"Сви причају о овом пројекту због човека који га је промовисао – Џареда Kушнера. Инвеститори су дошли. У Валону је дошла и та дама Иванка Трамп. Два сувласника компаније 'Пауер Холдинг' су из Kатара, који је једна од највећих сила на Блиском истоку. Пројекат још не постоји, демонстрантима се намерно манипулише, Албанија се не продаје", истиче албански премијер Еди Рама.

Еколози, међутим, деле забринутост грађана.

"Брда Звернеца су споменик природе, имају еколошку и геолошку вредност и биодиверзитет редак у Медитерану. Чине га лагуне, важне за морски биодиверзитет, али и мочварно подручје и пешчане дине. Ту је и лагуна Лимопуо за коју нико раније није знао да постоји", наводи Алеко Михо, професор биологије на Факултету природних наука у Тирани.

Спорна је, кажу, и градња аеродрома у Валони у оквиру заштићеног природног парка реке Вјосе. Туиристички радници радују се инвестицијама, али не на уштрб природе.

"Потребна су нам ова елитна улагања у туризам да бисмо напредовали, али она морају бити у складу са природом и одрживим развојем. Видите на друштвеним мрежама да се протестима придружују и туристи и солидаришу се са нашим грађанима. Верујем да ће то имати позитиван утицај на туризам, јер странци сада желе да дођу и да виде богатство наше природе", каже Анео Хиља из туристичке агенције "Анео Албанија Игл Турск".

Адвокати оптужују албанску државу да је Законом о стратешким инвестицијама оштетила грађане, одузимајући им имовину да би је продала трећим лицима. Наводе да протести нису против породице Трамп, већ против нетранспарентности целог пројекта.

"Да је албанска влада транспарентно разговарала о предлогу за изградњу овог туристичког центра са мештанима, еколозима и стручњацима, избегао би се сукоб око неколико хиљада хектара земљишта. Пошто држава ни после 35 година није успела да утврди ко су прави власници, онда тај проблем прераста у пирамиду моћи која контролише сваку ћелију живота албанских грађана", поручује адвокат Леонард Карај.

Албанско Специјално тело за борбу против корупције и организованог криминала отворило је истрагу о изменама статуса заштите подручја Звернеца и власништва над земљиштем.

Премијер тврди да се против њега води хибридни рат и да је локални еколошки протест претио да прерасте у дипломатски скандал сa Грчком, због сукоба демонстраната, приватног обезбеђења и полиције у заштићеном подручју острва Звернец.

Данијела Несторовић из Еколошког устанка сматра да предложени модел више представља "чекаоницу" него брзу траку ка чланству у ЕУ.

"Мени се некако чини да је ипак назив за чекаоницу. Не изгледа ми као нека бржа трака за приступ Европској унији", истиче Несторовићева.

Према њеним речима, Србија се већ више од деценије суочава са истим захтевима Брисела, али без видљивог напретка у њиховом испуњавању.

"Ми овде имамо и даље све исте захтеве које имамо већ претходних тринаест или четрнаест година. Упорно се понављају исти захтеви, упорно се игнорише испуњавање препорука. Упорно причамо да смо за европске интеграције, а никако да кренемо тим путем", истакла је Несторовићева.

Лопандић: Покушај да ЕУ нешто понуди земљама које су још далеко од чланства

Душко Лопандић из странке Србија центар указао је да је реч тек о предлогу који још није ушао у формалну процедуру, али да га треба озбиљно разматрати, јер долази од две најзначајније чланице Уније.

"Пре свега треба рећи да се ради о предлогу за дискусију. Формално такве ствари подноси Европска комисија када уђу у процедуру, али је овај предлог битан зато што долази од две најзначајније државе", навео је Лопандић.

Подсетио је да класичан процес проширења и даље постоји, али да је Србија у њему "заглављена већ више од пет година", док нове идеје види као привремено решење.

"Са једне стране имате нормалан процес проширења, а са друге стране покушај да Европска унија нешто понуди земљама које су још далеко од чланства. То је, условно речено, решење у ишчекивању тренутка када би оне могле да се врате на онај нормалан пут", оценио је Лопандић.

Пауновић: Добра воља показана после дужег времена

Снежана Пауновић из Социјалистичке партије Србије рекла је да овај предлог не доживљава ни као брзу траку ни као чекаоницу, већ пре као сигнал добре воље Брисела.

"Са мање емоција анализирам тај предлог. Пре свега га видим као једну добру вољу која је можда показана после дужег времена", рекла је Пауновићева.

Према њеној оцени, реч је и о покушају Европске уније да ублажи све видљивије двоструке аршине у политици проширења.

"Не сматрам га пресудним за европски пут Србије у овом тренутку, али мислим да није лош сигнал", поручила је Пауновићева.

Јованов: Предлог последица трвења унутар саме ЕУ

Миленко Јованов из Српске напредне странке сматра да је иницијатива последица унутрашњих неслагања у Европској унији око даљег проширења.

"Мени се чини да је предлог који је дат последица неких трвења унутар саме Европске уније. Јасно је да међу многим државама чланицама нема никаквог ентузијазма када је даље проширење у питању", рекао је Јованов.

Нагласио је да Европска унија овим предлогом покушава да земље региона задржи у својој сфери утицаја.

"Ово је неки покушај да се пронађе решење којим ће Европска унија, метафорички речено, да забоде своју заставицу и да каже: 'Ево, и ви сте ту', како би спречила да на тај празан простор утрчи неко други – да ли са Истока или још даљег Запада, спорно им је и једно и друго", навео је Јованов.

Према његовим речима, за Србију је важно да остане део процеса европских интеграција, без обзира на модел који ће бити примењен.

"Увек је боље да сте у процесу него да се процес заустави", поручио је Јованов, додајући да ће тек бити познати сви детаљи предлога о којем је председник Србије већ разговарао са његовим предлагачима.

Треба ли Србија да усклади своју спољну политику са ЕУ

Говорећи о томе да ли би Србија требало да усклади спољну политику са Европском унијом, пре свега када је реч о увођењу санкција Русији, као и да ли су критеријуми за напредак у процесу проширења једнаки за све кандидате, Душко Лопандић је оценио да је после 2022. године и почетка рата у Украјини процес проширења ЕУ постао пре свега геополитичко питање.

"Украјина, која никад пре тога није могла ни да сања да би могла да постане чланица Европске уније, одмах је прихваћена као кандидат. Када данас кажете у Европи проширење, главна тема је шта са Украјином као огромном земљом. Онда су схватили да је Западни Балкан остао некако у запећку", рекао је Лопандић.

Сматра да је Србија у међувремену сама себи наметнула додатне препреке на европском путу.

"Један проблем је у спољној политици, то је неусклађивање са спољном политиком Европске уније, а други су унутрашња питања", навео је Лопандић.

На питање да ли Србија треба у потпуности да усклади спољну политику са ЕУ, укључујући и санкције Русији, Лопандић је одговорио потврдно.

