин се није двоумио да критикује Европу, заглибљену у дуговима, због чега је он изразио своју "дубоку забринутост". "Боље је брзо реаговати како би се грешке отклониле што је могуће пре него ништа не предузимати. То је одговорност европских земаља. Ако оне не предузму одговарајуће мере, доћи ће до економске стагнације, а затим рецесије".

Потребно је веће поверење у интервенције Европске централне банке, као и у Европски фонд за финасијску стабилизацију, како би се побољшала ситуација. Пре два дана, Кремљ је оспорио начин финасирања Фонда.

Његов модел европског политичара је Силвио Берлускони. "Без обзира на његово скандалазно понашање са женама, он је искрен човек који је испунио своје обавезе према Европи и који је донео политичку стабилност својој земљи. Он је један од последњих Мохиканаца у политици", додао је Путин.

Бивши 75-годишњи председник Савета (Брежњев) пример је политичке дуготрајности за Путина који са својих шездесет година није спреман да кормило препусти неком другом.

"Не можете да имате јединствену валуту без економског приближавања и економске интеграције. То је немогуће. Не може се залагати за федерализам и исто време за проширење Европе. То је немогуће. Постоји контрадикција. Сада нас има 27. Очигледно је да ћемо морати да се отворимо према Балкану. Биће нас 32, 33 или 34. Верујем да нико не мисли да је федерализам - тотална интеграција - могућ са 33, 34, 35 земаља."

"Дакле, шта да радимо? Почнимо од тога да је, искрено, заједничка валута изванредна идеја, али је било чудно реализовати је, а да не поставимо питање управљања њом и да не поставимо питање економске конвергенције. Искрено, лепо је имати визију, али има детаља који недостају: створили смо валуту, али смо задржали фискалне системе и економске системе који не само што нису били међусобно блиски, већ су се разилазили."

"И не само што смо створили јединствену валуту без конвергенције, већ смо настојали да поништимо правила договора. То не може да функционише. Неће бити јединствене валуте без веће економске интеграције и конвергенције. То је извесно. И ми се крећемо у том правцу. Морају ли да постоје иста правила за 27? Не. Апсолутно не. На крају, јасно је, постојаће две европске брзине: једна брзина ка већој интеграцији у еврозони и брзина која је конфедерална у Европској унији", објашњава Саркози.

На први поглед, ова изјава је запрепашћујуће очигледна. Еврозона мора да се интегрише да би спасла себе саму; то кажу чак и Британци. А међу десет чланица ЕУ које не припадају еврозони налазе се Британија и Данска, које немају намеру да се придруже заједничкој валути. Европска унија је у извесном смислу састављена не од две, већ од мноштва брзина.

Сетите се само 25 чланица шенгенске зоне за путовања без пасоша (искључујући Британију, али укључујући неке земље које нису чланице ЕУ) или 25 држава које настоје да формирају систем заједничког патента (укључујући Британију, али без Италије и Шпаније).

Али, Саркозијеви коментари су забрињавајући, јер, како се може посумњати, он жели да створи ексклузивистичку, протекционистичку еврозону која настоји да се одвоји од остатка Европске уније. Током дискусије у Стразбуру, на пример, стиче се утисак да је Саркози сугерисао да су европске недаће - задуженост и висока стопа незапослености - грешка друштвеног, еколошког и монетарног "дампинга" од стране земаља у развоју које воде "агресивне" трговинске политике.

Да бисмо имали већи увид у Саркозијево размишљање о Европи, требало би да погледамо интервју који је дао неколико дана раније, на крају маратонског самита у Бриселу крајем октобра: "Мислим да не постоји довољна економска интеграција у еврозони са 17 чланица и Европској унији са 27".

Другим речима, Француска, или у сваком случају Саркози, изгледа да није преболела своју срџбу према проширењу ЕУ. Европска унија са 27 чланица је сувише велика да би Француска господарила над осталима и сувише либерална у економском смислу за протекционистичке склоности Француске. Одатле и Саркозијева жудња за малом, угоднијом, "федералистичком" еврозоном.

То се поклапа са идејом о језгру Европе коју су 1994. године промовисали Карл Ламерс и Волфганг Шојбле, садашњи немачки министар финансија. Интригантно је то што је ово први пут да је Саркози, својевремено скептик према европским интеграцијама, јавно говорио о "федерализму", мада је незванично дао сличан коментар пред европским лидерима у марту. Тај коментар одражава ставове Саркозијевог социјалистичког претходника Франсоа Митерана.

Чинило се да су такве идеје убијене великим проширењем Европске уније на исток 2004. године и одбацивањем новог устава ЕУ од стране француских гласача 2005. године. Али дужничка криза еврозоне оживаљава ове старе снове.

Али каква врста федерализма? Саркози вероватно жели да створи еврозону по узору на Француску са моћи концентрисаној у рукама лидера где ће доминирати дуо "Меркози" (Ангела Меркел и Никола Саркози). Немачка, нема сумње, жели реплику свог властитог федералног система са строгим правилима и моћним независним институцијама које ограничавају политичаре.

Ако еврозона преживи кризу - а слабљење италијанских обвезница на тржиштима указује да то постаје све теже - то ће, једноставно, изискивати дубоку реформу европских уговора.

Ако се поступи исправно, тако што би еврозона била отворена за земље које желе да јој се придруже (попут Пољске) и тако што би се продубило јединствено тржиште за оне који не желе (попут Британије), стварање флексибилније Европске уније са варијабилном геометријом могло би да ублажи многе постојеће тензије. Даље проширење више не треба да буде толико неуралгично; даља интеграција не треба да буде наметана онима који је не желе.

Али ако се поступи погрешно, како неки страхују да би Саркози урадио, то ће бити рецепт за распад Европе. Не Европа у две брзине, већ две засебне Европе. Први корак ка интеграцији, идеја о одржавању редовних самита лидера 17 чланица еврозоне већ је изазвао прва трвења са Британијом. Ове недеље, било је нових размимоилажења када су, током самита министара финансија еврозоне у Бриселу, њихове колеге из десет чланица ван еврозоне организовале сопствену засебну вечеру у оближњем хотелу.

Све ово забрињава Европску комисију, цивилну службу ЕУ и чувара њених споразума. Говорећи у Берлину 9. новембра, њен комесар Жозе Мануел Барозо изрекао је нешто што би било директан укор Саркозију.

"Комисија поздравља и инсистира - заправо, ми то тражимо већ дуго времена - на дубљој интеграцији политике и управљања унутар еврозоне. Таква интеграција и конвергенција су једини начин да се побољша дисциплина и обезбеди будућа одрживост евра. Другим речима, морамо да завршимо незавршени посао из Мастрихта - да употпунимо монетарну унију са заиста економском унијом."

"Али стабилност и дисциплина морају, такође, да иду руку под руку са растом. А јединствено тржиште је наше најбоље средство за подстицање раста."

"Дозволите ми да будем јасан - располућена Унија неће функционисати. То важи за Унију са различитим деловима које повезују супротстављени циљеви; Унију са интегрисаним језгром, али са лабавом периферијом; Унију којом доминира нездрава равнотежа моћи или било каква врста директоријума. Све то је неодрживо и неће функционисати на дуге стазе, јер ће довести у питање фундаментални, рекао бих свети принцип - принцип правде, принцип поштовања једнакости, принцип поштовања владавине права. А ми се налазимо у Унији утемељеној на поштовању владавине права, а не на некој моћи или сили."

"Било би апсурдно ако само језгро нашег пројекта - а економска и монетарна унија отелотворена у еврозони јесте језгро нашег пројекта - дакле, кажем да би било апсурдно ако би се ово језгро третирало као нека врста 'изласка' из Европске уније као целине", каже Барозо.

Саркозијеве речи изгледа да су привукле пажњу Јошке Фишера, високог функционера немачких Зелених и бившег министра спољних послова, који је изјавио да је Европска унија са 27 чланица постала сувише гломазна.

"Једноставно, заборавимо на Европску унију са 27 чланица - нажалост. Никако не видим како ће ових 27 држава смислити било какве значајне реформе", изјавио је Фишер за немачки недељник Цајт. И заиста, неки мисле да би сама еврозона могла да буде мања од 17 чланица (Грчка би ускоро могла да банкротира и напусти евро).

Говор који сада сви очекују јесте говор Ангеле Меркел. Канцеларка жели да измени европске уговоре и 9. новембра она је позвала на "пробој ка новој Европи". Али каква би то Европа требало да буде углавном је остало недоречено.

У октобру 2011. године други европски финансијер запутио се у Пекинг. Али Клаус Реглинг, челник Европске финансијске институције за стабилност, овај пут није отишао у Кину за задатком да је финансира. Тамо је са задатком да позајми, тражећи од Кине да спасе Европу економске катастрофе.

У само једном веку Кина је од празне финансијске корпе прешла пут до светског банкара, док је Европа прошла исти пут, али у другом правцу. Како се десио један од највећих преокрета у историји и, што је још важније, шта то значи?

Прича почиње 1600. године, када је Кина била најбогатија нација на свету и Европљани су, у жаркој жељи да са њом тргују, градили нове врсте бродова. Хиљадама година Атлански океан представљао је баријеру која је одсецала Европу од остатка света, али нови европски бродови скратили су океан и претворили га у комерцијалан трговачки пут.

До 1700. године, ресурси са америчких континената хранили су европски привредни полет, а до 1800. године богатство Старог континента сустигло је кинеско.

Пароброди су почетком века још више прекратили време путовања преко Атланског океана, а пруге и телеграф су у потпуности смањили пространства америчких равница. Упоредо са тиме, Америка је почела да потискује Европу са врха економске лествице.

Почетком миленијума контејнерски бродови, млазни авиони и Интернет смањили су читав свет још више, па је и Пацифик постао трговачки аутопут. Све је то укључило Источну Азију у глобалну економију, па се Јапан, праћен Јужном Корејом и Тајваном, а сада и Кином, попео на лествицу одмах иза Америке и Европе.

Ипак, преостаје им још дугачак пут да пређу. Просечни Британац и Американац зарађује десет пута више него просечан Кинез. Али најмногољунија земља света их сустиже.

Па зашто Кина 2011. године позајмљује Европи паре? Вероватно из истог разлога због којег је Европа позајмила 1911. године – да би одржала тржиште стабилним. Европска унија је највећи кинески трговински партнер и Пекингу је потребно да Европљани задрже куповну моћ, како би имали где да пласирају своју робу.

Међутим, када су Европљани, пре 100 година, позајмљивали паре Кини добили су много више од стабилног тржишта – контролу над кинеском економијом и политиком. Још од античког Рима велике силе су се, како би покориле противнике, више уздале у финансијску него у војну силу.

Да ли слање Клауса Реглинга у Пекинг значи да Европа потписује своју смрт? И на ово питање одговор можемо наћи уколико се вратимо у прошлост.

У 2011. години навикли смо да читамо у новинама да је Кина корумпирани економски џин који манипулише својом монетом и намешта тржишта како би сустигла Запад. Пре тачно 100 година, британске новине су износиле су исте оптужбе против САД. И били су у праву. Пет деценија касније, Америка је покорила светска тржишта, а европска царства су нестала.

Катастрофа за Европу или не? У 2011. години, просечни Европљанин живи 30 година дуже него 1911. године и зарађује пет пута више. Стари континент је далеко слободнији него што је био пре једног века и није било ниједног великог рата већ 66 година. Узимајући све то у обзир, губљење титуле првог места на светској економској сцени и развијање зависности од америчког капитала била је прилично добра погодба за Европу 20. века.

Лењост и тромост

Да ли ће зависност од кинеског капитала бити једнако добра за Европу 21. века?

Нико не зна засигурно, али ситуација никако није охрабрујућа. Прошле недеље, председник извршног одбора највећег државног инвестиционог фонда Ђин Ликун рекао је да ће Пекинг позајмити Европи паре тек када ЕУ потпуно "испразни џепове".

"Невоље које су задесиле европске земље искључиво су се десиле због нагомиланих проблема истрошеног друштва благостања. Раднички закони подстакли су људе на лењост и тромост, пре него на напоран рад", рекао је Ђин.

Постоји могућност да ће Европи много теже да падне кинеска економска хегемонија него америчка.

Шта онда Европа треба да уради? Историја нас поново саветује и даје потенцијални одговор. Наиме, око 1861. године, Кина и Јапан подлегле су под притиском западне војне моћи и капитала. Ништа што су те две азијске земље могле да ураде не би спречило раст богаства и моћи Запада. Међутим, њихове реакције, потпуно супротне једна од друге, условиле су развој даљих догађаја. Једна је доживела процват, друга катастрофу.

Кинески владари задуживали су се шаком и капом, проћердали паре и упали у клопку задужености и зависности. Јапански владари, пак, нису журили. Штедели су и сакупили огромне количине домаћег капитала и сами финансирали индустријску револуцију. До 1911. године, Јапан је постао једна од највећих светских привредних и војних сила, док је Кина била азијски болесник.

Век и по касније, Европска унија је суочена са истим избором. Ништа што учини не може да спречи раст богаства и моћи Истока, који ће у наредних 100 година бити светски економски покретач, али начин на који ће реаговати веома је важан.

Требало би да Европа изабере јапански пут. Ограничавање и решавање кризе коштаће хиљаде милијарди евра и захтеваће велико одрицање. Са друге стране, алтернатива и стављање европске будућности под хипотеку са кинеским позајмицама могла би да се покаже далеко гором.

Један од највећих неуспеха Вашингтона јесте Балкан који нема никакав геополитички значај за Европу и требало је да буде препуштен европским чланицама НАТО-а. Ако су они, као што је говорио Ото фон Бизмарк, сматрали да Балкан није вредан костију ниједног померанског војника, онда Америка свакако није имала разлоге да се тамо меша.

Ипак, пре нешто више од десет година, Вашингтон је бомбардовао Србију која нити је напала, нити је претила било којој чланици НАТО-а. Западне нације, које су вековима водиле огорчене борбе на саму помисао сецесије, кренуле су у рат како би подржале независност територије Косова.

Статус Косова, историјски српског, али са већинским албанским становништвом, остаје нерешен. Београд одбија да прихвати ампутацију 15 одсто своје територије, Русија блокира улазак Косова у Уједињене нације, а већина земаља света, укључујући пет чланица Европске уније, одбија да призна независност Косова. Недавно је избило насиље на северу Косова, где српска већина остаје лојална Београду.

Нажалост, међународне снаге, како Кфор под командом НАТО-а, тако и европска цивилна мисија Еулекс, наставили су политику Запада "Срби увек губе".

Када се пре две деценије распадала Југославија којом су доминирали Срби, немачка влада је тај процес убрзала преурањеним признавањем одметничких република Словеније и Хрватске.

Авај, признање без гаранције за велику српску заједницу у Хрватској довело је до крвавог рата када су Срби хтели да се отцепе од Хрватске. Резултат је био сукоб у којем је Америка подржала хрватску већину и обучавала хрватску војску која је починила ратне злочине и етничко чишћење великог обима.

Запад жмури на једно око

Вашингтон је, такође, употребио ваздушну силу да одржи на окупу Босну којом доминирају Муслимани, упркос жељи Срба и Хрвата да се отцепе од ње. Та вештачка земља и даље остаје европски протекторат, којим влада високи представник чији је главни посао да угуши сваки став народа који је супротан вољи његових господара у Бриселу.

Савезничке симпатије према онима који су желели да избегну територије са српском већином наставиле су се према Македонији, Црној Гори и Косову. Неоспорно је да је Милошевићева владавина била сурова, али је почињено више него довољно злочина да би они били тек тако занемарени. Запад је константно жмурио на једно око када су Србе убијали и расељавали.

То нигде није било тако очигледно као на Косову. Иако су америчке дипломате назвале Ослободилачку војску Косов, која је касније осумњичена за продају органа српских затвореника "терористима", савезници су потиснули сваку гадљивост и позајмили побуњеницима своје ваздухопловство бомбардујући и убијајући стотине и хиљаде српских цивила, вероватно исто онолико колико је настрадало Албанаца током две године герилског ратовања пре интервенције НАТО-а.

Албанска већина тада је применила некадашњу српску бруталност протеравши четврт милиона Срба, Рома и неалбанских муслимана. Почетком године, Парламентарна скупштина Савета Европе признала је да је савезничка интервенција "довела до бројних кршења људских права и није пружила трајна решења за суштинске проблеме".

Назови земља и паралелне структуре

Потом су уследиле године застоја, крунисане неуспелим преговорима у којима су савезници одлучили да Косово мора да буде независно, а једино о чему се може разговарати јесу детаљи српске капитулације. Одбијање Београда да попусти критиковано је као опструкција и Косово је 2008. године прогласило независност.

Назови земља добила је лоше оцене на међународној сцени, а Савет Европе напао је њеног премијера да предводи организацију "налик мафијашкој". Није изненађење то што Срби који живе у Косовској Митровици, северно од Ибра, не желе да буду део државе са већинским албанским становништвом. Они су задржали паралелне структуре повезане са Србијом и настаљају да се супротстављају власти у Приштини.

Вашингтон и Брисел остају тврдоглави. Запад је одредио границе Косова. Од Срба се очекује да раде оно што им се каже и да се препусте милости оних који су оптужени за трговину људским органима и сакаћење српских затвореника због профита. Шта ако су неки од људи који су на власти у Приштини исти они који су као герилци убијали Србе? Или исти они људи који су 2004. године подстакли други круг насиља над прогоњеним мањинским становништвом.

Немачка канцеларка Ангела Меркел недавно је одржала предавање Београду о неопходности да призна Косово, ако жели да уђе у Европску унију. Иако пет чланица ЕУ одбија да призна Косово, канцеларка Меркел инсистира да Србија потпише своје сопствено распарчавање како би добила место у Бриселу.

Готово исто толико категорична је била и Европска комисија која је објавила нови извештај закључивши да ће "Србија бити у позицији да у средњорочном периоду преузме обавезе чланства".

Међутим, ту постоји једно важно "али". Београд треба да сарађује "активно са Еулексом како би Еулекс могао да обавља своје задатке у свим деловима Косова". Комисија је додала: "Све снаге треба да одиграју своју улогу у смањивању тензија на северу Косова и омогуће слободу кретања људи и робе". То значи предавање српског севера Косова у руке владе коју они никада нису прихватили.

