Осећање безнађа код жена повећава ризик од шлога, установили су амерички стручњаци са Универзитета Минесоте.

Иначе здраве жене, које хронично осећају безнађе, чешће имају наслаге у вратним артеријама које могу да изазову шлог, а верује се да су изложеније и срчаним болестима.

Многе студије су доводиле у везу депресију и повећану склоност срчаним обољењима, а неке су указале да оптимизам може да представља и превенцију од ових болести.

Амерички тим, међутим, није желео да се бави депресивним женама (код којих постоји општији проблем са спавањем, апетитом и укупним расположењем) него само онима које током дужег времена осећају безнађе.

У њиховом истраживању је учествовало 559 жена, просечне старости 50 година, које нису патиле од кардиоваскуларних болести нити су имале повишен притисак. Евентуално безнађе испитаница мерено је упитником о будућности и личним циљевима, док је контрола здравља укључивала и проверу дебљине вратних артерија уз помоћ ултразвука.

Утврђено је да су артерије дебље у просеку за 0,02 мм код оних жена које су изразиле безнађе у погледу будућности и реализације личних циљева. То представља медицински значајну разлику, чак и када се у обзир узму и други ризични фактори као што су године, раса, приходи и слично.

Руководилац студије Сузан Еверсон-Роуз истиче да су нужне додатне студије које би откриле до каквих психолошких промена долази код жена које осећају дуготрајно безнађе и како те промене делују на организам.

Додатна исптивања могла би да укључе и праћење нивоа кортизола, познатог као "хормон стреса".

"У сваком случају, жене које током дужег периода осећају безнађе, требало би да знају да то може лоше да делује и на њихово физичко здравље и да траже помоћ",  апелује Еверсон.

Руски научници су саопштили да имају доказе да зачинска етарска уља смањују ризик од онколошких болести и подмлађују организам.

Експерименти спроведени на Институту за биохемијску физику руске Академије наука су потврдили да етарско уље зачина чубар утиче на карактер оксидационог стреса, објављено је на Интернет сајту izvestia.ru.

Према једној од најраспрострањенијих хипотеза, која је пре двадесетак година изнета баш у том институту, превременом старењу организма доприносе активни атоми кисеоника који разбијају структуру ћелије.

Тим атомима се супростављају антиоксиданти како синтетичког, тако и природног порекла, а у те друге спадају управо и различити зачини.

Доказујући ту хипотезу, научници су лабораторијске мишеве појили водом с додатком етарског уља чубра и приморавали их да дишу ваздух засићем уљаним испарењима.

Показало се да се, као резултат тромесечних експеримената, у мозгу и јетри тих животиња знатно повећала концентрација полинезасићених масних киселина (чувених омега киселина) и побољшале структурне карактеристике еритроцита, што значи да ће мишеви ређе оболевати од рака и живети знатно дуже.

Готово је сигурно да ће се резултати тих огледа поновити и у експериментима на људима и због тога се већ сада може препоручити укључивање чубра у свакодневни јеловник, тим пре што ту лековиту биљку није потребно увозити из далеких крајева јер она расте и у нашим пределима.

Индијска свемирска агенција саопштила је да је изгубила комуникацију с јединим индијским сателитом у Месечевој орбити и да научници више не контролишу ту летелицу, јављају агенције.

Агенција Синхуа пренела је да би Индија могла потпуно да одустане од своје месечеве мисије без људске посаде, пошто је нагло прекинут контакт с летелецом Чандрајан-1.

Индијска организација за истраживање свемира (ИСРО) саопштила је да је земаљска контрола у граду Бангалор изгубила контакт с летелицом Чандрајан-1 јутрос у 1.30 по локалном времену, јавио је АП.

Директор ИСРО рекао је да су покушаји да се поново успостави веза са сателитом били безуспешни и да је мисија практично изгубљена.

Радио контакти изгубљени су због "изненадног квара комуникационог система" летелице, пренела је Синхуа.

Чандрајан-1, лансиран октобра 2008, био је у Месечевој орбити 312 дана, а обишао је Земљин сателит више од 3.400 пута. 

Пре Индије, сличне лунарне мисије имали су САД, Русија, Јапан, Кина и Европска свемирска агенција.

Лансирање је два пута било одлагано, од уторка. Први пут због проблема са једним од вентила на резервоару за гориво а други пут због невремена које је погодило подручје Флориде на коме се налази лансирна рампа.

Шатл "Дискавери" треба да допреми следовања хране, резервне делове и лабораторијску опрему Међународној космичкој станици. Превиђено трајање мисије је 13 дана.

Међународна космичка станица је заједнички пројекат 16 земаља, вредан 100 милијарди долара.

У посади "Дискаверија" је седам астронаута. Шатл, који носи товар тежак више од седам тона, требало би на Међународну космичку станицу да стигне у недељу увече.

Приликом ископавања недалеко од Ретимнона на северном делу Крита археолози су пронашли два метра високу гробницу у којој су се налазила три женска скелета и златан накит. 

"Ово је јединствено откриће, а међу пронађеним предметима је шест огрлица и медаљона са веома занимљивим симболима, изузетним украсима, античким боговима и главама лавова", рекао је вођа екипе за ископавања Никос Стаболидис. 

"То је стил који налазимо касније, у хеленистичкој епохи (од 3. до 1. века пре нове ере), нисмо знали да су такве креације постојале толико рано", додао је Стаболидис.

У гробници је пронађено и неколико земљаних ваза и скараби амајлије.

Због вредности накита и других предмета, археолози не искључују могућност да је реч о скелетима принцеза или свештеница.

После 20 година постојања, Музеј науке и технике се коначно уселио у своје просторије.

У делимично реконструисаној згради некадашње термоцентралне на Дорћолу из 1927. године, претвореној у Музеј, већ је постављена изложба из три целине.

Уз задовољство што је Музеј коначно добио свој простор и опаску да заслуге за највећи део створеног припадају запосленима, директорка Музеја Соња Зимоњић објаснила је да прву целину поставке чине предмети из фондова 17 музеја у Србији, који су од 1991. године окупљени у Заједницу научно-техничких музеја Србије.

Ту су, између осталог, изложени филмски пројектор из 1920. године и камера из 1926, хроноскоп с почетка 20. века, Едисонов фонограф, Теслина пумпа из 1910. "Ериксонов" телефонски апарат из 1900...

Другу и трећу целину чине предмети из депоа Музеја у коме се налази око 5.000 предмета класификованих у музејске збирке. Она коју чине машине великих габарита смештена је у дворишту Музеја, а посебну целину у унутрашњости зграде чине најразличитији предмети од оних који су били у употреби у домаћинству још с почетка 20. века, до индустријских машина из тог периода, каква је ретрокамера, или штампарска ротација из 1915. године.

Посебно су интересантни, као део амбијенталне целине, представљени примерци техничких справа којима је било опремљено домаћинство у Србији пре њене електрификације. Тако су "опремљени" радна соба, кухиња и купатило у коме је, на пример, уз каду, "ишао" стојећи бојлер на ложење из 1910. године, висок готово до таванице.

Ту је и преса за цеђење и равнање веша с краја 19. века, за коју би се могло рећи да је претеча данашњих машина за пеглање.

У оквиру те целине је око 50 фотоапарата, који "покривају" раздобље целог 20. века, а мали су део колекције од њих око 1000 које је музеју поклонио Владимир Арадски.

У Добрачиној број 51, музеј ће од 29. августа бити отворен свакодневно, осим понедељком, од 10 до 22 часа.

Мале промене у количини енергије коју емитује Сунце могу да имају огроман утицај на глобалне временске прилике, на пример на интензитет монсуна у Индији који се предвиђају годинама унапред, објавили су амерички научници.

Сунце пролази кроз 11-годишњи циклус базиран на броју пега на његовој површини, које производе ерупције енергије, а један од највећих изазова за метеорологе је утврђивање како разлика у енергији између соларног максимума и минимума од само 0,1 одсто утиче на климу у свету, пренео је Ројтерс.

Користећи сложене компјутерске моделе и податке о времену из последњих 100 година, интернационални тим научника, предвођен стручњацима америчког Националног центра за атмосферска истраживања, је дошао до закључка да чак и мало повећање сунчеве енергије може да интензивира појаву ветрова и кише.

Истраживање је показало да се током периода јаке соларне активности ваздух у горњим слојевима атмосфере, прецизније у стратосфери, загрева. То се догађа у тропима, где је сунце и иначе најинтензивније.

Додатно загревање мења трендове у активности ветра у горњим слојевима атмосфере, што повећава количину кише у тропским пределима.

Више сунчеве енергије такође доводи до благог загревања површине океана у суптропском Пацифику, где иначе има мало облака. Тиме долази до већег испаравања и стварања додатне влаге, коју ветрови носе до већ ионако кишних предела на западу тропског дела Пацифика, објаснили су научници.

Астрономи су открили нову велику планету која је толико близу звездама у свом сазвежђу да откида делове плазме са оне којој је најближе.

Ужарена планета, названа, WАSP-18b тако прави ковитлац чији ће крајњи резултат бити њено лагано нестајање, што би могло да се деси за милон година.

Астрофизичари су због тога нову планету прозвали "самоубицом". Она се налази на око 325 светлосних година од Земље, у сазвежђу Феникс, наводи се у извештају објављеном у научном часопису "Природа".

Планета WАSP-18b налази се само три милиона километара далеко од звезде WАSP-18, што је само педесети део удаљености између Земље и Сунца. Због тако мале раздаљине температура на планети је око 2.100 степени.

WАSP-18b је 10 пута већи од Јупитера. Научници кажу да, да би се разумео утицај звезде која је тако близу неке планете треба погледати пример Месеца и Земље.

Месец због своје близине утиче на кретање воде у морима и океанима и стварање плиме и осеке на Земљи, а звезда која је у непосредној близини планете WАСП-18б има 1.000 пута јачи утицај на ту планету.

Као и већина планета ван Сунчевог система, ни WАSP-18b није могуће директно уочити помоћу телескопа. Астрономи су, међутим, успели да је лоцирају захваљући одсјају светлости од звезде сваки пут када би планета дошла у положај између своје звезде и Земље.

Астрономи су до сада открили више од 370 планета ван Сунчевог система.

Коришћење тог апарата сврстано је у прву категорију ризика од изазивања карцинома, као азбест или пушење. Ултраљубичасто зрачење кварцних лампи нарочито може да угрози здравље деце и младих до 30 година.

Стручњаци из Светске здравствене организације процењују да је соларијум штетан исто као кад би сте попили чашу арсена, који је јак хемијски елемент, а његове соли су изазивачи рака, или ако би сте удисали бојни гас који уништава кожу и ствара ране.

Према најновијим истраживањима, ако млади до 30 године користе кварцне лампе, повећавају шансе за читавих 75 одсто за добијање меланома-најсмртоноснијег облика рака коже.

"Желимо да видимо упозорења и старосна ограничења у салонима са соларијумима. Млађима од 18 година требало би да буде законом забрањено да их користе јер је млада кожа веома осетљива", рекла је Кејт Арни из Британског удружења за проучување малигних тумора.

Законске забране у 19 земаља

Чак 19 земаља забранило је малолетницима одлазак у соларијум. И Удружење дерматолога Србије предложиће надлежнима такво законско решење, до тада само могу да упозоравају.

"Зрацима у соларијумима се не треба излагати, нарочито не деца до 18 година, нарочито не особе са светлом пути, са већим бројем младежа, нарочите не особе које су имале, или је неко у њиховој фамилији имао рак коже. Све то важи, наравно, и за излагање сунцу. Треба имати на уму да ти зраци, посебно у турбо соларијумима, могу имати и до 12 пута јаче канцерогено зрачење од сунчевог", рекао је др Душан Шкиљевић из Института за дерматовенерологију КЦС.

Бронзани тен постао је модеран крајем прошлог века. Пре тога, преплануло лице сматрало се ружним, чак и непреклидним за једну даму. Но, времена су се променила.

Међутим, пре него што следећи пут кренете у соларијум, сетите се да годишње у свету од малигног меланома оболи више од 130.000 особа, док 66.000 умре. Не заборавите и да уколико се сунчате данас, последице могу да буду видљиве тек сутра, или за неколико година.

Виртуелна симулација укљањања тумора из мозга пацијента, први пут је извршена у Канади.

Реч је о операцији у компјутеризованом окружењу, при чему је скениран мозак пацијента и затим, на добијеном узорку извршена пробна операција.

Прву симулациону операцију те врсте извршио је неурохируг Дејвид Кларк у Научно-здравственом центру "Краљица Елизабета Друга" у атлантској луци Халифакс.

Користећи технологију развијену заједничким радом у неколико института највеће канадске научно-истраживачке установе "National research council" за креирање реалистичног окружења истраживачи прво предузимају серију сложених скенерских снимања пацијентовог мозга, укључујући анатомију и оболеле делове.

Потом се добијени снимци убацују у симулатор и ствара тродимензионална слика целог мозга и најзад врши виртуелно одстрањивање тумора при чему неурохирург има могућност да "додирује" ткиво и обавља друге радње баш као током стварне операције која се касније изводи по истом поступку.

Први симулатор можданих операција условно се може поредити са симулатором летења.

Као што летачки симулатор служи обуци пилота и бољој сигурности путника, тако ће и здравствени служити обуци неурохирурга, сигурности пацијената и успешности операција.

У најновијем извештају Америчког друштва за рак, упозорава се да ће због пушења наредне године шест милиона људи у свету умрети од рака, срчаних болести, емфизема и других обољења у вези са дуваном уз прогнозе да ће, ако се садашњи тренд настави, 2030. године број жртава достићи осам милиона.

У том документу износи се процена да конзумирање дувана глобалну економију годишње кошта 500 милијарди долара у директним медицинским трошковима, изгубљеној продуктивности и штети за околину, као и да укупни трошкови у вези са дуваном смањују бруто домаћи производ за чак 3,6 одсто, преноси Ројтерс.

Током последње четири деценије проценат пушача је смањен у богатим земљама као што су САД, Британија и Јапан, али је повећан у већини земаља у развоју.

Према најновијим проценама, број пушача у свету достиже милијарду међу мушкарцима - у богатим земљама 35 одсто, а у земљама у развоју 50 одсто мушке популације.

Међу женама је око 250 милиона пушача. Разлика у односу на мушкарце је то што у развијеним земљама ту нездраву навику има 22 одсто жена, а у земљама у развоју девет одсто.

Ризик умирања од рака плућа је преко 23 пута већи за мушкарце који пуше него за оне који не пуше и 13 пута већи за жене које пуше у односу на оне које нису пушачи.

У извештају се истиче да дуван убија између трећине и половине оних који пуше и они у просеку умиру 15 година пре непушача. Излагање пасивном пушењу на послу сваке године убије 200.000 радника широм света.

У 20. веку је од дувана умрло 100 милиона људи, а уколико се не предузму ефикасне мере да се млади одврате од пушења и да садашњи пушачи оставе дуван, у 21. веку ће од дувана умрети милијарда људи.

Због невремена које је погодило подручје Флориде америчка свемирска агенција НАСА одложила је за један дан заказано лансирање спејс шатла "Дискавери".

"Дискавери" треба да допреми следовања хране, резервне делове и лабораторијску опрему Међународној свемирској станици. Предвиђено је да "Дискавери" буде на путу 13 дана.

НАСА је најавила да ће поново покушати да лансира "Дискавери" у среду у 5 и 10 по средњевропском времену.

Киша и грмљавина са севањем муња погодиле су касно синоћ подручје на коме се налази лансирна рампа.

Невреме се стишало нешто пре заказаног лансирања, али директор НАСА је астронаутима у "Дискаверију" ипак јавио да се полетање одлаже.

"Покушавали смо да се прилагодимо временским условима колико год смо могли, али ипак смо решили да не лансирамо шатл", рекао је директор, а преноси Ројтерс.

Међународна свемирска станица је заједнички пројекат 16 земаља, вредан 100 милијарди долара.

Светски фонд за истраживање рака упозорава да родитељи не би требало деци да спремају сендвиче са шунком за ужину.

Деца би требало да од најранијих дана стекну навику да избегавају месне прерађевине као што су шунка, салама, виршле и сланина.

Светски фонд за истарживање рака указује да постоје убедљиви докази да месне прерађевине повећавају ризик оболевања од рака црева. 

Досад није било истраживања утицаја конзумирања месних прерађевина на здравље деца, докази који постоје о штетности те хране за одрасле су довољно убедљиви, наглашавају у Светском фонду, а преноси британски "Индипендент".

Шунком се повремено "почастити" 

Марни Крејз, директор за едукацију деце Светског фонда за истраживање рака, истиче да је конзумирање месних прерађевина и само једном сваког дана исувише за децу и да би она морала да схвате да је то храна којом се могу само повремено "почастити", уколико је уопште једу.

Родитељима се такође саветују да избегавају да деци дају премасну или сувише калоричну храну, као и слатка пића јер она подстичу таложење килограма и гојазност у одраслом дому, која се доводи у везу са раком.

Наводи се негативан пример ланца британских супермаркета "Сејнзбери", који на свом вебсајту представља "пеперами" грицкалице на бази саламе у секцији "дечијих пакета за ужину", мада тај производ садржи 44 одсто масти. Само један комад "пеперамија", тежак 25 грама, има 126 калорија и 11 грама масноће.

Марни Крејз напомиње да су бар дечије ужине оброци које је лако контролисати чак и када родитељи немају превише времена да се тиме баве. На пример, стављањем неке салате у сендвич, ужина постаје један од оброка који задовољавају препоруку да дете свакодневно поједе пет порција воћа и поврћа.

Још једну порцију ових намирница могло би да представља и мало паковање воћног сока уместо неког нездравог газираног напитка.

У исхрани деце препоручује се и непрерађена пилетина, риба и нискокалоричан сир.

Стручњаци процењују да би у Британији могло да се спречи 3.700 случајева рака црева годишње кад би сви јели само 70 грама мање месних прерађевина недељно - што одговара трима режњевима сланине.

Светски фонд за истраживање рака поручује и ограничење уноса куваног црвеног меса на 500 грама недељно.

Истраживање новозеландског тима са Универзитета Отаго показало је да људи који старећи остају бар умерено активни имају изгледе да дуже поживе од оних који су "изашли из форме".

На узорку од готово 4.400 одраслих особа, новозеландски стручњаци, на челу са др. Сандром Мандић, утврдили су да 20 одсто оних који су најмање физички спремни под двоструко већим ризиком од смрти у наредних девет година од истог процента испитаника који су у првој наредној групи по нивоу физичке спремности, преноси Ројтерс.

У овом истраживању су узети у обзир и фактори као што су гојазност, повишен притисак и дијабетес.

"Наши налази указују да седећи начин живота, пре него разлике у кардиоваскуларним ризичним факторима или годишту, представља објашњење за двоструко већу смртност међу физички најнеактивнијим појединцима у односу на оне који су само нешто више активнији од њих", констатује др Мандић.

Тридесет минута умерене активности 

Докторка наглашава да чак две трећине најмање активних испитаника није испуњавало ни препоручени минимум физичке активности од најмање 30 минута умерене активности (на пример брзог ходања) бар пет пута недељно.

У студији су учествовале 4.384 особе, средњих година или старије, чија је физичка спремност тестирана ходањем на покретној траци између 1986. и 2006. године. Сви они су потом праћени по девет година у просеку.

