Осећање безнађа код жена повећава ризик од шлога, установили су амерички стручњаци са Универзитета Минесоте.

Иначе здраве жене, које хронично осећају безнађе, чешће имају наслаге у вратним артеријама које могу да изазову шлог, а верује се да су изложеније и срчаним болестима.

Многе студије су доводиле у везу депресију и повећану склоност срчаним обољењима, а неке су указале да оптимизам може да представља и превенцију од ових болести.

Амерички тим, међутим, није желео да се бави депресивним женама (код којих постоји општији проблем са спавањем, апетитом и укупним расположењем) него само онима које током дужег времена осећају безнађе.

У њиховом истраживању је учествовало 559 жена, просечне старости 50 година, које нису патиле од кардиоваскуларних болести нити су имале повишен притисак. Евентуално безнађе испитаница мерено је упитником о будућности и личним циљевима, док је контрола здравља укључивала и проверу дебљине вратних артерија уз помоћ ултразвука.

Утврђено је да су артерије дебље у просеку за 0,02 мм код оних жена које су изразиле безнађе у погледу будућности и реализације личних циљева. То представља медицински значајну разлику, чак и када се у обзир узму и други ризични фактори као што су године, раса, приходи и слично.

Руководилац студије Сузан Еверсон-Роуз истиче да су нужне додатне студије које би откриле до каквих психолошких промена долази код жена које осећају дуготрајно безнађе и како те промене делују на организам.

Додатна исптивања могла би да укључе и праћење нивоа кортизола, познатог као "хормон стреса".

"У сваком случају, жене које током дужег периода осећају безнађе, требало би да знају да то може лоше да делује и на њихово физичко здравље и да траже помоћ",  апелује Еверсон.

Руски научници су саопштили да имају доказе да зачинска етарска уља смањују ризик од онколошких болести и подмлађују организам.

Експерименти спроведени на Институту за биохемијску физику руске Академије наука су потврдили да етарско уље зачина чубар утиче на карактер оксидационог стреса, објављено је на Интернет сајту izvestia.ru.

Према једној од најраспрострањенијих хипотеза, која је пре двадесетак година изнета баш у том институту, превременом старењу организма доприносе активни атоми кисеоника који разбијају структуру ћелије.

Тим атомима се супростављају антиоксиданти како синтетичког, тако и природног порекла, а у те друге спадају управо и различити зачини.

Доказујући ту хипотезу, научници су лабораторијске мишеве појили водом с додатком етарског уља чубра и приморавали их да дишу ваздух засићем уљаним испарењима.

Показало се да се, као резултат тромесечних експеримената, у мозгу и јетри тих животиња знатно повећала концентрација полинезасићених масних киселина (чувених омега киселина) и побољшале структурне карактеристике еритроцита, што значи да ће мишеви ређе оболевати од рака и живети знатно дуже.

Готово је сигурно да ће се резултати тих огледа поновити и у експериментима на људима и због тога се већ сада може препоручити укључивање чубра у свакодневни јеловник, тим пре што ту лековиту биљку није потребно увозити из далеких крајева јер она расте и у нашим пределима.

Индијска свемирска агенција саопштила је да је изгубила комуникацију с јединим индијским сателитом у Месечевој орбити и да научници више не контролишу ту летелицу, јављају агенције.

Агенција Синхуа пренела је да би Индија могла потпуно да одустане од своје месечеве мисије без људске посаде, пошто је нагло прекинут контакт с летелецом Чандрајан-1.

Индијска организација за истраживање свемира (ИСРО) саопштила је да је земаљска контрола у граду Бангалор изгубила контакт с летелицом Чандрајан-1 јутрос у 1.30 по локалном времену, јавио је АП.

Директор ИСРО рекао је да су покушаји да се поново успостави веза са сателитом били безуспешни и да је мисија практично изгубљена.

Радио контакти изгубљени су због "изненадног квара комуникационог система" летелице, пренела је Синхуа.

Чандрајан-1, лансиран октобра 2008, био је у Месечевој орбити 312 дана, а обишао је Земљин сателит више од 3.400 пута. 

Пре Индије, сличне лунарне мисије имали су САД, Русија, Јапан, Кина и Европска свемирска агенција.

Америчка свемирска агенција НАСА лансирала је, у петак, спејс шатл "Дискавери".

Лансирање је два пута било одлагано, од уторка. Први пут због проблема са једним од вентила на резервоару за гориво а други пут због невремена које је погодило подручје Флориде на коме се налази лансирна рампа.

Шатл "Дискавери" треба да допреми следовања хране, резервне делове и лабораторијску опрему Међународној космичкој станици. Превиђено трајање мисије је 13 дана.