Статус Косова је недавно добио на хитности. Београд је 2008. године ставио ембарго на увоз робе са Косова. Овог лета, косовска влада је одлучила да се освети забранивши увоз српских производа, чак и на север. То је подразумевало ширење власти Приштине на границу Србије и Косова како би се онемогућила српско-српска трговина. Тамошњи Срби одговорили су постављањем барикада, а предложили да ће их уклонити ако Кфор и Еулекс престану да превозе косовске царинске службенике на север.

То је био разуман захтев. Бивши амерички дипломата Џерард Галучи напомиње да је мандат Кфора мировна мисија, а не политика. Кфор "треба да спречи безбедносне проблеме и обузда или поништи провокације као што су политички трикови Приштине". Али сада је мисија НАТО-а, погрешно названа мировном, "иступила из мандата Савета безбедности УН одлуком да спроведе захтеве институција у Приштини", објашњава Галучи.

Кфор тврди да он, једноставно, жели да унапреди "безусловну слободу кретања", али оно што је заиста мислио јесте наметање владавине Албанаца над Србима. Заправо, неки западни званичници надали су се да ће решити проблем на другачији начин.

Један бивши командант Кфора, француски генерал-пуковник Гзавије де Марњак, истакао је да су у просеку Албанци млађи од Срба тако да ће "бити нека врста биолошког краја овдашњим проблемима јер, знате, један од народа ће једноставно нестати".

Међутим, то значи чекање. Да би убрзао процес, Кфор је бацио сузавац и бибер-спреј на српске демонстранте претворивши се у де факто безбедносне снаге Приштине.

Пат позиција на северу Косова

Али Срби су одбили да се повуку и барикаде су остале. Резултат је пат позиција. "Нећемо одступити од наших легитимних напора да контролишемо читаву нашу територију", изјавио је Бајрам Реџепи, министар унутрашњих послова Косова. "Хоћемо да будемо део Србије – ништа више и ништа мање", каже Драгиша Миловић, председник српске општине Звечан.

Одговор су преговори, озбиљни разговори без унапред одређеног исхода. Очигледан договор био би да Косово препусти Србији области већински насељене Србима у замену за признавање Косова од стране Београда. Корист од окончања хладног рата између Србије и Косова је очигледна.

Чак и ако Запад остане привржен независности Косова, нема разлога да подржи најесктремније територијалне амбиције Приштине. Ако је самоопредељење добро за Албанце, такође је добро и за Србе.

Наравно, креатори данашњег геополитичког хаоса згражавају се над сваким предлогом да се  њихов изум поправи. Такви поступци, како тврде Мортон Абрамовиц из фондације "Сенчури" и Џејмс Хупер из Групације за јавно међународно право и политику, "искушавају судбину и маме на ново насиље отварајући врата отцепљења етничким заједницама у Србији". Исти принцип, буне се они, односио би се и на Босну где би и Срби и Хрвати радије напустили вештачку државу наметнуту споља.

Међутим, мало је касно да се брине о "поделама на етничкој основи". На крају крајева, таква је била америчка и европска срачуната политика деведесетих година: Хрвати, Словенци, босански Муслимани, Македонци, Црногорци и косовски Албанци добили су своје државе; пажња није поклоњена ни већој савезној држави без разних мањина, нити мањинама унутар државе. Нико није много размишљао о преседану, у Европи или било где другде.

Штавише, године инсистирања Вашингтона и Брисела да неуки локалци ућуте и раде шта им се каже су се изјаловиле. Докле год савезници настоје да наметну нереална решења, очувају вештачке државе и одрже подељена друштва, регион ће бити нестабилан.

Како је истакао мој колега Тед Гален Карпентер са Института "Кејто", проблем је у томе што владама и државама које је Запад промовисао недостаје легитимитет у великим деловима њиховог становништва. Помирење ће бити далеко докле год странци инсистирају на друштвеном ангажману не уважавајући локалне посебности. Политика изнуђеног заједничког живота изнедриће мржњу и, на крају, насиље.

У сваком случају, Америка нема разлога да буде увучена у тај сукоб. Вашингтон не мора да бира између супротстављених етничких заједница на Балкану. Све су оне демонстрирале ксенофобични национализам. Све су потчињавале мањине у својој средини истовремено инсистирајући на томе да се њихова права поштују. Ако су српске снаге починиле више злочина, то је углавном због тога што су имале више прилика да то ураде.

Сједињене Америчке Државе треба да омогуће Бриселу, Берлину, Паризу и другима да преузму проблем. Како је Карпентер приметио, шира порука Европљанима треба да гласи: "Немојте ни да помислите да зовете Вашингтон да вас спасава из ваших будалаштина, поготово након што сте одбацили последњу најбољу шансу за мирним, непристрасним решењем косовског проблема".

Интервенисање на Балкану је одувек било грешка. С обзиром на то да су Сједињене Америчке Државе преокупиране на другим местима, време је да се објави да је овај регион европска одговорност.

(Опрема текста је редакцијска)

Некада су амерички званичници говорили ми само циљамо "командне и контролне центре", а не конкретне појединце, као када је био лов на Садама Хусеина током рата у Персијском заливу 1991. године или потрага за Гадафијем 1986. године. Сада се више нико не труди да се претвара. Успешне убилачке мисије, било од стране елитних специјалних снага или беспилотних летелица којима се управља из далека, отворено се прослављају.

Јасно је да је осећање које преовладава код наших лидера оно да елиминисање непријатељских лидера има користан ефекат. Због тога су у нашим недавним ратовима Сједињене Државе потрагу за "високовреднованим метама" (HVT), главним циљем такозваног организованог напада на људе, учиниле приоритетом. "Мисија вода је да убије или зароби HVТ", сећа се Мет Кук, наредник у 101. Ваздушнодесантном пуку стационираном у северном Ираку 2005. године. "То је све што ми радимо", каже он.

Према једној студији Америчке стратешке команде, наша војска је до 2008. године била ангажована у 285 програма организованог напада на људе. Дакле, сада када су атентати званично оруђе америчке спољне политике, заједно са трговинским ембаргом и прекоморском помоћи, стигао је тренутак за отворену расправу да ли су атентати заиста ефикасни.

Изненађење за неке, али докази базирани на конкретним бројкама недвосмислено показују да је одговор "не".

Подаци су добијени из једне студије спроведене у Ираку током кампање повећања броја војника 2007-08. године која је омогућила САД да прогласе победу и окончају рат. Кључ је био интензиван и немилосрдан лов на кључне појединце из "мреже ИЕД" која је организовала нападе на америчке војнике бомбама кућне израде. Узрок и последица - што више мртвих вођа то мање бомби - чинили су се толико очигледним да се нико није ни трудио да их проверава.

Међутим, почетком 2008. године Рекс Риволо, аналитичар при Оперативно-обавештајном центру за борбу против ИЕД напада при америчком штабу у Багдаду, известио је своје надређене о суровој реалности ове кампање.

Имајући приступ свим информацијама у вези са америчким војним операцијама у Ираку, он је утврдио око 200 успешних мисија у којима су елиминисани кључни људи из мреже ИЕД. Потом се позабавио извештајима о потоњим бомбашким нападима у зони дејства убијеног побуњеничког вође. Резултати су били јасни: напади ИЕД су се интензивирали, одмах и драстично. Недељу дана после убиства инциденти у пречнику од пет километара од куће убијеног лидера повећали би се у просеку за 20 одсто.

Зашто се, с обзиром на мртвог команданта, непријатељ борио са тако снажном виталношћу? Елиминисани непријатељски команданти, како откривају обавештајни подаци, готово одмах би били замењени, обично у року од 24 сата. "Нови момак ће још жешће радити. Он мора да се докаже, наметне свој ауторитет. Можда се стари момак улењио, није толико радио на постављању ИЕД. Свежа крв ствара разлику", каже Риволо.

Овако изложене, ове последице се могу чинити очигледним, али Риволова студија, колико ја знам, једина је да је неко са приступом важним подацима размотрио последице наше главне стратегије о националној безбедности на систематичан начин.

Међутим, чак и у тренутку док је он подносио своје закључке, иста стратегија је извезена у Авганистан у још већем обиму. Све чешћи ноћни напади специјалних снага су заиста имали успеха у убијању великог проба побуњеничких команданата (заједно са бројни цивилима), али последице су биле редвидљиве.

"Раније сам могао да идем да разговарам са локалним талибанским командантима", рекао ми је један новинар који већ дуго живи у Авганистану, "али они су сада сви мртви. Они који су их заменили много су опаснији. Они више не желе ни са ким да разговарају".

Невладине организације шаљу сличне извештаје да ново талибанско руководство не показује вољу да дозволи слободан пролаз хуманитарним радницима, а што су њихови убијени претходници дозвољавали. Ни у Авганистану ни у Пакистану, где су високовредноване мете одговорност растуће бирократије ЦИА у виду беспилотних летелица-убица, нема показатеља да су се капацитети непријатељске војске смањили.

Како каже Метју Хох, спољнополитички званичник који је дао оставку у знак протеста због узалудности рата у Авганистану, недавно ми је рекао: "Рат ствара тло за нежељене последице".

Председник Обама би требало да размисли о томе.

Већ извесно време нису имали прилику да ураде тако нешто. Током последњих годину и по дана, ова некада поносна земља је, практично, под међународном управом. Грчка де факто више није суверена земља.

Најважнији задатак владе био је да програме штедње и структурних реформи провлачи кроз парламент и да их потом спроводи. То је била веома строга директива Тројке – Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда. Да то није урађено, помоћ би била ускраћена, а земља би банкротирала.

Чињеница да више нисте господар сопствених финансија, да морате да молите за новац и да сте спремни да учините готово било шта да бисте га добили – веома је понижавајућа за земље које су остале без новца и за њихов осиромашени народ. То рањава душу, подгрева гнев и ствара очај. Свест о томе да сте у великој мери сами криви за насталу кризу, само погоршава ситуацију.

То што грчки премијер Јоргос Папандреу жели да народ пита за мишљење пре доношења одлуке о финансијском реструктурирању земље изгледа као очајнички потез, у складу са драматичним принципом "починити самоубиство у страху од смрти". Гласачи ће одлучити да ли одлуку донету у Бриселу треба подржати или то није потребно.

На последњем самиту од, чини се, бесконачног низа европских самита о спасавању Грчке одлучено је да приватни инвеститори отпишу половину грчког дуга. Наиме, од 300 милијарди евра државног дуга, око 200 милијарди су потраживања банака, осигуравајућих компанија и фондова, па ће Грчка бити растерећена доброг дела кредитног бремена.

Три добра разлога за Папандреуову одлуку

Без обзира на то како ће референдумско питање на крају бити срочено, Грци ће, заправо, одлучивати о томе да ли ће њихова земља остати у еврозони или ће се одрећи заједничке валуте. Влада би грађанима могла да постави врло директно питање: "Да ли желите да наставите да користите евро или да се вратите на употребу драхме?"

Како је Папандреу могао то да учини? Жели да пита за мишљење исти онај народ који се побунио против његове политике! Сасвим је извесно какав ће исход бити! То су биле прве реакције када је грчки премијер објавио одлуку о расписивању референдума.

Реакције су сасвим разумљиве, јер је до сада највећи страх осталих чланица еврозоне био да ће Грчка рећи "збогом" заједничкој валути. Формула за европску апокалипсу изгледа отприлике овако: прво одустаје Грчка, затим "падају" Португал и Шпанија, а онда Италија заједничку валуту гура преко ивице у провалију. Уколико буду имали среће, опстаће мини-еврозона на северу континента.

Без сумње, то је сасвим реална опасност, уколико Грци кажу "не" одлуци која је донета у Бриселу. Папандреу игра на све или ништа. Ипак, његова одлука је исправна из неколико разлога.

Прво, премијеру је потребно непосредно одобрење грађана за даље поступке. Изабран је пре него што је дужничка криза ескалирала и његова влада сада мора да предузме драстичне кораке. У Грчкој се, за разлику од Немачке, политичке партије не споре због неочекиваног вишка у државној каси, висине путарина или затварања неколико војних база. Не, реч је о бруталној сечи јавне потрошње, до сада невиђеној у развијеним земљама. Када би немачки министар финансија морао да среже буџет тако немилосрдно као његов грчки колега, морао би, пропорционално гледано, да смањи трошкове за чак 100 милијарди евра за само једну годину.

Друго, у Грчкој је – "опозиција" једнако "опструкција". Ни после годину и по дана партије нису успеле да схвате да земља не може себи да приушти никакве политичке лакрдије. Међутим, уз директну подршку народа, постоји нада да ће опозиција да се призове памети. У најмању руку, мораће да се изјасне о томе како замишљају будућност земље.

Треће, у Грчкој се ствари крећу низбрдо. Готово сви грађани су жртве мера штедње, многи су очајни и због тога штрајкују. Али, када и они који сада раде остану без посла, економија ће бити још жешће погођена. Циклус пропадања се наставља. Тада ће бити потребне нове, још строже мере, и тако у недоглед. Међутим, уколико већина грађана на референдуму призна да им је понуђен пут за излазак из кризе, ова ужасна ситуација биће највероватније окончана. Не би више постојали легитимни разлози за штрајкове.

Охрабрујућа искуства

Постоје наговештаји да ће Грци подржати свог лидера кад све карте буду на столу и да неће одбацити директиве из Брисела. Већина народа у Грчкој верује да мора да постоји излаз из ове збрке која траје читаву деценију. Многи су опхрвани ритмом промена, али већина њих заправо није вољна да им се супротстави.

Искуства из других земаља еврозоне су охрабрујућа. Дужничка криза већ је срушила неке владе - на пример у Португалу и Ирској. Али, неке од партија које су потом дошле на власт, освојиле су већину на изборима иако су најављивале још оштрије мере штедње.

До одржавања референдума у Грчкој водиће се жестока дебата о две опције: сурова рехабилитација у оквиру еврозоне или банкрот државе уз поновно увођење драхме.

То ће показати да Грци, заправо, не бирају између раја и пакла. Оба пута биће тешка и исцрпљујућа. Сваки грађанин за себе мораће да одлучи у шта верује, који је од два пута бољи. Мораће да размотре и могућност да би, одрицањем од заједничке валуте, ризиковали да изгубе новац којим располажу, јер њихова уштеђевина, уколико се врате на драхму, неће вредети ништа.

Али, бар ће сваки Грк добити прилику да одлучује и неће моћи више да се жали на то што влада попушта пред захтевима из иностранства. И, чак и ако Грци на крају кажу „не", па се оствари најгори сценарио и земља напусти еврозону, могуће последице сада се чине мање опасним него што је то изгледало пре годину дана.

Основни проблем у вези са повратком на националну валуту јесте тај што би драхма била драстично девалвирана. С обзиром на то да би државни дуг и даље био у еврима, влада би морала да потроши још више драхми да би сервисирала обавезе према повериоцима. Држава би убрзо банкротирала.

Због тога би, вероватно, кредитори морали да се одрекну још већег дела потраживања. Коначно, већи део грчког дуга контролисале би Европска централна банка и друге земље еврозоне. Чак и ако Грчка остане у еврозони, постоји могућност да кредитори буду на још већем губитку. Али то би се десило знатно касније.

Чини се да ризик да се "зараза" прошири на друге европске земље више није тако висок. Ниједна земља еврозоне није у тако лошем стању као Грчка. Изгледа да су тога сада свесни сви играчи на финансијском тржишту.

Не прича се ни о изборима у Тунису, ни о новом "наследнику" који се појавио у Саудијској Арабији. Међутим, сва пажња усмерена је ка Ираку и недавној одлуци председника Обаме.

Барак Обама никад није покушао да оправда рат свог претходника у Ираку, па се повлачење из Ирака може протумачити као добар потез његове администрације и обећање које је по сваку цену желео да испуни, а кога се, какве ли случајности, председник сетио управо сад, када је у Чикагу поново покренуо своју изборну машину.

До краја године из Ирака ће се повући и вратити кући последњи део великог америчког контингента, а у Ираку ће остати само 150 људи са задатком да штите велики комплекс у коме је смештена Америчка амбасада.

Сви ће бити враћени кући, уз изговор да ирачка влада није прихватила да обезбеди имунитет америчким војницима током њиховог боравка у земљи.

Међутим, Обама је желео да се што пре повуче из Ирака и обрадује демократску базу, па се самим тим и није нарочито трудио да постигне договор са ирачком владом. Адвокати Стејт департмента инсистирали су да се о питању имунитета изјасни ирачки парламент, иако је председник могао да покуша да на посредан начин постигне компромис, јер је у претходним случајевима био веома успешан у томе.

Преговарањем би вероватно успео да у Ираку задржи неких десет хиљада америчких војника неопходних за антитерористичке операције и подршку ирачким војним снагама у операцијама одржавања мира, на пример на усијаној унутрашњој граници у курдској области.

Бела кућа је показала да јој је стало до суверенитета Ирака, да није желела да напусти савезнике, али ни да остане заувек у земљи. Међутим, о тајмингу повлачења из Ирака одлучено је у Чикагу, а не у Вашингтону.

Председник је имао мало времена и није размишљао о последицама своје одлуке. Mеђутим последице су, и поред свих уверавања државне секретарке Хилари Клинтон, горе него што је мислио.

Након рата који је веома много коштао и неколико хиљада људских жртава, како америчких снага, тако и ирачких цивила, и после свега што је урађено да би се успоставила демократија у Багдаду, Обама напушта сто, и трпезу препушта свом најгорем непријатељу - Ирану, који је то једва дочекао, јер жели да постане земља лидер у региону и Ирак претвори у један од својих сателита.

Наравно, Обама нас је навикао на овакве своје изненадне одлуке, али смо се овог пута запитали ко ће заменити "предаторе". Одговор је 4.000 америчких "плаћеника" који ће остати у земљи и након повлачења америчке војске и бити плаћени да одржавају ред и мир, али и да штите америчке интересе.