Када су ове особе подељене у пет група по нивоу физичке спремности, испоставило се да је четвртина њих из групе која је била најмање "фит", умрла током трајања истраживања, док је у групи одмах до њих по физичкој спремности у том периоду умрло 13 одсто испитаника.

Истовремено је међу физички најспремнијима током истраживања умрло само шест одсто испитаника.

Интересантно је да су међу испитаницима из свих група регистроване мале разлике у физичкој активности током већег дела њиховог одраслог живота.

Разлике су, међутим, биле веће у последњим годинама пре почетка истраживања.

"Будући да је скорашња физичка активност та која пружа заштиту, важно је одржавати је редовно, током читавог живота" наглашава др Мандић.

Докторка такође напомиње да је важно да физички активни буду сви - и они који пате од гојазности, високог притиска и холестерола, као и они који су витки и генерално у добром здравственом стању.

Резултати истраживања америчких научника показали су да комарци уз помоћ свог веома осетљивог чула мириса још пре убода знају ко има "слађу крв", односно која им крв највише одговара за убод.

Тако комарци из групе људи бирају само оне чија им је крв прија, док појединци могу остати без и једног убода.

Професор ентомологије на Универзитету Флорида Џери Батлер сматра да је разлог за селекцију коју праве комарци хемијски састав мириса које испушта људско тело.

Батлеров истраживачки тим је у оквиру бројних посматрања установио јасне разлике између тестираних група: док неки људи више одбијају комарце и пролазе са тек неколико убода, друге особе привлачне ове инсекте задобијајући неколико стотина убода.

Батлер каже да женке комараца већ са велике удаљености препознају и најмање количине мирисних материја које тело испушта у ваздух.

"Женке комарца нарочито привлаче супстанце које њихов организам није у стању да произведе, али су им потребне за производњу јајашаца, као на пример витамин Б или холестерин", истиче ентомолог.

Угљендиоксид које издише човек и молекули мириса делују као мамац у ваздуху, комарац следи траг у цик-цак курсу све до самог "извора", а онда користи вид и рецепторе за топлоту док не пронађе праву особу.

Од висине преферираних супстанци у крви зависи да ли ће комарац убости одређену особу.

Мотив за овај истраживачки пројекат је боља заштита човека од инфективних болести које преносе инсекти, као што су на пример жута грозница и маларија. Што човек у угроженим подручјима буде ређе убоден то је мања вероватноћа да ће се заразити.

У пракси ће међутим потрајати извесно време док се на основу истраживачких резултата не буде развило ефикасно средство против комараца.

Батлер каже да док се не развије потпуно ефикасно средство против комараца може помоћи редовно купање, јер "сазрео" зној има велику привлачну моћ за комарце.

Tакође, Батлер препоручује опрез при коришћењу велике количине средстава за негу коже и мириса. Многи дезодоранси који треба да сузбију за инсекте привлачан зној делују на њих још примамљивије.

У Клиничко болничком центру Бежанијска коса тренутно се на четири пацијента испитује њено дејство.

Вакцина се не даје у превентивне сврхе, већ се прима након залечења болести, а циљ је да се такво стање одржи што дуже.

"Само пацијенти који болују од неситског карцинома плућа и пацијенти који су већ лечени неком врстом хемијотерапије, али само првом линијом хемијотерапије, могу да приме ову вакцину", рекао је доктор Владимир Ковчин из КБЦ Бежанијска коса.

Доктор је додао да је услов и да је прва линија постигла неки циљ, односно да је дошло бар до стабилизације болести, или да је дошло до делимичног или потпуног повлачења болести.

Пореде се резултати две групе болесних, једне која прима вакцину против рака плућа и друге, која прима плацебо, лек који нема ефекта.

Вакцина не може да се примени код свих пацијената оболелих од рака плућа.

"На жалост, пацијенти који имају прогресију болести, после те прве линије терапије не могу бити укључени и програм тестирања вакцине", истакао је Ковчин.

Група британских истраживача на Филипинима открила je биљку месождера која може да хвата инсекте, па чак и пацове.

Tа, до сада непозната биљка, велика растом, има шупљину у којој се налази слаткаста течност која привлачи инсекте и кад ухвати плен, биљка почиње да лучи дигестивне ензиме и тако га свари.

Група британских ботаничара пронашла је биљку месождера на планини Викторија на Филипинима за коју је чула од католичких мисионара.

"Биљка је развила невероватну клопку у коју хвата инсекте али и глодаре. То је изузетан примерак породице биљака месождера. Невероватно је да је откривена тек у 21. веку", изјавио је биолог Стјуарт Мекфирсон.

Како преносе британски медији, ботаничари су биљки дали латински назив "nepenthes attenboroughii" у част сера Дејвида Атенбороа, славног британског природњака.

Област комуникација заувек је промењена појавом интернета и бројни стручњаци већ размишљају о могућим негативним појавама које је он са собом донео и како да те последице ублаже.

Експерти упозоравају да је једна од главних негативних појава повезаних са интернетом нова болест, коју називају "зависност од седења пред компјутерским екраном".

Здравствена служба у Кини сматра шест сати непрекидног коришћења компјутера за границу после које неко може да буде класификован као "зависник" и упућен на лечење. За то сада постоје и специјализовани центри, који ничу широм земље.

Психолози и психијатри су подељени - неки подржавају плиму установа за третман нове врсте "болести", али има и лекара који тврде да проблем није медицинске природе и да дуго седење пред компјутером не треба ни сматрати болешћу.

Јужна Кореја је међу првима масовно увела бежичне интернет везе - данас је у тој земљи 95 одсто домаћинства прикључено на широкопојасни интернет, и то врло јевтино.

"За зависност од интернета сте сигурно чули у вестима. Корисници интернета у центрима за видео игре понекад падну у несвест од исцрпљености и мањка воде у организму - умеју данима да играју игре на интернету, и притом недовољно једу и нередовно спавају. Овде такве клубове, тзв. играонице, зовемо и 'пушионице опијума 21. века'," изјавила је за Би-Би-Си доктор медијских наука на универзитету у Сеулу Хјун Јин Сио.

Влада у Сеулу је прихватила да је зависност од интернета озбиљан здравствени проблем у земљи - отворила је саветовалишта и покренула програме превенције, али резултати су ограничени, јер се култура интернета незадрживо шири пре свега међу младима.

На југу Кине забележен је и екстреман случај, када је један тинејџер подлегао повредама задобијеним након што га је претукао васпитач у центру за рехабилитацију зависника од интернета.

Дневник 'Чајна дејли' пише да је у Кини 10 милиона од укупно 100 милиона сталних корисника интернета развило неки облик зависности.

"У стручној литератури је јасно описано кави су симптоми апстиненцијалне кризе, тј. кад зависницима ускратимо коришћење интернета. Међу наведеним симптомима су раздражљивост, гнев, поремећен циклус сна", изјавио је водећи амерички психолог доктор Џералд Блок.

"Погледајмо из даљине - шта људи добијају од компјутера? Према једној теорији о разлозима појаве компулсивне зависности - кад људи користе интернет играјући игре 30, 40 или 50 сати недељно - они га користе из три разлога: пре свега је реч о усмеравању пажње, начину да се проводи време, друго - корисници тиме празне своју агресију или сексуалне импулсе, и треће - улога компјутера је да прави кориснику друштво", каже он за Би-Би-Си.

Блок додаје да корисник формира са компјутером однос као са другом особом и да оног тренутка кад му родитељ или шеф искључи компјутер, корисник губи три ствари одједном, те стога препоручује да се лечењу ове болести зависности приђе изузетно опрезно.

Он наглашава да у свету већ постоје удружења за лечење зависности од интернета по узору на 'Анонимне алкохоличаре' - групе бивших зависника од алкохола које су половином 20. века направиле револуцију у психолошкој терапеутској пракси.

Спас од неизвесности у време кризе грађани Србије најчешће налазе у неконтролисаном узимању „бенседина" и „бромазепама", лекова из групе бензодијазепина који их смирују и помажу да преброде проблеме.

То потврђују и подаци из Републичког завода за здравствено осигурање.

У првој половини ове године на рецепт је издато око пет милиона кутија ових лекова, што је за девет одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.

Ситуација је слична и у земљама у окружењу Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији.

Исто је било и у другим транзиционим земљама, Бугарској, Румунији или Словенији, где у последње време потрошња драстично пада.

Таблете које смирују напетост, опуштају мишиће и централни нервни систем имају репутацију лекова који решавају све проблеме и дилеме, пре свега захваљујући свом високом седативном дејству.

Медицински стручњаци тврде да га подједнако користе све старосне групе становништва кад год се нађу у животној „минус" фази.

Срби нису изузетак када је реч о масовном коришћењу лекова за смирење.

И без рецепта 

Резултати обимних медицинских студија западноевропских земаља показују да чак 17 одсто популације користи неки од лекова из групе бензодијазепина, као што су „бенседин", „валијум" или „бромазепам".

У Србији се не зна прави и коначан број издатих и продатих кутија лекова за смирење.

Иако не би смело, поједини приватни апотекари масовно продају ове лекове без лекарског рецепта.

Зато се процењује да број кутија ових лекова које грађани Србије попију износи годишње и до 30 милиона.

Бензодијазепини припадају групи психоактивних лекова који се најчешће преписују како би пацијенту помогли да превазиђе бол и анксиозност или омогућио лакши сан.

Редовна употреба током дужег периода може довести до толеранције на бензодијазепине, али и зависности од тих лекова.

Уживаоци дрога злоупотребљавају лекове из те групе у немедицинске сврхе да би доживели стање слично алкохолној интоксикацији.

Широм света, остриге се већ вековима сматрају за деликатес. Пошто се брзо размножавају, ловци на шкољке вадили су их као да је извор неисцрпан. Временом, количина извађених шкољки превазишла је просту репродукцију.

Стручњаци препоручују низ мера, као што је стављање острига на списак угрожених врста, стављање њихових станишта под заштиту, коришћење њихових празних љуштура за обнављање спрудова и подстицање ловаца да одгајају остриге.

"Остриге су важне јер доприносе екосистемима у заливима и ушћима река. Пречишћавају воду и уклањају седименте. Делују као инжењери хидрологије, јер стварају станишта за друге организме," каже главни конзерватор у Одељењу за заштиту природе на обалама државе Вирџиније Бери Труит.

Залив Чесапик, на обали Атлантика, некада је био центар индустрије шкољки у Америци. Али претеран улов, загађења и болести побили су у последње две деценије 90 одсто острига. Крај градића Ојстера, Бери Труит и Бо Ласк, предводе пројекат обнове њихових станишта.

Конзрватор Труит истиче да је залив Чесапик некада био центар индустрије шкољки у Америци и додаје да на обновљеном спруду остриге расту једне преко других.

"Мале остриге расту преко великих," наглашава Труит.

"Остриге се ваде већ стотинама година, а љуштуре су коришћене за градњу путева и производњу калцијума за фарме пилића, уместо да су враћане у воду да би на њима расле нове шкољке," рекао је Труит.

Изградња "двораца за остриге"

Пре годину дана експериментално је започето коришћење специјалних бетонских блокова, такозваних "двораца за остриге".

Одељење за заштиту природе сада штити више од 160 квадратних километара приобаља, где обнавља основне карике ланца, мочварно растиње, алге и остриге.

Научници кажу да ће будућност зависити највише од вештачке изградње и адекватног чувања станишта, такозване аквакултуре.

Професор Марк Лакенбек, из Океанографског института државе Вирџиније, каже да је аквакултура сада одговорна за највећи део производње острига у свету.

"Реч је о томе да су остриге изложене разним врстама стреса: од квалитета воде, преко цветања алги до високог процента седимената, па су нека места већ потпуно изгубљена," наводи Лакенбек.

Између осталог, остриге филтрирају хранљиве материје које иначе доводе до цветања алги. Али Лакенбек каже да је та њихова способност ограничена, јер токсини помешани са хранљивим материјама изазивају болести и смрт острига.

"У аквакултури можемо да бирамо величину, облик и раст острига. Ове две шкољке припадају истој врсти," истиче Лакенбек.

Научници кажу да ће аквакултура на крају бити одговорна за све количине острига које се гаје за људску исхрану.

Вештачки спрудови, поред тога што ће обезбеђивати станишта за друге врсте живота, штитиће обале од олуја и ерозија.

Нанотехнологија, наука чије су поље деловања величине реда милијардитог дела метра, постаје све важнији сегмент индустрије.

Осим у медицини, нанотехнологија се користи у производњи спортске опреме, аутомобилских гума, електронских уређаја, средстава за заштиту од сунца, козметике, амбалаже за прехрамбене производе, одеће, дезинфекционих средстава, кућних апарата, премаза за спољне површине, боја и лакова.

Наночестице су величине од једног до 100 нанометара и иако су ранија истраживања на лабораторијским пацовима указивала да наночестице изазивају оштећење плућа, до сада није било конкретних доказа о штетности по људско здравље.

Кинески стручњаци, међутим, упозоравају да без одговарајуће заштитне опреме наночестице због своје минијатурности могу да пробију природне одбрамбене баријере организма, нарочито кроз контакт са оштећеном кожом, удисањем или уношењем преко хране.

У прилог томе говоре, нажалост трагични, случајеви документованог угроженог здравља ког људи.

Први документовани случајеви токсичности

Тим токсиколошких стручњака пекиншке болнице Чаојенг потврдио је да су седам младих Кинескиња доживеле трајно оштећење плућа, а две од њих су и умрле, пошто су месецима без одговарајуће заштитне опреме радиле у једној фабрици боја у којој се користе и наночестице.

Оболеле жене радиле су у фабрици између пет и 13 месеци, наносећи спрејом боју на полистиренске плоче, пре него што су им оболели дисајни органи, уз осип по рукама и лицу.

Стручњаци претпостављају да је до обољевања дошло због удисања паре и дима у којима је било наночестица, а настали су загревањем и сушењем полистиренских плоча.

Код оболелих жена утврђена је вода на плућима и срцу, што им је отежавало дисање и рад срчаног мишића.

Испитивањем њиховог плућног ткива и течности откривене су честице промера око 30 нанометара, које су одговарале онима коришћеним у материјалима са којима су радиле.

Када се једном нађу у плућима, наночестице је немогуће одатле одстранити, напомињу кинески стручњаци, тако да се стање преживелих пет жене није поправило и поред тога што више не раде са потенцијално токсичним материјалима.

Укупна вредност светског тржишта продуката у чијој производњи се користи нанотехнологија се за 2015. годину прогнозира на билион (хиљаду милијарди) долара.

Немачка је данас покренула кампању да до 2020. године произведе милион возила на електрични погон.

Новац за програм, за који ће бити издвојено 500 милиона евра, део је пакета подстицајних мера који је одобрен раније ове године, али су детаљи финансирања остављени будућој влади, јавља АП.

"Наш циљ је да Немачка буде тржишни лидер у овој области", рекао је немачки министар економије Карл Теодор цу Гутенберг након што је план одобрен.

Гутенберг је нагласио да је план да се до 2020. године произведе милион аутомобила амбициозан, али да верује да Немачка може да га реализује.

Планом је предвиђено да се аутомобили на електрични погон на тржишту нађу 2012. године, али не наводи какви ће подстицаји за куповину бити понуђени потрошачима.

Конзумирањем острига и јапанске ракије од пиринча, сакеа, можда се може спречити развој рака, закључили су јапански научници са универзитета у Хирошими.

Научници су открили да засићена дикарбонска киселина, коју садрже шкољке, али и саке, помаже у спречавању раста канцерозних ћелија.

Истраживање, које су спровели професор молекуларне хемије и стручњак за исхрану Норихиса Като и његове колеге, показало је да дикарбонска киселина на половину смањује раст ћелија рака желуца и дебелог црева.

"Узимање дикарбонске киселине у дневним оброцима могло би да спречи развој канцера код људи", рекао је професор Като.

Само неколико недеља по остављању цигарета, код жена долази до знатног смањења нивоа неколико биомаркера који указују на запаљенске процесе у вези са срчаним и плућним обољењима, утврдили су стручњаци Института за медицинска истраживања "Финстин" у Менхасету, у америчкој држави Њујорк.

И досад се знало да пушење подстиче запаљенске процесе у организму, док остављање цигарета смањује ризик оболевања и умирања од болести срца и плућа. Није се, међутим, знало да ли благодети остављања цигарета наступају одмах, пренео је Ројтерс.

Да би то испитао, амерички тим, који је предводила др Кристин Мец, пратио је 36 жена, учесница програма остављања пушења.

Током шест до седам недеља четири пута је тестиран ниво маркера инфламаторног процеса у њиховој крви, укључујући Ц-реактивни протеин (ЦРП), фактор некрозе тумора (ТНФ) и интерлеукин-6. Испоставило се да се током трајања студије ниво свих биомаркера запаљења стално смањивао.

Амерички тим сматра да би добар подстицај за трајно остављање пушења било обавестити особе које то покушавају о фактичкој старости и здрављу њихових плућа и срца, као и о континуираном опадању наведених маркера након остављања пушења, што недвосмислено указује на смањење ризика од кардиваскуларних и плућних болести.

Чоколада која се топи на врућини и непријатно лепи за прсте ускоро би могла да буде део прошлости, најављују швајцарски стручњаци који су одлучили да се позабаве стварањем идеалне чоколаде.

Савршена чоколада не само да би имала мало калорија него би могла да издржи у чврстом стању и на температурама које премашују 55 степени Целзијуса.

Специјални начин производње, као и мања количина какао путера у њеном саставу, довели би до траженог резултата, рекао је Франс пресу Ханс Вринс, директор у сектору иновација индустријског произвођача чоколада "Бари Калебаут".

Таква посебна чоколада која би одолела врућини није изум XXI века.

Њу већ годинама дегустирају швајцарски и амерички војници али она никада није била део индустријске производње, о чему машта компанија „Бари Калебаут", која жели да повећа продају својих производа широм света.

Швајцарске чоколаде се продају углавном у Канади, Немачкој, Француској и Великој Британији и то углавном због температуре.

Вринс верује да ће нова чоколада имати велик успех пошто једино чоколада која се не топи може да задржи свој укус. Она ће бити крцкава и, уз помоћ науке, топиће се искључиво у контакту са пљувачком.

Идеална чоколада лечила би и депресију

То неће бити једина иновација на путу ка идеалној чоколади: научници раде на укусу који би људе чинио срећним и то уз помоћ фенилетиламина - молекула који делује против депресије.

„Ради се о стимулансу који је већ познат науци. Можете га изоловати и направити чоколаде за срећу", додао је Вринс.

Истраживања су у пуном јеку пошто су се стручњаци посветили још једном молекулу - теобромину, чија су својства слична кофеину.

Најмање 230 природних молекула у зрну какаоа, наводно, имају позитиван утицај на здравље, што отвара широке могућности за научнике.

Индустрија чоколаде истовремено обавља све више истраживања како би освојила нова тржишта, посебно у најтоплијим земљама света. Компанија „Бари Калебаут" није једина у Швајцарској која је ушла у такву авантуру.

Још један швајцарски чоколадни гигант „Нестле" планира да отвори први центар за истраживања посвећен искључиво припремању висококвалитетне чоколаде.

Тај центар спојиће умеће професионалаца из целог света и окупити најбоље посластичаре, стручњаке за укус и мирис, али и за амбалажу.