"Ако имате главни спољнополитички национални циљ, онда треба да ускладите вашу политику са тим циљем, а не да је усклађујете са националним интересима других сила", рекао је Лопандић.

Додао је да Србија "треба и мора да се усклади са Европском унијом, јер је то део новог геополитичког стања ствари и у Европи и у свету".

Сличан став изнела је и Данијела Несторовић из Еколошког устанка, која је навела да Србија мора јасно да се определи ако је чланство у ЕУ њен стратешки циљ.

"Уколико већ имамо као стратегију да постанемо чланица Европске уније, онда би требало да ускладимо своју спољну политику ка том правцу“, рекла је Несторовићева.

Указала је да није могуће истовремено инсистирати на европским интеграцијама и градити политику ослоњену на више различитих центара моћи.

"Не можемо јавности презентовати једну причу и непрестано говорити да желимо чланство у Европској унији, а да се онда игра на карту пријатељства са Русијом, пријатељства са Кином и тако даље. Не можете седети на три столице. Мора се поставити јасан правац и јасан пут где се жели ићи и у том смислу предузимати одређене акције ка том циљу", поручила је Несторовићева.

Има ли двоструких аршина у процесу проширења

Снежана Пауновић из Социјалистичке партије Србије сматра да се питање усклађивања са спољном политиком ЕУ не може свести само на однос према Русији.

"Тема није само Русија, нити је принципима Европске уније, бар оне ЕУ о којој разговарамо, Русија једино питање, него су постојали и неки други принципи преко којих је Европска унија олако прешла", рекла је Пауновићева.

Оценила је да Србија треба да води рачуна о сопственим интересима и да не сме да прихвата сваки став Брисела без резерве.

"Овде треба бити мудар и не упадати у те замке, јер би усклађивање са спољном политиком Европске уније, или бар једног дела земаља, значило да прихватимо насилну сецесију дела територије Србије“, истакла је Пауновићева.

Истакла је да Србија штити своје интересе додајући да у процесу проширења постоје "двоструки аршини".

"Ниједно питање за Републику Србију није баш тако лагано и тако лако за превазилажење, као што се то покушава представити када говоримо из угла да једино што нисмо урадили – нисмо се ускладили са политиком санкција према Русији. А што се десило са свим оним што јесмо урадили, што смо пробали да ускладимо? Како је забога једна Албанија сада некако напредовала у евроинтеграцијама, ако ми имамо свест колико је у Албанији учињено у односу на оно што би, рецимо, био просечан захтев за Републику Србију. Зато говорим о двоструким аршинима", навела је Пауновићева.

Миленко Јованов из Српске напредне странке оценио је да су кључне препреке за бржи напредак Србије ка ЕУ одбијање да уведе санкције Русији и непризнавање независности Косова и Метохије.

"Србија је застала код тога што није увела санкције Русији и што не признаје независност Косова. Тачка. Да је то урађено, никаквих других проблема не би било", рекао је Јованов.

Као пример је навео Албанију и Црну Гору, тврдећи да се њихов напредак не може објаснити економским или изборним реформама, већ политичким разлозима.

Јованов је поздравио, како је рекао, јасан став опозиционих представника о санкцијама Русији, оценивши да је важно да грађани знају какве политике поједине странке заступају.

"Важно је пред грађане изаћи са том јасном причом, па нека они онда подрже шта и како је", поручио је Јованов.

Говорећи о порукама европских лидера да Србија мора да се определи између Европске уније, Русије и Кине, Јованов је рекао да би волео да и највеће европске државе покажу исти принцип у пракси.

"Када бих био у прилици да нешто кажем немачком канцелару, замолио бих га да нам то покаже примером. Ако нама поручују да нешто није дозвољено, а они истовремено воде велике делегације у Кину, онда грађани Србије имају право на одређену задршку", навео је Јованов.

"И друго питање – данас је Русија, сутра ће бити тема Kина, можда ће постати тема и Сједињене Америчке Државе врло брзо. Где је ту крај и шта ми онда радимо ако ћемо супротно свом интересу да доносимо неке одлуке које се свиђају неком другом у његовом интересу", додао је Јованов.

Закључио је да Србија своју политику треба да води у складу са сопственим интересима и међународним правом.

"Ми имамо своје интересе, Европска унија има своје интересе и са Србијом се разговара као са партнером, а Србији се не саопштавају одлуке", поручио је Јованов.

Целу емисију "Таковска 10" можете погледати у видеу на почетку текста.

ВЈТ у Београду најоштрије негодује због неодговорних и тенденциозних коментара који су се појавили у јавности у вези са овом одлуком, из којих произилази да коментатори спорадично или уопште не читају претходна саопштења тужилаштва, те паушално коментаришу законито и одговорно поступање тужилаштва.

Подсећамо и на постојање предпоставке невиности осумњичених лица, а посебно да тужилаштво није везано ни квалификацијама, нити описима радњи из кривичне пријаве, већ у току истраге на основу прикупљених доказа доноси своје јавнотужилачке одлуке.

С тим у вези указујемо да се увидом у снимке са видео надзора који снима улаз и излаз из гараже од куће оштећеног А.Н. званог Баја, у Београду са датумом 12. Маја 2026. године уочава се да у 22.45 часова из гараже излази возило црне боје марке "бе-ем-ве X7" којим управља мушко лице, односно оштећени А.Н. Такође, у 23:08 часова из исте гараже поново излази исто возило којим поново управља оштећени.

Увидом у снимке са видео надзора који снима улицу Андре Николића, у 23:08:29 часова уочава се возило марке "бе-ем-ве 5", црне боје, а иза њега возило марке "фиат типо" беле боје, који су снимљени на надзорној камери локала "Кофи дрим", како се крећу ка кружном току ка Ужичкој улици.

Увидом у снимке са видео надзора на адреси становања осумњиченог Веселина Милић са датумом 12. маја 2026. године утврђује се да у 23:15:40 часова возило црне боје марке "бе-ем-ве 5" пролази кроз рампу која води у гаражу, у ком моменту се рампа отвара.

У 23:16:20 часова возило марке "бе-ем-ве 5" улази у гаражу, из возила прво излази лице у црној јакни, а ради се о припаднику обезбеђења осумњиченог, полицијском службенику П.П, затим излази сувозач у жутој јакни, а ради се о другом припаднику обезбеђења окривљеног, полицијском службенику С.С, док напослетку са задњег седишта на задња врата излази окривљени Веселин Милић у 23:17 часова и улази у улаз од зграде.

Затим у возило улазе П.П. и С.С, док у 23:19 часова возило напушта гаражу. Иначе се ради о службеном возилу марке "бе-ем-ве 5" које користе Веселин Милић и припадници његовог обезбеђења.