Али, ако Обама мисли да ће се тако лако извући одатле, онда ништа није схватио за ових десет година. Као што је написао Макс Бут у "Коментарима", уколико постоји нека константа у историји америчке војске, онда је то следеће - што дуже америчке трупе остану у некој земљи, веће су шансе за успех демократизације те земље. Тако је било у Италији, Немачкој и Јапану после Другог светског рата.

Међутим, то се није десило у Вијетнаму, на Хаитију ни у Сомалији. Али Обами историја ионако није важна, јер је Ирак за њега само одскочна даска за његов реизбор.

Обележавајући свој Дан независности Либијци су 20. октобра изашли на улице да поздраве пропаст човека који је владао земљом 42 године. Убијен је у Сирту, граду у ком се родио, последњем месту које је пало под контролу побуњеничких бораца.

Гадафи је државним ударом дошао на власт 1969. године када је имао 27 година. Био је главнокомандујући оружаних снага и председавајући новоформираног Револуционарног командног савета. "Брат вођа" како је волео да га зову Гадафи је омогућио малој групи људи, већином члановима своје породице, да учешћем у владању земљом и захваљујући нафтним резервама (деветим по величини у свету) нагомилају огромно богатство.

Почетком године, односно 19. марта НАТО алијанса је по мандату УН почела ваздушне ударе у циљу заштите либијског народа. Шест месеци касније, 22. августа, побуњеници су заузели престоницу Триполи, формално окончавши 42 године дугу владавину.

Ипак, Либијци су морали и да ухвате Гадафија. И јесу. Када су га коначно ухватили премијер прелазних власти Махмуд Џибрил је рекао: "Чекали смо дуго на овај тренутак. Моамер Гадафи је убијен".

Садам Хусеин

Требало је нешто више од три недеље, од краја марта до средине априла 2003. године да америчке снаге збаце режим Садама Хусеина. Међутим, и за тако кратак период, колико је требало америчким маринцима да помогну ирачком народу да преврне кип Садама Хусеина на тргу Фирдос у Багдаду 9. априла, ирачки владар је, искористивши хаос, нестао.

У наредних шест месеци америчке снаге су убиле Садамове синове Удаја и Кусаја и покренуле потрагу у његовом родном граду Тикриту. Када су амерички специјалци, дословце, извукли Хусеина из рупе у земљи у децембру 2003. године, Тајмсов новинар Ненси Глоуб је написала: "Било је правде у вести да је Садам Хусеин преживео тако што је сахрањен жив".

Ирачком владару суђено је за ратне злочине. Осуђен на смрт вешањем Хусеин је, три године касније, убијен.

Адолф Хитлер

У свом издању 7. маја 1945. године Тајм је написао: "Ако је стварно мртав, нада већег дела човечанства је испуњена. Ретко се дешава да се милиони људи надају смрти једног човека". Иако је била потребна пуна година после његове смрти да би се сазнали сви злочини и хорори Хитлеровог Трећег рајха, већ у пролеће 1945. године, док су Американци и њихови савезници прилазили Берлину са истока и запада, било је јасно да ће збацивање Хитлера са власти бити потребно да се заустави шестогодишњи крвави глобални рат.

На крају, Хитлер је поштедео свет још једног суђења за ратне злочине убивши се. "Ретко у људској историји, а никад у модерним временима, није неки тако безначајан и монструозан човек постао апсолутни владар велике нације", писало је у Тајму.

Бенито Мусолини

За ралзику од мистерије која је везана за смрт Адолфа Хитлера, крај Бенита Мусолинија била је неоспорна. "Фашистички Дуче" владао је Италијом од времена када је изабран за премијера 1922. године док није збачен с власти и затворен 1943. године.

На Хитлерово лично наређење група немачких командоса ослободила је Мусолинија, који је после тога водио италијанску Републику изван домашаја савезника. Док су западни савезници напредовали ка северу, Мусолини је покушао да избегне у Швајцарску. Ухваћен је и убијен од стране комунистчких партизана близу језера Комо 1945. године. Његово тело обешено је наглавачке у Милану.

"Мусолини, човек који је посадио рак који се проширио изван његове родне земље у Немачку, Шпанију, Централну Европу и Балкан. Његово уклањање може се схватити, у неком смислу, као прелиминарна операција отклањања малигности која још погађа човечанство", писало је у издању Тајма 1943. године.

Пол Пот

У четворогодишњој владавини Пола Пота, кампања терора, кроз убиства, мучења, изгладњивање и болести, довела је до смрти скоро четвртине од седам милиона становника Камбоџе. Када је освојио власт 17. априла 1975. године као премијер је наредио повратак у аграрно друштво, на силу испразнивши градове.

Градско становништво и ученији људи избачени су из домова и натерани на присилни рад у затворима попут злогласног Туол Сленга, где су људи сортирани и уписивани пре него што би били послати на "поља смрти". Стотине хиљада интелектуалаца је убијено, а процењује се да је 1.7 милиона људи умрло од 1975. до 1979. године.

Најзад је вијетнамска војска 25. децембра 1978. године напала Камбоџу и, упркос противљењу Кине и САД, заузела је престоницу Пном Пен и натерала Пола Пота на бекство. Упркос рушењу режима, све до 1997. године Пол Пот предводио је Црвене Кмере, када су га се његови следбеници одрекли и одредили му кућни притвор. Умро је 15. априла 1998. године.

Иди Амин

Самопроглашени доживотни председник владао је Угандом много краће него што се надао, али је и осам година његовог мандата било испуњено корупцијом, ужасним кршењима људских права, етничким прогоном у ком су десетине хиљада становника индијског порекла протеране и масовним убиствима.

Након што се, услед параноичног страха и неразумног понашања, дистанцирао од многих својих следбеника крајем 1970-тих година Амин је остао усамљен на власти. Група његових људи окренула се против њега и, потпомогнута од стране танзанске војске и уганданских избеглица, збацила га са власти.

Побегао је у Либију, где му је уточиште пружио Моамер Гадафи. Тамо је остао неколико година пре него што се пребацио у Саудијску Арабију где је, и даље љут због издаје и без икакве гриже савести, остао до своје смрти 2003. године.

Мобуту Сесе Секо

Архетип афричког диктатора Мобуту Сесе Секо, испрва војни официр, освојио је власт у Конгу склонивши популистичког левичарског вођу Патриса Лумумбу. Концентришући сву власт у својим рукама изградио је високо централизовану земљу. У својој председничкој палати владао је челичном песницом, а широм света постале су познате приче о непотизму и корупцији у бившој белгијској колонији.

Годинама потпомаган за Запада, јер Заир је један од највећих прималаца америчке помоћи и улагања, Мобуту је владао четири деценије, упркос бројним извештајима о злоупотребама и кршењу људских права.

Крај Хладног рата условио је Мобутуа да започне политичку реформу. Међутим, за Мобутов пад била је потребна комбинација гневног народа и војне победе оружаних снага верних Лорену Кабили. Убрзо након збацивања са власти 1997. године Мобуту је умро од рака простате у изгнанству.

Николаје Чаушеску

Апсолутистички владар који је 24 године био на челу Румуније, руководио је репресивним режимом познатом по тајној полицији која је важила за најстрашнију организацију тог типа у Варшавском блоку. Током 1970-их проћердао је десет милијарди долара позајмица са запада, а 1981. године је поставио циљ враћања дуга до краја деценије.

Румунија је била једина земља у Европи где је глад била широко распрострањена, а неухрањеност уобичајена појава. Поред свега, Чаушеску је наставио са програмом "мондернизације" који је укључивао изградњу зграде Парламента, највеће цивилне административне зграде на свету.

У децембру 1989. године, док су протести против државне репресије и лоших животних услова захватили Букурешт, Чаушеску и његова жена Елена побегли су из престонице, али их је полиција, ипак, пронашла и ухапсила. На дан Божића исте године осуђени су на смрт за злочине против државе и убијени.

Слободан Милошевић

Судбоносног дана средином октобра 2000. године стотине хиљада Срба је, паљењем зграде парламента и затварањем државне телевизије, јурнуло на седишта моћи Слободана Милошевића. "Што је много, много је", викали су одлучни да пониште намештене изборне резултате и прекину његову владавину.

Пркосни владар, чији је национализам допринео подели Југославије и вишегодишњем крвавом рату, није желео да призна пораз. Међутим, масовне гробнице и ратни злочини повезани са његовом владавином довели су га пред међународни суд. Суђење је трајало пет година, све до његове смрти 2006. године.

Главни тужилац Трибунала Карла дел Понте рекла је за Тајм тада: "Његова смрт пре пресуде била је велики ударац за моју канцеларију, за све жртве које су злочини за које је био оптужен погодили и за уложене напоре у нашој борби да то казнимо. Изгубили смо шансу да покажемо свету шта се стварно догодило у Југославији".

Жан Клод Дувалије

Жан Клод "Бејби Док" Дувалије постао је најмлађи председник на свету када је преузео власт над Хаитијем после смрти свог оца Франсоа 1971. године. На почетку своје владавине Дувалије је покушао да уведе одређене реформе, али је до краја своје владавине, углавном, користио све методе очевог диктаторског режима.

Док је Дувалије уживао у раскошном животу милиони Хаићана живели су у потпуном сиромаштву. Због великих народних протеста 1986. године, био је приморан да са женом побегне у Француску. Међутим, 2011. године Дувалије се вратио на Хаити тврдећи да жели да помогне у изградњи земље после земљотреса и сузбијању епидемије колере. Сада се очекује подизање оптужнице против "Бејби Дока" за корупцију и проневеру.

Фердинанд Маркос

У септембру 1972. године после пропалог покушаја атентата на једног од његових главних помоћника, Фердинанд Маркос прогласио је ванредно стање на Филипинима. Маркос, који је изабран за председника 1964. године, намерно је преувеличавао претњу комунистичких револуционара и искористио је за затварање медија и хапшење неколико политичких противника.

На почетку његове владавине инфлација је пала, а државни приходи су порасли. Упркос томе широко распрострањена корупција, укључујући одливање милијарди долара државног новца на Маркосове тајне рачуне, поткопала је његов легитимитет. Убиство његовог главног политичког противника Бениња Акуиња 1983. године ујединило је и покренуло опозицију.

На изборима 1986. године Маркос је покушао на све начине да победи, користећи насиље, застрашивање и принуду. На мети све већих критика из иностранства и великог народног незадовољства Маркоса напуштају и најближи сарадници, а филипински владар бежи из земље. Умро је три године касније на Хавајима.

Хосни Мубарак

По неким тврдњама Хосни Мубарак је преживео шест атентата. Али 11. фебруара вишенедељни протести коначно су збацили египатског председника са власти. Бивши командант египатског ваздухопловства Мубарак је почео своју политичку каријеру 1975. године као потпредседник земље. Шест година касније постао је председник, након што је дотадашњи шеф египатске државе Анвар Садат убијен.

Мубарак је наставио исту политику добрих односа са САД, што му је донело милијарде долара помоћи у замену за добре односе са Израелом и држање исламистичких елемената под контролом. Четири пута је побеђивао на изборима, али је тек на оним из 2005. године дозволио друге политичке кандидате.

Упркос чињеници да му се здравље погоршало почетком широких протеста Мубарак није желео да преда власт. Око 850 људи је убијено у демонстрацијама. Сада је оптужен за издавање наредбе да се насилно угуше протести, али је наставак суђења неизвестан због нарушеног здравственог стања.

Фулгенсио Батиста

Владар Кубе у два наврата, Фулгенсио Батиста владао је у првом мандату као ефикасан лидер, а други пут као брутални диктатор. Батиста је први пут преузео власт 1933. године и ојачао своју позицију кроз спонзорисање и организовање великог броја јавних радова и уређивање војске и јавне службе.

Када му је истекао мандат 1944. године отишао је са Кубе у иностранство. Осам година касније предводио је државни удар. У својој другој владавини владао је по потпуно другачијем обрасцу. Сву власт је држао у својим рукама, преузео је контролу над парламентом, медијима, образовању и свим економским секторима. Коначно је збачен са власти у драматичној марксистичкој побуни предвођеној Фиделом Кастром 1959. године.

Антонио Салазар

Упркос чињеници да је увек била у сенци репресивног режима Франсиска Франка у суседној Шпанији, владавина Антонија Салазара у Португалу још се узима као једна од најауторитарнијих у Европи. Чврсти конзервативни националиста, неки би рекли фашиста, Салазар је владао од 1932. до 1968. године, задржавајући визију Португала као империјалне силе због пространих колонија у Јужној Африци.

Салазаров режим, назван Друга република, омогућио је стабилност и економски раст, али је истовремено репресијом гушио сваки отпор и опозицију. Опозиција је покренула побуне против његовог режима 1960-их година у Мозамбику и Анголи. Неколико година касније Салазар је претрпео излив крви у мозак и постепено је 1968. године склоњен са власти. Његов режим владао је земљом још шест година све док левичарска популистичка побуна, названа "Каранфил револуција", потпомогнута групом официра није коначно збацила са власти Другу републику.

Алфредо Строснер

У типичном јужноамеричком државном удару Алфредо Строснер, тада официр у војсци, освојио је 1954. године власт у Парагвају и на челу те државе остао до 1989. године. О једном од диктатора са најдужим стажом Тајм је после његовог пада написао: "Диносаурус међу деспотима, Строснер је апсолутним ауторитетом владао дуже него било који владар западне хемисфере. Једини са дужим стажом је севернокорејски Ким Ил Сунг".

Попут осталих латиноамеричких аутократа Вашингтон је његовом режиму пружао пуну подршку због пропагирања антикомунизма. Строснер је држао земљу у готово сталном "стању опсаде" чак четири деценије, а мучења, киднаповања, полицијска бруталност и убиства постале су главне одлике режима.

Коначно, 1989. године војни генерали, уплашени да ће Строснер за наследника поставити свог сина, кокаинског зависника, збацили су га са власти. Умро је у изгнанству у Бразилу 2006. године.

Прије готово двије године, у новембру 2009, Церић је увеличао Пету генералну конференцију Свенародног исламског свјетског вођства. Покровитељ је, дакако, јер конференција је одржана у Триполију, био Муамер Гадафи. Јасно, наш реис не воли бити фикус, те је пред уваженом браћом одржао реферат "Допринос муслимана у суочавању са шовинизмом и расном дискриминацијом" - што свједочи о томе да су организатори доиста водили рачуна о томе ко ће говорити о којој теми.

Под утиском тог адекватног избора, репрезентативац бх. муслимана је надахнуто с браћом подијелио (једну) своју жељу. А та је: "...Надам се да ће Свенародно исламско вођство под покровитељством брата Муамера Гадафија дати свој значајан допринос на путу свеопћег муслиманског опоравка и напретка".

Како би показао колико вјерује да ће му се ова жеља испунити, Церић је истакао Гадафијеву голему бригу и подршку очувању исламског идентитета у нас, слиједом чега га је одликовао Босанским орденом ислама првог реда. То можда није био почетак једног великог пријатељства, али су од тога дана врата Пуковникова шатора реису увијек била отворена. Схватио је то и ефендија, па се средином фебруара ове године опет запутио на далеки пут.

Но, како реис не крије своје пријатеље од својих пријатеља, повео је и муфтију Муамера Зукорлића - којему, такође, не би било мрско да буде реис. Колико је знано, гости овога пута нису носили дарове, али су зато имали једну жељу. Молили су, дакле, домаћина за финанцијску помоћ не би ли "успоставили и афирмирали сурадњу на подручју вјере, образовања и културе". Скромно; њих двојица, а једна жеља. И, нема двојбе, ако је стигао - Гадафи их је услишио.

Реис Церић, то је, међутим, сигурно, још није стигао да се одреди према варварском иживљавању над заробљеним, па онда и смакнутим пријатељем. Чак ни над судбином брата муслимана, коме није омогућен ни покоп по исламским правилима, већ је данима трајало беспризорно иживљавање и ликовање над његовим мртвим тијелом. Није, међутим, реис-ефендија најгори у конкуренцији пуковникових - сад већ - бивших пријатеља. Прошле године, на самиту Арапске лиге, Силвио Берлускони је пришао и понизно пољубио руку либијском вођи. Љубио је, заправо, талијански премијер руку која је 80 посто либијске производње нафте продавала Италији, а онда - никад утврђени износ - тај новац инвестирала у Берлусконијеве компаније.

Тога је човјека тај живописни Талијан звао својим најбољим пријатељем, срели су се 11 пута... скоро као Тито (још један давни Гадафијев пријатељ) и Чаушеску. Да би на вијест о бестијалној егзекуцији ликовао готово као онај oсамнаестогодишњи либијски десперадос Санад ал-Уреиби, који је, по личном признању, пресудио Пуковнику његовим златним револвером. "Тако пролази слава овога свијета", испалила су латинску изреку она иста уста што су цјеливала Гадафијеву руку. Лани.

Берлусконијев британски колега Дејвид Камерон није, славећи Пуковниково погубљење, пропустио прилику да подсјети на терористички напад на путнички авион изнад Локербија. Што је прилично неспретно, јер је либијски вођа то с Камеруновим претходником Блером ријешио на, за њега, традиционалан начин - новцем; који је, уосталом, и био разлог да својевремено овај Британац чами да га Гадафи припусти у шатор. Баш као што је, свјестан његове моћи, али и карактера данашње (а као да је икада било другачије!) дипломатије, новцем могао приуштити да усред Лондона Британцима тумачи како је Вилијам Шекспир у ствари Арапин Шеик Спир, чије је књижевно наслијеђе присвојио Запад.

На концу, чини се како је случај Гадафи гануо само једнога његова пријатеља. Додуше и супатника. Ријеч је, дакако, о Хоснију Мубараку, који му се, након што је видио бруталну ликвидацију, умало није придружио.

Што се, пак, босанскохерцеговачког Пуковникова пријатеља реис-ефендије тиче,
он је, Богу хвала, добро и баш је у Дохи на Међународној конференцији, гдје је говорио о теми "Друштвени медији и међувјерски дијалог". Ту је он јак... око медија, особито (Мада му и дијалог иде!).

И мудро је зборио: "Ми, људи, не знамо аутоматски што је добро, а што лоше за нас. Ми морамо учити и научити што је корисно, а што штетно за наш живот..."