Састојци који ће бити употребљени у прављењу савршене чоколаде држе се у тајности.
Независни швајцарски произвођачи чоколаде оцењују, међутим, да једино употребом природних састојака може да се добије најбоља и најукуснија чоколада.

Табле отпорне на топлоту у потпуности мењају природу традиционалних производа, рекао је Роже Рор, директор независног женевског произвођача „Сокола Рор".

„Никада не бих купио производ а да нисам упознат са процесом његове производње или са његовим састојцима", рекао је он оцењујући да такве производе неће куповати ни прави љубитељи чоколаде.

У току су истраживања чији је циљ да утврде да ли би бактерије млечне киселине садржане у јогурту, иначе вредна медицинска сировина, могле да буду основа будућег лека против сиде.

Професор Багарат Рамратнам и његове колеге с мединског факултета на Роуд Ајленду, у САД, тако су генетски изменили ове бактерије да оне могу да функционишу као мини фабрике за производњу циановирина, беланчевине која може да спречи заразу вирусом АИДС.

"Тај протеин повезује се с вирусом и спречава да вирус продре у ћелије и инфицира их. Идеја је врло једноставна - бактерије млечне киселине производе циновирин и тако спречавају да вируси АИДС продру у слузницу вагине, што је и најчешћи начин преноса заразе", каже Рамратнам.

То би значило да је то нека врста пасивне вакцинације која боље функционише од самог циновирина.

"Производња протеина веома је скупа. Осим тога, те протеине је немогуће једноставно прогутати јер се они могу разградити у желудачној киселини", објашњава Рамратнам.

Лек против хепатитиса и других инфекција?

С бактеријама млечне киселине тих проблема нема. Оне производе протеин "бесплатно" и у самом људском телу. То значи да су вероватно стабилније. Те добре и корисне бактерије неће, свакако, бити коришћене у облику јогурта за доручак него ће се, по свему судећи, аплицирати једном недељно у облику вагиналне креме.

"Када се жене обраћу лекару због гљивичних обољења, он им често саветује да пију јогурт јер очито неке од тих бактерија из пробавног тракта доспевају у вагину. То још није детаљно научно доказано, тако да нисмо потпуно сигурни, али је и то један од детаља које ћемо тестирати", додаје Рамратнам.

Планирани су експерименти на мајмунима који би требало да трају најмање две године, пре него што почне и размишљање о огледима с људима или о борби против других болести.

"Под претпоставком да постоји један протеин који те узрочнике напада, и под условом да га бактерије млечне киселине могу произвести, сасвим је могућа примена у хуманој медицини. Но, може се догодити да их ти значајни протеини отрују", оцењује Рамратнам.

Уколико до тога не дође, онда би културе јогурта уз мало помоћи из генетских лабораторија значиле искорењивање хепатитиса, пролива и других инфекција које се преносе преко слузнице.

У међувремену, јогурт постаје све популарнији. Сваки Немац, на пример, попије, у просеку 17 литара годишње а све је више љубитеља јогурта и у САД.

Експериментални фластер који преко коже убацује у организам јак лек против мигрене "суматриптан" је у завршној фази тестирања показао да успешно делује против те болести, без потребе за оралним медикаментима.

Фластер, под именом "зелрикс", намењен је особама код којих је мигрена праћена муком, што је случај са 55 одсто оних који пате од овог обољења, пренео је Ројтерс.

Произвођач, америчка фирма "Ну пате", издала је саопштење у којем стоји да је "зелрикс" код оболелих довео до "статистички значајног" побољшања после два сата болова, муке и преосетљивости на светолост и звуке, у поређењу са особама које су при тестирању биле на плацебу.

У овом тестирању учествовало је 530 особа, а најчешћи нежељени пропратни ефекти били су бол и пецкање на месту стављања фластера, углавном блажег интензитета и који су брзо пролазили.

Очекује се да компанија "Ну пате" током 2010. затражи одобрење за пуштања "зелрикса" на тржиште САД и тако постане произвођач првог фластера за мигрену на том тржишту.

Крајем маја ове године, команија "МАП фармасјутикалз" је изазвала сензацију леком против мигрене који се инхалира и који је приликом тестирања остварио сва четири зацртана циља деловања.

Лек звани "левадекс" донео је том приликом олакшање особама које су биле под нападом мигрене у року од само пола сата, а ефекат је трајао 48 сати.

Од мигрене, изузетно болног, често пулсирајућег облика главобоље, пати готово 30 милиона Американаца, подаци су америчке Националне фондације за главобољу.

Шпански стручњаци из Центра за истраживање епидемиологије околине у Барселони закључили су да су паметнија деца мање склона гојењу.

Научници су установили да је мање вероватно да ће четворогодишња деца, која имају боље језичке и математичке способности и лакше решавају загонетке, бити гојазна, кад стигну до школског узраста, него деца која имају мање развијене те способности.

У тестирању око 400 дечака и девојчица коришћени су стандардни тестови когнитивног функционисања да би се установили нивои вербалних способности, вештине баратања бројевима, памћења, фине моторике (цртање) и грубе моторике (играње лоптом).

Када су ова деца напунила шест година, готово 17 одсто њих било је под ризиком да има вишак телесне тежине, док је 12 одсто било гојазно.

Тим из Барселоне је утврдио да су деца која су била гојазна са шест година, у просеку показала слабије резултате при тестирању умних и вербалних способности две године раније.

Та веза је остала очигледна и када су узети у обзир фактори који су могли утицати на резултат, као што су пол детета, тежина на рођењу, карактеристике мајке, број браће и сестара и начин исхране.

Установљено је такође да су пунија деца која су са четири године демонстрирала боље умне и вербалне способности, била мање склона да две године касније и даље имају претерану телесну тежину.

Италијанска енергетска компанија Енел пустила је у рад прву електричну централу која ће као погон користити водоник и имати нулту емисију штетних гасова.

Електрана је, како преносе агенције, изграђена у Фусини, у индустријској зони Порто Маргера код Венеције.

"Становници Венеције и околине први ће у свету добијати енергију уз нулту емисију штетних гасова", наводи се у саопштењу италијанске компаније.  

Централа, снаге 12 мегавата, користиће водоник настао као нуспродукт хемијских реакција у локалним петрохемијским фабрикама, пре свега у фабрици "Полимери Европа", која је у власништву групације Ени.

Произведена енергија, 60 милиона киловатчасова годишње, моћи ће да задовољи потребе 20.000 породица, а спречиће емисију више од 17.000 тона угљендиоксида у атмосферу, наводи се у саопштењу Енела.

Централа је први објекат у пројекту "Водоник парк", који са четири милиона евра подржавају регионалне власти у Венецији и италијанско министарство екологије.

У Националном природњачком музеју у Вашингтону, отворена је изложба која има за циљ да боље представи живот мрава. Посетиоци кажу да су највише импресионирани комплексном друштвеном структуром мрављих колонија, преноси Глас Америке.

Биолог и фотограф Марк Мофет користи своју камеру као микроскоп. Његове фотографије на изложби "Тајни живот мрава као фармера, ратника и градитеља", приказују обичне и драматичне тренутке у животима тих инсеката.

"Мрави граде путеве и градове, комуникационе системе, а неки имају и монтажне линије, као у фабрикама," каже Мофет.

Као и људи, мрави су "друштвена" бића. На изложби су приказани мрави војници како граде путеве и аустралијски мрави како одгајају подмладак или се припремају за битку.

"Мрави имају ритуал у коме се издигну високо на ноге и обилазе једни око других. Колонија која има ниже мраве уплаши се и мора да бежи," каже Мофет.

"Међутим, понекад се догоди и нешто другачији сценарио. Видео сам како се један нижи мрав попео на каменчић, и уплашио мрава вишег од себе," прича Мофет.

Мофет је трагао за чудним и ретким мравима. На пример, открио је начин исхране једне врсте еквадорских мрава који живе у блату.

"То су вероватно најспорији мрави. Готово да се не крећу, али сам открио да се хране пужевима. Смешно је, али сам јасно видео како пуж бежи од једног таквог мрава. Пуж је само направио оштар заокрет улево да би побегао, а ја сам то успео да снимим", каже Мофет.

На изложби је приказан алуминијумски одливак подземног мрављег града као и жива колонија мрава косаца. Мофет каже како се нада да ће посетиоци стећи нова сазнања о важности мрава за екологију планете.

"Важно је да видимо њихове животе и заборавимо да су то мала бића. Важно је да схватимо да имају своје животе, своје страсти, своју динамику, који су на крају довели до многих ствари које препознајемо и у нашим животима," рекао је Мофет.

Многи посетиоци изложбе рекли су да ће од сада мраве посматрати другим очима.

Одрасли и деца озбиљно оболели од новог грипа, изазваног вирусом Х1Н1, или код којих постоји висок ризик од компликација, требало би да буду лечени антивиралним медикаментима, као што је "тамифлу", али иначе здраве особе, са благим симптомима, не би морале да узимају такве лекове, најновији је став Светске здравствене организације (СЗО).

Тиме је СЗО одступила од препорука од 21. маја, којима су антивирални лекови били саветовани за све оболеле од новог грипа старије од годину дана, пренео је Ројтерс.

СЗО још увек препоручује промптну примену "тамифлуа" код ризичних група пацијената - пре свега трудница и хроничних болесника.

Промена препоруке СЗО доводи се у везу са недавном констатацијом британских стручњака да нема доказа да "тамифлу" спречава компликације код деце оболеле од грипа млађе од 12 година, односно да чак има индиција да од овог лека најмлађи имају више штете него користи.

У СЗО наводе да нова препорука произлази из ставова експерата, које је ова организација ангажовала да размотре клиничку праксу лечења новог грипа.

У компанији "Рош", која прозиводи "тамифлу", тврде да се у клиничким испитивањима он показао ефикасним код деце и да га она добро подносе и да су се тим налазима руковориле и америчке и европске институције које регулишу примену лекова, кад су одобриле да се "тамифлу" користи и у лечењу деце.

Британски и амерички научници открили су метод читања мисли скенирањем мозга, да би помогли парализованим особама. Научници тврде да ни мисли неће бити више тајна.

Особама које су учествовале у пројекту показане су две слике у исто време, испред десног ока, црвени тракасти узорак, а испред левог ока, плави тракасти узорак.

Добровољци су носили посебне наочаре, што значи да је свако око видело само оно што је испред њега. У тој ситуацији, мозак је пребацивао свесност између те две слике, неко време је видео једну слику, а затим другу.

Док се човекова пажња пребацивала с једне слике на другу, истраживачи су користили ФМРИ, уређај помоћу којег су вршили скенирање мозга и пратили деловање у визуелној можданој опни.

Тимови Универзитета у Лондону и Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу могли су да виде које слике људи гледају и које звукове чују.

Према оцени америчких научника, њихова студија доказује да је скенирање мозга у вези са електричном активношћу можданих ћелија, док Британци наводе да ово истраживање може помоћи парализованим људима да комуницирају, користећи рачунар који "чита" мисли.

Фокусирање на поједине узорке довело је до специфичне и потпуно различите структуре можданог деловања.

Доктор Џон Дилан Хејнз са Калифорнијског универзитета изјавио је да би ово истраживање користило, да се развију и побољшају апарати који би помогли парализованим особама у комуницирању кроз мерења активности њиховог мозга.

НАСА би требало да трага и прати све астероиде који представљају потенцијалну опасност за Земљу, али нема финансијску подршку за остварење тог задатка, стоји у извештају Америчке академије за науку.

Академија у извештају подсећа да је Конгрес пре четири године поверио Америчкој свемирској агенцији задатак да до 2020. године успостави надзор над 90 одсто по Земљу опасних небеских тела, али јој није дао финансијска средства за изградњу потребних телескопа, јављају амерички медији.

У агенцији НАСА истичу да су и без буџета успели да ураде трећину посла са постојећим системом за телескопско осматрање.

НАСА процењује да је око 20.000 астероида и комета у Сунчевом систему са пречником већим од 140 метара потенцијално опасно за Земљу.

Научници су до сада успели да ураде карту око 6.000 објеката. Стене пречника од 140 метара до једног километра могу да униште читаву једну регију, али не и планету, истакао је Линдли Џонсон, директор НАСА програма за надгледање објеката у Земљиној близини.

Америчка академија за науку у извештају замера америчкој влади да не чини много на смиривању јавности, узнемирене филмовима катастрофе као што је "Армагедон", али и астероидима чије су путање последњих година биле на веома малој удаљености од Земље.

Академија, међутим, истиче и да је Влада САД практично једина која покушава да учини нешто у вези с тим проблемом.

За идентификацију астероида 800 милиона долара

Џонсон је изјавио да је НАСА израчунала да би јој за локализацију астероида, како то од ње тражи закон, до 2020. године требало око 800 милиона долара, који би били употребљени за изградњу земаљског телескопа или за покретање система за свемирско осматрање.

Уколико би НАСА добила само 300 милиона, она би могла да се "побрине" за астероиде пречника већих од 300 метара, рекао је Џонсон.

НАСА до сада није добила ништа и могло би да се деси да никада ништа и не добије, упозорио је Џон Логсдон, професор свемирске политике на универзитету "Џорџ Вашингтон". У истраживању свемира тај програм је доста занемарен, навео је Логсдон и истакао да нема довољно залагања за његово остварење.

У овом тренутку у Земљиној близини НАСА је идентификовала пет објеката довољно великих да изазову значајна разарања, за које постоји потенцијална опасност од један према милион да се сударе са нашом планетом.

Погледи астронома задужених за њихово праћење окренути су према једној стени пречника 131 метра, за коју постоји могућност од један према 3.000 да ће ударити у Земљу 2048. године и према два пута већем астероиду "Апофис", за који постоји могућност од један према 43.000 да се са Земљом судари 2036, 2037 или 2069. године.

Предозирање лековима разлог је што једно од 180 америчке деце старости до две године сваке године стигне до хитне помоћи, упозоравају стручњаци Центра за контролу и превенцију болести САД.

Такви случајеви имају удео од преко две трећине у тровањима деце у САД, преноси Ројтерс.

Најчешће се дешава да дете "пронађе" лек и поједе га или попије кад је без надзора одраслих. Раније су поклопци на лековима, које деца нису могла да отворе, дала веома добре резултате у смањењу бројности тровања најмлађих медикаментима, међутим очигледно је време за иновације, напомиње др Дениел Будниц, директор програма за безбедност медикамената у Центру.

Између 2002. и 2006. године, проценат позива америчким националним центрима за контролу отрова због тровања лековима, повећан је са 34 на 44 одсто, док се остали случајеви углавном односе на средства за чишћење и пестициде.

Није јасно зашто долази до пораста тровања деце лековима. Можда је узрок то што Американци једноставно пију све више лекова, нагађа др Будниц.

У сваком случају, у Центру су, заједно са фармацеутским кућама, ангажовани на изради, иновативних, паковања лекова, да би се повећала безбедност деце.

Према подацима за 2004. и 2005. годину о ненамерном тровању лековима лица до 18 година у САД, испоставља се да таквих случајева годишње има око 71.000, што чини 68.9 одсто свих случајева интервенције хитне помоћи због тровања у тој старосној групи.

При том се у трећини случајева деца трују лековима који се добијају без рецепта.

И родитељи знају да претерају

Најчешћи узрок тровања, код 9,3 одсто пацијената је "ацетаминофен" ("тиленол"), затим лекови против кашља и прехладе који чине 7,3 одсто медикамената који су изазвали здравствене проблеме, 6,1 одсто пацијената узело је антидепресиве и нестероидне антинфламаторне лекови, као што је "ибупрофен" (5,3 одсто).

Четири од пет случајева дечијег тровања лековима чине случајеви кад деца узимају лек на своју руку, док је у 14,3 одсто случајева реч о погрешној употреби лека - било да је одрасла особа детету дала превелику дозу лека или га је давала сувише често.

Највише су угрожена најмлађа деца. Она до пет година имају удео од 81,3 одсто у укупним случајевима тровања деце лековима у САД.

У нешто старијем узрасту, изложеност тој врсти тровања се смањује, да би се у адолесцентном добу опет повећала, вероватно зато што тада родитељи деци дозвољавају да лек узимају сама.

Будниц наглашава да је важно да родитељи знају да правилно затворе бочице с лековима и да их оставе ван дохвата деце. Осим тога, место на којем је родитељима "згодно" да стоји лек, често може да буде подједнако згодно и деци.

И на крају, родитељи треба да имају на уму да је тинејџерима можда још увек потребан надзор при узимању лекова.

Сок од цвекле повећава издржљивост приликом интензивног бављења спортским активностима, показали су резултати једног британског истраживања.

Научници су дошли до тог резултата обавивши испитивање на групи мушкараца старости од 19 до 38 година, међу којима су неки шест дана узастопно употребљавали дневно по пола литре сока од цвекле, у коме је био јак садржај оксидационих једињења нитрата, док је другима даван "плацебо сок" (лажни сок) са занемарљивом количином нитрата.

Сви мушкарци су последња три дана били изложени, у оквиру тестова, физичким активностима, од умерених до интензивних.

Научници су током тестирања установили смањену потрошњу кисеоника међу особама које су пиле цвеклу, односно нитрате који се у организму трансформишу у азот-моноксид, једињење које смањује потрошњу кисеоника у мишићима неопходног приликом физичких напора.

Људи од којих се тражило да веома брзо окрећу педале успели су то да изведу у просеку од 11 до 12 минута уколико су претходних дана конзумирали сок од цвекле, док је то време код оних који су пили "плацебо сок" износило између девет и 10 минута.

Резултати овог истраживања би требало да буду од помоћи не само професионалним спортистима, већ и старим и болесним људима (на пример срчаним болесницима) да се баве одређеним физичким активностима.

Треба знати и да се дејство сока од цвекле, за кога је током ранијих истраживања утврђено и да снижава крвни притисак, губи уколико се пре његовог конзумирања пљује или се уста дезинфикују.

Развод брачним паровима доноси много више од горчине и сломљених срца - траума најчешће оставља дугорочне последице на ментално и физичко здравље, које чак ни улазак у нови брак понекад не може да поправи, тврди се у резултатима једног истраживања.

Истраживање је показало разлику између особа које су у браку и оних које су прошле кроз мучно искуство развода.

"Особе које су ушле у неуспео брак нанеле су озбиљну штету сопственом здрављу", тврди Линда Вејт, професор социологије на Универзитету у Чикагу.

Професорка Вејт и коаутор истраживања Мери Елизабет Хјуз, психолог са Института за јавно здравље "Џон Хопкинс Блумберг", установиле су да разведене особе 20 одсто чешће пате од хроничних болести као што су срчане сметње, дијабетес или рак него особе у браку.

У тексту објављеном у Часопису здравље и социјално понашање, чије је делове пренео Си-Ен-Ен, ауторке су сумирале резултате анализа брачне историје и здравствених показатеља 8.652 средовечне особе.

Истраживање је финансирао Национални институт о старењу. Ауторке су откриле разлике у целокупном здравственом стању особа у браку и разведених.

Посебно су истакле податке националног Завода за статистику и Института за здравствену заштиту, да се готово половина бракова у САД завршава разводом.

"Промашен брак и развод су изузетно стресне ситуације, које су понекад, и финансијски разорне. Оно што је посебно занимљиво је да се чак и на здравственом стању особа које су ушле у нови брак још увек примећују ожиљци или знаци које је изазвао развод", износи професорка Вејт.