Увидом у снимке са камера ПУ за град Београд уочава се да у 23:29:47 часова у гаражу ПУ за град Београд улазе два возила и то бело возило марке "фиат типо" и возило марке "бе-ем-ве 5", а ради се о службеним возилима која су критичном приликом користили Веселин Милић и припадници његовог обезбеђења.

Увидом у гоогле мапс утврђено је да је адреса пребивалишта оштећеног А.Н. удаљена око 7 минута вожње до ресторана "27", имајући у виду ноћне услове вожње.

Увидом у гоогле мапс утврђено је да је адреса пребивалишта осумњиченог Веселина М. удаљена око 7 минута вожње у ноћним условима вожње до ресторана "27".

Видео-снимци, базне станице и листинзи телефона као кључни докази

Увидом у базне станице и листинг за број телефона Б.М, а гледано у оквиру спорног временског периода, утврђује се да је наведени број регистрован дана 12. маја 2026. године у 23:08:25 на базној станици Хиподром 2, Пожешка, КО Чукарица, а затим у 23:12:00 на базној станици Ужичка 2 привремена, Београд, Савски венац, док је у 23:18:46 и 23:20 регистрован на базној станици на адреси становања осумњиченог Веселина М, а у 00:15:20 на базној станици Алтина 2, Насеље Абебе Бикиле 31, КО Земун поље, док је наредни пут регистрован дана 13. маја 2026. године у 11:45:55 на базној станици Аутопут Мали мокри луг, Сретена Вукосављевића 8ј.

Увидом у листинге и базне станице за број телефона који користи С.С, утврђено је да је телефонски број регистрован дана 12. маја 2026. године у 23:08:25 часова на базној станици Графичар 2, Васе Пелагића 31 Сењак, затим у 23:18:46 и 23:19:12 на базној станици на адреси становања осумњиченог Веселина М, док је следећи пут регистрован 13. маја 2026. године у 13:36:29 на базној станици Ново гробље, Простор око Новог гробља, Рузвелтова 50.

Увидом у листинге и базне станице за телефон који користи П.П, утврђено је се да је наведени уређај регистрован дана 12. маја 2026. године у 23:07:06 часова на базној станици Графичар 2, Васе Пелагића 31, Сењак, затим у 23:11:43 часова на базној станици Ужичка 2 привремена, затим у 23.12.11 на базној станици Миленка Веснића бр.2, затим у 23:13:11 на базној станици у Булевару кнеза Александра Карађорђевића, затим у 23:14 на базној станици на адреси становања осумњиченог Веселина М. где је регистрован све до 23:20, потом на базној станици Дедиње 2, Булевар кнеза Александра Карађорђевића првог, затим у 23:24 на базној станици Савска МУП, затим у 23:26:49 на базној станици у улици Кнеза Милоша, затим у 23.29 на базној станици у 29 новембра МУП, Булевар Деспота Стефана 107, затим у 00:01 на базној станици Рузвелтова, КО Палилула, а затим 13. маја 2026. године од 00:09 часова до 11:33 часова на базној станици Сланачки пут број 26.

Увидом у базне станице за телефон који користи окривљени Веселин Милић утврђено је се да је предметни уређај регистрован дана 12. маја 2026. године у 23:12:42 на базној станици у улици Миленка Веснића број 2, затим у 23:19:57 на адреси његовог становања, где је регистрован све до 13. маја 2026. године у 09:39 часова, а затим је регистрован у 11:13:06 на базној станици Бањица 3, Касарна Бањица, ул.Раска 2.

Увидом у четири примерка записника о вештачењу уређаја за аутоматску обраду података и то телефона С.С, П.П. и Б.М, као и прилога достављених уз вештачење, записника од 1. јуна 2026. године, утврђено је да су се они 12. маја 2026. године у ресторану "27" налазили пре 15 часова, да су у 23:06 дали међусобни знак за "покрет", те да се по садржајима комуникације утврђује да нису били на месту догађаја у критично време.

Након разматрања списа предмета и прикупљених доказа, утврђено је да нема доказа који указују да је осумњичени Веселин Милић извршио кривично дело Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела које му се кривичном пријавом ставља на терет, као и да чињенични опис радњи који је дат у кривичној пријави у вези овог кривичног дела не одговара чињеницама утврђеним током овог поступка.

Наиме, увидом у видео снимке са надзорних камера на адреси пребивалишта оштећеног А.Н, утврђено је да оштећени поново излази из своје гараже у возилу марке "бе-ем-ве X7" у 23.08 часова, док је на основу исказа сведока В.Р и непосредним увидом у његов мобилни телефон утврђено да он у 23.09 остварује телефонски позив путем апликације вотсап са оштећеним, који позив траје све до 23:14 часова.

За то време, службено возило марке "бе-ем-ве 5“ којим управља П.П, у којем је на месту сувозача С.С. и у којем се налази штићено лице, осумњичени Веселин М, као и службено возило у пратњи, марке "фиат типо", којим управља Б.М, већ се налазе ван круга ресторана "27" и крећу се један за другим ка адреси штићеног лица, што је утврђено увидом у видео снимке са надзорних камера на којима је у 23:09:39 часова регистрован пролазак оба возила кроз улицу Андре Николића.

Додатно, на основу исказа сведока В.Р. и временског периода који је оштећеном потребан да стигне до ресторана "27", утврђено је да се оштећни налази унутар овог угоститељског објекта у времену које следи након 23:14 часова.

За то време, осумњичени Веселин М. се већ налази на самом улазу у гаражу зграде на адреси свог становања, будући да је у 23:15:40 часова забележен пролазак његовог службеног возила марке "бе-ем-ве 5" кроз рампу и спуштање возила ка гаражи на адреси његовог становања.

Затим је у 23:17 часова забележен излазак осумњиченог са задњег седишта на задња врата предметног возила и одмах затим и његов улазак у зграду, док је у 23:19 часова забележно удаљавање овог возила из гараже, заједно са двојицом припадника обезбеђења окривљеног, П.П. који се у возилу налази на месту возача и С.С на месту сувозача.

Дакле, на основу детаљне анализе видео снимака са наведених надзорних камера, њиховим међусобним временским поређењем, затим анализом исказа сведока В.Р. и временом остварења и трајања телефонских позива које је критичне вечери остварио са оштећеним, као и поређењем кључних чињеница из његовог исказа са снимцима са надзорних камера, неспорно се закључује да се осумњичени и оштећени практично мимоилазе.

Прецизније, у моменту док се оштећени налази на путу ка угоститељском објекту "27", осумњичени се налази на путу ка адреси свог пребивалишта, док је у периоду када се оштећени налази унутар угоститељског објекта "27", осумњичени већ ушао у улаз своје зграде, а његово службено возило са припадницима његовог обезбеђења је напустило улицу на адресу његовог становања.

Наведене чињенице додатно потврђују базне станице мобилне телефоније и листинзи телефона тројице припадника обезбеђења окривљеног Веселина М, и то П.П,С.С. и Б.М. које показују прецизно време и путању њиховог кретања која је већ од 23:08:25 часова неспорно ван круга ресторана "27" и усмерена је у правцу у коме се налази адреса пребивалишта окривљеног.