А Церић је научио. И зато шути о смрти пријатеља.

Међутим, Вашингтон није основни подстрекач интервенције НАТО-а. Та улога припала је Европи, на челу са Француском, чијег председника су још увек болели политички напади због његовог преслабог и прекасног одговора на туниску побуну. То је омогућило Европи да изврши нарочит утицај на нову либијску владу, што ће вероватно, такође, пружити Европи повлашћени приступ либијској нафти.

Каква иронија, Европи и Сједињеним Америчким Државама заправо није ни био потребан рат да би успоставиле добре односе са Либијом – оне су их већ имале. После терористичких напада 11. септембра, када је Бушова администрација горела од жеље да регрутује нове борце за свој "глобални рат против тероризма", послала је емисаре са задатком да буду изузетно љубазни према дуго критикованом либијском лидеру.

Ускоро је Гадафи поново прихваћен. Пристао је да обустави либијски нуклеарни програм у повоју и понудио је одштету породицама жртава бомбардовања у Локербију. Чак је поново успоставио нормалне дипломатске односе са Сједињеним Америчким Државама и Западном Европом, својим некадашњим – и будућим – непријатељима.

У року од неколико година, америчке и европске нафтне компаније потписале су више уговора. Године 2007, фотографије на којима се Гадафи рукује са француским председником Николом Саркозијем, британским премијером Тонијем Блером, италијанским премијером Силвијем Берлусконијем – као и са Џорџом Бушом, Бараком Обамом и, нарочито, Кондолизом Рајс – биле су уобичајене.

За САД, 2011. године, стратешки интерес у окретању против Гадафија, упркос новим блиским пријатељским односима, био је, пре свега, укорењен у страху од губитка контроле. Гадафи јесте био наш човек, али је Вашингтон морао да пита: Шта ако? Шта ако жустри либијски лидер, под притиском антидиктаторског процеса демократизације у суседству, промени смер и окрене се америчким непријатељима ради стратешких веза?

"Шта ако?" брзо је постало – "Да, рецимо да је тако". Либијски опозициони лидери који су најпре говорили: "Ми то можемо сами", почели су да говоре –  "Само зона забране летења, али без спољне интервенције", иако су високи амерички генерали већ рекли да је једно без другог немогуће.

Сада питање – да ли, када и у ком степену нова Либија може да се ослободи своје садашње зависности од западне војске и других стратешких подржавалаца – остаје без одговора.

Током 42-годишње владавине, Гадафи је сконцентрисао власт у сопственим рукама и ограничио слободу говора, окупљања и политичког противљења. Он је либијске нафтне приходе копристио за наоружавање и обучавање географски и политички одвојених народних војски, чији су команданти углавном били његови синови и други рођаци. Они су били одговорни само њему, а званична национална војска остала је релативно слаба.

Међутим, нафтно богатство Либије довољно је велико – поготову имајући у виду мали број становника те земље – да су Либијци могли да уживају државне системе здравствене неге, образовања и друге јавне службе које су биле релативно добре према стандардима националног развоја. Либија је на 53. месту, према показатељима људског развоја Уједињених нација – изнад Саудијске Арабије, Русије или Бразила. Зато није изненађујуће што су многи Либијци наставили да подржавају Гадафија, упркос његовој репресији.

Проблеми са којима се суочава постгадафијевска Либија су застрашујући. Власт, одговорност и, пре свега, легитимност привремене владајуће структуре остају спорни. Грађански рат створио је нове и учврстио већ постојеће поделе либијског становништва. Прелазна влада обећала је да ће одржати изборе у року од осам месеци.

Међутим, неће бити лако тако брзо одржати слободне и поштене изборе у земљи без новијег наслеђа политичких странака нити институција грађанског друштва. У међувремену, вреди поставити питање да ли ће вашингтонска понуда "помоћи" уместо тога служити као покриће за обезбеђивање даљег америчког упоришта у самом средишту тог, иначе, све независнијег региона.

Возач, који је по жељи своје мајке требало да се зове Елвис, али против чега је породица његовог оца имала нешто против па је, дакле, добио име Рамадан, говори жваћући у свој "блекбери".

Он често телефонира док вози, неколико разговора почиње реченицом: "Мм, имам кекс у устима". Рамадан не пости током месеца поста од како је у неком тренутку, између свог рођења и овог јесењег дана, прешао из ислама у хришћанство. Он је на путу за посао, иде у Приштину. У престоницу своје земље у којој и улице говоре неколико језика.

Косово користи евро као средство плаћања, али не припада ни европској монетарној унији, ни Европској унији нити шенгенској зони, чак ни Уједињеним нацијама. Косово нема свој позивни број нити Интернет домен. Свет није јединствен око тога да ли је ова земља уопште земља – 81 држава каже "да", 112 каже "не".

Свет је, такође, подељен око тога да ли ову земљу води једна влада или две и да ли се при том уопште ради о владама или о једном криминалном картелу. Сходно томе, постоји несагласност о томе да ли је младић иза напуклог предњег стакла свог старог "фијата" владин критичар или ловац на криминалце, а чак није лако ни одговорити да ли га уопште треба сматрати младим човеком или не.

Према европским мерилима, он изгледа као младић. И његових 26 година говори у прилог томе. На Косову те године значе да је Рамадан Иљази у међувремену достигао узраст који је изнад просечне старости на Косову. Таква је ситуација. А јасна, свакако, није.

Корупција 

Рамадан Иљази је по професији борац против корупције. А Косово важи за нарочито корумпирано. Оно се налази на 110. месту актуелне ранг-листе земаља коју је објавила организација "Транспаренси интернешенел". Грчка је чистија по том питању, заузима 78. место, Русија је 154.

Ово су последњи Рамаданови дани на месту директора организације ФОЛ; на јесен се поново враћа на универзитет да студира. Ових дана мора да се опрости и да свом наследнику преда посао. Иљази је основао ФОЛ пре три и по године. То је једна од хиљада такозваних невладиних организација на Косову, од којих већина није ништа друго до машина за прибављање пара од донација.

Међутим, ФОЛ припада оном малом делу, како сматрају стручњаци, у којем се заиста одвија нека врста садржајног посла. ФОЛ води рачуна о корупцији и подмитљивости оних на власти.

Иљази каже да је у једном тренутку постао убеђен да је то највећа опасност по његову земљу. Већа од старог, али и даље насиљем прожетог сукоба косовских Албанаца и косовских Срба на северу земље, где влада у Београду има већи утицај на све него влада у Приштини. Косовски Албанац Иљази жели назад своју земљу, и то од сопствених људи.

Организација ФОЛ редовно издаје "корупцијски монитор". Она упоређује податке које посланици дају антикорупцијским властима о својој имовини са подацима које они проследе изборној комисији и документује разлику између тих података. ФОЛ документује разлику између актуелних података и оних из претходне године. Разлике се понекад огледају у милионским износима.

ФЛО документује број истрага корупционашких случајева, као и оптужница и пресуда које уследе. ФЛО се бави бројевима за које се не може видети да ли су исправне, накнадно прилагођене или манипулисане. Али, ти бројеви као целина дају једну слику. То је слика о земљи која је пала у руке криминалаца.

Криминал у врху власти

Реч је о трговини људима, наркотицима и оружјем, реч је о приватизацији државне имовине, о пиварама, телефонским компанијама и бензину, а реч је и о терену прегажених кућних љубимаца, тј. путевима.

"Пред очима међународне заједнице развиле су се, у међувремену, организације вредне више милиона евра које располажу како герилским искуством тако и стручношћу тајних служби. Велики арсенал оружја штити те организације од спољашњег мешања, као и високи друштвени углед њихових лидера... Једна клановска организација готово отпорна на инфилтрацију и далекосежна контрола над државним апаратом употпуњавају тамошње претензије на власт", пише у једном поверљивом извештају берлинског Института за европску политику, рађеног за Бундесвер.

У једном извештају немачке тајне службе из 2005. године стоји: "Преко М.Ф. и његове фирме С. са седиштем у Приштини, Тачи се доводи у везу са прањем новца и кријумчарењем бензина и цигарета. Тачија финансијски подржава Л. преко своје фирме Д. која је умешана у шверцерске активности. Тачи поред Х, С. и В. важи за налогодавца професионалног убице А."

Један поверљив документ НАТО-а о ситуацији из 2004. године, који је такође доспео у јавност када га је британски Гардијан објавио почетком године, назива Тачија једном од три "највеће зверке" организованог криминала на Косову.

Хашим Тачи је председник владе. Сада са осмехом гледа стари "фијат" испод себе.

Велики плакат, глава, врат, бела кошуља, високо постављен на једној фасади у центру Приштине, иза које се налази седиште Тачијеве странке.

Иљази паркира свој аутомобил између сличних његовом, ставља телефон у џеп панталона, жури. Иљази трчи кроз Приштину, град од 200.000 становника са кратким улицама и пуно познатих лица. Могу се видети високи државни службеници како седе у баштама кафеа, неки климну главом Иљазију који пројури поред њих.

Иљази трчи. Он има састанке са доушницима, државним службеницима, људима из УН, дипломатским особљем, новинарима. Разговара са њима. У овом тренутку, поново једна башта, Иљази и један човек за столом, над њима надстершница са које виси распршивач воде. Капљице лете у ваздух и брзо испаравају.

Устали су да крену и неко време су ишли заједно. "Јеси ли видео?", пита Иљази после неколико тренутака и додаје: "Љимај". Не, његов саговорник није видео. Сада је већ касно да се окрене за човеком који је управо прошао поред њих. Виде му се само леђа.

Оптужбе за ратне злочине 

Фатмир Љимај је до прошле године био министар саобраћаја и телекомуникација. Против њега се води истрага због проневере око 80 милиона евра, који су наводно нестали током изградње аутопута.

Али, оно што у овом тренукту на улици још нико не зна јесте да ће Љимај неколико недеља касније бити стављен у кућни притвор. Биће му одузет пасош. Крајем октобра, треба да се појави пред судом у Приштини. Оптужница се односи на ратне злочине. Очигледно је да судски процес није угрожен околношћу да је главни крунски сведок крајем септембра нађен мртав у једном парку у Дуизбургу.

Мушкарац, који је у оквиру програма заштите сведока живео у Немачкој, очигледно је извршио самоубиство. У једној поруци је послао најаву свом брату. Полиција није нашла трагове да кривицу сноси нека друга особа. Стручњаци судске медицине наводе доказе о самоубиству. Реч је о депресији. Изјаве човека кога власти називају "сведок Икс" писано су документоване, а постоје и снимци.

"Јеси ли видео? Љимај", рекао је Иљази. Није било ничег тријумфалног у његовом гласу, мада је и он вероватно допринео истрази против Љимаја. ФОЛ је открио противуставни сукоб интереса код особља у његовом министарству. Није било ничега што би звучало као страх или страхопоштовање. Звучало је уобичајено.

Случај Љимај, колико год био спектакуларан, има и нешто свакодневно. Он се уклапа у шаблон. Љимај је био у рату. У извештају за заштиту уставности из 1998. године стоји да га је "Ослободилачка војска Косова која терористички делује на својој територији" ангажовала као команданта. ОВК се тада борио за независност Косова од понижавајућих југословенских власти, започео војну офанзиву, доживео одмазду, НАТО је напао. Још увек званично југословенска, а касније српска покрајина, дошла је под управу Уједињених нација, а 2008. године прогласила своју независност. Вође ОВК постали су народни хероји, основали странке, ушли у парламент и владу.

Оптужбе за корупције су уследиле, као и за ратне злочине. Понекад су крунски сведоци умирали. Понекад су ћутали из страха.

Понекад ни Рамадан Иљази нема више шта да каже. Већ три и по године он сакупља бројке и доказе, поставља питања, обавештава власти и често примећује да све то остаје без резултата. Скоро нико не испитује даље, каже он, нико не истражује. Додаје да су у међувремену и многи други постали обесхрабрени. То може да се измери. У сваком случају, тренуци када му се неко јави и опише сумњив случај или чак поднесе доказе постају све ређи. Снага га помало напушта, признаје Рамадан.

Он је због тога на унутрашњој страни предњег стакла свог "фијата" залепио једну жуту цедуљицу. На њој је исписан цитат из Библије: "Господе, подари потпун мир онима чије је сврха чврста и који верују у Тебе". Један поглед на цедуљу, каже Иљази, и то је углавном довољно за остатак дана.

Премијер под истрагом 

Међутим, овај дан је ионако добар за Иљазија. Неко ко то мора да зна, једно од познанстава из башти кафеа, причао му је да се у свету нешто мења. Како ствари стоје, Хашиму Тачију више неће бити одобрена ниједна државна посета у иностранству. Његова влада је ове године послала 27 захтева за посету, али су сви захтеви одбијени. А онда се ујутру у новинама могло прочитати да се сада води истрага против њега због посебно тешких оптужби.

Еулекс, правна мисија ЕУ на Косову, састављена од 2.000 међународних и 1.000 косовских полицајаца, судија, тужилаца, цариника, оформио је одговарајући тим. Тачи каже да намерава да подржи истрагу.

Реч је о једном извештају швајцарског посланика у Европском парламенту Дика Мартија, објављеном крајем 2010. године, према којем је Тачи, наводно, учествовао у трговини органима у ту сврху убијених ратних заробљеника. У извештају се прећуткују његови извори информација и због тога је споран.

Тачи се брани од оптужби. Убрзо после тога су у српским новинама процурила два извештаја УН о истрагама из 2003. и 2004. године, која потврђују трговину органима. Они се позивају на изјаве сведока и описују инспекцију наводног места смрти. Тамо су пронађени посредни докази, "шприцеви", "кутије таблета", "делови материјала који одговарају хируршким униформама". Очигледно је да нису нашли недвосмислене доказе.

"Фијат" напушта Приштину. Пролази Булеваром Била Клинтона са Клинтоновом статуом. Мало нагнут напред стоји некадашњи амерички председник на постољу. Лева рука је подигнута у знак поздрава. У десној руци држи фасциклу на њој је датум "24.3.1999", дан када је НАТО почео да бомбардује Југославију и тако покренуо њено повлачење са Косова. Рамадан Иљази је некада држао ову руку.

Спортска дворана у Иљазијевом родном граду Урошевцу, новембра 1999. године. Тада је био избегличко дете, управо се вратио из једног избегличког логора у Македонији. Живео је од продаје цигарета америчким војницима, а пошто је добро знао енглески, постао је један од њихових преводилаца. Због тога су га изабрали да поздрави Клинтона приликом његове посете свечаности поводом окончања рата.

"Много вам хвала, председниче Клинтон", рекао је он тада, "ја се зовем Рамадан Иљази, идем у осми разред. Ви сте обећали да ћете нас безбедно вратити у нашу домовину. И одржали сте своје обећање".

Рамадан поседује урамљену фотографију сусрета. Он и Клинтон се рукују, у левој руци председник држи шољу. "То је тада био важан тренутак", прича Иљази, "до тада сам хтео да постанем пилот".

Одлази из Приштине, последњег дана како је директор организације ФОЛ. Ускоро ће опет бити студент. Вози се из Приштине, ништа брже него када је јутрос улазио у Приштину. Пред њим се простире пут.

(Опрема текста редакцијска) 

Каиро је у ноћи између недеље и понедељка доживео највеће насиље од пада Хоснија Мубарака. Уличне борбе бацају постреволуционарни Египат у до сада најопаснију кризу, а насиље би се могло проширити по читавој земљи.

Високи војни савет увео је полицијски час. Следећег јутра, прелазна влада и верски лидери Копта и муслимана одржали су кризни састанак док су се пред једном болницом у центру града, у којој леже многи претежно коптски рањеници, сукоби и даље неометано одвијали.

За сада је нејасно шта је изазвало такву катастрофалну ескалацију насиља која читав Египат "доводи у опасност", како је на својој Фејсбук страници написао председник прелазне владе Есам Шараф. "Вандалске снаге" желе да посеју хаос у земљи и подстакну верске тензије, рекао је он нешто касније у једном телевизијском обраћању. "Ја молим све Египћане, било муслимане или хришћане, старе или младе, жене или мушкарце, да сачувају јединство наше земље", апеловао је Шараф.

У више наврата, Копти су у прошлости на шеталишту крај Нила демонстрирали испред зграде државне телевизије због напада од стране радикалних муслимана и тражили своја права. И у недељу је поново око 2.000 верника са крстовима и иконама са ликом Христа мирно дошло у центар града из четврти Шобра где живе бројни хришћани.

"Тантави, где је твоја војска – ово је и наша земља", скандирали су људи који осећају да их војно руководство са фелдмаршалом Тантавијем на челу не штити довољно. Тако су пре недељу и по дана салафије у селу Маринаб, у близини града Едфу на југу Египта, поново запалиле једну цркву која је управо реновирана и проширена.

Када је протест у Каиру у сутон стигао на обалу Нила, где су људи заједно са својим верским вођама хтели да одрже протестни скуп, насиље је ескалирало. Државна телевизија одмах је почела да свира у пропагандне трубе. Копти су пуцали у војнике и убили тројицу, гласиле су прве вечерње вести. Према извештају Си-Ен-Ена, војно руководство је говорило о чак дванаест убијених и 50 рањених војника.

Са драматичним подрхтавањем у гласу, телевизијски водитељ тражио је од становника да изађу на улице и заштите војнике од хришћанске руље.

Муслимани и хришћани руку под руку

Међутим, сведоци дају једну сасвим другачију слику о току смртоносних догађаја. Један новинар Ал Џазире известио је да су банде сумњивих ликова у цивилној одећи Копте који су певали и скандирали одмах дочекале кишом каменица. Непозната лица су из путничког аутомобила у покрету отворила ватру на демонстранте.

У метежу који је уследио једно оклопно возило улетело је у масу, прегазило и убило петоро демонстраната. Интернетом круже фотографије згњечених тела.

После таквих смртоносних провокација разбеснела маса више није могла да се заустави. Више војника је на лицу места претучено на смрт, како су сведоци известили још исте вечери.