Ауторке истраживања оцењивале су здравствено стање особа на основу података у четири категорије: хронично стање, покретљивост, симптоме депресије и самосвести.

Ожењени мушкарци више води рачуна о здрављу

Нека претходна истраживања указивала су да брак има заштитне здравствене користи јер обезбеђује финансијску, друштвену и емоционалну стабилност.

Удате жене, сматра професорка Вејт, финансијски су сигурније, што аутоматски значи лакши приступ здравственој заштити, а то аутоматски смањује стрес.

"Ожењени мушкарци имају боље навике од неожењених кад је реч о здрављу. Они воде чистији, здравији живот и много мање времена проводе у ресторанима и пабовима и боје се хране.  Супруге успевају да између мужева и здравствене заштите успоставе интеракцију, терају их на колоноскопију и воде рачуна да су примили вакцију против грипа", изјавила је Вејтова.

Марк Хејвард, директор Центра за демографска истраживања и професор социологије Универзитета Тексас у Остину, подсећа да жена и муж узајамно воде рачуна о здравственим потребама, подсећају једно друго кад треба да се јаве лекару, зубару или оду на редовну здравствену контролу.

"Брачни парови заједнички доносе одлуке о начину живота и заједнички улажу у будућност", истиче Хејвард, који је и сам у ранијем истраживању открио да развод оставља трајне последице на кардиоваскуларни систем, чак и после закључивања новог брака.

Један од највећих стресова

У истраживању 2006. године, које финасирао Национални институт о старењу, Хејвард је открио да су разведене средовечне жене 60 одсто чешће изложене ризику да оболе од кардиоваскуларних болести од удатих вршњакиња.

"Не постоји начин да се избришу последице развода. Постојао је снажан стрес који је довео до развода као и стрес у процесу развода. Схватите развод као један од најснажнијих стресних поступака".

Он доводи до онога што психолози називају "слабљењем кључних кардиоваскуларних процеса који се могу трајно избећи", оценила је докторка Вејт.

Особе оба пола изложене су неповратним, штетним ефектима на целокупно здравље због неуспелог или разведеног брака или пак смрти брачног друга, закључили су истраживачи.

Жене и мушкарци који нису ушли у нови брак после развода или смрти брачног партнера показују недостатке у менталном и физичком здрављу. Професорка Вејт то назива "двоструким уздахом" јер су те особе лишене заштитних ефеката брака, а притом су прошле кроз "болно, по здравље уништавајуће искуство".

Ове особе, уз то, имају лошије здравствене показатеље него особе које никада нису биле у браку јер "нити су осетиле добар брака, нити његове лоше стране".

Отуда и питање које чека прави одговор како га је формулисалао Вејтова: "Ако сте волели па престали или изгубили, да ли ћете поново наћи љубав? Људи који су успели заслужују дивљење. Али чак и они, генерално гледано, показују здравствене недостатке у поређењу са особама које су остале у стабилном браку".

Што су старији, људи имају тенденцију да постају срећнији, а један од узрока је то што боље контролишу емоције, утврдили су психолози.

То су показала истраживања спроведена међу популацијом од 18 до 90 и више година, пренео је Би-Би-Си.

Упркос бригама због здравља, пензије, промене социјалног статуса и евентуалног губитка супружника, позне године су ипак "златне", наводе истраживачи.

Особе у позним годинама углавном на најбољи могући начин користе време које им је остало и научиле су како да избегавају ситуације које их растужују или доносе стрес, објашњавају стручњаци.

Једна до две чаше вина дневно смањују опасност од појаве неуродегенеративног обољења - Алцхајмерове болести - код старијих особа, али се у случају употребе већих количина тог алкохолног пића опасност од појаве те болести удвостручује, показали су резултати истраживања обављеног у САД.

Научници са Универзитета "Вејк Форест", у америчкој савезној држави Северна Каролина, дошли су до тих резултата обавивши шестогодишње истраживање на 3.079 људи старијих од 74 године.

Испитаници су водили детаљну евиденцију о употреби алкохола, а затим су на основу тога сврстани у четири групе.

Прву групу чинили су неконзументи алкохола, другу конзументи од једне до седам чаша алкохола седмично, трећу конзументи између осам и 14 часа алкохола седмично, док су у четвртој групи били они који су пили више од 14 чаша алкохола седмично.

Здравствена испитивања обављана на учесницима студије сваких шест месеци показала су да је код оних који су конзумирали једну до две чаше алкохола дневно, пре свега вина, дошло до смањења опасности од појаве Алцхајмерове болести за 37 одсто.

Особе код којих су већ постојали мањи проблеми с памћењем и које су конзумирале више од 14 чаша вина седмично је, међутим, дошло до повећања опасности од појаве Алћајмера у односу на особе које нису конзумирале никакво алкохолно пиће.

Ти испитаници били су двоструко више изложени ризику од развоја Алцхајмерове болести.

Археолошка екипа на челу са вишим кустосом Народног музеја у Београду, археологом Бојаном Михаиловићем, наставља систематска археолошка истраживања на локалитету Шалитрена пећина, најбогатијег палеолитског налазишта на подручју централног и западног Балкана, саопштено је данас из националног музеја.

Археолошки локалитет Шалитрена пећина која је смештена у клисури реке Рибнице, у селу Брежђе код Мионице, из године у годину археолозима пружа драгоцене податке како о материјалној култури, тако и о духовном животу палеолитског човака.

На основу досадашњих сазнања може се рећи да Шалитрена пећина представља за сада најбогатије и најзначајније палеолитско налазиште у Србији, једино граветијенско налазиште на простору западног Балкана и свакако једно од најбогатијих и најзначајнијих горњепалеолитских налазишта у југоисточној Европи.

Типолошко-технолошком анализом пронађеног материјала утврђено је да је Шалитрена пећина насељена још током средњег палеолита, пре 38.000 година, који се приписује нендерталцима, док материјал пронађен у хронолошки млађим слојевима, припада водећим горњепалеолитским културама Европе - орињасијену (пре 31.000 година) и граветијену (пре 24-25.000 година), или хомо сапиенсу.

Многобројни камени артефакти и остаци фауне омогућавају археолозима да са сваким новим налазом начине значајан помак у разумевању најстаријег периода људске прошлости, па је због тога потенцијал Шалитрене пећине изузетно велики, наводи се у саопштењу.

Међународна група научника открила је генску мутацију на деветом хромозому која повећава за 20 до 40 одсто опасност од појаве рака јајника, пренела су француска гласила.

Научници су дошли до тог открића обавивши генско истраживање на великом броју жена како би утврдили факторе ризика који омогућавају да се раније открије опасност од настанка рака јајника код жена.

Аутори истраживања сматрају да ће њихово откриће омогућити да се веома рано открију жене с већом опасношћу од појаве рака јајника и да се на тај начин "изблиза" прати њихово здравствено стање како би се реаговало пре него што се тумор појави.

Уколико се открије у позном стадијуму тумора рак јајника представља тешко обољење.

Више од 60 одсто пацијената код којих је дијагностикована та болест лекару се обратило тек по започетом трећем или четвртом стадијуму, када се рак проширио на друге органе.

Прелазак на друге органе у трбушној дупљи (материцу, бешику или црева) бржи је због оболелих ћелија које доспевају у абдоминалну течност.

Те ћелије могу изазвати развој новог тумора пре него што се уопште посумња на рак.

"Санофи-Пастер", огранак за производњу вакцина француског фармацеутског гиганта "Санофи-Авентиса", објавио је да је почео испитивања вакцине против грипа А (Х1Н1).

Испитивања ће бити обављена на 2.000 људи и омогућиће и да се оцени толеранција и евентуално позитивно дејство једног састојка који се налази у пандемијској вакцини, наводи се у саопштењу "Санофи-Авентис", четврте фармацеутске компаније у свету.

Велики број других фармацеутских компанија је, такође, недавно покренуо клиничка испитивања својих вакцина против грипа Х1Н1 међу којима су швајцарски "Новартис" и аутралијски ЦСЛ, док амерички "Бакстер" и британски "ГлаксоСмитКлајн" планирају да клиничка испитивања почну овог месеца.

Египат који има око 80 милиона становника је, истовремено, објавио да је одлучио да купи пет милиона доза вакцине против грипа Х1Н1 када буду готове.

Египатске здравствене власти су, међутим, саопштиле да би тај број могао да се увећава с развојем болести и достигне до зиме 10 милиона.

Према званичним подацима, у Египту је, закључно с јучерашњим даном, регистровано укупно 329 случајева грипа Х1Н1 од којих се један био са смртним исходом.

На светском нивоу, грип Х1Н1 је, према најновијим подацима Светске здравствене организације, усмртио укупно 1.154 особа и заразио њих 162.380 у 168 земаља и територија широм света од појављивања у марту у Мексику.

Група француских научника открила је да средства против комараца могу да буду токсична по нервни систем инсеката, али и сисара.

Ради се о састојку диетилтолуамиду (ДЕЕТ), који садрже та средства и који је посебно токсичан у комбинацији са другим инсектицидима.

ДЕЕТ, како су установили научници, доводи до инхибиције главног ензима у централном нервном сисему "ацетилхолинестеразе", који је присутан код инсеката, али и код сисара и то пре свега људи.

Научници су, међутим, истакли да то не значи да ће нормална употреба тог састојка "убити" људе, али да у одређеним концентрацијама и у комбинацији с другим супстанцама он може бити опасан, посебно за труднице и децу.

Научници су истакли да ће до краја године урадити додатна истраживања и то на малим глодарима.

На тај начин ће боље испитати дејство ДЕЕТ-а и обавити детаљније анализа тог састојка, али и његову интеракција са лековима или пестицидима.

Висок ниво холестерола међу особама у четрдесетим годинама може да повећа опасност од настанка неуродегенеративног обољења Алцхајмерове болести, показали су резултати истраживања групе америчких и финских научника.

Научници су дошли до тих резултата испитивањем на групи од 9.844 особе, старости од 40 до 45 година, одабраних за испитивање у периоду између 1964. и 1973. године, објављено је на Интернет сајту www.lepoint.fr.

У том репрезентативном узорку из САД, 469 људи је оболело од Алцхајајмера почевши од 1994. године, а код 127 особа појавили су се облици деменције сличне том обољењу.

Резултати су показали и да су особе које су од 40 године живота имале повишен холестерол, изнад 240 милиграма по децилитру крви, биле изложене 66 одсто већој опасности да развију Алцхајмера у даљем животу.

Још више, међутим, забрињава податак да су чак и особе с умерено високим холестеролом, између 200 и 240 милиграма, изложене 52 одсто већој опасности од Алцхајмера од особа чији је ниво холестерола нижи од 200 милиграма.

Научници ипак истичу да охрабрује откриће по коме, оно што је добро за срце добро и за мозак, тако да се рано може деловати на факторе ризика снижавањем холестерола захваљујући здравијем начину живота.

Млади српски физичар, двадесетчетворогодишњи Михаило Чубровић објавио је, као главни аутор, рад из области физике у најпрестижнијем светском часопису "Сајенс" , остваривши изванредан успех, саопштило је Министартсво за науку и технолошки развој.

Коментаришући успех младог српског физичара, потпредседник Владе Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић истакао је да је објављивање рада у часопису "Сајенс" велики успех, чак и за водеће светске научнике.

"Изузетно сам поносан што је Чубровић тако рано у својој каријери постигао овај изузетан успех", навео је Ђелић коментаришући чињеницу да је Чубровић свој рад објавио после само неколико месеци докторских студија.

Потпредседник Владе је у свом писму-честитки позвао Чубровића да на јесен у Србији одржи предавање о својим резултатима.

Чубровић је прошле године дипломирао на Физичком факултету у Београду, завршио је Математичку гимназију у Београду и редовни је сарадник Истраживачке станице "Петница".

Рад на свом докторату Чубровић је започео на Универзитету у Лајдену у јануару ове године, а после само месец дана први пут је презентовао своје резултате колегама након чега је добио подршку професора да пошаље рад часопису "Сајенс"

У рекордно кратком времену рад је објављен, а српски физичар постао је један од најмлађих првих аутора рада у овом часопису у последњих неколико деценија.

Чубровић је у раду повезао веома комплексне теорије, као што су теорија струна и квантна теорија кондензоване материје и његови резултати већ су изазвали велико интересовање у светској научној јавности.

Још као средњошколац, Чубровић је 2003. године, постао стипендиста Министарства за науку и технолошки развој и ову подршку добијао све до краја својих студија у Београду.

На предлог Министарства и "Петнице" постао је и један од најмлађих добитника "Теслине награде".

Овај млади физичар већ има неколико запажених научних радова.

Галаксије које се налазе више од 10 милијарди светлосних година од планете Земље, врло су густе и компактне, због чега доводе у питање модел еволуције универзума, саопштили су научници у најновијој студији.

До сада се веровало да су највеће галаксије рођене фузијом мањих звезда или апсорпцијом мањих галаксија, пише у студији објављеној у најновијем број научног часописа "Нејчер".

Та теорија је сада доведена у питање због открића једне галаксије веома густе и масивне, а за коју се сматра да је предак највећих галаксија овалног облика.

Најновије откриће је изненадило астрономе, јер сада постоји могућност разматрања да су галаксије могле да расту по величини и да не "упијају" толико звезда, као што се до сада мислило.

Аутори студије, три научника из Aмрике и Холандије, посматрали су током 29 сати нову галаксију названу 1255-0, помоћу спектограма "Гнирс", који је сличан телескопу са инфрацрвеним зрацима.

Помоћу светлосног спектра на апарату, научници су успели да израчунају да је галаксија удаљена од Земље 10,7 милијарди светлосних година, односно да је светлост коју емитује та галаксија настала док је универзум био стар три милијарде година.

Упркос слабом емитовању светлости, научници су успели да измере просечну брзину ротације звезда око центра галаксије. Та брзина је изузетно велика, што доводи до закључка да је та галаксија гушћа од наше галаксије "Млечни пут", иако је шест пута мања.

Као и код осталих, еволуција овалних галаксија се спроводи уз одређена правила, која тек треба да буду откривена, навели су научници, који предвиђају да ће у будућности бити откривено на стотине нових галаксија, као што је 1255-0.

Професор Зоран Милосављевић, шеф Катедре за хистологију и ембрионологију, са тимом стручњака који се баве инжењерингом људског ткива на том пројекту ради око три године.

Користећи светска достигнућа, али сопствене методе истраживања постигли су прве опипљиве резултате.

"Ми смо до сада успели да направимо покожицу и поткожно ткиво. Једини корак који је остао је спајање покожице и поткожног ткива", објаснила је докторка Биљана Љујић.

Полазну тачку у истраживању чини парче људске коже величине нокта.

Делови хумане коже преостале од операција користе се као репроматеријал - растављају се на саставне делове, односно ћелије које се затим у лабораторијским условима засебно гаје, умножавају геометријском прогресијом и формирају ткиво.

У идеалним условима од малог парчета за четири недеље може се добити метар квадратни коже.

Према речима истраживча, до тог циља остало је свега неколико месеци.

След клиничка испитивања, добијање дозволе за употребу, а затим и ширу примену у лечењу пацијената.

Значајно је да генеричку кожу тело примаоца не одбацује.

Циљ стручњака из Крагујевца који се баве инжењерингом људских ткива је да развију сопствену методологију по којој ће у лабораторији моћи да праве велике површине коже.

Кожа направљена у лабораторијским условима користи се у лечењу опекотина, великих дефеката коже, зацељивању рана од проширених вена.

"Наше колеге лекари, који се баве пластичном хирургијом или неким другим гранама медицине, биће у могућности да користе такву кожу као трансплантат где ће се дефекти коже пацијената у доброј мери моћи покрити са оваквим ткивом", истакао је шеф истраживачког тима др Милосављевић.

После клиничких испитивања кожа направљена у лабораторији замрзнута може да се чува у течном азоту на минус 196 степени до 12 месеци.

Оног тренутка када у лабораторијским условима буду успели да споје формирани дермис, односно поткожно ткиво и епидермис - покожицу, крагујевачки научници имаће сопствену модификовану методологију, које други институти у свету штите као свој патент.

Уз улагања од око 100.000 евра у неопходну опрему, на Институту Медицинског факултета у Крагујевцу, могла би да се формира прва банка коже у Србији.

На тај начин висока цена коже, коју Србија сада увози, вишеструко би била смањена, а била би омогућена и широка примена у здравству.

Научници су успели да спрече пренос епилепсије са болесног миша на његове потомке и даље генерације.

Вођа истраживања доктор Стив Клапкоут изјавио је да је студијом утврђен нов начин на који се епилепсија може изазвати и спречити код мишева, што би могло да доведе до развоја превентивних мера за еплепсију човека.

Иако је потребно још много рада да би се утврдило да ли исти механизам функционише и код човека, познато је да је људски ген (АТП1а3) 99 одсто једнак гену миша.

Ген који је кључан за ово стање регулише ниво хемикалија, попут содијума и калијума у ћелијама мозга.

Одавно се сумњало да неравнотежа између ових хемикалија може да изазове епилепсију.

Резултати студије Универзитета у Лидсу, који су објављени у журналу Националне академије наука, јачају наде у развој нових начина за лечење ове болести.

Епилепсија је неуролошко стање које у просеку погађа једну од 200 особа. Садашњи лекови нису ефикасни код једне трећине пацијената који болују од епилепсије.

Трансплантацијом ћелија заметака зуба, јапански научници успели су да подстакну раст "трећих", потпуно функционалних зуба код одраслих мишева и надају се да ће у будућности то моћи да се примењује и код људи.

Јапански научници сматрају да се иста техника може применити и за друге органе.

Биолози су већ успели да у лабораторијским условима одгаје нека ткива која потом могу да буду трансплантирана на животиње.

У најновијем експерименту, група истраживача са Ецуком Икедом на челу успела је да добије заметак зуба "ин витро" и да га имплантира у вилицу одраслог миша.

Попут семенке, такав заметак садржи све генетске инструкције потребне за раст зуба. Након губитка млечног, а потом и сталног зуба, нов здрав зуб са нервом може да израсте трећи пут заредом у истој зубној чашици, тврди Икеда, стручњак катедре за биологију на Универзитету за науку у Токију.

Ово истраживање отвара нове могућности за регеративну терапију, односно лечење оштећених, оболелих или остарелих органа.

Уместо прилично агресивне методе трансплантације, нови, савршено функционални органи развијали би се у телу на основу матичних или заметних ћелија, објашњавају стручњаци.

Деца чије су мајке током трудноће патиле од јутарње мучнине, имају изгледе да буду бистрија од својих вршњака, указује канадско истраживање, обављено у Дечјој болници у Торонту.

Стручњаци ове болнице су, на узорку од 121 детета старости од три до седам година, утврдили да она чије су мајке патиле од мучнине док су их носиле, у просеку показују боље резултате на неким тестовима интелигенције, памћења и језичких способности, преноси Ројтерс.

То што су неке мајке користиле лек "диклектин" (који се у Канади преписује трудницама с наведеним проблемом) није умањило ефекат мучнина на ментални развој деце, већ су таква деца на неким тестовима чак имала најбоље резултате.

"Мучнина и повраћање у трудноћи нису штетни, већ шта више могу повољно да утичу на дугорочни ментални развој детета" закључује докторка Ајрина Њулман из поменуте болнице.