Базне станице и листинзи који сведоче о путањи њиховог кретања, аналогно се односе и на путању кретања осумњиченог, будући да се од момента напуштања угоститељског објекта "27" па све до доласка до адресе свог становања, окривљени налази у службеном возилу марке "бе-ем-ве 5" заједно са С.С. и П.П, док се све време у њиховој пратњи налази службено возило марке "фиат типо" којим управља Б.М.

Наведене чињенице додатно потврђују и базне станице на које се повезао телефон који је критичном приликом користио осумњичени Веселин Милић, а које сведоче конкретно о његовом кретању и које се у погледу времена, локација и тачке крајњег одредишта у потпуности поклапају са базним станицама које показују кретање припадника његовог обезбеђења.

Дакле, кретање осумњиченог у означеном периоду идентично је кретању припадника његовог обезбеђења будући да се сва четири лица практично крећу заједно, као што сви они сагласно и наводе у својим исказима.

Истрага се наставља због сумње да кривично дело није пријављено

Поред наведених доказа, испитани сведоци изјашњавали су се и хронолошки о радњама које су претходиле моменту када је осумњичени Веселин Милић напустио угоститељски објекат, при чему сви сагласно изјављују да се то догодило пре него што се у ресторан вратило лице за кога је током спровођења доказних радњи утврђено да се ради о оштећеном А.Н.

Будући да је и према исказима наведених лица, осумњичени напустио угоститељски објекат пре повратка оштећеног, самим тим он није могао бити на лицу места у време инкриминисаних догађаја описаних у кривичној пријави.

Дакле, на основу снимака са надзорних камера са адресе пребивалишта оштећеног А.Н. и осумњиченог Веселина Милића, као и камера локала "Кофи дрим", затим на основу базних станица и вештачења телефона припадника обезбеђења осумњиченог, као и анализе исказа испитаних сведока, одбране осумњичени и других доказа, неспорно и недвосмислено се утврђује да осумњичени није био, нити је могао бити на месту догађаја, односно у ресторану "27", када је, како се основано сумња дошло до извршења кривичног дела Тешко убиство и других кривичних дела, односно осумњичени Веселин Милић није прикривањем трагова насталих извршењем тих кривичних дела помогао другим осумњиченима у овом поступку да уклоне трагове њиховог извршења.

Будући да је након спровођења горе описаних доказних радњи неспорно утврђено да наводи кривичне пријаве не стоје апсолутно ни у једном делу у погледу осумњиченог Веселина Милић у вези извршења кривичног дела Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, те да је његова одбрана поткрепљена набројаним доказима, закључује се да не постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности, па је у вези овог кривичног дела донета одлука о одбачају кривичне пријаве.

Тужилаштво понавља да се у погледу кривичног дела Непријављивање кривичног дела и учиниоца наставља се предузимање одређених доказних радњи, јер је током до сада предузетих доказних радњи утврђено да постоје основи сумње да је Веселин Милић имао сазнања о догађају у ноћи 12. маја 2026. године у ресторану "27", односно да је имао сазнања да је извршено кривично дело, те је као службено лице пропустио да пријави наведено кривично дело за које је сазнао у обављању своје службене дужности.

Из прикупљених доказа произилазе основи сумње да је Веселин Милић у ноћи између 12. и 13. маја телефоном од стране власника ресторана осумњиченог Н.Л. обавештен о догађају у ресторану у којем су се у том тренутку налазили и други гости, те да по сазнању за учињена кривична дела која се гоне по службеној дужности, иста није пријавио надлежним органима, а био је дужан да то учини.

Тужилаштво је предузело низ доказних радњи и наложило одговарајућа вештачења у циљу утврђивања наведених околности, те ће даљи ток поступка зависити од садржнине достављеног доказног материјала.

Како су додали из ВЈТ, тужилаштво је предложило притвор да не би утицали на сведоке и да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду. Осумњичени су, претходно, на саслушању изнели своје одбране.

Наредбом о спровођењу истраге осумњиченима се на терет ставља кривично дело тешко убиство у покушају у саизвршилаштву.

Постоје основи сумње да су они 6. јуна ове године око 15 часова дошли до куће оштећеног путничким моторним возилом марке "Фиат Панда" којим је управљао В. Т., док се на месту сувозача налазио Н. М., наводи се у саопштењу.

Искористивши познанство са оштећеним, Н. М. га је позвао са свог мобилног телефона и тражио да изађе на улицу испред куће, што је оштећени и учинио, не очекујући да га В. Т. чека у колима, заједно Н. М, и да ће након тога да стартује возило и да га удари у предњу страну тела, додаје ВЈТ.

Како наводе, услед ударца аутомобила оштећени је пао уназад на под, а од силине ударца аутомобила дошло је и до избијања капије из лежишта, која је пала у двориште оштећеног.

"Након тога осумничени су изашли из возила, па је В. Т. пришао оштећеном који је лежао на поду и задао му више удараца песницом у пределу главе и тела, а за то време оштећени није пружао никакав отпор. Н. М. није спречио В. Т. да задаје ударце оштећеном, нити је оштећеном пружио помоћ, услед чега је оштећени задобио тешке телесне повреде", закључио је ВЈТ.

Кинеска државна телевизија извештава да је председник Си током сусрета са севернокорејским домаћинима рекао да две државе треба да штите свој суверенитет, безбедност и заједнички очувају мир и развој у региону, те да је нагласио да оне треба да ојачају међусобну стратешку сарадњу и координацију.

Обнављање посусталих односа између две државе

Мада још нису познати конкретни детаљи у вези са резултатима те посете, јасно је да је она била усмерена на продубљивање односа две државе, нарочито у економској и безбедносној сфери. 

Ти односи су се успорили и релативно ослабили почев од друге половине две хиљаде десетих, а нарочито након епидемије новог коронавируса. О томе донекле сведочи и чињеница да је председник Си, који је на дужност ступио 2012. године, за време трајања своје владе Северну Кореју посетио само једном и то 2019. године, пре избијања пандемије. Ваља поменути и пад у обиму саобраћаја између две државе, односно чињеницу да су тек у марту ове године поново успостављене редовне железничке и авио-линије између њих.

Међутим, у ауторском тексту председника Сија објављеном пред његов долазак у Пјонгјанг у Радничким новинама, органу севернокорејске Радничке партије, истиче се трајање пријатељства између две државе и континуитет њихових односа без обзира на промене у добу и политичкој ситуацији у свету. Конкретно, наглашава се чињеница да се кинески лидер са својим домаћином последњих година сусрео чак шест пута у различитим приликама. С тим у вези треба рећи да је генерални секретар Радничке партије и шеф државе Ким Џонг Ун пре 2019. Кину посетио чак четири пута.