Оклопни транспортер је за неколико секунди молотовљевим коктелима био претворен у распламсалу буктињу која је разједала тротоар, сви аутомобили у околини вишеспратног хотела "Хилтон Рамзес" су уништени, док је око 200 гостију полупразног отменог хотела спас потражило на горњим спратовима.

Четири камиона "ивеко" са полицијом за спречавање демонстрација дочекано је таквом кишом каменица да су се њихови возачи у паници окренули и поново улетели у густ облак прашине.
Ко је на кога насрнуо није се могло утврдити читаве вечери. Демонстрани су скандирали: "Муслимани и хришћани руку под руку", окупљали се у људске ланце испред троструких редова полицијских транспортера. А онда је изненада поново дошло до силовитог напада са дрвеним палицама.

Новинари који су нешто записливали одмах су били претеће опкољени. "Ви ионако пишете само најгоре о Египту, да овде има уличних сукоба", викао је један. "Како бисте ви онда ово назвали?". После тог контрапитања насилник се повукао и отишао са својом гвозденом шипком. Друге новинаре са лица места називали су Јеврејима или их сумњичили да су шпијуни.

Исламска држава – до смрти

"Велика већина Египћана презире овакво насиље", каже Мухамед Таха, који у свом беспрекорном оделу на пруге и са жутом краватом делује као биће са неке друге планете. "Када се овако нешто дешава у центру Каира, онда то погађа Египат у срце", каже овај тридесетосмогодишњак. Он ради у туризму и зна шта сада поново следи. Отказивања за отказивањем, нова отпуштања и још већа безизлазност – већ месецима су хотели, плаже и музеји празни.

Али све више младих, школованих Копта окреће леђа својој домовини. Више од 100.000 њих је после пада Мубарака напустило земљу, извештава Египатска унија за људска права, јер осећају да их радикални муслимани све више сатерују у ћошак.

Салафијски покрет у Каиру одбацује сваку кривицу за најновији излив насиља. Они осуђују оно што се десило, изјавио је један њихов представник, док је после поноћи једна мала група салафијских симпатизера усред крхотина од стакла, разваљених плочника и аутомобила који су горели сканидарала "Са нашом крвљу и нашом душом бранимо ислам" и "Исламска држава – до смрти".

Остали су се упутили у центар града обрачунавајући се, неометао од стране полиције и војске, на пролазнике за које су слутили да су хришћани.

Међутим, сложеност руске политике не може се свести на хирове једног човека – колико год он био моћан. Као што се јасно могло закључити из полемике у руској штампи пре најаве од 24. септембра, Путинов повратак у Кремљ делимично је подстакнут жељама владајуће класе у Русији – највиших званичника и финансијске елите, такозване олигархије.

Водећи заговорник Медведева, Игор Јургенс, признао је да су се "утицајне групе" које фаворизују Путина "показале као снажније".

У њиховим очима, и вероватно Путиновим, "цвркутави" Медведев није успео да се ослободи свог имиџа слабе политичке фигуре. У ствари, Медведев није прошао своју четворогодишњу аудицију за други мандат.

Руска елита, укључујући Путинов и Медведевљев табор, изгледа схвата да је привреди Русије хитно потребна диверсификација наспрам велике зависности од извоза нафте и гаса. Држава мора пронаћи нове изворе прихода за свој све већи буџет.

Као што је Путин недавно упозорио, такве реформе захтеваће "непријатан лек", укључујући веће порезе за пословну класу, која се увелико обогатила при универзалном порезу од 13 одсто, док су многи Руси осиромашили. Владајућа класа, посвећена сопственим интересима, жели да оштрији и популарнији Путин буде председник у време тих промена.

Амерички коментатори и руске анкете 

Могло би се испоставити, као што неки амерички коментатори тврде, да је Путинов повратак "лоша вест за руски народ". Међутим, резултати анкета показују да, после више од десет година владавине, већина Руса још увек не повезује Путина са "лошим вестима" за земљу.

Разлог је јасан свакоме ко је пратио Русију од краја Совјетског Савеза: Путин је обновио пензије, повећао плате и подигао животни стандард након трауматичних деведесетих година, кад је политика Бориса Јељцина осиромашила земљу.

И шта са веома хваљеним "ресетовањем" председника Обаме? Руски стручњак у Центру за амерички прогрес каже да ће "Путинов повратак следеће године преокренути све те позитивне тенденције" и да "није добар за Сједињене Америчке Државе".

Можда је тако у ограниченом смислу, јер је Обамина администрација непромишљено засновала своје ресетовање првенствено на Медведеву – непотребно вређајући Путина, као кад је потпредседник Бајден током посете Москви ове године рекао групама Руса да Путин не би требало да се врати на положај председника.

Ипак, значајнија претпоставка да ће Путинов повратак значити даље пропадање демократских изгледа Русије заснована је на погрешној премиси да је Јељцин, попут Медведева данас, био либерални демократа.

Међутим, управо је Јељцин, кога је подржавао САД, 1993. године употребио тенкове ради рушења демократски изабраног парламента, поништавајући на тај начин демократизацију Русије започету у време Михаила Горбачова, а то поништење интензивирано је током Путинове владавине.

Ко је либералнији? 

И премда Медведев често говори у стилу западног либерализма, баш он је 2008. године преузео личну одговорност за примену војне силе против Грузије, а затим за толико оштро повећање војне потрошње да је његов увелико цењени министар финансија Алексеј Кудрин прошлог месеца поднео оставку.

Штавише, ако је Путин решен да води ретроградну политику, зашто би обећао да ће "либералнијег" Медведева поставити на место премијера – позицију коју је Путин оснажио током протекле четири године?

Заиста, с обзиром на стварне алтернативе, а не оне које се Американцима можда више свиђају, откуд претпоставка да ће Путинов повратак у Кремљ бити лош по западне интересе? На пример, Њујорк тајмс је 28. септембра јавио да су западне банке и корпорације поздравиле ту најаву као "на крају карајева, позитивну за стране инвеститоре".

Такође, треба приметити да је Путин од 2000. до 2008, док је био председник, направио значајније уступке Вашингтону него Медведев током протекле четири године – давши Бушовој администрацији битну подршку у Авганистану после терористичких напада од 11. септембра 2001, прихвативши нови талас ширења НАТО-а и повлачење САД из Споразума о антибалистичким ракетама, приставши на проширење руских линија снабдевања америчких војника у Авганистану.

Ти дани попустљивог Путина, међутим, можда су прошли. Он је још 2002. године изјавио да се "доба руских геополитичких уступака ближи крају". Јасно је да ће Путинова будућа сарадња са Вашингтоном зависити од његовог схватања националних интереса Русије и у истој мери од сарадње Вашингтона с Москвом, која, упркос Обамином хваљеном "ресетовању", још увек не укључује било какве значајне америчке уступке.

(Опрема текста редакцијска) 

Кажу да не поштујемо приватну својину. Међутим, у финансијском краху 2008. године уништено је више тешко стечене приватне имовине него што бисмо сви ми овде заједно уништили да смо даноноћно ломили.

Кажу вам да сте сањари. Прави сањари су они који мисле да ствари могу овако у недоглед. Ми нисмо сањари. Ми се будимо из сна који се претвара у ноћну мору. Ми не уништавамо ништа. Ми смо само сведоци како систем уништава сам себе. Сви знате класичну сцену из цртаних филмова. Мачка дође до провалије, али наставља да хода, игноришући чињеницу да нема ничега испод. Тек када погледа доле и примети да нема тла она пада. То је оно што ми овде сада радимо. Говоримо људима из Волстрита: "Хеј, погледајте доле!".

Средином априла, кинеска влада забранила је приказивање филмова и продају романа у којима је обрађена алтернативна стварност или путовање кроз време. Ово је добар знак за Кину. То значи да њихово становништво и даље сања о алтерантивама, па је држава морала да их забрани.

Нама овде не треба забрана, пошто нам је владајући систем потпуно уништио капацитете да сањамо. Погледајте филмове које стално гледамо. Лако је замислити крај света – неки астероид који уништава сав живот. Али не можемо да замислимо крај капитализма.

Црвено мастило

Шта ми онда радимо овде? Дозволите ми да вам испричам диван виц из комунистичких времена.

Човек је послат из Источне Немачке у Сибир да ради. Знао је да ће његову пошту читати цензори, па је рекао пријатељима: "Дај да смислимо неку шифру. Ако је писмо које од мене добијете написано плавим мастилом онда је истинито, а ако је црвеним онда је лажно".

После месец дана, његови пријатељи добијају прво писмо. Све је плавом бојом. У писму пише: "Овде је све дивно. Продавнице су пуне хране. Биоскопи приказују добре филмове са Запада. Станови су велики и луксузни. Једина ствар коју не можете овде купити је црвено мастило".

Овако ми живимо. Имамо све слободе које желимо. Али нам фали црвено мастило, језик којим бисмо артикулисали наш недостатак слобода. Начин на који су нас научили да причамо о слободи – рат против тероризма и тако даље – фалсификује слободу. И то је оно што сви ви радите овде, дајете нам црвено мастило.

Међутим, постоји опасност. Не заљубљујте се у себе. Свима нам је сада лепо овде, али добро запамтите: карневали су јефтини. Оно што је битно јесте дан после, када ћемо сви морати да се вратимо својим животима. Да ли ће било шта бити другачије? Не желим да сви кад се присећате ових дана кажете: "Ох, било је тако дивно и били смо тако млади". Не заборавите да је наша главна порука: "Дозвољено нам је да мислимо о алтернативама".

Дуг је пут пред нама. Морамо да се суочимо са истински озбиљним питањима. Знамо шта не желимо. Али шта је то што желимо? Која социјалистичка организација може да замени капитализам? Какве нове вође желимо?

Декофеинизација! 

Запамтите да проблем није ни корупција ни похлепа. Проблем је систем. Он вас тера да будете корумпирани. Пазите се не само непријатеља, већ и лажних пријатеља који већ увелико раде како би "разредили" овај процес и, као што добијете кафу без кофеина, пиво без алкохола, сладолед без масноћа, покушаће да од овог направе безопасан, морални протест – такозвани процес "декофеинизације".

Разлог нашег присуства овде јесте што нам је доста света где нам је, како бисмо били задовољни собом, довољно да рециклирамо лименке "кока-коле", дамо неколико долара у хуманитарне сврхе или купимо "старбакс" капућино где један одсто његове цене иде гладној деци Трећег света.

Ми нисмо комунисти, ако комунизам значи онај систем који се срушио 1990. године. Запамтите да су данас ти комунисти постали најефикаснији и најокрутнији капиталисти. У Кини данас имају капитализам који је динамичнији него ваш амерички, а не треба му демократија. Немојте дозволити да вас уцењују да сте против демократије, ако критикујете капитализам. Брак између демократије и капитализма је готов.

Промене су могуће, али шта ми данас схватамо као могуће? Довољно је само да пратите медије. На једној страни, у технологији и сексу све је могуће. Можете да путујете у свемир, постанете бесмртни помоћу биогенетике и имате секс са било киме или чиме. Са друге стране, када погледате поље друштва и економије, скоро све се сматра немогућим.

Желите да подигнете порезе за богате, а они вам кажу да је то немогуће, зато што ће изгубити на компетитивности. Желите више новца за здравство, а они вам кажу: "Немогуће, то подразумева тоталитарну државу". Дефинитивно нешто смрди у свету где вам обећавају да ћете бити бесмртни, а не може да се издвоји још мало за здравствену негу.

Можда овде треба да одредимо приоритете. Не желимо виши, већ бољи стандард. Једина ствар због које смо комунисти јесте зато што бринемо о основним проблемима – природе, интелигенције, биогенетике... За ово, и само за ово, вреди се борити.

Комунизам је доиста пао, али су сви проблеми остали.

Говоре нам да ми овде нисмо Американци, али конзервативне фундаменталисте који тврде да су истински Американци треба подсетити шта је хришћанство.

Оно је Свети дух. А шта је Свети дух? То је егалитарно друштво верника које повезује међусобна љубав и који се тако понашају само на сопствену одговорност. У овом смислу, Свети дух је овде сад са нама. А тамо доле на Волстриту су пагани који богохуле и обожавају идоле. Све што нам треба јесте да будемо стрпљиви.

Брине ме ако се догоди да сада само одемо кућама и да се у будућности једном годишње састајемо, пијемо пиво и носталгично присећамо како вам је лепо било овде.

Обећајте себи да ово неће бити случај. Знамо да људи жуде за нечим, али, у ствари, то истински не желе. Немојте се плашити да истински желите оно за чиме жудите!

Хвала вам много.

Дик Марти, морални ауторитет швајцарског парламента у Берну, често је говорио у празно. И поред свега, сенатор је оставио свој печат у националној политици. Нарочито је заслужан за увођење независног јавног министарства у Конфедерацији, за успостављање Федералног кривичног трибунала у Белинцони или, пак, за депенализацију абортуса.

Међутим, тесински сенатор је, пре свега у Стразбуру, у Савету Европе, могао да изрази своје политичко ангажовање засновано на правној држави, легалности, људским правима, односно на примату људских вредности над економским интересима. Пошто је окончао своје парламентарне активности у Швајцарској са завршетком јесењег заседања, Дик Марти ће ове недеље учествовати на свом последњем заседању Генералне скупштине Савета Европе.

Зашто сте се, поред свог мандата у федералном парламенту, такође ангажовали током 12 година у Савету Европе?

Сматрам да онај ко се ангажује у Стразбуру у најмању руку дели фундаменталне заједничке вредности, почев од Европске конвенције људских права. Пред светским геополитичким променама – са Азијом у снажном расту, Латинском Америком у фази опоравка и Африком која ће се, пре или касније, такође пробудити – одбрана ових вредности све више добија на значају.

У игри је сам опстанак наше културе, зато што су те вредности представљале важан део европске историје, као и историје Швајцарске. Та историјска и хуманистичка димензија не може да се заборави, иако је, нажалост, практично нестала из говора и приоритета швајцарских странака.

Каквим овлашћењима, међутим, данас располаже Савет Европе да би те вредности спровео у дело?

Утицај Савета Европе много је већи него што се може замислити. На првом месту, бројне конвенције које је усвојила Парламентарна скупштина преузима Европска унија или међународне организације. Савет Европе игра улогу светионика и водича у домену људских права и демократије. После краха комунизма у централној Европи, он је, на пример, основао неку врсту школе за демократизацију нових источних чланица.

Не заборавимо, такође, значај Европског суда у Стразбуру. Данас 800 милиона Европљана може да се обрати тој врховној инстанци, уколико сматра да правосуђе у њиховој земљи гази њихова основна права. Захваљујући Савету Европе, заједничка баштина вредности, које су имале директан утицај на све европске земље, тако је створена током последњих деценија. И Швајцарска је била принуђена да мења бројне законе, према одлукама Европског суда.

Да ли је одбрана те баштине вредности такође разлог што сте прихватили да за Савет Европе, упркос претњама и опасностима које је то подразумевало, напишете два чувена извештаја о тајним затворима ЦИА?

Сматрам да су то суштинске вредности за читаво човечанство, које чак ни демократије не могу да дозволе себи да погазе. Ми не можемо да прихватимо да неко буде ухапшен на јавном месту – уз саучесништво тајних служби сопствене земље – да би потом био одведен у тајни затвор, мучен и држан годинама, без оптужнице и без могућности да се брани.

Данас се то догађа терористима или осумњиченим муслиманским терористима, али сутра би исте те методе, такође, могле да се примене на било кога од нас, на особе које размишљају на слободан и другачији начин. Сједињене Америчке Државе су последњих година потврдиле да је већи део затвореника из Гвантанама био недужан. Они су пуштени без иједног јединог долара на име обештећења и без иједне речи извињења, па чак и без могућности да се обрате суду, зато што америчка влада и даље поштује државну тајну.

После Ваших извештаја, више влада, међу којима и америчка и британска, било је присиљено да призна постојање тајних затвора...

Да, 6. јуна 2006. бивши председник Џорџ В. Буш лично је био принуђен да јавно призна постојање тајног антитерористичког програма, који је успоставила његова администрација. Бивши британски премијер Тони Блер, који ме је неколико месеци раније практично оклеветао, морао је да се извини пред својим парламентом због трансфера затвореника ЦИА преко Велике Британије.

Потом су тајна америчка документа, које је објавио Викиликс, потврдила бројне податке и детаље садржане у мојим извештајима и према којима је требало да будем подвргнут снажним нападима од стране више европских влада. За мене је читање тих докумената било помало као цигарета која се густира натенане, у наслоњачи која се њише, уз посматрање сумрака на афричком небу.

Ваш извештај о Косову је, такође, изазвао велико запрепашћење на међународној сцени.

На Косову је намеравано да се наметне званична истина, говорећи да су на једној страни добри, а на другој лоши и да су западне земље бомбардовале лоше, а подржале добре.

Истина је да је српска влада на челу са Милошевићем извршила стравичне ратне злочине, али тврдити да друга страна није ништа урадила огромна је лаж. Већ годинама су у више полицијских извештаја, извештаја тајних служби и међународних агенција, осуђивани злочини које су починиле обе стране, и шуровање политике и организованог криминала у региону.

Са својим извештајем за Савет Европе, напокон сам гласно рекао оно што се већ знало. Из те афере нисам извукао никакву личну корист. Напротив. Чак сам на себе навукао известан гнев. Но, истина не може да буде пријатна. Верујем да је у интересу становника Косова да спознају истину и да имају транспарентну демократију. Нема правде без истине и нема демократије без правде. Та је једначина веома једноставна, али је не треба заборавити.

Губици међу цивилима су, пак, много већи. Шта се то, дакле, десило са грандиозним планом о изградњи новог Авганистана који би донео демократију том народу, а нас оставио безбедне код куће?

Боље да не питате. Годишњица напада на Америку у септембру 2001. пробудила је сећања и навела на размишљање. Деценију пошто је Кабул потпао под контролу Северне алијансе са подршком Сједињених Америчких Држава, Авганистан је свеприсутан извор тешких јада и недаћа.

Пре неки дан сам слушао једног званичника који креира политику Запада како износи процену о томе шта ће бити када већи део западних снага оде одатле 2014. године. Отишао сам са тог састанка питајући се шта политичари уопште више могу да кажу породицама оних које су разнеле бомбе по пустињама и базарима Кандахара и Хелманда.