Мучнина и повраћања су врло чести у трудноћи, нарочито у прва три месеца. Будући да су те појаве у вези са променама у одређеним хормонима потребним за развој постељице, јутарња мучнина је по једној теорији чак знак здраве трудноће.

Осим тога, неке раније студије су јутарње мучнине довеле у везу са смањеним ризиком од побачаја, прераног рађања или рађања мртворођенчади.

Стручњаци из Торонта су чак утврдили да, што су јутарње мучнине биле јачег интензитета, то су резултати тестова интелигенције код деце били све бољи.

Могуће објашњење је да хормони који изазивају мучнину код трудница, имају неко позитивно дејство на развој мозга ембриона.

Јутарње мучнине трудница, међутим, нису увек доброћудне. У неким случајевима оне прерастају у стање под стручним називом "хyперемесис гравидарум", карактеристично по тешким и упорним мучнинама и повраћањима, које могу да доведу до дехидратације, неухрањености и губитка килограма мајке.

Још се поуздано не зна како долази до овог поремећаја. Према оцени др Њулман, за те здравствене проблеме би могли да буду одговорни извесни психолошки фактори

Група француских вирусолога идентификовала је нову варијанту вируса ХИВ типа 1 који је узрочник већине случајева сиде, пренеле су светске агенције.

Ради се о варијанти тог вируса веома блиској мајмунском вирусу имунодефицијенције недавно откривеном код горила - СИВгор.

Постоје две врсте вируса сиде: ХИВ-1 која је већинска и ХИВ-2 која није толико учестала.

ХИВ-1 је подељен у три групе - М која је узрочник светске пандемије и још две веома ретке групе О и Н.

Нова варијанта коју је идентификовала група француских вирусолога при болничком центру у Руену је највероватније прототип нове групе вируса ХИВ-1 коју су научници назвали група П.

Нова варијанта вируса ХИВ-1 идентификована је код једне пацијенткиње из Камеруна.

Истраживачи су најпре мислили да се код те пацијенткиње можда ради о вирусу ХИВ-1 из групе О, али је испитивање његовог комплетног генома омогућило да се утврди да се ради о потпуно новој новој групи.

ХИВ, вирус хумане имунодефицијенције, припада групи ретровируса, то јест вируса који су способни да од једночлане РНК синтетишу ДНК. ХИВ је скраћеница од енглеског human immunodeficiency virus, што би окарактерисало овај вирус као узрочника опадања способности имуног система организма.

Јапански произвођач аутомобила "Нисан" свечано је представио дуго очекивано возило на електрични погон "лиф", чиме ју учинио велики корак ка постизању циља да постане водећа компанија у производњи аутомобила са нултом емисијом штетних гасова.

"Нисан", трећи по величини произвођач аутомобила у Јапану, и његов партнер, француски "Рено", најагресивнији заговорници чисто електричних возила, најавили су планове да та еколошки чиста, али доста скупа возила почну серијски да производе већ 2012. године, пренеле су агенције.

"Нисан" планира да прве "лифове" почне да продаје у САД и Јапану крајем следеће године, а да убрзо потом на тржиште избаци и још два модела.

Очекује се да масовна производња за светско тржиште, у почетку 200.000 јединица годишње, почне 2012. године.

"Данас славимо отварање новог поглавља у животу компаније", изјавио је извршни директор "Нисана" Карлос Гон, који се на инаугурацију новог модела довезао у небеско-плавом прототипу "лифа".

Озбиљно погођен драстичним смањењем продаје због светске економске кризе, "Нисан" је суспендовао циљеве постављене у средњорочном бизнис-плану - све осим агресивног рада на електричним возилима.

Гон је изрази очекивање да ће, захваљујући високим ценама нафте, али и бризи за екологију, већ 2020. године свако десето новокупљено возило бити на електрични погон.

Група француских научника из Марсеја открила је механизам за одређивање врсте ћелија коју ће производити матичне ћелије крви, објављено је у америчком научном часопису "Сел" .

Матичне ћелије крви су, како су истакли научници, способне да производе све врсте крвних ћелија, али се до сада сматрало да је њихов процес производње одређених врста ћелија случајност.

Француски истраживачи су, међутим, на матичним ћелијама крви мишева испитивали развој такозваних мијелоидних ћелија - породице белих крвних зрнаца која се боре против микроба ослобађајући токсине или подстичући друге "специјализоване" ћелије имунолошког система.

Током истраживања, научници су утврдили да на производњу мијелоидних ћелија утиче заједничко дејство два протеина.

Један протеин смештен је унутар ћелије и врши транскрипцију ћелије, док је други протеин на спољашњем делу ћелије и везује матичне ћелије за рецепторе, усмерава их на "мијелодини пут" који оне прихватају уколико је ниво једног специјалног протеина, који је фактор ћелијске транскрипције, низак.

Научници сматрају да би ово откриће могућности одабира ћелија, које ће производити матичне ћелије, могло да буде искоришћено у терапијске сврхе, пре свега у лечењу леукемије где "абнормалне" матичне ћелије остају "неодлучне" и успевају да избегну дејство терапија.

Аустралијски стручњаци са Квинслендског института за медицинска истраживања, закључили су да исхрана код деце која је богата калцијумом може да смањи ризик смрти од шлога у одраслом добу.

Стручњаци су такође утврдили да исхрана богата тим минералом и млечним производима по свој прилици смањује ризик од смрти из било којег узрока у каснијем животу, пренео је Ројтерс.

Желећи да утврди да ли има основа теорија према којој исхрана богата млечним производима дугорочно има лоше дејство, аустралијски тим је своје истраживање базирао на британској студији о исхрани у породици, спроведеној између 1937. и 1939. године.

Аустралијанци су потом проучили узрок смрти између 1948. и 2005. године, где су 1.468 од 4.374 особе учествовале у тој студији. Од наведеног броја умрлих, 378 је преминуло од срчане болести, а 121 од шлога.

Испоставило се да је исхрана богата калцијумом у детињству у вези са смањеним ризиком од шлога.

Унос калцијума од око 400 милиграма дневно, смањивао је смртност од шлога у каснијем животу за између 40 и 60 одсто, у односу на учеснике студије који су као деца конзумирали мање од 400 милиграма калцијума.

Уз то је утврђено да значајан унос и калцијума и млечних производа, нарочито млека, у детињству смањује ризик од смрти уопште у старијим годинама.

Бризбејнски тим се заложио за нове студије које би евентуално потврдиле њихове налазе, као и истраживања о томе како конзумирање млечних производа током дужег периода утиче на кардиоваскуларне болести.

Користећи фотографије снимљене из ваздуха италијански научници су открили изгубљени римски град - Алтинум, за који тврде да је претходник Венеције.

На фотографијама се виде остаци зидина, мрежа улица, куће, позоришта и друге грађевине, преноси Би-Би-Си.

На снимцима се види и сложена мрежа река и канала која открива како су се људи у античко доба носили са мочварном околином у садашњој лагуни Венеције.

Андреа Нинфро и њене колеге са Универзитета Падова у Италији први су сачинили детаљну реконструкцију топографије града и околине.

Научници су то учинили користећи видљиве и инфрацрвене снимке из ваздуха пољопривредних површина, које тренутно покривају регион, заједно са компјутерским моделом локалног терена.

Позориште старо 2.000 година 

Фотографије које су снимљене током велике суше 2007. године омогућиле су истраживачима са Универзитета у Падови да виде остатке 2.000 година старих структура испод тла, укључујући и остатке цркава, градских зидова и капија и чак театар.

Аутори студије наглашавају да је Алтинум био један од најутицајнијих римских градова на северу Италије, и само један од неколико у Европи, којег нису покопали средњовековни и модерни градови.

Град су опасивале реке и канали, укључујући велики канал који је пролазио кроз центар града, повезујући га са лагуном на чијем ободу се налазила велика лука.

Две капије или моста уграђена су у зидине које окружују град што је још један показатељ како су тада људи решавали проблем мочварног подручја.

Као и Венеција, Алтинум је био смештен у великој лагуни која је на скоро 200 квадратних миља једна од највећих водених површина те врсте на свету.

Већи од Помпеје, Алтинум је био међу најутицајнијим градовима на северу Италије у античко доба и дом за више од 20.000 људи у првом веку пре нове ере, али и веома значајна лука и трговински центар.

Град су уништили упади варварских племена у петом веку нове ере. Житељи су почели да се премештају све дубље у лагуну и на крају су се населили на простору који је касније постао Венеција.

Сећање на Алтинум очувано је до данас у именима неколико венецијанских острва - Торчело, Бурано и Мурано која су уједно била и имена дистриката у старом граду.

Данас је око 11 одсто лагуне трајно покривено водом, а око 80 одсто чине муљ и мочваре.

Упркос савременијим дијагностичким тестовима и многобројним побољшањима терапија који се примењују у откривању и лечењу рака панкреаса у односу на период пре три деценије, прогнозе преживљавања оболелих не прате тај темпо, закључили су стручњаци са Бургундског универзитета у Дижону.

Лекарка Ан-Мари Бувије и њене колеге проучили су развој дијагностичке и терапеутске праксе код рака панкреаса у Француској између 1976. и 2005. године.

Током тог периода дошло је до знатног повећања употребе скенера за дијагнозирање рака панкреаса што помаже да се обољење чешће открива у раном стадијуму, односно у првој или другој фази.

Проценат откривања рака панкреаса у раној фази у Француској је повећан са 2,8 одсто, колико је дијагностиковано пре три деценије на 10,4 одсто данас.

То ипак значи да се још увек у великој већини случајева то обољење открива у касном стадијуму.

Током последње три деценије у Француској се знатно повећао број оболелих од рака панкреаса код којих је после хируршке интервенције примењена хемотерапија.

Проценат смртних случајева после операције знатно је смањен - са 28 одсто седамдесетих година прошлог века, на 5,1 одсто у последњој деценији 20. века.

Неопходно унапређење терапије и дијагностике

Постотак пацијената који примају такозвану "палијативну хемотерапију" током тог раздобља је учетворостручен - са 10,4 на 41,8 одсто. Реч је хемотерапији која се не предузима да би се пацијент излечио, већ да би му живот с болешћу био подношљивији.

Само у малом броју случајева тим третманом може и да се продужи преживљавање болесника.

Мада је преживљавање пет година после дијагнозе у протекле три деценије удвостручено, још увек се то дешава код изузетно малог броја пацијената - свега 4,2 одсто. Чешће се дешава да толико преживе жене него мушкарци, као и особе млађе од 65 година у односу на старије.

Закључак стручњака из Дижона је да је очигледно нужан напредак како у дијагнозирању, тако и у лечењу ове болести.

Према подацима Америчког друштва за борбу против рака панкреаса, иако се не може са сигурношћу тврдити шта су узроци појаве те болести, пушење је означено као узрочник код 20 до 30 одсто случајева.

Неке студије указују на везе између интензивније употребе алкохола и разбоја рака панкреаса, а као фактор ризика стручњаци наводе дијабетес, гојазност, хронична упала панкреаса, инфекција изазвана бактеријом helicobacter pylori, као и исхрана сиромашна воћем и поврћем, а богата црвеним месом.   

Археолози су на плажи код Рима пронашли гробницу испуњену морском водом, у којој су плутале кости ратника сахрањеног пре 5.000 година, потврдили су италијански стручњаци.

Научници су у мају нашли кости за које се процењује да потичу од ратника који је живео на том подручју у трећем миленијуму пре нове ере, навела је полиција.

Археолози верују да је ратника усмртила стрела, пошто су њени остаци нађени међу костима, рекао је полицијски званичник Рафаеле Манчино.

У близини гробнице налазила су се два бодежа као и шест украсних посуда.

"Претражићемо подручје и видети да ли је ратникова гробница једина или је он ту покопан зато што је ово било бојно поље", објаснио је Манчино нагласивши да је могуће да на локалитету постоји већа некропола.

Гробница, скривена у грмљу на јавној плажи Нетуно, налазила се око 65 километара јужно од Рима и делимично је била оштећена.

Факултетска болница у Плзењу понудила је Чесима однедавно једноставну методу да провере да ли су још само кафански весељаци са неизоставном криглом пива у руци или су већ прешли у алкохоличаре - скенира им активност мозга када се помиње алкохол.

Чешки алкохолози из Плзења траже добровољце да им помогну у даљем развоју те нове методе којом процењују степен зависности алкохоличара и да ли је дошао тренутак да се успешно заврши лечење.

Метода је у суштини једноставна - код алкохоличара, пре или на почетку лечења, када се помене пиће врло је велика активности чеоних режњева мозга, што прецизно забележи магнентна резонанца.

"Разлика између велике активације режњева мозга када је у питању алкохол а мање када се говори о другим стварима - као што су секс, спорт или јело, током лечења се смањује. Што је већа та промена, то је већа шанса да ће пацијент по завршетку лечења бити задовољан и без алкохола", казао је за "Младу фронту Днес" плзењски алкохолог Лубош Јану.

Примаријус психијатријске клинике те болнице у Плзењу која методу тестира, Татјана Петрањова, нагласила је да њихова метода штеди и новац, јер помаже да се прецизира тренутак када може да се заврши лечење.

Неки алкохоличари се по њеним речима без потребе лече стандардном клиничком терапијом од седам недеља иако им толико време није потребна, док некима не помажу ни месеци.

Тестирања дотира чешко Министарство здравља будући да Чеси не само што су највеће пивопије на свету - са више од 160 литара пива по глави становника годишње, већ су према последњим студијама заједно са Данцима нација која попије највише чистог алкохола,
подсетио је Јану.

Болница у Плзењу понудила је сада Чесима бесплатно скенирање, како би одабрала 16 добровољаца који ће тестирати нову методу током свог лечења, а наредне године жели да одабере још 12 пацијената.

Постројење код Јерусалима скупља отпадну воду у велике базене одакле се вода филтрира специфичним методом.

Једноставном технологијом уз коришћења микроорганизама уклањањају се штетне материје а, пречишћена вода се посебним цевима спроводи у системе за наводњавање.

Захваљујући томе Израел има и до четири жетве годишње, а свакодневно се комад по комад пустиње претвара у обрадиве њиве.

Технологија коришћења микроорганизама није новина, али су је у Израелу довели до савршенства. Пластично саће обогаћено микробима у стању је да од отпадне, произведе воду која је потпуно употребљива за пиће.

Прерада морске воде

Велика фабрика за прераду морске воде у Аскелону нуди јефтина решења за приморске земље које имају проблем са недостатком питке воде. Помоћу посебних филтера, со се одваја од воде у потпуности, а затим враћа у море или користи за исхрану.

Вођа пројекта, инжењер Елад Олден каже да се ради о психолошким препрекама, које су у Израелу мање јер се том водом залива воће и поврће. Олден је рекао да се та вода по завршеном процесу може користити за пиће.

Генерални директор фабрике Анмон Леви рекао је да десалинација једно од главних решења за недостатак воде.

Након што је прошла кроз разне процесе обраде и хиљаде метара цеви, ова вода је коначно спремна за пиће. Има укус устајале београдске воде, али је употребљива за пиће.

Велики сајам, који ће се одржати у Израелу у новембру, показаће колико далеко наука може да напредује када аларм природе зазвони.

Стручњаци предвиђају да ће у наредних 50 година недостатак воде условити пораст цене воде на светском нивоу, велике миграције као и пораст смртности у сиромашним и средњеразвијеним земљама.

Свакодневно, око три милијарде људи нема довољно пијаће воде. Уједињене нације регистровале су око 300 потенцијалних жаришта, где би управо због воде могли да избију ратови.

Амерички научници тврде да слушање музике током оброка повећава количину поједене хране и продужава боравак за столом.

Током истраживања 78 студената је добило задатак да током једне седмице воде детаљан дневник о томе шта и колико су појели, са ким су јели, колико је људи били за столом и да ли је за време оброка свирала музика.

Показало се да слушање музике током оброка повећава количину поједене хране и продужава боравак за столом.

То потврђују и раније студије које су утврдиле да људи попију више течности ако је музика гласна, а кад слушају рок попију више алкохола.

Труднице заражене новим грипом изложене су знатно већем ризику од компликација и смртног исхода и требало би да одмах добију терапију антивиралним леком, препоручили су стручњаци америчких Центара за контролу и превенцију болести.

Труднице су и иначе изложене већем ризику од тежег облика болести када је у питању грип, при чему нови вирус међу њима узима нарочито велики данак, упозорили су амерички експерти.

Они истичу да се, у односу на општу популацију, међу трудницама оболелим од новог грипа бележи четвороструко чешћа хоспитализација, преноси Ројтерс.

Код трудница се такође региструје релативно висок проценат смртног исхода новог грипа. У једном извештају оперише се са 13 одсто, уз ограду да се то не може узети као сасвим веродостојан податак јер се заснива на малом броју пријављених смртних случајева.

Између 15. априла и 16. јуна пријављено је  45 смртних случајева од новог грипа, од чега шест код трудних жена. Све те жене су до заразе вирусом Х1Н1 биле здраве, а пошто су заражене, код свих се развило запаљење плућа и морале су да буду стављене на апарате за дисање.

У каснијем узорку од 266 комплетно обрађених смртних случајева у САД, 15 су биле труднице, што је око шест одсто. С обзиром на то да је проценат трудница у укупној америчкој популацији око један одсто, јасно је да их међу жртвама новог грипа има више него што би се могло очекивати, истиче др Дениз Џејмисон.

Због тога се рачуна да ће ових дана амерички Саветодавни комитет за имунизацију одлучити да труднице буду међу приоритетним корисницима вакцина против новог грипа, које би могле да почну да се дају средином октобра.

Др Џејмисон наглашава да би труднице требало да буду свесне ризика ако оболе од новог грипа, али да због њега не би требало да мењају начин живота јер нема показатеља да су склоније зарази вирусом Х1Н1 од других категорија становништва.

Људи који хрчу сагоревају знатно више калорија у сну, сугерише студија спроведена на Универзитету Калифорнија.

Налази прикупљени од 212 испитаника показују да особе са најизраженијим симптомима апнеје ( хркања) сагоревају просечно 373 калорије дневно више него особе које тек благо хрчу, пише на сајту Витамини.

Истраживачи верују да су узрок томе промене у нервном систему које изазива хркање.

Апнеју узрокује опструкција дисајних путева у сну, а последица је смањен квалитет сна, дневна поспаност, повећани ризик за хипертензију и потешкоће са кардиоваскуларним системом.

Научници додају да је у нормалним околностима за потрошњу 373 калорије потребно интензивно вежбати барем пола сата.

Међународни центар за истраживање рака (ЦИРК), који делује у оквиру Светске здравствене организације, упозорио је да соларијуми, као цигарете или азбест, представљају озбиљан ризик за здравље људи, јер могу да доведу до појаве рака.

Након што је установљено да су соларијуми опаснији него што се до сада сматрало, Центар у најновијој процени ризика упозорава да су соларијуми "канцерогени за људе".

ЦИРК, са седиштем у Француској, до сада се ограничавао на процену да су лампе у соларијуму "вероватно" канцерогене за људе.

У истраживањима, чији су резултати објављени у најновијем броју медицинског часописа "Лансет онколоџи", закључује се да излагање ултравиолетним зрацима у соларијумима повећава ризик од рака за 75 одсто, пре свега код деце и особа млађих од 30 година.