Међународна космичка станица је заједнички пројекат 16 земаља, вредан 100 милијарди долара.

У посади "Дискаверија" је седам астронаута. Шатл, који носи товар тежак више од седам тона, требало би на Међународну космичку станицу да стигне у недељу увече.

Приликом ископавања недалеко од Ретимнона на северном делу Крита археолози су пронашли два метра високу гробницу у којој су се налазила три женска скелета и златан накит. 

"Ово је јединствено откриће, а међу пронађеним предметима је шест огрлица и медаљона са веома занимљивим симболима, изузетним украсима, античким боговима и главама лавова", рекао је вођа екипе за ископавања Никос Стаболидис. 

"То је стил који налазимо касније, у хеленистичкој епохи (од 3. до 1. века пре нове ере), нисмо знали да су такве креације постојале толико рано", додао је Стаболидис.

У гробници је пронађено и неколико земљаних ваза и скараби амајлије.

Због вредности накита и других предмета, археолози не искључују могућност да је реч о скелетима принцеза или свештеница.

После 20 година постојања, Музеј науке и технике се коначно уселио у своје просторије.

У делимично реконструисаној згради некадашње термоцентралне на Дорћолу из 1927. године, претвореној у Музеј, већ је постављена изложба из три целине.

Уз задовољство што је Музеј коначно добио свој простор и опаску да заслуге за највећи део створеног припадају запосленима, директорка Музеја Соња Зимоњић објаснила је да прву целину поставке чине предмети из фондова 17 музеја у Србији, који су од 1991. године окупљени у Заједницу научно-техничких музеја Србије.

Ту су, између осталог, изложени филмски пројектор из 1920. године и камера из 1926, хроноскоп с почетка 20. века, Едисонов фонограф, Теслина пумпа из 1910. "Ериксонов" телефонски апарат из 1900...

Другу и трећу целину чине предмети из депоа Музеја у коме се налази око 5.000 предмета класификованих у музејске збирке. Она коју чине машине великих габарита смештена је у дворишту Музеја, а посебну целину у унутрашњости зграде чине најразличитији предмети од оних који су били у употреби у домаћинству још с почетка 20. века, до индустријских машина из тог периода, каква је ретрокамера, или штампарска ротација из 1915. године.

Посебно су интересантни, као део амбијенталне целине, представљени примерци техничких справа којима је било опремљено домаћинство у Србији пре њене електрификације. Тако су "опремљени" радна соба, кухиња и купатило у коме је, на пример, уз каду, "ишао" стојећи бојлер на ложење из 1910. године, висок готово до таванице.

Ту је и преса за цеђење и равнање веша с краја 19. века, за коју би се могло рећи да је претеча данашњих машина за пеглање.

У оквиру те целине је око 50 фотоапарата, који "покривају" раздобље целог 20. века, а мали су део колекције од њих око 1000 које је музеју поклонио Владимир Арадски.

У Добрачиној број 51, музеј ће од 29. августа бити отворен свакодневно, осим понедељком, од 10 до 22 часа.

Мале промене у количини енергије коју емитује Сунце могу да имају огроман утицај на глобалне временске прилике, на пример на интензитет монсуна у Индији који се предвиђају годинама унапред, објавили су амерички научници.

Сунце пролази кроз 11-годишњи циклус базиран на броју пега на његовој површини, које производе ерупције енергије, а један од највећих изазова за метеорологе је утврђивање како разлика у енергији између соларног максимума и минимума од само 0,1 одсто утиче на климу у свету, пренео је Ројтерс.

Користећи сложене компјутерске моделе и податке о времену из последњих 100 година, интернационални тим научника, предвођен стручњацима америчког Националног центра за атмосферска истраживања, је дошао до закључка да чак и мало повећање сунчеве енергије може да интензивира појаву ветрова и кише.

Истраживање је показало да се током периода јаке соларне активности ваздух у горњим слојевима атмосфере, прецизније у стратосфери, загрева. То се догађа у тропима, где је сунце и иначе најинтензивније.

Додатно загревање мења трендове у активности ветра у горњим слојевима атмосфере, што повећава количину кише у тропским пределима.

Више сунчеве енергије такође доводи до благог загревања површине океана у суптропском Пацифику, где иначе има мало облака. Тиме долази до већег испаравања и стварања додатне влаге, коју ветрови носе до већ ионако кишних предела на западу тропског дела Пацифика, објаснили су научници.

Астрономи су открили нову велику планету која је толико близу звездама у свом сазвежђу да откида делове плазме са оне којој је најближе.

Ужарена планета, названа, WАSP-18b тако прави ковитлац чији ће крајњи резултат бити њено лагано нестајање, што би могло да се деси за милон година.