Према оптимистичком сценарију – а већина званичника и дипломата са којима сам разговарао уопште нису оптимисти – авганистанска влада стала би на сопствене ноге. Креатори политике НАТО-а говоре о "одрживој" земљи коју ће оставити иза себе.

Оптимистична визија

"Одржива" је реч која им омогућује да избегну било какве неприкладне процене о природи управљања. Нико више не жели да се задржава на ситницама као што су демократија или права жена.

Међутим, остајући у замаху, талибани би вероватно успоставили врховну власт над већим делом паштунске територије у јужном Авганистану, али би модус вивенди у Кабулу смањио интензитет побуне. Насељавање би, такође, донело погодности регионалним војним лидерима те земље.

Авганистански устав био би ћутке обликован племенском политиком. Трговина дрогом и ендемска корупција наставиле би се као и пре.

У таквим околностима, Сједињене Америчке Државе и њихови најближи савезници наставили би да распоређују војне инструкторе и специјалне снаге и да користе беспилотне летелице у борби против мрежа придружених талибанима као што је Хакани мрежа.

Сматра се да Хакани мрежа стоји иза убиства бившег авганистанског председника Бруханудина Рабанија, који је деловао као посредник између владе Хамида Карзаија и талибана. Пакистан би остао у једном комаду, наизменично гладећи спор са екстремистима и сукобљавајући се са њима.

Авганистан би 2014. године, другим речима, изгледао умногоме као 2002. године – пре него што се оно што је почело као америчка кампања уништавања Ал Каиде претворило у рат пуних размера против талибана.

На листи плусева, авганистанска национална војска могла би да броји око 300.000 припадника, у поређењу са једва пар хиљада 2001. године. Ал Каида, која је остала без већине свог бившег руководства, већ представља много мању претњу.

"Мање" оптимистична визија

Сетимо се, међутим, да је то оптимистички поглед. Опасности од нечега горег су и сувише очигледне. Брзина повлачења Запада могла би да потврди став талибана да је време на њиховој страни. Авганистанска влада могла да постане немоћна, што би земљу гурнуло у грађански рат.

Управо у часу када би покушао да дестабилизује Авганистан, Исламабад би могао да изгуби контролу над побуном у Пакистану.

Према овом песимистичнијем (или реалистичнијем?) сценарију, паштунске територије обеју земаља могле би да потпадну под талибанску власт. То значи 50 милиона становника под контролом екстремиста: и могућност претећу по управљање у нуклеарном Пакистану, колико и у Авганистану.

Креатори политике, наравно, указују на низ победа над талибанима после појачања америчких трупа 2009. године. Бомбашки нападу у Кабулу су, кажу они, реакција на успех НАТО-а на југу. Међутим, то је тактика, а не стратегија.

"Шта ће се догодити после 2014?", упитао сам једног војног команданта. „Држимо палчеве", рекао је он.

Шта нам друго преостаје, чујете како други кажу. Запад је постао део проблема.

Ослобађање Авганистана од странаца је најрезонантнији слоган талибана. Устав осмишљен за монокултурну демократију никада неће функционисати у племенском друштву. У сваком случају, као што је покојни Ричард Холбрук једном саркастично приметио: „Непријатељ је Ал Каида у Пакистану, па зашто се онда ми боримо против талибана у Авганистану?"

Иако је војно повлачење увек било неминовно, увек постоје начини да се оно изведе.

Убијање пар хиљада талибана више неће ништа променити. Не, Запад дугује и Авганистану и својим сопственим снагама да напрегне све снаге у потрази за политичким решењем.

Хилари Клинтон обећала је још недавно, када је најавила политичко "појачање", да ће унапредити помирење у Авганистану и ангажовање суседа у потписивању мира.

Међутим, они су, као и већина других у спољнополитичкој заједници који деле њихова гледишта, изузетно селективни кад је реч о ужаснутости због прихватања сецесије и поделе као политичког средства.

Релативно мали број припадника европске и америчке политичке елите имао је било какав проблем кад су снаге НАТО-а помогле да се растури Југославија почетком деведесетих. Још мањи број њих изразио је сумњу приликом насилног отцепљивања Косова од Србије.

Имајмо у виду да је подршка НАТО-а и Европске уније за једнострано проглашење независности Косова, 2008. године, представљала прихватање сецесије од демократске земље, а не од Србије Слободана Милошевића.

Штавише, потврђујући ту запањујућу неосетљивост, западне силе безобзирно су заобишле Савет безбедности Уједињених нација ради наметања своје воље.

Откуд онда осетљивост кад је у питању разматрање нове балканске стратегије која обухвата неко скромно територијално подешавање на Косову и одлуку да се напусти очигледно неуспешан државотворни пројекат у Босни?

Такви потези се критикују зато што постоје немирне етничке мањине у другим деловима тог региона, укључујући Србију и Македонију, па постоји забринутост због преседана који би био створен.

Међутим, то није баш убедљив аргумент. Прво, ти критичари нису били забринути због преседана кад је Запад отцепио Косово од Србије. Друго, многе земље света имају незадовољне етничке или верске мањине, и очигледно је немогуће задовољити жеље свих њих.

Кључно питање јесте да ли је спорна мањина довољно бројна и довољно географски концентрисана да би представљала озбиљну, актуелну претњу по јединство државе. У највећем броју случајева није тако. (Албанска мањина на северозападу Македоније можда је делимично изузетак.)

Постоји велика разлика између проблема који представљају мале, географски раштркане, немирне мањине и ситуација на Косову и у Босни – нарочито у Босни. Апсурдно је тврдити да Босна у својој тренутној инкарнацији представља неку функционалну државу.

И ако још увек није функционална након 16 година државотворне мисије, шта заговорници статуса кво мисле, кад ће бити? После 60 година? После 160 година? Очигледно је да тренутни приступ нема ефекта.

И једина предложена алтернатива за поделу – наметање снажније централне владе путем западног едикта – осуђена је на пропаст.

Главни проблем у Босни није недостатак неке снажне централне владе. Главни проблем јесте тај што централна влада – у ствари, сама босанска држава – нема никакав легитимитет код половине популације Босне, српске и хрватске фракције. Настојање на очувању таквог политичког ентитета је узалудан посао.

Косово би, с друге стране, могло бити функционална држава, ако српској мањини северно од реке Ибар буде допуштено да остане са Србијом.

Чудно је зашто тако велики број западних политичара, изгледа, сматра да Сједињене Америчке Државе и земље Европске уније имају обавезу да подржавају максималистичке захтеве косовских Албанаца. Конфронтација Ангеле Меркел са председником Србије Борисом Тадићем само је последњи пример тог менталитета.

Нико не жели да каже да је подела универзално решење за проблеме на Балкану или било где друго. Међутим, мора се поставити питање шта су могуће алтернативе ако се подела одбаци.

У случају Косова, то значи кивну, огорчену Србију чији ће лидери и грађани наставити да верују, с добрим разлогом, да што год Београд радио, то никад неће бити довољно да се задовоље србофоби на Западу.

То значи да ће многе земље у међународном систему и даље одбијати да признају независност Косова и блокирати придруживање те земље међународним институцијама. И то значи још једну главобољу због угњетаване етничке мањине – Срба заглављених на независном Косову које мрзе.

У случају Босне, то значи одржавање међународног политичког и економског протектората који нема шансу да постане функционална држава. То, такође, значи постојање политичке темпиране бомбе која може експлодирати у било ком тренутку и обновити сукоб који је, деведесетих година, толико потресао тај регион.

Подела није универзално решење, али је сигурно боља од евентуалних алтернатива.

*Аутор је виши сарадник одсека за одбрану и спољну политику у Институту "Кејто".

Међутим, председник Обама није поменуо недавни истакнути пример једностраног проглашења независности Косова, које су Сједињене Америчке Државе признале пре три године - иако косовска државност није постигнута путем преговора са Србијом.

Ако независна палестинска држава треба да се призна само уз одобрење Израела, зашто су Сједињене Америчке Државе признале независност Косова у 2008, насупрот противљењу Србије? Зашто признати Косово, али не Палестину?

Срби сматрају Косово колевком свог националног идентитета, где их је Османско царство поразило 1389. године. Косово је вековима имало српску већину, али је у 19. веку постало центар албанског националног буђења и на крају добило албанску етничку већину. Постало је део Југославије којом доминирају Срби након Првог светског рата, а (након што је у Другом светском рату било под окупацијом сила Осовине) југословенска комунистичка влада га је претворила у покрајину унутар Републике Србије, признајући права албанске већине на Косову.

Године 1989, председник Србије Слободан Милошевић је знатно редуковао аутономију Косова, позивајући се на угроженост српске мањине, што је био почетак његовог националистичког похода у настојању на великој Србији.

Као што је палестински лидер Јасер Арафат први пут прогласио палестинску сувереност 1988, лидер косовских Албанаца Ибрахим Ругова је први пут прогласио независност Косова 1990. Ниједна страна није тада признала Косово, али је 127 држава чланица УН тада признало палестинску државу.

Грађански рат српских снага и Ослободилачке војске Косова избио је 1998. године и у тим сукобима живот је изгубило више од 2.000 људи. Припадници ОВК нападали су српске цивиле на Косову, као и косовске Албанце умерене настројености, а српске снаге нападале су албанске цивиле.

У фебруару 1999. године председник Клинтон повео је НАТО у кампању бомбардовања Србије, што је покренуло Милошевићев план "етничког чишћења" (или насилног одстрањивања) албанске већине, започетог пошто су бомбе почеле да падају.

Кад је Ослободилачка војска Косова дошла на власт уз подршку снага НАТО-а у јуну 1999. заузврат је уклонила хиљаде Срба, Рома, Турака и Јевреја са своје територије, на основу оптужби да су те групе стале на страну српских снага. Те мањинске групе живеле су вековима на Косову, за разлику од израелских досељеника који су недавно доведени на палестинску територију.

Кад је Србија населила неке српске ратне избеглице на Косово из других бивших југословенских република током деведесетих година, Вашингтон је осудио тај програм као покушај да се измени демографска структура покрајине.

Малобројни Срби који живе на Косову од 1999. године су мета повремених погрома, а српска енклава на северу повремено прети поновним уједињењем са Србијом, узрокујући нестабилност у новој држави.

Док у САД преовлађује мит да је Клинтон бомбардовао бившу Југославију ради заустављања eтничког чишћења, људи на Балкану схватају да су америчке снаге интервенисале против српских чистача, али да су интервенисале на страни хрватских и албанских чистача.

Након што је рат завршен, НАТО је механички озваничио резултате тих насилних одстрањивања, а тишину гробља оценио као "трајни мир".

Косовски парламент је 2008. године опет прогласио независност, а тај корак бојкотовали су представници косовских Срба.

Засад су Косово признале 83 државе чланице УН (укључујући САД) - 44 мање од броја држава чланица које су признале Палестину.

Србија је од Међународног суда правде затражила пресуду о тој сецесији, а суд је прошле године изрекао саветодавно мишљење да једнострана проглашења независности нису супротна међународном праву.

Србија има јачи правни аргумент него Израел против једностраног проглашења независности, и то не само због протеривања већине Срба с Косова.

Косово је било признато као део Југославије пре деведесетих година, али не као југословенска република, већ као покрајина у саставу Републике Србије.

С друге стране, Западна обала и Газа (да не помињемо Источни Јерусалим, анектиран од стране Израела) никад нису признати као део Израела.

Осим тога, након доласка на власт, припадници ОВК су отворено угрозили безбедност суседних држава, настојећи на војном "ослобађању" Албанаца на западу Македоније и у Прешевској долини у Србији.

Разлика је у томе што је Косово под окупацијом страног војног савеза који подржава самоопредељење његове албанске већине. Западна обала и Источни Јерусалим су под окупацијом стране војне силе која покушава да спречи самоопредељење већинске палестинске популације и покушава да насели сопствену популацију.

Србија и Израел имају веома сличне поруке за Запад. Тврде да су њихове војне окупације оправдане како би се спречило понављање геноцида који је против њих извршен током Другог светског рата. (Палестинци нису имали никакве везе с тим геноцидом, док су Хрватска и Албанија биле у савезу са силама Осовине.)

Србија и Израел представљају себе као бедеме који штите западну цивилизацију од исламистичког екстремизма, премда су и палестински и косоварски национални покрет почели са секуларним етничким идентитетом, и укључују припаднике хришћанских мањина.

Србија и Израел, такође, искористили су древна религијска оправдања (као што су храмови и археолошке локације) за своје војно присуство на територијама где немају демографску већину.

Разлика је у томе што је израелски лоби у Вашингтону много јачи него српски. Милошевићева масовна етничка чишћења над косовским Албанцима (као и Хрватима и Бошњацима) била су новија и више телевизијски преношена него израелско насилно уклањање Палестинаца са њихових родних територија, што они називају "накба" (катастрофа) из 1948.

Ослободилачка војска Косова одавно је оптужена за трговину хероином ради скупљања средстава за национални циљ и лично богаћење. Њени бивши команданти, укључујући премијера Хашима Тачија, оптужени су чак и за трговину људским органима. Косово је, такође, озлоглашени центар сексуалне експлоатације на Балкану, нарочито пошто су тамо распоређени западни војници.

Каква год да је веродостојност тих оптужби, ниједна од њих не спречава америчку подршку за независност Косова.

Разлика је у томе што палестински национални покрет није повезан с таквим међународним злочиначким подухватима. Да је било који палестински лидер оптужен за само један од тих злочина, можемо бити сигурни да би израелски лоби гласно изнео ту оптужбу као аргумент против палестинске државе, а Бела кућа би поновила тај аргумент.

Палестина и Израел имају супротне ставове према независности Косова. Саветник палестинског председника Махмуда Абаса, Јасер Абед Рабо, позвао се на косовски пример једностраног проглашења независности кад је рекао: "Косово није боље од нас. Заслужујемо независност пре њих и тражимо подршку од Сједињених Америчких Држава и Европске уније".

У међувремену, израелски министар спољних послова Авигдор Либерман категорично је одбио да призна Косово, тврдећи да је косовска независност "осетљиво питање" које треба да буде део "заиста обухватног и мирољубивог решења" путем преговора.

Дакле, и Палестинци и Израелци су доследни у свом виђењу косовског примера. Нису доследне Сједињене Америчке Државе, које с једне стране признају нову државу, а с друге стране блокирају другу нову државу.

Разлика је, можда, у томе што од времена Вудроа Вилсона Вашингтон има склоност да подржава једнострано самоопредељење народа само ако су у питању бели Европљани.

Још важније, Израел је користан за спољнополитичке интересе САД на Блиском истоку, док је православна Србија историјски више наклоњена Русији.

Уједињене нације нису признале Косово зато што би то представљало негативан преседан за једностране сецесије широм света.

Многе државе у Арапској лиги и ЕУ, с друге стране, посматрају Косово као позитиван преседан за Палестину. Неке владе би могле бити против суверености и за Косово и за Палестину.

Међутим, Сједињене Америчке Државе практично су усамљене у својој подршци за косовску државу, док у исто време лицемерно блокирају палестинску државу.

Американци би требало да почну да питају председника Обаму: "Ако Косово има право да постоји, зашто Палестина нема право да постоји?"

Аутор је професор колеџа "Евергрин стејт" у Олимпији, у савезној америчкој држави Вашингтон.

Косовска полиција је преузела контролу над два административна прелаза дуж северне границе ове земље у ноћи 25. јула. Ова операција је ескалирала у сукоб са Србијом око царинских печата и контроле над севером. Косовски Срби који живе у тој области су бесно одреаговали. Путеви су блокирани, један полицајац је смртно рањен, а српске снаге су распоређене на граници како би спречиле прелазак тврдокорних елемената.

Криза је недељама кључала. Сабин Фрејзер из Међународне кризне групе назвала ју је "најопаснијим моментом" у овој области од 2008, када је Косово прогласило независност. Напета ситуација је такође брзо поново усмерила пажњу на Косово, земљу која је, три године пошто је прогласила независност, и даље дубоко нефункционална.

Бомбе НАТО-а су истерале Србију са Косова 1999. Дванаест година касније, пошто је слична коалиција помогла у свргавању Гадафијевог режима у Либији, Косово подсећа да, чак и ако све протекне како треба, хуманитарна интервенција представља хаотичан процес. То може да значи деценијско ангажовање са партнерима који нису увек пријатни и милијарде потрошене на пројекте који се никада не реализују. "Изградња националне државе функционише", каже Џејмс Добинс, директор у центру РАНД и бивши високи амерички дипломата на Балкану, додајући: "Међутим, резултат је неминовно несавршен".

Добинс, експерт за западну интервенцију, Косово убраја у успешне подухвате. Упркос повременим разбуктавањима, ова област је углавном мирна. Међутим, са неких других аспеката - заправо, са већине аспеката - Косово остаје безнадежан случај. Локална економија не производи "ништа", каже Енђељуше Морина, извршна директоира Иницијативе за косовску стабилност.

Пољопривредни сектор је остао неразвијен; једино што ова земља заиста извози јесте метални отпад. Званична стопа незапослености прелази 40 одсто, а већина породица се ослања на приходе које шаљу рођаци из иностранства и захваљујући којима оне опстају. Косово такође има најмлађе становништво у Европи, а образовни систем нема ни капацитета нити особља да их адекватно обучи. А и они који стигну до универзитета ретко када нађу пристојан посао када заврше студије.

На политичком плану, ситуација је чак још гора. Косовари доследно сврставају своју земљу међу најкорумпираније европске државе. Политичком класом доминирају елементи преостали из предратног периода, многи наводно повезани са криминалним групама. Премијер ХашимТачи је оптужен крајем прошле године за умешаност у трговину људским органима током рата 1999. (Он те оптужбе пориче). Други високи званичници су оптужени за наводне ратне злочине почињене за време сукоба. Управо је овог месеца бивши министар у Тачијевој влади оптужен да је убио два Србина за време рата.

" Велики сам скептик по питању читавог тог случаја", каже Роберт Остин, професор у школи за глобална питања "Манк" при Универзитету у Торонту и дугогодишњи посматрач на Косову. Процес изградње националне државе на Косову, сматра он, "потпуно је склепан. Никада нисмо пронашли начин, на на једном од тих места, да на власт заправо дођу људи који би на власти и требало да буду".