"Ризик од меланома повећава се за 75 одсто, ако се са вештачким потамљивањем коже почне пре 30. године", наводи се у тексту објављеном у часопису.

ЦИРЦ је одлучио да објави своје закључке после једног скупа у јуну, на коме су учествовали научници из девет земаља који су поново проучавали какав ризик од рака носе разне врсте зрачења.

На Филипинима су рођене сијамске близнакиње са једним телом и две главе, саопштила је данас болница у Манили.

Девојчице су рођене царским резом у уторак увече и пренете у специјализовану клинику, с обзиром на то да имају урођену срчану ману, а њихово стање је тешко и захтева посматрање, саопштила је портпаролка болнице Антоанета Пакапак.

Лекари су били изненађени рођењем сијамских близнакиња, пошто се деформитет није видео приликом прегледа ултразвуком, навела је портпаролка.

Њихова мајка, стара 29 година, већ има четворо деце, међу којом нема близанаца.

Портпаролка болнице наводи да је то први такав случај у њиховој евиденцији, као и да јој сличан случај на Филипинима није познат.

Сијамски близанци са једним телом и две главе рођени су прошле недеље у Индонезији, али су умрли после пет дана, због отказивања органа.

Овај редак феномен јавља се с учесталошћу од један према 200 хиљада до један према 50 хиљада, а нешто чешће се бележи у југозападној Азији и Африци.

Скоро половина сијамских близанаца буде мртворођена или се рађа са тешким деформацијама, а око четвртина њих преживи.

Стрес, напетост и замор могу бити један од узрока бруксизма, прекомерног, форсираног стискања и шкрипања зубима.

Шкрипање зубима се најчешће јавља ноћу и честа је појава посебно код старијих од 25 година, без обзира на пол.

И деца могу да имају овај проблем, иако је то код њих углавном повезано са постојањем нелагодности због прехладе, инфекције уха, алергија, и у највећем броју случајева пролази спонтано не остављајући последице.

Стоматолози указују да притом настаје необично дуго и нефизиолошки јако оптерећење зуба и њихових потпорних структура.

Они сматрају да је та појава често у вези са емоционалним стресовима, напетошћу, страхом или замором, при чему је несвесно стискање зуба повезано са снажним покретима доње вилице лево-десно и напред-назад, због чега долази до шкрипања и "трошења" зуба брушењем зуб о зуб.

С обзиром на то да се углавном јавља ноћу, већина пацијената није ни свесна да има проблем док га партнер или члан породице не упозори на то или док не примети неки од симптома.

Зато теба обратити пажњу на бол у зглобовима, ушима или глави који се јавља одмах по буђењу и траје током дана, повећану осетљивост зуба на хладно, притисак или друге надражаје, појаву заравњености гризних површина зуба и смањење висине предњих зуба.

Стручњаци препоручују да уколико особа посумња да шкрипи зубима, обавезно треба да се јави свом стоматологу да би санирала постојећа и спречила даља оштећења.

Према речима протетичарке др Марине Биљман, препоручљиво је открити узрок бруксизма, а у међувремену се пацијенту може помоћи тако што ће му се, на основу отиска зуба, израдити силиконски штитник за зубе, такозвани "night guard tray" (заштитни загрижајни шаблон), који треба да носи током ноћи чиме ће се спречити даље "трошење" зуба и болови у зглобовима.

Биљманова је додала да у иностранству пацијенти који пате од бруксизма могу у апотекама да купе већ готове штитнике, чија је цена око 15 евра.

Коришћењем антивирусног лека "тамифлу" у раној фази било које врсте грипа смањују се компликације и учесталост хоспитализација деце и адолесцената који пате од неког хроничног обољења, утврдили су стручњаци са Медицинског колеџа Бејлор у Хјустону.

До таквог закључка тим из Хјустона је дошао упоређујући случајеве 1.634 детета оболела од грипа, којима је у раној фази обољења даван "тамифлу" и 3.721 детета које није добило тај лек, пренео је Ројтерс.

Сва деца су патила од неке хроничне плућне болести, астме, дијабетеса, сиде, канцера или су имала неки трансплантирани орган.

Током 14 дана по постављању дијагнозе грипа, обољења у вези с дисањем (са изузетком запаљења плућа) развила су се код 324 деце од 1.634 на "тамифлуу" и код 885 од 3.721 која нису примала овај лек.

Осим тога, учесталост инфекција уха и њихових компликација била је за трећину мања код испитаника на "тамифлуу" него код оних који нису примали тај лек - код првих је забележено 46 таквих случајева, а код других 184.

Међу децом на "тамифлуу" је, уз то, регистрована само трећина хоспитализација у поређењу с децом која га нису примала.

Слични резултати су забележени и после 30 дана од постављања дијагнозе грипа, с тим што је смањење ризика од компликација генерално било нешто ниже.

Вођа истраживања др Педро Пједра истиче да ће резултати те студије бити од помоћи да се одреде најбољи начини коришћења "тамифлуа" код разних врста грипа, укључујући и нови, изазван вирусом Х1Н1.

Највеће три термоелектране у Кини, које су у државном власништву, испустиле су 2008. године у атмосферу више гасова који утичу на промену климе него цела Велика Британија, пише у данас објављеном извештају кинеског одељка међународне организације "Гринпис".

Извештај указује на велику зависност од угља, која угрожава напоре Кине да се зауставе климатске промене.

Скоро 60 одсто енергије у тој земљи производи десет највећих термоелектрана, које су у 2008. потрошиле петину кинеског угља и емитовале око 1,44 милијарде тона угљен-диоксида који доприноси глобалном загревању, пише у извештају.

Кинеска Агенција за заштиту животне средине већ је последњих година упозорила највеће електране због "озбиљног нарушавања" мера заштите околине.

Емисија гасова по становнику у Кини још увек далеко заостаје за развијеним земљама, али је она у целости већ претекла САД и постала највећи емитер гасова са ефектом стаклене баште.

"Кинеске термоелектране нису само највећи потрошачи угља, већ и највећи емитери угљен-диоксида", пише у извештају.

"Гринпис" инсистира да власти електранама уведу порез на енергију и еколошки порез на угаљ, и да се удео енергије добијене из обновљивих извора повећа на 30 одсто до 2020.

У последње три и по године затворене су неефикасне електране које су производиле енергију једнаку укупном енергетском потенцијалу Аустралије, стоји у извештају кинеског "Гринписа".

Кина и САД, земље испуштају 40 одсто укупне количине гасова који угрожавају климу, траже начин за сарадњу у сузбијању те појаве и припремају се за конференцију УН у Копенхагену крајем године.

Сматра се да повећана емисија гасова, нарочито угљен-диоксида, као последица индустријализације, доводи до загревања планете и промене климе.

Најновије истраживање америчких научника показало је да канцеларијски посао доводи до повећања гојазности, а многи запослени нису свесни ризика од тога што цео дан проводе седећи.

Амерички стручњаци предвиђају да ће до 2015. године у свету бити две милијарде људи са претераном телесном тежином и као факторе ризика наводе стрес, прековремени рад и активности које се обављају у седећем положају.

"Гојазност је епидемија, која се шири узнемирујућим темпом", каже Џон Еванс, предавач Харвардске школе за јавно здравље, која сарађује са кипарским Међународним институтом за очување природе и јавно здравље.

Све је израженија веза између гојазности и услова на радном месту, будући да оно постаје друга кућа, а традиционалне прехрамбене навике замењује конзумирање брзе хране, богате штетним, засићеним масним киселинама, упозорава Еванс.

До 2015. године у свету ће бити две милијарде људи са претераном телесном тежином, а више од 700 милиона ће бити гојазно, тврде истраживачи поменуте две установе, који су обавили студију о физичкој активности и навикама на послу широм ЕУ.

Међу факторе ризика од гојазности на радном месту професор епидемиологије на Атинском универзитету Атина Линос убраја и стрес везан за посао, прековремени рад и активност која се нужно обавља за столом.

Студија је показала да 19 одсто Холанђана и 31 одсто Ираца на послу не обавља никакву физичку активност, док 55 одсто Грка и чак 61 одсто Француза уопште не упражњава било какву физичку активност. Истраживачи истичу да је за гојазност одговоран и недостатак места на послу где би запослени могли да држе и једу своју храну, као и недостатак просторија за вежбу.

Због тога би, сматрају научници, послодавци морали да подстичу физичку активност запослених, као и да створе услове за "фитнес" паузе у канцеларијској рутини.

Редовно пијење чаја знатно смањује ризик од шлога, утврдили су аустралијски стручњаци са Технолошког универзитета Кертин у Перту.

До тог закључка научници су дошли проучивши навике 838 мушкараца и жена са југа Кине.

Утврђено је да су испитаници који су недељно пили бар једну шољу чаја током више од 30 година, били под 60 одсто мањим ризиком да им се догоди исхемијског шлога.

До те врсте шлога долази кад се артерије које доводе кисеоник у мозак делимично или тотално зачепе.

Још није јасно како тачно чај умањује ризик од шлога, али нека ранија истраживања показала су да конзумирање овог напитка може да снизи висок притисак и да умањи још неке факторе ризика можданог удара.

Испоставило се да нарочито добро дејство код превенције шлога имају зелени и такозвани "улонг" чај.

При свакодневном конзумирању две шоље зеленог чаја, ризик од шлога се смањује 72 одсто, а код узимања исте количине "улонг" чаја чак 79 одсто.

Учесници студије били су у просеку стари 69 година. Међу њима је 374 преживело медицински потврђени исхемички шлог, док 464 испитаника контролне групе нису имала историју кардиоваскуларних болести и ни по којем критеријуму нису били под повећаним ризиком од шлога.

Међу испитаницима из контролне групе констатовано је дуже редовно испијање чаја, него међу онима из прве групе.

Аустралијски тим је током истраживања имао у виду и све друге факторе који могу бити од утицаја на настанак шлога попут пола, индекса телесне масе, нивоа физичке актиквности, пушења или конзумирања алкохола, евентуално повишеног притиска, холестерола или дијабетеса и навика у исхрани.

Стручњаци су, између осталог, констатовали и да се ризик од шлога додатно смањује уколико је број чајних листића приликом припреме напитка већи.

Тим из Перта сугерише да би у овој области требало спровести даља истраживања на становницима неких других земаља, као и да би било интересантно проверити да ли конзумирање чаја може да побољша стопу преживљавања особа које доживе шлог.

За особе које рано одлазе на "радна места", буђење с првим петловима можда значи успешно започет дан или већи учинак на послу, али стручњаци тврде да су оне изложене већој опасности од инфекција разних врста.

Пре него што навијете будилник да вас пробуди у рано јутро, размислите да ли грозничаво спремање уз туширање и испијање прве кафе "с ногу" завређује толику грозничавост, јер су лекари открили да су овакви ранораниоци подложнији инфекцијама од оних који на посао крећу "на тенане".

Истраживања обављена на спортистима, рекреативцима али и буновним људима који крећу на посао показала су да је количина кортизола, хормона стреса који слаби имуни систем организма, знатно већа код спортиста који тренирају рано ујутру, џогера и особа које журе на посао него што га има по подне и увече.

"Резултати истраживања су показала да је оптимално време за тренинг, заправо доба дана које узрокује најмањи ефекат смањивања имунитета, управо вече", изјавио је др Лигери Димитрију са универзитета Брунел у јужној Енглеској.

У студији објављеној у Британском зборнику за спортску медицину, др Димитрију и његове колеге истичу да су испитивали учинке раног јутарњег и вечерњег програма тренинга на 14 истакнутих пливача.

Стручњаци су мерили ниво кортизола и маркера имуолошке активности у зноју и пљувачки, после јутарњег и вечерњег тренинга.

Ниво кортизола био је виши ујутро пре и после јутарњих напора али је ниво маркера имунолошке активности био нижи, ненарушен тренингом.

Овај податак показује да унутрашњи "часовник у телу" сваке особе, или такозвани "циркадијски ритам" који одређује тренутну хормонску ситуацију, нема утицаја на имунолошки систем.

Због тога саветују спортисте да избегавају ране јутарње тренинге, посебно после повреде или болести, али и пре великих такмичења.

Антипаразитик "ивермектин" може да буде ефикасан у заустављању зараза паразитским очним обољењем - онкоцеркозом, показали су резултати истраживања објављеног у часопису "Занемарене тропске болести".

Научници из Сенегала, Малија и Буркине Фасо спровели су истраживање, чије је финансирање обезбедила фондација "Бил и Мелинда Гејтс", у три области у Малију и Сенегалу, у којима хара та болест.

Од онкоцеркозе је тренутно оболело више од 37 милиона људи, пре свега у руралним афричким областима.

Онкоцеркоза, позната и као "речно слепило", доводи до поремећаја на кожи и очима и трећи је узрочник слепила у свету.

Изазива је ваљкасти црв onchocerca volvulus којег најчешће уједом преносе мушице, а у организму човека, али и других сисара може опстати и до 15 година.

Оnchocerca volvulus се распореди и размножава у организму домаћина, међутим, када јединка умре имуни систем реагује бурно што изазива јак свраб и пецкање, а неретко и оштећење околног ткива што може довести до слепила уколико је у питању ткиво ока.

Једном дозом "ивермектина" уништавају се ларве у првом стадијуму развића код заражених и спречава ширење заразе током више месеци.

Како би се обезбедио најбољи учинак терапије, требало би највећи део становништва изложеног обољењу третирати у исто време.

Терапија се код заражених особа може понављати на 12 месеци и иако се леком не уништавају одрасле јединке паразита, спречава се њихово размножавање.

Око 99 одсто случајева онкоцеркозе регистровано је у Африци. Према проценама стручњака, готово 300.000 особа трајно је изгубило вид од последица обољења.

У 30 држава Африке, Јемену и изолованим регионима Јужне Америке проглашена је епидемија онкоцеркозе.

Туристи који посећују државе у којима је обољење регистровано нису у опасности од обољевања јер да би се болест развила неопходно је да особа буде изложена учесталим уједима инсеката током дужег периода.

Остаци пет римских бродова из периода од 1. века пре нове ере до 4. века нове ере пронађени су са товаром амфора и ваза у водама Напуља, на југу Италије, јавила је данас агенција Анса.

То "изузетно" откриће у близини острва Вентотене показује да је то мало острво било важно раскршће поморских путева које су користиле античке лађе, изјавила је археолог Анализа Царатини , која је учествовала у истраживању.

Она је додала и да је откриће, пре свега, показало да се око острва налази "прави подводни музеј".

Специјализовани археолошки тимови за подводна истраживања пронашли су остатке бордова на пешчаном спруду на дубини од око 100 метара током истраживања које је почело у августу 2008. године.

Најстарији брод, дуг 18 метара, потиче из 1. века пре нове ере, сматрају археолози. На другим бродови, дужине од 13 до 25 метара, пронађене су шпанске, римске и афричке амфоре.

"Слична истраживања спроводе се у многим деловима Медитерана како бисмо заштитили наше историјско наслеђе од сталних пљачки ловаца на благо који, захваљујући напредним технологијама, и даље силазе на велике дубине", рекла је Анализа Царатини.

Масовна производња аутомобила са погоном на водоничне ћелије ослободила би САД зависности од увоза нафте, преноси "Глас Америке". И бивши амерички председник Џорџ Буш предлагао је овај алтернативни извор енергије.

У такозваним водоничним ћелијама сједињавају се водоник из резервоара и кисеоник из ваздуха, стварајући електричну енергију која покреће електромотор.

Чиста вода је једини производ ове реакције. У делу јужне Калифорније таква возила су већ у употреби, па их на локалним телевизијским каналима и рекламирају.

Директор Технолошке лабораторије за енергију водоника на Универзитету државе Мичиген Ливи Томпсон истиче да је крајњи циљ да се водоник добија из воде коришћењем обновљивих извора струје, као што су ветар, сунце и хидроелектране.

Међутим, Томпсон тврди да ће, иако је ова метода скупа, постати јефтиније како се буду ширили алтернативни извори струје.

Само за краћа путовања

Директор америчког Секретаријата за енергију и добитник Нобелове награде за физику Стивен Чу каже да возила на водоник могу да се добију, али да није препоручљиво полазити са њима на дужи пут, јер за сада постоје само две пумпе на којима резервоар може да се напуни водоником.

"Таква инфраструктура требало би да буде разграната као инфраструктура за бензин и дизел, што не може да се догоди преко ноћи", истиче Чу.

Чу би желео да укине све државне фондове за истраживање погона на водоник јер, како каже, у тој области има превише крупних проблема. Поред недостатка инфраструктуре, водоничне ћелије су скупе.

За сада најјефтинији метод за производњу водоника ослобађа велике количине штетних гасова. Још један проблем представља складиштење водоника који је веома запаљив.

Секретаријат за енергију се није сасвим одрекао истраживања са водоничним ћелијама. Чу каже да би такве ћелије могле да се користе у мање распрострањеним возилима, као што су виљушкари у складиштима.

Иако администрација америчког председника Барака Обаме жели да смањи средства за истраживање и развој тих ћелија, последњу реч има Конгрес, који за сада, жели да се истраживања наставе.

На другој страни, произвођачи аутомобила наглашавају да неодлучност федералних установа не ремети њихове планове. Неколико компанија каже да ће за 6 до 8 година почети да продају аутомобиле са погоном на водоник, а да ће затим препустити тржишту да одлучи судбину те врсте погона.

Лубенице садрже материје које благотворно делују на крвне судове слично као медицински препарат вијагра и могу да повећају сексуалну жељу, закључили су амерички научници после спроведених истраживања.

"Што више проучавамо лубенице, све јасније схватамо њихову вредност. После сваког истраживања списак важних лековитих својстава овог плода је све дужи", рекао је доктор Бхајму Патил, директор истрживачког центра за воће и поврће у Тексасу.

Амерички научници су утврдили да лубеница није само омиљена и укусна летња посластица, већ и по здравље веома корисна намирница.

Лубеница богата калијумом, целулозом, витамином Ц, фосфором, фолном киселином и другим минералима, потпомаже "испирање" бубрега, а смањује и вишак холестерола.

Међу корисним својствима лубенице, која у последње време окупирају пажњу научника, запажена је и њена способност за опуштање крвних судова, слично дејству познатог препарата "вијагра".

"Иако лубенице, можда нису тако ефикасне у борби са импотенцијом као вијагра, одлична је за опуштање крвних судова без нус ефеката", истакао је доктор Патил.

Научници су доказали да се после конзимирања лубенице, корисне материје преко одређених фермената претварају у аминокиселину, која благотворно делује на срце и кардиоваскуларни систем, а веома је корисна и за особе које пате од гојазности и дијабетеса типа Б.

Конзумирање лубенице доприноси и одстрањивању амонијака и других токсина нагомиланих у организму.

Министарство за науку и технолошки развој финансираће опремање лабораторије за физику Математичке гимназије са милион динара, изјавио је министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић.

Ђелић је, после састанка са учесницима 40. Међународне олимпијаде из физике и 50. Олимпијаде из математике, рекао да ће то министарство из онога што је купљено за потребе Универзијаде обезбедити и стотину столица за свечану салу те гиманазије.

Министар је истакао да је Математичка гимназија, која већ неколико деценија производи велики део српског врхунског талента из домена науке, ушла на дужи рок у програм инвестиција Министарства за науку и технолошки развој.