Астрофизичари су због тога нову планету прозвали "самоубицом". Она се налази на око 325 светлосних година од Земље, у сазвежђу Феникс, наводи се у извештају објављеном у научном часопису "Природа".

Планета WАSP-18b налази се само три милиона километара далеко од звезде WАSP-18, што је само педесети део удаљености између Земље и Сунца. Због тако мале раздаљине температура на планети је око 2.100 степени.

WАSP-18b је 10 пута већи од Јупитера. Научници кажу да, да би се разумео утицај звезде која је тако близу неке планете треба погледати пример Месеца и Земље.

Месец због своје близине утиче на кретање воде у морима и океанима и стварање плиме и осеке на Земљи, а звезда која је у непосредној близини планете WАСП-18б има 1.000 пута јачи утицај на ту планету.

Као и већина планета ван Сунчевог система, ни WАSP-18b није могуће директно уочити помоћу телескопа. Астрономи су, међутим, успели да је лоцирају захваљући одсјају светлости од звезде сваки пут када би планета дошла у положај између своје звезде и Земље.

Астрономи су до сада открили више од 370 планета ван Сунчевог система.

Сунчање у соларијуму повећава шансе за добијање рака коже за 75 одсто, упозорава Светска здравствена организација. Стручњаци су потпуно сигурни и да су соларијуми опасни по живот.

Коришћење тог апарата сврстано је у прву категорију ризика од изазивања карцинома, као азбест или пушење. Ултраљубичасто зрачење кварцних лампи нарочито може да угрози здравље деце и младих до 30 година.

Стручњаци из Светске здравствене организације процењују да је соларијум штетан исто као кад би сте попили чашу арсена, који је јак хемијски елемент, а његове соли су изазивачи рака, или ако би сте удисали бојни гас који уништава кожу и ствара ране.

Према најновијим истраживањима, ако млади до 30 године користе кварцне лампе, повећавају шансе за читавих 75 одсто за добијање меланома-најсмртоноснијег облика рака коже.

"Желимо да видимо упозорења и старосна ограничења у салонима са соларијумима. Млађима од 18 година требало би да буде законом забрањено да их користе јер је млада кожа веома осетљива", рекла је Кејт Арни из Британског удружења за проучување малигних тумора.

Законске забране у 19 земаља

Чак 19 земаља забранило је малолетницима одлазак у соларијум. И Удружење дерматолога Србије предложиће надлежнима такво законско решење, до тада само могу да упозоравају.

"Зрацима у соларијумима се не треба излагати, нарочито не деца до 18 година, нарочито не особе са светлом пути, са већим бројем младежа, нарочите не особе које су имале, или је неко у њиховој фамилији имао рак коже. Све то важи, наравно, и за излагање сунцу. Треба имати на уму да ти зраци, посебно у турбо соларијумима, могу имати и до 12 пута јаче канцерогено зрачење од сунчевог", рекао је др Душан Шкиљевић из Института за дерматовенерологију КЦС.

Бронзани тен постао је модеран крајем прошлог века. Пре тога, преплануло лице сматрало се ружним, чак и непреклидним за једну даму. Но, времена су се променила.

Међутим, пре него што следећи пут кренете у соларијум, сетите се да годишње у свету од малигног меланома оболи више од 130.000 особа, док 66.000 умре. Не заборавите и да уколико се сунчате данас, последице могу да буду видљиве тек сутра, или за неколико година.

Виртуелна симулација укљањања тумора из мозга пацијента, први пут је извршена у Канади.

Реч је о операцији у компјутеризованом окружењу, при чему је скениран мозак пацијента и затим, на добијеном узорку извршена пробна операција.

Прву симулациону операцију те врсте извршио је неурохируг Дејвид Кларк у Научно-здравственом центру "Краљица Елизабета Друга" у атлантској луци Халифакс.

Користећи технологију развијену заједничким радом у неколико института највеће канадске научно-истраживачке установе "National research council" за креирање реалистичног окружења истраживачи прво предузимају серију сложених скенерских снимања пацијентовог мозга, укључујући анатомију и оболеле делове.

Потом се добијени снимци убацују у симулатор и ствара тродимензионална слика целог мозга и најзад врши виртуелно одстрањивање тумора при чему неурохирург има могућност да "додирује" ткиво и обавља друге радње баш као током стварне операције која се касније изводи по истом поступку.

Први симулатор можданих операција условно се може поредити са симулатором летења.

Као што летачки симулатор служи обуци пилота и бољој сигурности путника, тако ће и здравствени служити обуци неурохирурга, сигурности пацијената и успешности операција.