Косово има гомилу домаћих проблема. Међутим, на локалном нивоу преовлађују два питања: Србија и северно Косово. Током југословенских година, статус Косова је лелујао између српске покрајине и полуаутономне зоне.

Историјски, српски народ сматра ово подручје својом светом земљом. Нимало изненађујуће, Србија је одбила да призна независност Косова. Северно од Ибра, где живе десетине хиљада Срба, влада у Београду још увек врши значајан утицај, шаљући новац којим плаћа званичнике и финансира болницу и универзитет.

Спор између две земље заокупља политичку атмосферу на Косову. Он обликује све дебате и заглушује друга питања. Криза је овога лета почела пошто су разговори на високом нивоу између две земље прекинути у јулу. Србија је већ раније блокирала улаз робе са Косова преко својих граница. Пошто је дијалог прекинут, Тачи је наложио увођење реципрочне забране. Он је наредио да се преузме контрола на административним прелазима како би се та мера спровела у дело.

Никада није постојала могућност да окршаји изазвани овом акцијом прерасту у рат. Србији војна интервенција не би донела много тога, а и убрзо је распоређено појачање НАТО-а. Почетком септембра, Европска унија је посредовала у постизању споразума о повратку ствари на статус кво. Шири сукоб, ипак, остаје нерешен. Више од деценије пошто је окончан последњи рат у бившој Југославији, земље изграђене из њеног пепела још увек су непотпуне и пуне проблема - а Косово
највише.

Са своје стране, Роберт Остин стрепи да Косово иде истим путем као и Албанија, а који ће се "завршити заиста поларизованом и опасном" политичком климом. "Пуно сам писао у корист независности" пре 2008, каже Остин, напомињући: "Међутим, прилично сам разочаран правцем у ком се догађаји сада развијају".

У интервјуу листу Тудејз Заман у јуну Бајац је изјавио да очекује негативну реакцију на књигу у својој домовини, нарочито од српских екстремно-десничарских националиста, али није било тако. 

Бајац тврди да су обе земље постале жртве предрасуда и политичке експлоатације, упркос вишевековним сличностима у истом географском подручју. Међутим, то се променило.

Охрабрујуће је видети да Срби не показују никакву нелагодност и да изгледају задовољни принципијелним приступом турске спољње политике у смислу поштовања културне, етничке и духовне разлноликости, као и очувања балканског друштвеног миљеа. Анкара препознаје кључни значај Београда у успостављању мира и стабилности на Балкану.

Зато је Београд протеклих година у великој мери подржавао турске инцијативе за успостављање мира на Балкану, где се деведесетих година одиграо најкрвавији сукоб у Европи после Другог светског рата.

Одржавање трилатералних самита Босне и Херцеговине, Србије и Турске, као и сличних састанака Турске, Хрватске и Србије, дало је значајне резултате који су одвели Балкан у правцу интеграције у Европу.

Пресудна одлука српског парламента да упути извињење за масакр над босанским муслиманима, 1995. године у Сребреници, представљала је прекретницу у том дијалогу.

Када се на комеморацији поводом 15. годишњице сребреничког масакра прошле године у Босни и Херцеговини турском премијеру Реџепу Тајипу Ердогану придружио српски председник Борис Тадић то је био историјски тренутак. То је био знак храбрости српске снаге и доказ да искрено желе конструктивни дијалог. На пословном плану смо видели успон после потписивања споразума о безвизном режиму у јулу 2010. године, којим је омогућено слободно кретање људи две земље.

Трговински обим још није достигао жељени ниво, али очекује се његове повећање - циљ је да у следећих неколико година достигне цифру од три милијарде долара. А што је најважније, привреде две земље нису конкурентске, већ се надопуњују. Турске компаније могу у великој мери профитирати од инвестирања у намештај, грађевину, прехрамбену и текстилну индустрију, као и телекомуникације, док српске фирме могу да искористе потрошачко тржиште у Турској.

Турска авионска компанија "Туркиш ерлајнз" помиње се као потенцијални купац на тендеру за продају српског авио-превозника "Јат ервејза". Ако се то оствари, постојаће сарадња и у области авијације.

Турска активно лобира за интеграцију Србије у евроатлантске институције, а нарочито НАТО, као и укључивање те земље у процес пријема у Европску унију. Али Србија је, баш као и Турска, наишла, а неочекивани проблем у својим евроатлантским амбицијама због противљења Немачке. У ствари, председница српске Скупштине Славица Ђукић Дејановић једном приликом ми је испричала шалу о изгледима њене земље да постане чланица Европске уније која кружи Београдом.

Она гласи овако: Србија ће постати пуноправна чланица Европске уније када Турска, која и даље има статус кандидата, преузме шестомесечно председавање Унијом.

Иронија је велика, али илуструје проблематичан однос које су велике силе у Европској унији, попут Француске и Немачке, заузеле према неким земљама. Зато не би требало да представља никакво изненађење то што Немцима највише сметају све блискије српско-турске везе.

Немачка, која се снажно залагала за распад Југославије деведесетих година, увек је била против стварања јаке, независне и несврстане дражаве на Балкану, било да се ради о Србији или Турској. Срби сматрају да Немци траже изговор да онемогуће да њихова земља заузме водећу улогу у региону, док, истовремно, промовишу брзи улазак Хрватске у Европску унију.

Неки у Србији чак сумњају да Немачка стоји иза недавних провокација у области дуж границе са Косовом, у којој живе етнички Срби. Зато је за мене било сасвим логично када сам чуо госпођу Славицу Ђукић Дејановић како хвали улогу Турске и изражава жељу њене земље да ојача везе са Турском.

"Турски спољнополитички естаблишмент је био у стању да разуме често сложену позицију Србије и њеног суседства много боље од било ког другог и то нам је заиста много помогло. У поређењу са западом, турски приступ проблемима у региону изгледао је много ближи нашем", рекла је она у једном интервјуу који је прошле године дала листу Тудејз Заман.

Истичући локално власништво и регионалну сарадњу, она је исправно истакла да трећа страна често може да погорша ситуацију на Балкану. "Нама је потреба регионална сарадња са Турском око многих питања", навела је она.

Србија је изручила све осумњичене за ратне злочине Хашком трибуналу, што је био један од услова Европске уније за позитивне изгледе у процесу придруживања Унији, али сада се суочава са другим проблемима као што су тензије у односима са Косовом и преостала нерешена питања у Босни и Херцеговини. То би на крају могло навести на помисао да Србији неће бити дозвољено да уђе у Европску унију шта год да уради.

Ситуација веома много подсећа на кипарско питање, које спречава Турску да постигне напредак у преговорима, или пре које Француска, Немачка и још неколико чланица Европске уније користе као изговор да блокирају преговоре о уласку Турске у Унију.

Европска унија није успела да положи тест искрености када се Турска 2004. године залагала за усвајање плана Уједињених нација (такозваног Анановог плана за решавање кипарског проблема), што је резултирало тиме да су га кипарски Турци одобрили. Брисел је издао Турску и прихватио настојања Кипарских Грка да постану чланица иако је грчка страна та која је одбацила мировни план Уједињених нација.

Европска унија је на неки начин наградила пркосног партнера и казнила турску страну која жели компромисно решење. Срби сада с разлогом постављају слично питање: колико далеко ће морати да иду у испуњавању захтева из Брисела и да ли ће Европска унија испунити усмена обећања дата јавно или иза затворених врата.

И Србија и Турска се суочавају са сличном дилемом и безнадежном будућности када се ради о Европској унији. Али историјски догађаји знају да буду шаљивији него што многи могу да замисле.

Европска унија се данас суочава са великом кризом која је настала у еврозони чије су презадужене чланице изазвале хаос у Унији. Насупрот њој, Турска привреда цвета, а политичка стабилност у земљи траје већ читаву деценију. Турска ће без много проблема понудити Србији привилеговани приступ огромном труском тржишту од 74 милиона Турака и директно улагање турских компанија у српску привреду.

Турци су то учинили за Бугарску и Румунију и могу исто да ураде за Србију. Турска, такође, може да буде излаз за српске производе на много шире потрошачко тржиште Блиског истока, Средње Азије, па чак и Африке.

Уверен сам да ће партнерство Турске и Србије у будућности донети и много више.

То значи: Надам се да је публика гласна и помало сирова. Мислио је на меч између Патрика Рафтера и Горана Иванишевића из 2001. године који је одложен због кише и који је игран на "People's Мonday" (дан после друге недеље на турниру).

Скоро свих 10.000 карата подељено је тада по "лутријском систему" обожаваоцима који су чекали у реду, а који су придавали мало пажње реномеу који је уживао централни терен.

Деловало је обећавајуће, када је у понедељак испред киоска код "Еш" стадиона још чекао двоцифрен број људи, иако је национална химна већ била одсвирана.

Публика је била бучнија, пијанија и мање оптерећена тениским протоколом него било која публика на Отвореном првенству у последње време. Чинило се да су се навијачи највише забављали надметањем чији ће се урлик последњи чути пре него што Ђоковић или Надал одсервирају, радовали се сервис грешкама, а усред поена разливале су се ерупције одушевљења.

Играчи су се жалили на буку и осветљење на стадиону, које је укључено раније него обично, као и на одсјај стакла ложе где су били Овен Вилсон, Алек Болдвин и Бен Стилер.

Оба играча су са таквим сметњама, углавном, излазила на крај тапкајући лоптице. Надалов рекорд током меча је био 22, Ђоковићев 27 удараца о тло. На крају крајева, играчи нису имали пуно избора до да сервирају упркос помахниталој публици, али су ипак чекали колико су год могли. Трећи гем у другом сету трајао је више од 17 минута. Током турнира, Ђоковић је сетове добијао за двадесетак минута, Роџер Федерер је један добио за свега 18.

Надал се одувек осећао опуштеније у пријатном, готово "мајорканском" спокоју Вимблдона или Ролан Гароса него у сировом жагору који влада на "Ешу". Он је оличење реда и дисциплине: пре сваког меча се истушира хладном водом, навуче обе чарапе на идентичну висину и сам намести "грип" на свих шест рекета које ће понети на терен.

(Невезано, али такође забележено у Надаловој аутобиографији: "Хватам себе како много пишким, нервозно, понекад пет-шест пута за сат времена".) Он је, свакако, био уздрман атмосфером, али је много страшнију претњу представљао човек који се налазио са друге стране мреже.

Један од аспеката Ђоковићеве игре који није могуће у потпуности сагледати посредством телевизије је начин на који он покрива терен. Виши и од Федерера и од Надала, он је најбољи атлета у доминантном трију, са распоном руку, који од њега, када изађе на мрежу, начини разгранато дрво акације са невероватно брзим рефлексима.

Гађајући Ђоковићев форхенд и бекхенд, или покушавајући да га лобује, Надал је био беспомоћан. Са основне линије није прошао ништа боље. Прва два сета је било готово тешко гледати. Био је ту врхунски спортиста, други на свету, и човек који обично игра на високом нивоу, али који је овде био препуштен на милост и немилост противника. То је морало бити обесхрабрујуће.

Публика је желела да се Надал избори макар за четврти сет - вимблдонски меч је трајао свих пет - али је већи део времена била на страни Ђоковића. Ово је била драматича промена у односу на меч од пре три године, када га је публика гласно извиждала јер се благо нарогушио на Ендија Родика, који се, такође, благо нарогушио на њега.

Међу навијачима било је Срба, остали су желели да Ђоковић освоји овај трофеј по први пут, још више их је било једноставно очараних његовим играма у 2011. години, а неки су се потајно надали да ће потпуно затајити.

Ђоковић је победио у четири сета и кући однео трећи гренд слем ове сезоне, али не претерано театрално. Бацио је рекет на страну и спустио се на колена, зазузевши положај каквог анђела које људи обичавају да држе на креденцима, што је био и први тренутак од почетка меча када је престао да се креће. Оба играча су, посебно, поменула 11. септембар и остали изузетно пристојни, на начин на који је ова генерација тениских шампиона одлучила да се понаша.

Ђоковић је управо крунисао вероватно најбољу сезону коју је неки тенисер икада одиграо и учинио је то, зависно од тога кога питате, захваљујући обновљеном самопоуздању, дијети без глутена или седењу у посебној свемирској капсули. "Да вам објасним", рекао је после меча, "прошле ноћи нисам јео ништа што садржи глутен, вечерас ће бити доста глутена и алкохола".

Присутна публика је, несумњиво, била спремна за прославу. Група од око стотину српских навијача заузела је једно од два степеништа којима се излази са стадиона. Стотине других који су покушавали да напусте стадион, заглавили су се у гужви. Навијачи су певали, носили српске заставе и обележја, један је био двојезичан, у покушају да се помире са Надаловим навијачима - "Вамос Ноле". Они су узвикивали "Србија, Србија" и "Ноле, Ноле", пре него што су почели следећу песму.

Отпевали су више од десет потпуно оригиналних песама. Последња је звучала, отприлике, као да је изводи Том Круз у бару у филму "Топ ган", са Новаком Ђоковићем као Кели Мекгилис. Маса навијача се нашла поред фонтана испред стадиона "Еш", где је десетак младих људи скинуло мајице и почело да њима маше, четворо средовечних је носило српске ватерполо капице чврсто завезане.

"Момци, треба да обучете мајце", упозоравао је чувар који је пролазио кроз масу. Нико се није обукао, тако да је чувар престао да их упозорава. "Сјајно... Напред Србија", рекaо је потом немоћни чувар.

Раскошни стан на адреси Парк авенија 730 ускоро би могао бити понуђен на продају, али пет зараћених страна прво треба да се договоре ко ће бити посредник и да поделе избледело сребро и кристал покривен прашином.

"Ово је затварање последњег поглавља", рекао је Милан Милановић, заменик амбасадора Србије у Уједињеним нацијама.

Дуплекс, некада дом изасланицима Југославије при УН, испражњен је 1992. године, када је Југославија почела да се распада.

Нови купац стана површине 215 квадратних метара могао би да се дружи са бившим водитељем емисије 60 минута Мајком Валасом, који живи у стану преко пута.

Дуплекс има шест спаваћих соба, четири купатила, два полукупатила и 19 година таложене прљавштине и прашине.

Фарба се гули са плафона дневне собе наранџасто-розе боје. Сребрни сервис за ручавање у свечаној трпезарији плаче за полирањем. Кухиња садржи микроталасну пећ величине клима-уређаја, а у шпајзу се још налази тегла мараскино вишње и таи соса.

Југославија је купила стан 1975. године за 100.000 долара, када је Јосип Броз Тито владао земљом.

Намештај је остао од последњег станара, Дарка Силовића, последњег амбасадора при УН који је заступао Социјалистичку Федеративну Републику Југославију.

Када је држава почела да се распада 1992. године Силовић, Хрват, дао је оставку на функцију амбасадора, протестујући против српске владавине. Он је првобитно одбио да напусти стан у Парк авенији, који би прешао у руке његовом заменику, Србину.

Дуплекс је постао ничија земља, колатерална штета усред свађе држава које су настале. Пет република - Србија, Словенија, Босна, Хрватска и Македонија - траже власништво над станом. Суд је 1995. године одлучио да је по среди политичка ствар, а не ствар суда.

На крају, Србија је почела да плаћа рачуне, који сада износе до 12.300 долара месечно. Међутим, с обзиром на то да је власништво још неутврђено, Србима или другим дипломатама није дозвољено да живе у стану.

Споразум из 2001. године, које су потписале настале државе, формирао је оквире за поделу имовине Југославије у целом свету, али је стан на Менхетну остао пуст и заборављен.

Очекује се да ће споразум о продаји стана у Парк авенији бити постигнут ове недеље у Сарајеву. Када посредници буду коначно одабрани и продаја обављена, Србија ће добити 39,5 одсто прихода, према формули изведеној из економске моћи сваке југословенске републике.

Након тога, Србија треба да поведе и другу битку, да поврати два милиона долара које је платила за одржавање празног стана током 19 година. 

Напад на Авганистан који је уследио након напада 11. септембра био је разумљив, али наредна инвазија на Ирак уопште није имала никакве везе са Ал Каидом - колико год Буш покушавао да је успостави. Тај рат је, у судару колосалне неспособности и неискреног представљања чињеница, убрзо постао веома скуп.

И стварно, када смо рачунали ратне трошкове САД пре три године, конзервативне процене биле су од три до пет хиљада милијарди долара. Од тада, трошкови су прилично нарасли. Са скоро 50 одсто војника повратника из Ирака који су "квалификовани" да приме неку компензацију, и више од 600.000 до сада третираних у ветеранским медицинским центрима, сада процењујемо да ће само за инвалиднине и трошкове лечења бити издвојено од 600 до 900 милијарди долара.

Чак иако би се Бушу могло опростити што је САД и већи део света одвео у рат на основу лажних претпоставки, као и чињеница да је лажно представљао трошкове целог подухвата, не постоји оправдање за начин на који је изабрао да га финансира.

Његов је рат био први у историји који је у потпуности плаћен на кредит. Док је Америка ишла у борбу, са дефицитом који је већ галопирао од уведених пореских олакшица 2001. године, Буш је одлучио да уведе још једно пореско "олакшање" за богате.

Америка је данас фокусирана на незапосленост и дефицит. Обе претње по америчку будућност могу се, никако у малој мери, повезати са ратовима у Авганистану и Ираку. Огромна војна потрошња заједно са Бушовим пореским олакшицама главни су кривци зашто је САД, од фискалног вишка од два одсто БДП-а када је Буш изабран, дошао до опасног дефицита и дужничке позиције данас.

Директна владина потрошња на те ратове досад је дошла до отприлике два билиона долара - 17.000 долара по домаћинству - са тенденцијом да надолазећи рачуни подигну ту суму више од 50 одсто.

Да ситуација буде гора, дешавања на Блиском истоку утицала су на више цене нафте, терајући Американце да троше више новца на увоз нафте који би, иначе, потрошили купујући производе призведене у САД.