Ђелић је казао да је планирано да у инфраструктуру те врхунске институције буде инвестирано укупно пет милиона евра, са идејом да се у Математичкој гимназији изгради кампус за таленте на начин који постоји у најразвијеним земљама света.

"Веома је важно препознати индивидуалне таленте, али да би се овакав успех обновио, мора се инвестирати и у институције", рекао је Ђелић.

Министар је нагласио да је ова година рекордна за Србију по броју медаља у физици и математици, додајући да је наша земља међу првих десет земаља у свету по талентима у том домену.

Према његовим речима, министарство за науку и технолошки развој финасирало је пут младих физичара из Србије на Међународну олимпијаду из физике у износу од милион динара и да су српске такмичаре стипендирали и град Београд и Фонд за младе таленте.

Сви такмичари ће на крају године добити и значајне новчане награде у износу и од по неколико стотина хиљада динара од Фонда за младе таленте, најавио је Ђелић.

Министар је нагласио и да је патриотизам потребан, али није довољан, већ морају бити створени услови живота како би млади талентовани људи имали разлога да остану у земљи.

Српска делегација младих физичара освојила је на 40. Међународној олимпијади из физике, одржаној у Мериди у Мексику, једну златну, једну сребрну и три бронзане медаље, а српска екипа младих математичара на 50. Олимпијади у Бремену у Немачкој једну златну, три сребрне и једну бронзану медаљу.

Хематолози тврде да оболели од леукемије могу значајно да поправе своје изгледе да
преживе, ако им се пресаде матичне ћелије. Истраживачи кажу да би употреба матичних ћелија могла да доведе до нових метода лечења.

Две недеље Рендал Бернам је мислио да има грип. Заправо, био је то један од подтипова смртоносне леукемије. Уз помоћ адекватних матичних ћелија своје сестре Бернам је успео да излечи ову болест.

"Када ми је постављена дијагноза, био сам толико болестан да заправо нисам у потпуности ни схватао шта се догађа. После су ми рекли да ме је од фаталног исхода делило свега неколико дана" , сећа се Бернам.

Бернаму је постављена дијагноза акутне мелоидне леукемије, канцера крви и коштане сржи, који се шири тако брзо да уколико пацијент не прими терапију, остаје му свега неколико месеци живота. Хемотерапија се користи како би се код пацијента изазвало повлачење болести.

"Другим речима, коштана срж и крв су враћени на пређашње нормално стање", изјавио је Гласу Америке доктор Џон Корет из Института за рак у Бостону и додао да хемотерапија не убије све ћелије рака.

Код неких пацијената, рак се врати после лечења. Корет наводи да једноставан тест хромозома показује да ли пацијент има знатне, осредње или мале шансе да му се врати акутна леукемија.

Рендал Бернам је нашао одговарајуцег даваоца

За оне који имају повољну прогнозу, сама хемотерапија може бити довољна. Међутим, за пацијенте са слабим изгледима, хемотерапија комбинована са трансплантацијом донираних матичних ћелија обично је стандардни третман.

"Ипак, не постоји потпуна сагласност међу лекарима око тога како третирати средњу групу пацијената која има 50 одсто шанси за опоравак", указује доктор Корет.

Доктор Корет и други истраживачи анализирали су податке из двадесетак истраживања. Они су приметили да су здраве матичне ћелије од одговарајућег даваоца помогле да се повећа број преживелих пацијената, који су имали средњи степен ризика.

"Имам сестру, која ми је савршено одговарала као давалац. Затим, имам и брата и другу сестру са ситним одступањима па су доктори одлучили да за трансплантацију узму сестру која је савршено одговарала, тако да ми је она прва дала матичне ћелије", нагласио је Бернам.

Бернамова болест је у повлачењу већ две године пошто је добио трансплантацију. Доктор Корет каже да студија може јасно да укаже на начин третирања пацијената са средњим степеном ризика. Постоје ризици који се повезују са процедуром трансплантације.

Бернам је ипак опрезан пошто је подложнији инфекцијама и другим нежељеним пратиоцима лечења. Али доктор Корет закључује да добре стране лечења односе превагу над ризицима.

И у таквим условима могуће је уштедети. Tамошњи архитекта Такеши Љама дизајнирао је изузетно ефикасну кућу на соларни погон.

Њеном власнику је топло, а струју уопште не плаћа. Велики прозори обезбеђују много светла током дана, па нема потребе ни за вештачким осветљењем.

Љама већ 30 година дизајнира зграде које користе соларну енергију, а изазов му је коришћење такве енергије у слабо осунчаним регионима.

Особе с повишеним крвним притиском (хипертензија) којима не помаже ни узимање више различитих лекова, вероватно, уносе превише соли у организам, објавио је стручни часопис "Hypertension".

Након што је код испитаника са такозваном резистентном хипертензијом драстично редукован унос соли на 1,15 грама дневно, настао је изненађујуће велики пад крвног притиска, објавили су аустралијски научници Универзитета Квинсленд.

У истраживању је учествовало 12 испитаника који су просечно узимали три или четири лека намењена контроли крвног притиска.

Светска здравствена организација препоручује дневни унос соли мањи од пет грама, али истраживања указују да житељи развијених земаља просечно конзумирају девет до 12 грама соли дневно.

Око четвртина особа, које имају површинске угрушке крви на ногама, могла би бити изложена ризику од опаснијих угрушака дубоко у венама, упозоравају аустријски стручњаци с Медицинског универзитета у Грацу.

Површинске угрушке могу да изазову варикозне вене, орална контрацептивна средства, повреде и канцерозне болести, преноси Ројтерс.

Већина тих случајева није опасна, али би ово стање могло да упозори  на дубоку венску тромбозу, при којој угрушак омета проток крви дубоко у венама ноге.

Уколико се такав тромб "откачи" и стигне до плућа, може да доведе до плућне емболије и смртног исхода, упозоравају др Барбара Биндер и њене колеге са универзитета.

Анализирајући 46 пацијената са површинским угрушцима, аустријски тим је снимањем и лабораторијским тестовима утврдио да 24 одсто њих има и дубоку венску тромбозу, при чему већина није имала никакве симптоме.

До дубоке венске тромбозе најчешће долази кад се површински угрушак налази у доњем делу ноге. Она се у 73 одсто случајева јавља у истој нози на којој је и површински угрушак.

Америчка истраживачка групација "Форестер" предвиђа раст броја корисника Интернета за 45 одсто у наредних пет година, са 1,5 милијарди у 2009. години на 2,2 милијарде крајем 2013. године. Тако би, према проценама, трећина светског становништва била "умрежена" у светску глобалну мрежу.

Већина нових корисника биће из Азије, пренели су француски електронски медији.

Највише веб корисника у свету је у Кини, где их је, према подацима Националног центра који прикупља податке о Интернету, 338 милиона.

Према предвиђањима "Форестера", број кинеских веб корисника би могао да се годишње повећава за 11 одсто до 2013. године, тако да би они представљали 17 одсто укупног светског становништва.

Западне земље, међу којима је стопа "продора" Интернета већа од 50 одсто, имаће логично умеренији раст, као и технолошки развијене земље Азије, као што су Јапан и Јужна Кореја.

Афричке и блискоисточне земље, пре свега Иран, Египат и Нигерија би, међутим, требало да забележе већи раст броја веб корисника, навео је "Форестер".

Америка би, како сматрају аналитичари "Форестера", 2013. године требало да се и даље налазе на другом месту у свету по броју Интернет корисника, а велику шансу да их достигне има Индија, у којој данас мање од десет одсто становништва користи Интернет.

Компанија "СВ текнологиз", коју је основала Кристине Крајнер, хемичарка и предузимач из Баварске, усавршила је контакт сочива за животиње, пре свега лавове, тигрове и медведе који пате од катаракте.

Немачка фирма произвела је интраокуларна сочива од акрилика која одговарају било којој врсти животиње.

"Катаракта код животиња, за разлику од људи, најчешће доводи до слепила. Пошто је очекивана дужина живота код животиња кратка, то за њих значи погоршање квалитета живота за дуги период", изјавио је тим поводом одговорни у ветеринарском сектору компаније.

Од свог оснивања прошле године, фирма је одговорила на апеле три велика зоолошка врта у свету за помоћ у враћању вида једног морског лава, једног кенгура и једне лавице, јављају немачки медији.

Стагнација у финансирању борбе против сиде и висока цена нових лекова доводе у питање животе хиљада сиромашних пацијената, упозорили су "Лекари без граница".

Новији лекови против сиде треће генерације сада су доступни и у Африци, али су често и до 17 пута скупљи од других лекова, док је код неких пацијената примећена и отпорност на лекове против сиде прве и друге генерације који су релативно стари на тржишту.

"Лекари без граница" упутили су апел произвођачима лекова да повере своје лиценце једном заједничком фонду кога управо формира УНИТАИД, организација задужена за обезбеђење куповине лекова, коју је Француска формирала 2006. године, а финансира се, пре свега, од такси на авионске карте.

Произвођачи генеричких лекова би на тај начин могли да имају приступ лиценцама у замену за одређену новчану надокнаду произвођачима оригиналних лекова, пренеле су светске агенције.

Више од три милиона људи у сиромашним земљама прима терапију против сиде, али седам милиона још очекује приступ лековима прве генерације за борбу против те опаке болести, навели су "Лекари без граница".

У јужноафричком граду Кејптауну, одржава се Конгрес међународног удружења за борбу против сиде, које има око 5.000 чланова, међу којима су и научници.

Јужноафричка Република је са више од пет милиона заражених људи, најпогођенија сидом.

Најдуже помрачење Сунца у 21. веку, сутра ће видети у Кини и Индији, најмногољуднијим земљама на планети.

Рачуна се да ће овај природни феномен који ће се догодити сутра у 4 сата и 34 минута ујутру, видети две милијарде људи.

Сунце ће бити потпуно заклоњено Месецом, шест минута и 39 секунди, што је рекорд који ће бити оборен тек 2. 132.године.

Помрачење ће најдуже трајати у слабо насељеном делу јапанског дела Тихог океана, око пет минута трајаће у Шангају, на истоку Кине, и три до четири минута у Индији.

На сајту WeChooseTheMoon.org, постављеном поводом 40. годишњице спуштања на Месец, од четвртка, 16. јула, дана када је лансиран Аполо 11, емитује се историјски снимак из 1969, у "реалном времену", истом динамиком и у истом трајању.

Захваљујући Твитеру, сви који на тај начин поново или можда први пут доживљавају ту авантуру, могу да размењују утиске и коментаре.

Дотад незамислива мисија Апола 11 била је круна вишегодишњих грчевитих напора на хиљаде стручњака и научника.

Када је у априлу 1961. године, у јеку хладног рата, Јуриј Гагарин облетео Земљу као први човек у космосу, изгледало је да Совјети побеђују своје ривале на свим фронтовима. Само недељу дана касније, операција искрцавања на Кубу доживела је фијаско у Заливу свиња.

Џон Кенеди, тадашњи амерички председник, морао је хитно да повуче потез којим ће повратити поколебани морал нације. Мало је ко, међутим, могао да наслути колико ће високу мету Кенеди поставити током обраћања Конгресу, у мају 1961. године.

"Сматрам да ова нација треба да употреби све своје потенцијале и до краја ове деценије спусти човека на Месец", смирено је објавио Кенеди и додао: "Одлучни смо да одемо на Месец, не зато што је то лако, већ зато што је тешко, уверени да ће овај подухват пробудити оно најбоље у нама".

Ове, данас историјске речи, биле су шок за малобројне инжењере упућене у тајне космичког лета, али је нација здушно прихватила искушења које је пројекат Аполо донео са собом. Буџет НАСА постао је скоро неограничен.

Три дана лета за 25 кг Месечевог стења и прашине

И тако се 16. јула 1969, на лансирној рампи у мочварама Флориде, нашла посада Апола 11 - Нил Армстронг (капетан), Едвин Баз Олдрин (пилот месечевог модула) и Мајкл Колинс (пилот командног модула).

После три дана лета и 400.000 пређених километара, Колинс је остао да у Колумбији кружи око Месеца, док су Армстронг и Олдрин прешли у месечев модул звани "Орао" и почели завршно спуштање на Месец.

"Орао" се спустио у "Море тишине" 20. јула 1969, у 15 часова и 17 минута по Хјустону а Армстронг је на месечевом тлу изговорио чувену реченицу: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство". Армстронгу се потом придружио и Олдрин.

Пошто је развијена америчка застава, астронаути су почели слободније да се крећу по Месецу. Током два и по часа "на терену", поставили су више научних инструмената и сакупили око 25 килограма стења и прашине са Месечеве површине.

Након двадесет часова на Месецу, Армстронг и Олдрин су активирали горњи део "Орла", придружили се Колинсу на орбити, а затим су сви заједно кренули кући. Председник Кенеди није доживео да види Американце на Месецу. Убијен је у Даласу 1963. године.

После Апола 11 Американци су још шест пута летели на Месец и начинили још пет успешних слетања. Чим је постало јасно да Совјети немају ни новац ни технологију да ураде нешто слично, Никсон је једва дочекао да обустави нове летове Апола и смањи буџет намењен будућим подухватима.

Совјетско-америчка свемирска трка се успорила након слетања Апола 11 на Месец, а многи сматрају да је њен крај дошао са заједничким пројектом Аполо-Сојуз 1975. године.

Совјетска летелица Сојуз 19 тада је у свемиру пристала на амерички Аполо, дозволивши астронаутима из супарничких држава да пређу у другу летелицу и да учествују у заједничким експериментима.

На Месец поново до 2020. године

Американци сада планирају да се до 2020. године људи поново спусте на Месец. Постоје, међутим, и они који не виде предност у повратку на Месец. Међу њима је Баз Олдрин, који данас каже да не постоје комерцијални разлози за оснивање колоније на Месецу.

Олдрин сматра да би НАСА требало да се усмери ка економски исплативим истраживањима, као што су потенцијални извори минерала на астероидима или на Марсу.

Лунарна мисија могла би да кошта више од 100 милијарди долара, па је председник Барак Обама наредио ревизију тог плана. Комисија која разматра амерички свемирски програм поднеће извештај председнику Обами у августу.

Наравно, и после четири деценије, има много поборника теорије завере који тврде да је прича о спуштању на Месец највећа лаж у историји човечанства, креирана на Земљи, у неком филмском студију. За то се наводе и бројни докази, а један од њих је и фотографија на којој се види како америчка застава пободена у тле Месеца вијори, иако је познато да на Месецу, који нема атмосферу, не може бити ветра.

Неоспорно је ипак да је 20. јула 1969. године човечанство било уједињено осећањем поноса и достојанства.

У Црној Гори је у току највећи научни пројекат истраживања мора, ради чега је у луку Зеленика у Боки Которској упловио италијански научноистраживачки брод "Мариа Грациа".

Тај брод ће реализовати океанографска истраживања у склопу тог међународног пројекта "Adricosm star", у коме учествује више италијанских института и Институт за биологију мора из Котора.

Пројекат "Adricosm Star" је део Adricosm партнерства које је покренуто као иницијатива типа II на Светском Самиту о одрживом развоју у Јоханесбургу 2002. године од стране италијанског Министарства за заштиту животне средине, копна и мора.

Adricosm партнерство има два циља:

1. Ефикасна организација интернационалних програма за истраживања, који промовишу развој и имплементацију система за мониторинг водених и приобалних подручја, унапређивање капацитета за прогнозу у оквиру животне средине у области Јадранског мора, са циљем реализације интегралног система управљања приобалним областима и речним басенима.

2. Унапређење система прогноза и мониторинга кроз презентацију њихове употребе од стране институција.

Пројектом се омогућава наставак и даљи развој Adricosm система прогноза за Јадранско море и приобална подручја на црногорском делу јадранске обале.

Током десетодневног крстарења и истраживања, истраживачи ће радити са савременом опремом на прикупљању батиметријских, геолошких и седиментолошких података који ће послужити за свеобухватну студију о карактеристикама Јадранског мора и обалне зоне, изјавио је Танјугу научни саветник Института за биологију мора у Котору др Зоран Кљајић.

Кљајић је рекао да је то наставак активности на пољу батиметрије, (мерење дубине вода) које су обављане током прошле и ове године бродовима "Далапорта" и "Ураниа".

Почетком 2010. године планирано је да буде публикован репрезентивни извештај о досадашњем раду на овом, до сада највећем научном пројекту истраживања мора у Црној Гори.

Предвиђен је, такође, и наставак ових истраживања која, према речима Кљајића, имају непроцењив значај за науку Црне Горе.

Океанографско крстарење научно-истраживачким бродом "Мариа Грациа" трајаће до 31.јула.

Једна врста "вербалне терапије" могла би да се покаже спасоносном за лажне болеснике, јер након ње они почињу да схватају да обољење постоји само у њиховој машти, показала је најновија психолошка студија.

Хипохондрија је стање које карактерише константан страх или веровање да је некога "напала" недијагностицирана, а озбиљна, чак смртоносна болест. Како ствари тренутно стоје,  не постоји ефикасан лек против хипохондрије коју, тврде истраживачи, лекари најчешће игноришу, не разумеју, па због тога и ретко истражују.

У најновијем истраживању, 187 пацијената подељено је у две групе при чему је једна група присуствовала на шест 90-минутних сесија терапије когнитивног понашања у току шест месеци, док је друга група била под нормалном лекарском бригом.

Пацијенти који су прошли кроз когнитивну терапију помогли су да се идентификују мотиви хипохондрије као што су расположење, да ли су хиперактивни или да ли превише очекују од свог тела, да ли су схватили симптоме или узроке болести и да ли често себи намећу улогу "тешко болесне особе".

"У току 12-месечне терапије пацијенти су у значајној мери снизили ниво симптома хипохондрије, уверености у обољење, прихватили нормалније понашање и прави однос према страху од болести",  написао је у часопису Америчке лекарске коморе аутор студије др Артур Барски са Харварда у Бостону.

"Наши подаци показују да је когнитивна терапија понашања збачајно средство које лекари могу користити за бригу о уображеним болесницима и тако установе разлику како се они понашају и осећају",  закључио је професор Барски.

"Постајао сам све уморнији. Био сам енергична особа, радио сам на две брзине, брзо и брже. А онда сам прешао на споро и спорије", каже Бринкман.

Дијализа га је одржавала у животу, али решење је била само трансплантација бубрега. Лиза, Бобова супруга, понудила је свој, али није одговарао. Изненада се спас указао у могућности да се укључе у досада највећу вишеструку трансплантацију у Америци.

Бобу је одговарао бубрег другог добровољног даваоца, Лизин је одговарао другом оболелом и, све у свему, за кратко време је формиран ланац.

Осам давалаца дало је свој бубрег за непознате примаоце, а заузврат је осам њима најмилијих добило неопходни орган.

Америка нема програм за повезивање давалаца и прималаца и зато лекари траже да се пожури, јер донора има дванаест пута мање него што је потребно. Док се програм не направи, америчке болнице организују вишеструке или, тзв. ланчане трансплантације.

Потребно вишемесечно планирање

Донедавно је ланчана трансплантација била могућа само у популарним телевизијским серијама које се одигравају у болницама, али се чак и машта телевизијских сценариста зауставила на шестострукој трансплантацији.

"Ми смо бољи за две трансплантације!", каже доктор Роберт Монтгомери из болнице "Џонс Хопкинс" у Балтимору.