Многи аналитичари у Источној Азији, укључујући и кинеске, важност придају чињеници да је посета председника Сија Пјонгјангу његова прва посета иностранству ове године. Они такође истичу да кинески председник, по правилу, у иностранство годишње иде само три до четири пута и да тај релативно ограничени број посета страним престоницима генерално представља индикатор приоритета Кине у спољним односима. То све, дакле, сугерише растући значај Пјонгјанга за Пекинг. 

Коментари геополитичких противника

Амерички и медији земаља које се војнополитички сврставају уз Вашингтон, попут Републике Кореје, Јапана и Филипина, углавном оцењују посету председника Сија Пјонгјангу као покушај Кине да поврати економски, војни и политички утицај над Северном Корејом, који је последњих година, након почетка рата у Украјини, преузела Русија. 

Односно, они пуно говоре о томе како је Москва, као одговор на материјалну и људску помоћ коју јој је Северна Кореја пружила у рату с Украјином (војници, гранате, хаубице и вишецевни бацачи ракета, радна снага за фабрике), почела да у комунистичку земљу под вођством породице Ким улива храну, новац и своја знања и технологију (између осталог и за производњу дронова, подморница и ракетног наоружања). Тиме, сматрају они, Русија се наметнула као главни спољни спонзор или патрон Северне Кореје.  

Наиме, односи између Кине и ДНРК релативно су захладнели када се Пекинг придружио делу међународних санкција усмерених на денуклеаризацију Корејског полуострва, односно напору шест земаља, међу којима и САД и Русије, да режим у Пјонгјангу приволе да се одрекне нуклеарног оружја. Нуклеарна Северна Кореја није одговарала ни Пекингу, првенствено због опасности да суседи Јапан и Јужна Кореја посегну за истом врстом наоружања или САД искористе севернокорејску нуклеарну претњу за стационирање сопствених ракета с термонуклеарним бојевим главама на Корејском полуострву уз саму границу Кине. Кина је стога, мада је наставила да енергетски и финансијски подржава владу у Пјонгјангу, умањила обим економске размене и политичких контаката с њом.

Сада, међутим, Кина види потребу да обнови, односно продуби односе са Северном Корејом, а разлог за то, сматрају новинари у земљама савезницама Вашингтона, јесте зближавање Русије и Северне Кореје, које се посебно очитује у склапању војног споразума који предвиђа директну оружану подршку потписница једне другој.

Медији у земљама Источне Азије које су блиске САД, дакле, у посети председника Сија виде прикривени или тихи сукоб Москве и Пекинга око тога ко ће имати већи утицај над Северном Корејом.

Пропаганда или чињеница

У томе можда има нешто истине. Али сигурно је да то никако није цела истина. Јер, Пекинг несумњиво има сопствени интерес да кроз економску и војнотехнолошку подршку Пјонгјангу ојача своје стратешко залеђе у условима када Вашингтон већ готово десет година вредно ради на јачању војног обруча око Кине у региону Азија-Пацифик. 

САД не само што повећавају број база у том региону и формацијски и материјално трансформишу сопствене трупе како би их боље прилагодиле за евентуални рат са Кином, већ и подстичу своје савезнике као што су Јапан, Филипини, Аустралија и Тајван да драстично увећају новчана издвајања за одбрану, те једни друге подупру кроз заједничке вежбе, размену војних технологија и купопродају наоружања – све како би успешније парирали Кини у Тајванском мореузу и Јужном кинеском мору. 

Вашингтон посебно храбри Јапан и Филипине, земље које су географски врло близу Тајвану и имају територијалне спорове са Кином због чега их плаши могућност да то острво падне под контролу Пекинга, да распореде своје оружане снаге као што су противавионске и противбродске батерије на такав начин да могу да директно осујете евентуалну кинеску ваздушно-поморску блокаду или инвазију Тајвана.   

САД, такође, последњих година у Азијско-пацифички регион све више уводе и војне ефективе Канаде и европских чланица НАТО пакта, који патролирају морем и ваздушним простором Источне и Југоисточне Азије и размењују искуства са домаћинама – Филипинима, Јапаном или Јужном Корејом. Добар део њих са те три земље је склопио споразуме о међусобном стационирању трупа и логистичној подршци у рату и миру.

То све озбиљно штети интересима Кине, па је јачање економских и војних веза са Северном Корејом природна противтежа тим трендовима. Ово посебно када се има у виду реченица председника Сија у колумни Радничког листа Северне Кореје у којој он износи мишљење да две земље "треба да се супротставе хегемонизму и политици силе, те жељи и плановима да се наруше сигурност и стабилност региона кроз обнављање милитаризма" – речи које се у Источној Азији тумаче као осуда убрзаног наоружавања суседног Јапана. 

Такође, познато је да је током недавне посете америчке делегације предвођене председником Доналдом Трампом Кини било речи и о Северној Кореји. Пред ту посету поједини аналитичари, нарочито они у Јужној Кореји, спекулисали су да је могуће да ће председник Ким Џонг Ун од кинеског врха тражити да покрене преговоре с Американцима о томе да се економске санкције Запада Северној Кореји ублаже и она званично призна као нуклеарна сила и равноправна чланица међународне заједнице. Ако је, дакле, Северна Кореја била предмет разговора кинеског и америчког руководства у Пекингу, онда је логично да је важан циљ посете председника Сија Пјонгјангу био и то да севернокорејском државном врху пренесе садржај и закључке тог разговора.

Треба на уму имати и чињеницу да је севернокорејски лидер Ким Џонг Ун септембра прошле године присуствовао великој војној паради у Пекингу, обележавању осамдесетогодишњице предаје Јапана и окончања Другог светског рата у Азији, те да се у том светлу посета председника Сија севернокорејској престоници може видети и као редовна узвратна посета. 

Аргумент о сукобљавању Москве и Пекинга око Северне Кореје, нарочито, пада у воду ако се узме у обзир извештавање јапанске новинске агенције Кјодо, која тврди да је једна од тема разговора у Пјонгјангу било оживљавање замрзнутог пројекта изградње лука и бродских терминала дуж 500 километара дуге реке Тумен, која је природна граница између Кине, Русије и Северне Кореје. Она се улива у Јапанско море и, зависно од тога шта буде договорено, могла би да кинеској трговачкој и ратној морнарици пружи директан и брз приступ том мору. Основе за ово виђење јапански новинари виде у заједничком саопштењу издатом прошлог месеца поводом састанка председника Владимира Путина и председника Си Ђинпинга у Пекингу у којем се помиње тај пројекат.

Због свега наведеног разложно је сматрати да је, противно злурадим коментарима о сукобљавању Пекинга и Москве око Пјонгјанга, посета председника Сија Северној Кореји првенствено била мотивисана потребом да се одговори на геополитичке услове које је у региону Источне Азије створио западни блок, као и да је у току процес јачања међусобних односа Кине, Русије и Северне Кореје, у којем прве две земље координисано раде на технолошком и економском снажењу ове треће.