Међутим, амерички војни трошкови и даље су, две деценије након окончања Хладног рата, једнаки трошковима свих осталих држава света заједно.

Морални ауторитет?

Иронично, ратови су поткопали америчку и светску безбедност опет на начин који Бин Ладен није могао ни да замисли. Незадовољство у редовима америчких војника отежало је регрутацију.

Лажно представљајући америчке ратне трошкове, Буш је намерно мање плаћао трупе, одбијајући да одобри најосновније трошкове - оклопљена возила која би била отпорна на мине или адекватну здравствену негу за ветеране повратнике.

Али америчка права снага, више него њена војна и економска снага, јесте њен морални ауторитет. Али и он ослабљен. Док је Америка кршила основна људска права, попут habeas corpus, њена дуготрајна посвећеност међународном праву доведена је питање.

Поред свега овога, колатерална ратна штета је огромна. Према неким извештајима, више од милион Ирачана је погинуло, директно или индиректно. Најмање 1,8 милиона људи је избегло од ратних дејстава, а око 1,7 милиона људи интерно је расељено.

Истина, Ал каида, иако још увек није побеђена, више не представља претњу какву је представљала после 11. септембра. Али цену коју су Америка и неке друге земље платиле да би се дошло у ову ситуацију је огромна и могла је бити избегнута.

Сада ће нас заоставштина пратити још дуго времена. Исплати се прво размислити, па онда делати.

Међутим, руском предлогу су се супротставиле западне државе у лику САД, Велике Британије и Француске. Ради се о томе да Запад сад довршава правно обликовање још једне етапе распарчавања Србије, чему Русија смета. Подсетимо да су албанске власти Косова у 2008. години једнострано прогласиле независност.

Сад је остало да се нова "држава" легитимизира путем Уједињених нација.

Током последњих месец дана су САД и Европска унија обезбедиле подршку острвских држава Карипског басена и низа афричких земаља из редова најсиромашнијих на свету. Тако остаје да се пронађу још три вољне, и може се веровати да ће се оне наћи.

Међутим, проблем није само у томе. На заседању Савета безбедности УН, 30. августа 2011, специјални представник Русије при Савету безбедности УН Виталиј Чуркин је поставио врло незгодна питања за Запад. Зашто Уједињене нације још нису започеле истрагу о незаконитој трговини органима Срба и зашто се одуговлачи са постављaњем новог специјалног представника генералног секретара међународне организације на Косову?

Њега је подржао стални представник Колумбије у УН Нестор Осорио, који је рекао да је "неопходан напредак у истрази о црној трансплантологији, иначе ће се морати тражити алтернативни начин да се то уради".

Треба приметити да је Парламентарна скупштина Савета Европе још 25. јануара 2011. године усвојила резолуцију поводом црне трансплантологије на Косову, затраживши спровођење непристраsне истраге о томе. Занимљиво је да се први пут у извештају Парламентарне скупштине Савета Европе говорило о учешћу садашњег косовског руководства у организовању злочиначке групе специјализоване за трговину људима и људским органима.

Међутим, Запад је фактички онемогућио даљи рад УН у том правцу. О разлозима таквог поступања се може судити по наступу министра спољних послова Косова Енвера Хоџаја, који је 30. августа на заседању Савета безбедности УН изјавио да оно што се десило 25. јула представља чин "насиља Србије на територији Косова". Према његовим речима, у косовској држави не може бити паралелних структура власти и косовски Срби треба да се потпуно потчињавају Приштини, а "Србија нема право да финансира полувојне формације на територији" покрајине.

Истина, кад је коментарисао ситуацију у погледу истраге о црној трансплантологији, Хоџај је изрекао примедбу која је врло незгодна по ЕУ. Како је рекао, у том случају Косово "нема шта да скрива и власти су спремне да сарађују у истрази". Зато, судећи по понашању Брисела, Запад уопште, и ЕУ посебно, има шта да скрива.

Подсетимо да се ситуација на северу Косова, где живи око 200.000 Срба и Рома, заоштрила 25. јула 2011, кад су албанске власти, кршећи међународне споразуме, покушале да успоставе контролу над административном границом са Србијом. Премијер Косова Хашим Тачи је лично наредио специјалним полицијским снагама да заузму царинске пунктове "Јариње" и "Брњак" како би се спречио увоз робе из Србије који није под контролом албанских власти.

То је за неалбанско становништво Косова значило крај. Ни Срби ни Роми немају илузије у погледу тога шта их очекује у случају ликвидације преосталих аутономних права, што не скривају ни Албанци.

Реч је о прогону српског и ромског становништва из северних делова Косова. Ниje случајно што су Срби, већина голих руку, бранили граничне прелазе који их повезују са Србијом. Они су блокирали путеве. У сукобу су рањене десетине људи, а погинуо је један албански полицајац.

Та тема није случајно додирнута на заседању Савета безбедности УН, 30. августа. Министар спољних послова Србије Вук Јеремић је поставио врло непријатно питање за Европску унију: "Зашто је мисија ЕУ на Косову (која треба да поштује права обе стране) оставила Србе без заштите?".

О томе је говорио и стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин: "Провокације албанских власти Косова... дестабилизују ионако крхку ситуацију, доводе до повећања напетости". Он је оптужио Запад, рекавши да је НАТО у циљу брзог пребацивања косовских специјалаца до српских пунктова обезбедио хеликоптере.

Мора да је рачуница била у томе да косовске снаге веома брзо успоставе контролу, и да Срби једноставно морају прихватити оно што се десило. Међутим, било би погрешно сматрати срећним завршетком оно што се десило крајем јула. Као што је познато, над горепоменутим пунктовима је контролу преузео Кфор. Виталиј Чуркин је у вези с тим рекао: "Забрињава нас то што су 'Јариње' и 'Брњак' проглашени затвореном војном зоном с правом војника на смртоносну употребу оружја".

С обзиром на то ко је сад ангажован у Кфору, може се разумети забринутост руског дипломате. Може ли се очекивати да НАТО, који је логистички подржавао албански напад на српске пунктове, штити Србе? Много је важније друго питање - када ће просто препустити контролу над "Јарињем" и "Брњаком"? Уосталом, судећи по мишљењу Срба, већ сад војници Кфора ревносно испуњавају све жеље албанског руководства и чине све како би осигурали блокаду северних делова Косова и економски их угушили. При томе сад Кфор чини све да Србе лиши могућности да поново блокирају путеве. На пример, покушава да одузме Србима тешку грађевинску технику.

Или други моменат. Као што је познато, од краја 2008. године је одговорност за оно што се дешава у покрајини преузела полицијска и правосудна мисија ЕУ на Косову (Еулекс). На њу се и обрушио Виталиј Чуркин, оптуживши је за непоштовање прокламованог неутралног статуса и "отворену попустљивост према властима у Приштини". Он је подсетио да је њену неутралност према сукобљеним странама гарантовао генерални секретар УН. Иначе не би могла да делује на Косову. У суштини, Чуркин је то повезао с тим што секретаријат УН одуговлачи постављање шефа мисије УН на Косову. Међутим, то није чудно. Европска унија уопште не жели да јој се неко врзма око ногу приликом ломљења Србије.

На тај начин, став косовских Албанаца који је изнет на заседању Савета безбедности УН не оставља илузије у погледу даљих догађаја у покрајини. То јасно схватају косовски Срби, који позивају Београд да брани националне српске интересе и оштро осуђују "ултиматуме" Запада. Одговарајућу декларацију су 30. августа усвојили представници српских општина на Косову.

Они нарочито инсистирају да на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН Србија треба да тражи од тог органа повратак својих снага безбедности на Косово. Међутим, то је илузија. После пораза у 1999, Србија просто нема право да тамо распоређује ни војску ни полицију.

Говорећи о ултиматуму Запада, косовски Срби имају у виду изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел приликом посете Београду 23. августа 2011. Она је тада затражила распуштање српских органа власти на Косову, повезавши решавање тог питања са могућношћу интеграције Србије у Европску унију.

Српски политичари су оштро критиковали тај ултиматум пошто је представница ЕУ, која се на речима толико брине за поштовање демократије, на делу затражила потпуну ликвидацију аутономије Срба у покрајини и њихово препуштање на милост и немилост оних који су се већ бавили продајом људских органа западним земљама.

Међутим, то још није све. Ангела Меркел је јасно рекла председнику Тадићу да улазак Србије у ЕУ неће бити могућ ако Београд не призна чињеницу отцепљења Косова. У суштини, ситуација је сад у ћорсокаку.

Премда је Тадић искључио могућност издаје српских интереса и рекао да признавања неће бити, он нема куд.

Изручивање Младића и Хаџића Хашком трибуналу није задовољило Запад који намерава да одлучно прекроји мапу Балкана и још више ослаби Србију. Тадићев став не би требало никога да превари.

Београд нема много алтернатива: само признавање. Иначе ће против Србије опет бити примењена сила. Београд се једноставно не може супротставити уништењу српске државе. Мали број наивних полаже наде у Русију. Међутим, ако она није заштитила Србе 1999, прилично је сумњиво да ће сад хтети то да ради.

Реч је о томе да смо увелико ми сами створили толико заоштрену ситуацију око Косова. Као што је познато, до краја 2008. године је за безбедност на Косову била одговорна мисија УН (УНМИК).

Зашто се Русија сагласила са препуштањем тих задатака Еулексу? И зашто смо повукли свој контингент, путем којег је Русија могла реално утицати на ситуацију?

"Тамо је владао хаос", рекао је. "Цео систем се једноставно распао. Знао сам да ће се то догодити. Четири седмице нисам разговарао са Гадафијем... Није желео да ме саслуша", рекао је пензионисани генерал, наводећи да је либијски лидер био "будала".

"Не можете се борити са НАТО-ом и бити тврдоглави лудак као тај човек".

Други саговорник магазина је хрватски ветеран Марио, артиљерац из Босне, који је редове Гадафијеве војске напустио пре десетак дана, пошто је од пријатеља у либијској војсци чуо да ће се "све брзо завршити, јер је све већ договорено". Истовремено, Гадафија су напустили плаћеници из Јужне Африке.

Марио је испричао да је предводио јединицу коју су, махом, чинили борци из Чада и са југа Либије, али да су Гадафијеве снаге биле недисциплиноване, али да све то није представљало проблем док нису почели ваздушни напади НАТО-а.

"Друга страна је била једнако лоша, ако не и гора и Гадафи би их смрвио да се није умешао НАТО", рекао је Марио, наводећи да је до почетка јула трећина његових бораца дезертирала или прешла на страну устаника.

Марио тврди да је у Гадафијевом комплексу видео журке на којима су конзумирани алкохол и дрога, које су праћене "свеопштим развратом", али и да је било озбиљних тензија између Гадафијевих синова Сеифа ел Ислама и Мухамеда.

Марио је навео да је "Гадафи ангажовао неколико југословенских бораца, углавном Срба да му помогну у борби против НАТО-а и устаника", али да су, један по један, напуштали Триполи.

Садашња криза десила се када је Тачи одлучио да заузме царинске положаје на косовско-српској граници у покушају да прекине де факто поделу Косова.

Иако косовска власт има апсолутна права да истиче свој суверенитет, европски лидери критиковали су најновији Тачијев гамбит као непромишљен и провокативан. Силеџијством могу да се постигну краткорочни циљеви, али се, такође, ризикује дискредитовање Косова и подривање циља стицања широког глобалног признавања.

Косовци су већ двапут успешно преузели ствари у своје руке. Деведесетих је њихово незадовољство исказивано мирним и ненасилним отпором довело до оружане побуне против српског тиранског режима. Слободан Милошевић је одговорио зверствима и ратним злочинима.

Косовски побуњеници срачунали су да САД никад неће дозволити да се оно што се десило у Босни понови и на Косову. Били су у праву. Клинтонова администрација је 1999. године покренула кампању бомбардовања која је трајала 67 дана и резултирала српском предајом.

Конфронтација српске и албанске омладине у подељеној Митровици покренула је побуну широм Косова у пролеће 2004. године. Фрустрирани изостанком напретка у стицању независности, Албанци су покренули координисани напад на српске енклаве и УН особље.

Бушова администрација осудила је албанско насиље и, закључивши да је статус кво неодржив, покренула дипломатски процес који је кулминирао косовском декларацијом независности.

Србијa је одбила да призна исход. Такозвани "стражари мостова", српски разбојници које је финансирало и координисало српско Министарство унутрашњих послова, насилно су извршили поделу. Српски циљ јесте одвајање петине површине Косова, северно од реке Ибар.

Међународна заједница окренула је поглед на другу страну. Поред тога, игнорисала је српски ембарго добара која су на себи имала царински печат државе Косово.

Косовски специјалци су 28. јула преузели контролу над два северна гранична прелаза како би применили забрану на увоз робе из Србије, а све то као одмазду на меру Србије да забрани извоз косовске робе.

Када су НАТО снаге повратиле контролу, напала их је руља наоружаних Срба. Гранични прелаз Јариње спаљен је до темеља, док је један косовски полицајац убијен.

Тачијева провокација се исплатила. Користећи се емоцијама набијеним позивом на заштиту "светог суверенитета" земље, консолидовао је своју националистичку политичку базу.

Конфронтација са Србијом долази у време када је Тачијев кредибилитет укаљан оптужбама о намештању избора, широко распрострањеном корупцијом и умешаношћу у трговину људским органима.

Тачи је можда изазвао тренутну кризу, али међународна јавност сматра Србију одговорном. Упркос покушају председника Бориса Тадића да дистанцира Београд од хулиганизма косовских Срба, чланство у ЕУ озбиљно је компромитовано.

Европа је изненада обратила пажњу. Разлози су бројни. Насиље на Косову могло би да изазове ескалацију сукоба у Босни и Херцеговини, резултирајући поделом. Поред тога, могло би да доведе и до дестабилизације Македоније, где крхки политички договор одржава мир између етничких Македонаца и Албанаца. На крају, ново насиље на Балкану могло би додатно да појача антиимиграциона осећања која рапидно јачају широм Европе.

Свесна опасности поделе Косова, шефица европске дипломатије Кетрин Ештон позвала је на дијалог, критикујући обе стране да "насиље никада неће бити толерисано". У ствари, насиље је, мобилизујући међународно посредовање, послужило сврси.

Тачи је можда краткорочни победник, али ова криза коштаће Приштину. Чланице ЕУ које одбијају да признају косовску независност само ће појачати своју позицију, док ће дијалог о визној либерализацији, који би омогућио безвизно путовање Косоваца у Европу, бити одложен. Поред тога, аргументи чланица ЕУ које су против даљег ширења Уније биће учвршћени.

Сједињене Америчке Државе не желе да награде насиље. Међутим, остављајући тренутни проблем да бесни или пребацујући одговорност на ЕУ, Америка ризикује стварање још веће кризе.

Бил Клинтон је омиљен због предвођења НАТО интервенције, а Џорџ Буш због чувања косовске независности. Сада је ред на Барака Обаму да предводи међународни дипломатски напор у враћању косовског суверенитета и стабилизацији Западног Балкана.

Док се они најсиромашнији и припадници средње класе боре за нас у Авганистану и док већина Американаца једва спаја крај с крајем, ми мегабогати добијамо невероватне пореске олакшице.

Међу нама има менаџера инвестиционих фондова који зарађују милијарде и којима је дозвољено да свој приход окарактеришу као "подстицајну компензацију" и тако добију пореску стопу од 15 одсто.

Други, који поседују акције десет минута, имају привилегију да 60 одсто њиховог профита буде опорезовано по стопи од 15 одсто, као да је реч о дугорочним инвеститорима.

Законодавци у Вашингтону обасипају нас тим и другим благословима, јер осећају потребу да нас заштите, као да смо пегаве сове или нека друга угрожена врста. Лепо је имати пријатеље на високим позицијама.

Прошле године, мој рачун за федерални порез - порез на зараду који сам платио као и порез на плату који сам платио и који је плаћен за мене био је 6.938.744 долара. То делује као много новца.

Али оно што сам ја платио само је 17,4 одсто мојих опорезивих прихода - и то је заправо нижи проценат него што је платио било ко од осталих 20 запослених у нашој канцеларији. Њихова пореска оптерећења варирају од 33 до 41 одсто и у просеку су 36 одсто.

Уколико зарађујете новац новцем, као што то чине неки моји супербогати пријатељи, проценат који плаћате као порез може бити нешто мањи него мој, али ако зарађујете новац радећи неки други посао, ваш проценат ће сигурно надмашти мој, и то доста.

Најбогатији заштићени

Да бисте разумели зашто, потребно је да погледате изворе владиних прихода. Прошле године, око 80 процената тих прихода прикупљено је од појединачних пореза на зараде и пореза на плату. Мегабогати плаћају порез на зараду по стопи од 15 одсто на скоро целу зараду, али не плаћају практично никакав порез на плату.

Када је реч о средњој класи, то је посебна прича. Уобичајено, они спадају у групе које плаћају порез на зараде по стопи од 15 или 25 одсто, а поврх тога плаћају и високе порезе на плате.

Осамдесетих и деведесетих година, пореске стопе за богате биле су далеко више, а проценат који сам ја плаћао био је негде у средини. Према једној теорији коју некада чујем, требало је да се разбесним и да одбијем да улажем због повишених пореских стопа на капиталну добит и дивиденде. 

Нисам то учинио, а нису ни други. Радио сам са инвеститорима 60 година и још нисам видео некога, чак ни када су порези на капиталну добити били 39,9 одсто 1976. и 1977. године, да бежи од неке инвестиције због пореске стопе на потенцијалну добит.

Људи улажу како би зарадили новац и потенцијалне варијације пореских стопа никада их нису заплашиле. Онима који тврде да виши порези шкоде отварању нових радних места, ја бих поручио да је између 1980. и 2000. године отворено близу 40 милиона нових радних места. Знате шта се догодило после? Ниже таксе и много мање нових радних места.

Америчка пореска служба од 1992. године прикупља податке о пореском повраћају за 400 Американаца, који су пријавили највећи приход. Укупан опорезиви приход за групу најбогатијих 1992. године био је 16,9 милијарди долара, а плаћен федерални порез био је 29,2 одсто тог износа. Године 2008, укупан приход