Доктор Монтгомери надгледао је свих осам трансплантација, које су урађене за две и по недеље у четири болнице у четири америчке државе.

Ланчана трансплантација захтева вишемесечно планирање. Бар 150 људи радило је на организацији осмоструке трансплантације. Лекари кажу да би оне морале да постану уобичајене, јер у Америци има 84.000 људи којима је неопходан нови бубрег, а годишње се појави само 6.000 давалаца.

Боб Бринкман каже да му је, кад се пробудио после трансплантације, "требало само два минута да схвати да се поново осећа нормално, као што годинама није".

Чекање на нови бубрег је опасно. Много оболелих умре пре него што се пронађе одговарајући. Национална база података много би значила за њихов спас, кажу амерички лекари.

Већина озбиљних алергијских реакција на храну настају од коштуњавог воћа, пре свега кикирикија, па се сада тражи сорта кикирикија који не изазива алергију. Алергије на кикирики и коштуњаво воће не налазе се међу најчешћима видовима алергије, али су најозбиљније од свих алергија на храну.

Из непознатих разлога, алергије су се знатно повећале код деце, посебно у индустријски најразвијенијим земљама.

"То је зато што деца или прерано или прекасно пробају кикирики у својој исхрани. Можда је разлог и то што су мајке јеле кикирики током трудноће и дојења или је можда једноставно у питању наша природна средина", истиче алерголог др Скот Сичерер.  

Истраживач Мухамед Ахмедна са Универзитета Северне Каролине верује да је пронашао начин да елиминише алергене из кикирикија после бербе. Почетни извештаји о истраживањима су позитивни, али процесуирани кикирики још није тестиран на људима.

На универзитету Флориде, истраживач Марија Гало настоји да одгаји кикирики без протеина који изазивају већину алергијских реакција.

У Медицинском центру универзитета Дјук у Северној Каролини, имају још један приступ проблемима који се јављају због алергије на кикирики.

Алерголог Весна Беркс констатује да многе ствари које истраживачи захтевају од људи нису природне, јер им се стално саветује шта да једу. Берксова учесницима у тесту даје најпре мале, а затим све веће количине праха кикирикија.

"Наш циљ је да учинимо људе мање осетљивим како би њихова алергија потпуно нестала. Оно што видимо је да су заиста мање осетљиви на кикирики. Појели су случајно залогај нечега са кикирикијем и нису реаговали", констатује др Беркс.

Друге алергије на храну, на млеко и јаја, много су чешће али немају тако озбиљне последице. У америци, према званичним подацима, забележи се 125 смртних случајева годишње због алергије на храну, а већина се приписује кикирикију.

Односи између родитеља и деце истог пола, током првих година живота, могли би да буду главни фактор у разумевању гојазности код деце, показали су резултати истраживања групе британских научника с универзитета у Плимуту.

Истраживање током кога је три године праћено 226 породица показало је да се не ради само о наследним факторима, већ и о односима и слици, коју дете има о свом родитељу истог пола, и његовом понашању у вези са исхраном.

Научници су закључили да су девојчице чије се мајке сврставају међу "гојазне особе" у клиничком смислу изложене већој опасности да имају проблема с телесном тежином у детињству, као и дечаци чији су очеви гојазни или имају проблема са вишком килограма.

Истраживање је, међутим, показало да та повезаност не постоји између мајки и њихових синова, као ни између очева и ћерки, на основу чега се може закључити да на појаву гојазности код деце више утичу лоше навике него генетика.

Тим научника из Плимута истиче да истраживање даје драгоцене информације за спречавање појаве гојазности, пре свега у Великој Британији, где је њена стопа једна од највећих у Европи.

Није само боја очију наследна, већ и склоност према болестима. Од предака нисмо наследили само изглед, таленат, име, већ и склоност ка више од стотину различитих болести.

Како би стручњаци могли да дођу до "слике могућих обољења", потребно је да свако женско дете добије одговор бар на десет основних питања у вези са здравственим проблемима у фамилији.

Међу важним питањима о историјату болести породице су: да ли је неко од чланова породице патио од срчаних сметњи, да ли постоји породична склоност ка закречењу крвних судова, да ли је неко у породици имао повишен ниво холестерола, јер око 40 одсто жена старијих од 55 година има повећан холестерол у крви.

Такође, веома је важно да ли је неко имао задебљања у дојци јер, примера ради, само у Немачкој годишње од рака дојке оболи 60.000 жена, а 19.000 умре од те болести, при чему је наследни фактор кривац у десет одсто случајева.

Стручњаци сматрају да је за 40 одсто ризик повећан, ако је од рака дојке оболела мајка или сестра.

Такође је важно да ли неко у породици пати од мигрене која је последица сужења мреже крвних судова у мозгу.

Када неко пати од наследне мигрене, себи може помоћи променом начина исхране и повећаним свакодневним кретањем.

Запажена је видна наследност код обољења штитне жлезде, која се проверава крвном сликом и мерењем хормона, а свако одступање лечи се на време медикаментима или операцијом.

Душевне болести су наследне колико и болести тела и зато је неопходно да се у оваквим ситуацијама особа обрати психијатру или психологу, јер само он може да одреди праву дијагнозу и терапију.

Научници нису сигурни да се страст према нечему, на пример алкохолу, дроги, никотину или злоупотреби лекова наслеђује или је ствара атмосфера у којој дете одраста.

Мећутим, зна се да су тој склоности за 50 одсто већем ризику изложенија деца алкохоличара или наркомана, иако се не може тврдити да се ради о генетској или социолошкој појави.

Ако стално гледа пијанце или зависнике око себе, вероватно ће у жељи имитирања дете то и само постати, сматрају стручњаци и истичу да свако мора себе да посматра и ако осети да му се таква опасна страст јавља треба на време да је спречи.

Истраживање групе канадских научника са Универзитета МекГил показало је да одређена врста микробактерија, у комбинацији са мутацијом гена, могла би да буде узрочник Кронове болести.

Научници су утврдили да се код 25 одсто особа са неспецифичним запаљењским обољењем органа за варење, познатим као Кронова болест, јавља мутација гена НОД2 који има улогу да "препознаје" бактерије и упућује сигнале за борбу против њих.

Када се микобактерије, посебан сој бактерија које у ћелијској мембрани имају "воштане" компоненте, појаве у цревима у великом броју, рецептори НОД2 доводе до тренутне и веома јаке имунолошке реакције организма.

Научници сматрају да одређена мутација спречава тај рецептор да на исправан начин препознаје микобактерије, а последица је да имунолошки систем не може ефикасно да их сузбије, тако да упорно доводе до инфекција у организму.

Очекује се да ће нова истраживања употпунити резултате до којих су дошли канадски научници, са циљем да се развију ефикасније терапије против Кронове болести.

Истраживање обављено на унивезитету Сасексу у Брајтону, показало је да мачке умеју да манипулишу власницима тако што прекидају предење непријатним цвилењем да би од њих добиле оно што желе, преноси агенција Анса .

Људском уху тешко измичу звуци високе фреквенције. Мачке убацују управо такве звуке усред предења како би свом власнику дале до знања да нешто није у реду.

"Убацивање крика у неки звук који нормално повезујемо са задовољством веома је суптилан начин за измамљивање одговора", објаснила је др Карен Мекомб која је водила истраживање.

"Предење је прихватљивије људима од молећивог мјаукања због којег власници најчешће избацују мачку из просторије".

"Те животиње науче да обилато користе тај метод привлачења пажње када виде да је ефикасан", навела је она додајући да је закључак истраживања да пси имају господаре, а мачке робове.

У част славног астронома Николе Коперника нови хемијски елемент, који је придодат периодичном систему, добио је име Коперницијум. Коперник је утемељивач Хелиоцентричне теорије, којом је доказао да Земља није у центру свемира већ да планете круже око Сунца.

Симбол новог елемента, који је откривен пре 13 година, биће Cp. Коперницијум је најтежи елемент у периодичном систему и 277 пута је тежи од водоника, а настаје нуклеарном фузијом.

Будући да је веома нестабилан, његово постојање може да се докаже једино изузетно брзим и осетљивим методама анализе.

Међународна унија за чисту и примењену хемију (IUPAC) ће званично регистровати име новог елемента за шест месеци, како би научној заједници дала времена да се изјасни о овом предлогу.

После увођења Коперницијума, у периодном систему сада се налази 118 елемената.

Научници Центра за истраживање тешких јона у Немачкој, на челу са професором Зигурдом Хофманом, открили си Коперницијум још 1996. године приликом експеримената фузије.

Једно до два алкохолна пића дневно могу да помогну да се спречи деменција код старијих људи, показала је америчка студија обављена на Универзитету Вејк форест, у савезној држави Северна Каролина.

Амерички стручњаци, чији је рад презентиран на Међународној конференцији о Алћајмеровој болести, одржаној у Бечу, су утврдили да су у когнитивном смислу нормалне особе, старости од 75 и више година, које умерено пију, у шестогодишњем периоду изложене 40 одсто мањем ризику од развоја деменције од вршњака који не пију, пренео је Ројтерс.

С друге стране, код старијих особа које већ имају неко когнитивно оштећење, алкохол не пружа никакву корист, већ пре може да нашкоди.

Вођа истраживања Кејси Синк наглашава да је њен тим задовољан тиме што је установио да већ утврђена благодет умереног конзумирања алкохола у средњим годинама важи и за старије доба.

Она напомиње да њихова студија није прва која се бави односом конзумирања алкохола и ризика од деменције, али је највећа и најдужа икад обављена у САД, а њени учесаници били су старији него у већини претходних истраживања овог питања.

Код особа с деменцијом алкохол погоршава стање

У студији је учествовало 3.069 одраслих особа, које су категорисане у групе оних који не пију, који мало пију (једно до седам пића недељно), који умерено пију (осам до 14 пића) или који доста пију (14 и више алкохолних пића недељно).

На почетку студије 2.587 особа је било нормалног когнитивног здравља, док су 482 имале мања когнитивна оштећења. Што се конзумирања алкохола тиче, 40 одсто је спадало у оне који никад не пију или мало пију, док је по око 10 одсто спадало у групе умерених или знатних конзумената алкохола.

Током трајања студије, међу испитаницима се развило преко 500 случајева деменције, при чему се показало да су од ње били најбоље заштићени умерени конзументи алкохола.

С друге стране, код особа које су имале благи когнитивни поремећај на почетку истраживања, знатно конзумирање алкохола је готово удвостручавало ризик од развоја деменције.

Др Синк и њен тим наглашавају да њихови налази сугеришу да когнитивно здрави људи, који умерено пију, не морају да мењају своје навике у погледу алкохола у старијим годинама.

Године супружника, претходне везе и чак да ли су пушачи или непушачи, сви ти фактори утичу на дуготрајност њиховог брака, тврди се у најновијој студији истраживача Националног Универзитета Аустралије. 

Истраживањем је обухваћено скоро 2.500 парова, а спроведено је у периоду од 2001. до 2007. године.

Откривено је да је вероватноћа да ће се мушкарац развести два пута већа ако је он девет или више година старији од своје жене, као и код оних који се ожене пре 25. године.

Деца такође утичу на дуговечност брачног живота, једна петина парова који су добили децу пре брака (било из те или претходне везе) окончаће своју везу разводом.

Женама које желе децу више од својих партнера такође прети развод, указује студија.

И родитељи супружника имају улогу у њиховој брачној срећи - студија је показала да је око 16 одсто мушкараца и жена чији су се родитељи развели, прошло кроз бракоразводни процес.

Такође, партнери који су у другом или трећем браку имају 90 одсто више шанси да се разведу, у односу на оне који су први пут упловили у брачне воде.

И новац је битан фактор - око 16 одсто супружника који су сиромашни или незапослени се развело.

Нил Армстронг и Баз Олдрин, први су људи који су се спустили на површину Месеца.

У директном телевизијском преносу, који је на Земљи гледало више од 600 милиона људи, 20. јула, шест и по сати после слетања, Армстронг је започео њихову двоипочасовну шетњу реченицом: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство".

Иако су у научном смислу домети Апола 11 били релативно скромни, то је био догађај века. Након неколико неуспешних покушаја, Земљани су стигли на Месец.

Срећници који су тих дана имали телевизијске апарате угостили су многе, да би заједно пратили овај спектакл.

У Флориди је тог дана био и ваздухопловни инжењер Миливој Југин. Према његовим речима, у тренутку када је почело одбројавање "ни мува се није чула".

"Нисмо били свесни где се налазимо", сећа се Југин.

Карта за Месец

Након лансирања Југин је сео у авион за Београд, одакле је четири дана касније за Телевизију Београд уживо коментарисао шетњу по Месецу. Тих дана, предвиђало се да ће крајем двадесетог века летови у свемир бити рутински.

Миливоје Југин тврди да у то никада није веровао, иако је своју карту за лет до Месеца добио још крајем шездесетих.

"Рутинска ствар то неће бити још 100 година јер то толико кошта, да то може евентуално једна земља на планети, можда се издвоји од других земаља у корист свог напретка, али да троши неко толико за лет за уживање тешко", рекао је Југин.

Истраживања свемира су отишла много даље од чувене шетње, иако и данас има техничких проблема. Америчка свемирска агенција НАСА ноћас је, тек из шестог покушаја лансирала шатл "Ендевор" са седмочланом посадом.

Шатл који је убрзо достигао орбиту на висини од 354 километра изнад Земље, у петак треба да се споји са Међународном космичком станицом.

У понедељак у 18.20 на првом програму, на дан када је Нил Армстронг учинио први корак из Апола 11, РТС емитује специјалну емисију о том првом људском успешном походу на Месец.

Можда је реч о случајности и свакако докази нису довољни да би се сматрали коначним, али бројна су истраживања повезала леворукост с разним поремећајима и уопштено краћим животом, тврде холандски истраживачи у свом извештају у часопису "Епидемиологија".

"Чини се да леворуких има мање у старијој популацији, иако се о тој тврдњи доста расправља", написао је аутор студије Мејд Рамадани из универзитетског медицинског центра у Утрехту.

Од 12.178 средовечних леворуких Холанђанки које су истраживачи пратили око 13 година, умрле су 252.

Леворуке жене имају двоструко већи ризик да умру од рака дојке, готово пет пута већи ризик за смрт од рака дебелог црева и три пута већи ризик да умру од цереброваскуларних болести.

Већина истраживања која се бави везом леворукости и морталитета, темељи се на хипотези да је леворукост последица излива крви у мозак у пренаталном раздобљу, што касније доводи и до раније смрти.

Лансирање, првобитно предвиђено за средину прошлог месеца, одлагано је пет пута због лошег времена или техничких проблема.

Током 11-дневне мисије у космосу, посада шатла треба да на МКС, пројекат 16 земаља вредан 100 милиона долара, који се већ 10 година гради у орбити око Земље и треба да буде завршен 30. септембра 2010, инсталира и последњи део лабораторије Кибо, јапанске производње.

Прва два дела лабораторије, вредне 2,4 милијарде долара, постављени су прошле године.

Мада је друштвено неприхватљиво, псовање има и своју позитивну страну јер може да умањи бол, показало је истраживање групе британских научника чије је резултате објавио стручни часопис "НеуроРепорт".

Научници су открили да извикивање псовки помаже у ублажавању физичког бола.

Истраживање, које је спровела група стручњака са Кил универзитета, показало је да су људи у стању да дуже издрже бол уколико изговарају непристојне речи.

Др Ричард Стивенс, психолог и шеф истраживачког тима, каже да је псовање уобичајена појава у свим народима света.

Ственс сматра да људи користе псовке како би подигли ниво агресије и тиме ублажили степен бола.

"Доказано је да појачана агресивност смањује осећај бола код људи, а псовањем се тај процес додатно појачава", објаснио је Стивенс.

Овакве резултате нико није очекивао, будући да већина психолога сматра да је псовање симптом "катастрофизма", знак да је код људи превладало јадиковање, истакао је Стивенс.

"Псовање је прилично емотивна језичка форма и готово универзалан људски лингвистички феномен", истакао је он и додао да је истраживање показало зашто псовање опстаје и изнова добија нове облике.

Одрасле особе које су имале ниску телесну тежину на рођењу, изложеније су већем ризику да се нађу у болници због проблема са дисањем од оних које су на рођењу биле "нормалне" тежине, утврдили су стручњаци Вашингтонског универзитета.

Познато је да су код деца рођене са малом тежином честе плућне абнормалности, али досад није било јасно да ли се последице тога испољавају и у зрелом добу, пренео је Ројтерс.

Чак 330.000 новорођенчади, 2005. године, спадало је у категорију рођених са ниском тежином (1.500 до 2.499 грама) или веома ниском тежином (мање од 1.500 грама).

Упоређени су случајеви 4.600 особа, старости од 18 до 27 година, које су хоспитализоване због неког респираторног обољења, са 18.500 особа одговарајућих година из контролне групе.

Вашингтонски тим, предвођен др Ериком Волтером, утврдио је да су они рођени са умерено мањом тежином, него што је "нормално", изложени 30 одсто већем ризику од обољења због дисајних проблема.

Код особа са знатно мањом тежином на рођењу, тај ризик је чак 80 одсто већи, него код људи који су рођени са просечном тежином.

Ти људи су склонији астми, инфекцијама плућа, укључујући пнеумонију, и отказивању плућа, него они рођени с "нормалном" телесном тежином.

Тим др Волтера процењује да годишње у Америци буде преко 21.000 хоспитализација одраслих људи због плућних проблема, који су последица ниске тежине на рођењу, и да то амерички здравствени буџет кошта 225 милиона долара.

Они очекују да ће се тај број и ти трошкови повећавати јер је све више беба рођених са недовољном тежином које преживљавају.

Пресађени орган уклоњен је пре три и по године због тога што су лекови које је добијала против његовог одбацивања довели до појаве канцера.

Међутим, њено право срце у међувремену је довољно очврсло да функционише самостално. Од интервенције обављене 2006. године канцер је нестао, а срчане функције су се вратиле у нормалу, саопштили су њени лекари.

"Сада смо много сигурнији у вези са процедуром којој је била подвргнута пацијенткиња. Срчани мишић, некада у потпуности неактиван, сада је излечен", изјавио је др Магди Јакуб из Краљевског колеџа у Лондону, један од лекара који је руководио хирушким тимом.

Кардиомиопатија, односно погоршање рада срчаног мишића, релативно је често код деце млађе од годину дана, навео је Јакуб.

"Ником досад нисам рекла, али не могу много ни да кажем. Не бих сада била овде, хвала много хирурзима. Знате, када бих излазила са пријатељима, у куповину на пример, нисам знала да ме мама и тата прате у аутомобилу. Сад ми допуштају да радим шта год хоћу!", рекла је пресрећна Хана.

Др Виктор Цанг из болнице Грејт Ормонд Стрит у Лондону, из истог хирушког тима, оценио је да случај Хане Кларк може да врати наду особама које пате од срчане инсуфицијенције.

"Ханин случај показује да је у случајевима кардиомиопатије, као што је био њен, могуће потпуно оздрављење правог срца пацијента ако је подржано на одговарајући начин", истакао је доктор Цанг.

Све то показује да срце може само да се регенерише, ако му за то дамо прилику, коментарисао је др Даглас Зајпс, бивши председник Америчког колеџа за кардиологију у чланку објављеним поводом случаја тинејџерке Хане Кларк у британском часопису "Лансет".