„Добили смо око 2.000 жалби. Претпостављамо да се део њих односи на то што родитељи нису добили жељени вртић, већ други или трећи са листе жеља“, навела је Чамагићева.

Према њеним речима, уписне комисије ће у наредном периоду разматрати све пристигле жалбе, а досадашња искуства показују да се око 60 одсто жалби уважи и реши у корист родитеља.

„Трудићемо се да свако дете сместимо и пронађемо место у неком од вртића“, истакла је секретарка.

Највећи притисак у појединим деловима Чукарице и Земуна

Иако се највећи број пријава традиционално очекује на Новом Београду и Палилули, ове године највише жалби стигло је из предшколских установа на Чукарици и у Земуну.

Чамагићева наводи да се најчешће не ради о недостатку места, већ о жељи родитеља да дете буде уписано у одређени објекат.

„У појединим деловима Земуна, попут Батајнице, више нема слободних места, али у другим вртићима на територији општине још их има. Уписне комисије ће разговарати са родитељима и покушати да пронађу најбоље решење“, рекла је она.

С друге стране, у централним градским општинама, попут Старог града, Савског венца и Врачара, готово да нема проблема са уписом, док су у Сопоту сва деца уписана.

Током лета долазност пада и до 30 одсто

Са почетком летњих одмора број деце у вртићима традиционално се значајно смањује.

„Током летњих месеци долазност је око 40 одсто, а у појединим приградским општинама и око 30 одсто“, навела је Чамагићева.

Због тога је важно да родитељи на време обавесте васпитаче уколико дете неће долазити у вртић, како би се лакше организовали рад, број група и припрема оброка.

Током лета групе се често спајају, а део васпитача користи годишње одморе, што је уобичајен режим рада предшколских установа.

Храну у вртићима контролишу нутриционисти и лабораторије

Говорећи о исхрани у вртићима, Чамагићева је подсетила да је реч о сложеном систему у којем учествује готово хиљаду запослених, од радника у кухињама до васпитача.

Јеловнике припремају нутриционисти у складу са прописима Министарства просвете и Министарства здравља.

„Према правилнику, дете у вртићу треба да задовољи око 75 одсто дневних потреба за хранљивим материјама неопходним за раст и развој. Због тога се веома води рачуна о квалитету и разноврсности исхране“, објаснила је Чамагићева.

Додала је да Градски завод редовно контролише припремљене оброке, док све намирнице које улазе у систем морају да поседују одговарајуће анализе акредитованих лабораторија.

Од сутра пријаве за бесплатне картице за базене

Чамагићева је подсетила и да од сутра почиње пријава за бесплатне картице за децу које ће омогућити коришћење београдских базена током летње сезоне.

Пријаве ће бити могуће у свих 17 градских општина, а родитељи ће приликом подношења захтева морати да приложе личну карту и здравствену књижицу детета.

Она је нагласила да су бесплатни вртићи и даље једна од важних мера социјалне подршке коју Град Београд обезбеђује за све београдске породице.

Према наводима окупљених "спорна уредба о стандардима и нормативима рада на факултетима и универзитетима није укинута, а власт је наставила са притисцима на универзитет".

10.06.2026. Среда У току већег дела дана претежно сунчано и топло. Средином дана и после подне, уз локални развој облачности, појава краткотрајних пљускова са грмљавином и градом, који ће бити чешћи у брдско-планинским пределима. Ветар слаб и умерен, различитих смерова, при пљуску јак. Најнижа температура од 12 до 20 °С, а највиша од 30 до 34 °С. У току ноћи у Војводини јаче наоблачење с кишом, пљусковима, грмљавином и локалним грмљавинским непогодама са градом и олујним северозападним ветром.

11.06.2026. Четвртак Наоблачење с кишом, пљусковима и грмљавином са северозапада Србије прошириће се и на остале крајеве условљавајући осетнији пад температуре, али и локалне грмљавинске непогоде - град и олујни ветар - које се рано ујутро очекују у Војводини, а касније током дана и у централној и јужној Србији. Ветар у скретању на северозападни и у појачању. Најнижа температура од 14 до 19 °С, а највиша од 20 °С на северу и западу до 31 °С на југоистоку Србије.

12.06.2026. Петак Променљиво облачно и ветровито са сунчаним интервалима уз престанак падавина. Киша се очекује још ујутро на југу и југоистоку Србије. Дуваће умерен и јак, на истоку повремено и олујни северозападни ветар. Најнижа температура од 10 до 17 °С, а највиша дневна од 20 до 24 °С.

13.06.2026. Субота Променљиво облачно и у већини места суво. Локална појава краткотрајне кише очекује се углавном на северозападу Србије. Ветар слаб и умерен, после подне у источној, централној и јужној Србији повремено јак, северозападни. Најнижа температура од 9 до 14 °С, а највиша од 22 до 25 °С.

Према ранијим информацијама косовске полиције, регионална дирекција у Пећи поступала је по пријави о сумњама на незаконите активности које се односе на утицање на слободну вољу бирача током изборног процеса.

Полиција је навела да су активности, како се сумња, биле усмерене на "усмеравање и утицање на грађане да гласају за Српску листу".

Током акције извршени су претреси породичних кућа осумњичених ради прикупљања доказа.

Екипа Радио Гораждевца која је била на лицу места известила је да током претреса нису пронађени материјални докази.

Истрага у овом случају је у току, а надлежни органи за сада нису саопштили додатне детаље.

На Косову и Метохији у недељу, 7. јуна, одржани су ванредни избори за скупштину привремених институција.

У току је гашење пожара, а саобраћај је преусмерен на искључење ка Руми.

"У среду са Бојаном Билбијом" је ауторски пројекат који се бави најважнијим политичким, геополитичким и друштвеним темама које обликују свакодневни живот грађана Србије, али и глобалне процесе који утичу на цео свет.

Реч је о  новом мултимедијалном формату Радио Београда који публика може не само да слуша, већ и да гледа путем дигиталних платформи. Кроз динамичне разговоре са релевантним саговорницима из света политике, дипломатије, науке, економије, медија и јавног живота, емисија ће понудити више од дневних вести, отвориће простор за дијалог и анализу тема које одређују нашу садашњост и будућност.

"У среду са Бојаном Билбијом" од 17 часова на Првом програму Радио Београда и Јутјуб каналу Радио Београд.

Апелациони суд Црне Горе потврдио је пресуду Специјалног одељења Вишег суда у Подгорици којом су Радоје Звицер и још четворица оптужених осуђени због стварања криминалне организације и шверца кокаина.

Из Апелационог суда саопштено је да су као неосноване одбијене жалбе бранилаца оптужених и Специјалног државног тужилаштва.

Звицер је, као организатор криминалне групе, правоснажно осуђен на јединствену казну затвора од 16 година. Милан Вујотић и Драган Кнежевић осуђени су на по 11 година затвора, док су Слободан Кашћелан и Игор Божовић осуђени на по 13 година затвора.

Потврђена првостепена пресуда

"Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, а првостепени суд је правилно утврдио одлучне чињенице на којима је засновао закључке о постојању кривичних дјела и кривици оптужених", наводи се у одлуци Апелационог суда.

Суд је оценио да је током поступка доказано да је Звицер у другој половини 2020. године организовао криминалну групу ради међународног кријумчарења кокаина.

Према наводима пресуде, деловање организације било је планирано на неограничен временски период и у међународним размерама, уз строгу унутрашњу контролу и дисциплину чланова.

Контрола набавке и транспорта кокаина

Апелациони суд наводи да је Звицер одређивао задатке свим припадницима организације, организовао набавку кокаина у Еквадору и другим државама Јужне Америке, његов транспорт поморским путем према Холандији и другим европским земљама, као и финансирање набавке дроге и трошкова транспорта.

У пресуди се наводи и да је одређивао финансијске улоге чланова организације и расподелу профита од продаје дроге.

Остали оптужени, према утврђеном чињеничном стању, имали су задатак да обезбеђују новац за куповину кокаина, проналазе превозна средства и особе за пренос новца, те извршавају друге задатке по налозима организатора.

"На основу свих изведених доказа правилно је утврђено да је ова криминална организација формирана са јасним циљем вршења неодређеног броја кривичних дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога", саопштено је из Апелационог суда.

Из те институције истакли су да је реч о првом правоснажно окончаном кривичном поступку против криминалне организације Радоја Звицера.

У многим европским земљама, попут Немачке, Велике Британије, Португалије, Исланда, Шведске, Француске, Шпаније и Пољске, постоји тенденција да се додатно скрати време проведено на послу. Каква је ситуација у Србији и да ли се размишља о скраћивању радног времена.

Огромни бенефити

Александар Радојевић из Савеза самосталних синдиката Србије, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да су ефикасност, рентабилност, продуктивност и економичност пословања значајно порасле увођењем осмочасовног радног времена, које траје већ више од сто година.

"Живимо у новој ери вештачке интелигенције. Невероватно је да не дође до скраћивања радног времена, јер за тим више нема потребе. Бенефити су огромни, како за појединца, тако и за предузеће", сматра Радојевић.

Према његовим речима, људи не треба само да раде, већ и да живе – да више времена проводе са породицом и децом. Истовремено, мање се загађује животна средина, а бројне анализе потврђују такве ефекте.

"Искуства компанија чији запослени раде четири дана недељно су феноменална. После три слободна дана људи су одморнији и задовољнији, а већ само та два фактора доводе до веће продуктивности", истиче Радојевић.

Наглашава и да више није питање да ли ће радно време бити скраћено, већ када ће се то догодити, јер је Европа већ кренула тим путем.

Продуктивност као циљ

Андреја Бркић из Уније послодаваца каже да циљ четвородневне радне недеље није да се у краћем року ради више, већ да запослени стварају већу вредност, имају боље услове рада и квалитетнији живот.

"У Србији је потребно повећати продуктивност кроз улагања у технологију, дигитализацију процеса, унапређење организације рада и развој вештина запослених. До тога се долази када су радници задовољнији, када постоји квалитетнији менаџмент, боља организација и већи степен аутоматизације рада", каже Бркић.

Према његовим речима, ни послодавцима не одговара да радници предуго раде, јер тада постају уморни и демотивисани. Подсећа да је пре две деценије главни проблем био пронаћи посао, док је данас изазов пронаћи квалитетног радника.

"Циљ није мање рада, већ већа продуктивност. Послодавци не желе да радници проводе више времена на послу, већ да буду ефикаснији и задовољнији. Данас више није проблем наћи посао, већ пронаћи квалитетног радника. Продуктивност је сада питање технологије, организације рада и инвестиција", закључује Бркић.

Према његовим речима, непосредан контакт са грађанима и локалним заједницама омогућава да се потребе људи боље разумеју и да се на њих одговори конкретним мерама и решењима.

У разговору са начелницом Шумадијског управног округа Биљанoм Илић Стошић, председником Општине Аранђеловац Гораном Орлићем и координатором Канцеларије регионалног представника Кабинета председника Владе Драганом Савкићем, Мацут је рекао да жели да сваки грађанин зна да ће његов глас бити саслушан и да ће проблеми са којима се суочава бити брже и ефикасније прослеђени надлежним институцијама.

Председник Владе Србије је у Аранђеловцу, општином са, навео је, високим економским узлетом, посетио компаније "Књаз Милош а.д. и "Пештан", произвођача полимерних производа, где је истакао да су ове компаније добри показатељи економског развоја.

Са руководствима компанија разговарао је о пословним резултатима, инвестицијама, извозним потенцијалима, плановима за даљи развој и јачању конкурентности српске привреде.

Мацут је истакао да ће Влада Републике Србије наставити да подржава домаће компаније и ствара услове за нове инвестиције, економски раст и отварање нових радних места широм земље.

„Звезда се зове Марија. Налази се на координати ректасцензија 5 часова и 35 минута и деклинација минус 5 степена. Види се из наше школе, управо у овом смеру. Такође видимо из учионице у којој смо проводили највише времена. Мислим да сваки пут када погледа у небо, сетиће се нас“, наводи Анђела Миленковић, ученица IV/1 ЕСТШ „Никола Тесла“ Краљево.

У школи се ове седмице полажу матурски и возачки испити. То су последње школске обавезе након чега следи растанак уз обећања да се другари, школа и наставници никада неће заборавити.

Хелена Шушић, такође ученица IV/1 ЕСТШ „Никола Тесла“ објашњава: „Одлучили смо да разредној поклонимо нешто несвакидашње, што неће да јој стоји негде са стране него ће да јој остане успомена на нас. У част томе, колико се трудила за нас, не само у школи него и ван школе, купили смо јој звезду на небу из сазвежђа Орион која се сада, од када је она то преузела, зове Марија и мислим да ће то да је подсећа заувек на нас“.

За разредну је звезда симбол другарства и заједништва које је са децом градила 4 године.

„Некако бих рекла да ова звезда не представља само мене него да представља наше цело одељење. Некако увек ћемо се сећати наших тих школских дана, лепих тренутака, лепих успомена и некако, ето, када погледамо у небо у сваком тренутку знаћемо да смо ми ту заједно“, истиче Марија Илић, разредни старешина IV/1 ЕСТШ „Никола Тесла“.

Светлост звезде Марија која је засијала 5. јуна стићи ће до наше планете за 4 године два месеца и 26 дана. Тачно 1. септембра 2030. године када ће Марија дочекати нову генерацију ученика.

"Скакали смо шест пута с висине од четири до три хиљаде метара у зависности какви су били услови током сваког скока. Сви услови су били скромни али могући, није ту било никаквих луксузних услова, радили смо са оним што смо могли, али негде се и са таквим условима може направити један светски резултат. За светски резултат вам не требају скупе ствари, требају вам воља и снага и жеља да учините нешто за свој народ. То је оно што је потребно за велике ствари", каже Димитрије Остојић, светски рекордер у тандем-скоку падобраном.

У великом подвигу подржао га је имењак – Димитрије Дадић, светски првак и инструктор падобранства. Забележио је више од 12.000 скокова, али и за искусног инструктора који се бави најзахтевнијим подухватима, ово је био посебан изазов.

Рекорд мотивација за особе с инвалидитетом

"Димитрије има церебралну парализу што му не дозвољава да покреће тело јер има и грчеве и то тело је тешко контролисати поготово у слободном паду. Нисмо имали прилике да вежбамо што се тиче самог падобранског скока, али смо провежбали на земљи", истиче његов имењак Димитрије Дадић, инструктор падобранства.

Двадесетседмогодишњи Димитрије се за сличан задатак припремао две године и каже да није имао трему.

"Поносан сам на себе, али сам истовремено много више поносан на све људе добре воље који су ми помогли, јер без њихове подршке то не би било могуће, а још сам поноснији на оне који ће доћи после мене и вероватно много боље учинити оно што сам ја учинио. Реализовали смо сви тај један пројекат који сматрам да је веома важан, јер је то постављање светског рекорда за тандем-скокове са падобраном за особе са инвалидитетом јако битно да би мотивисало особе са инвалидитетом и све младе људе", наглашава светски рекордер.

Небо нема границу, следе нови скокови

За инструктора, који је доказани заљубљеник у небо, и који ради у Америци обучавајући елитне светске јединице, ово је много више од рекорда.

"Много ми значи зато што покушавам да сваки тај рекорд и свако то признање да презентујем Србију кроз све то. Тако да придајем много већу важност свему томе. Чуће се дефинитивно у целом свету не само у Америци, али сам ја у међувремену направио српску заставу која је 108 квадратних метара и са њом смо скочили", прича инструктор.

Кажу како су тек почели да сарађују. Ускоро се надају новим скоковима и рекордима. Доказују како је све могуће и да "небо припада свима".

Весна Цветковић, коауторка изложбе: “Старо Врање носи у себи дух једног времена које је прошло, али није нестало, сачувано је у сећањима, причама које се преносе, али најверније у фотографијама, оне бележе тренутке који су некада били обични, а данас су тако драгоцени”.

Неки памте, неки су слушали приче, воле да погледају колико се град променио. И амбијент је одабран да буде ближе грађанима, пролазницима.

“Памтим, биле су ћерамидице, ћерпићи, покривени, није било црепова, и чесме су биле, онде ђеренке, чесме старовремске, староврањско”, каже саговорник. “Променило се, прилично се изградило”.

На питање - старо Врање или Врање данас, шта је боље, саговорник одговара: “Па, знате како кажу, и оно старо и оно ново има нешто и добро и лоше у себи, оно што се мени допада око изложбе, јесте што млађе генерације могу заправо да виде како се раније живело у Врању и да повуку паралелу шта је оно што је остало, тај дух Врања, а оно што се променило”.

“Морали смо да прогледамо велики број фотографија и на крају смо се одлучили за ове фотографије, које можда на најбољи начин осликавају како се град кроз време мењао и развијао”, истиче Драгана Станисављевић, коауторка изложбе.

На 56 фотографија приказане су улице, тргови, куће и зграде, људи, тренуци и атмосфера. Одабране су из богате колекције Историјског архива.

"Све је тешко и сваки посао мора да се ради. Свуда, где год да одеш и шта год да радиш, није лако. Боље ово да се ради, да си сам свој газда и колико радиш , толико зарадиш, него да идеш за неки минималац да радиш. Нов сам у овом послу и учим још увек, али мислим да ми добро иде", наводи Перо Пуља, власник пољопривредног газдинства.

Одлучио се да чува косовске бардоке. Каже да тиме доприноси очувању генетских ресурса, јер је у Србији остало мање од 200 грла ове старе метохијске расе оваца.

Перо Пуља, власник пољопривредног газдинства каже: „Оне су изузетно млечне. Има примерака које дају и литар ипо млека. Аутохтона је раса, изузетно подобна за ово подручје. Подноси све временске прилике и неприлике. Отпорна на кишу, на болести."

Највећу помоћ и подршку у послу пружа му супруга. Да би стекао потребна знања Перо је уписао Високу пољопривредну школу.

"Планови су да останемо на 50 грла. Правимо млекару да можемо да производимо овче производе од 100% овчег млека и да изађемо на тржиште", истиче Пуља.

Премије које за овчарство обезбеђује држава и погодности које пружа Фонд за пољопривреду града Пирота, могу бити изазов младим људима, попут Пера, да обнове давно запуштене појате својих предака и оживе старопланинске пашњаке.

„Мени је то изузетно важно зато што ми то показује да сав труд и сав рад који сам уложио током прошлих година се исплатио на неки начин и да, просто, треба да наставим и ако наставим тако да се надам да ћу добијати и настављати да добијам такве резултате и то је, стварно, велики мотив", каже Андреј Крајиновић, ученик 7. разреда Ваљевске гимназије.

“Увек сам ишао све корак по корак, прво једно такмичење завршим, па онда сва следећа да се превише не отеретим и да све полако урадим", наводи Константин Тојчић, ученик 7. разреда Ваљевске гимназије.

Ученици осмог разреда Ваљевске гимназије Вања Јусуфовић и Реља Станишевић били су најуспешнији на оба државна такмичења из географије, оном које организује Српско географско друштво и Националној географској олимпијади иза које је Центар за таленте.

„Добијају се поени за упис у средње школе од првих награда на републичким и очекивао сам да добро урадим, био сам спреман. Како се ради у овој школи, будеш скроз спреман. Ако учиш и посветиш се, можеш да очекујеш награду увек", каже Вања Јусуфовић, ученик 8. разреда Ваљевске гимназије.

“Ове године сам се определио за баш пуно такмичења и мислио сам да ћу много горе резултате остварити, да ће ми бити много теже због броја такмичења, али успео сам боље резултате да остварим, него што сам очекивао и задовољан сам", наводи Реља Станишевић, ученик 8. разреда Ваљевске гимназије.

У Ваљевској гимназији поносни су на основце, јер је на државним такмичењима учествовало двадесетак ђака. Резултати указују на висок ниво квалитета образовно-васпитног рада.

„Није овде битно само рећи да је то за обдарене у области математике, битно је рећи да је то програм основне школе малкице модификован, али за оне који су свестрани и оне који желе више да уче. Наши ученици овде најчешће остају у нашој школи, најчешће остају у одељењима обдарених за математику, али уписују и друге смерове", каже Вељко Ћировић, директор Ваљевске гимназије.

Програм за гимназијалце - основце, кажу у овој школи, ученике припрема за највише домете у области природних и друштвених наука током средњошколског гимназијског образовања.