Марић је рекао да су и прошле ноћи у општинама Коцељева и Крупањ од поплава и клизишта биле угрожене саобраћајнице, али не и објекти у којима су људи. Он је рекао и да се предузимају превентивне мере, као и да су спасилачке екипе упућене у угрожена подручја.

Од 170 општина у Србији, само њих 40 имају оперативне планове одбране од поплава, упозорио је Марић, и додао да је неопходно да их што пре припреме и остале.

Предраг Марић је рекао да су ватрогасци, током ноћи, дежурали у објекту београдског биоскопа "Козара", у коме је јуче избио пожар, и да је истрага, која је у току, треба да утврди узрок пожара у том биоскопу, који не ради од 2004. године.

"Морају још да раде", каже наставница математике Александра Митровић. "Чини ми се да су се тек сад уозбиљили и почели озбиљно да се припремају."

Пред њима су тестови, али и услови у којима ће радити. Добро су упућени, свесни да се 18. и 19. јуна могу ослонити само на своје знање.

Кристине Ристовић, ученица Основне школе "Јосиф Костић", нада се да ће током припремне наставе "савладати" преостало градиво. "Почела сам пре три месеца", каже  Јована Станковић. "Радим збирку, непознате задатке - и то ме највише плаши."

Милан Цакић зна шта га очекује: "Имали смо пробни тест и отприлике све видели. Знамо да нема преписивања, а то је и добро јер ћемо тако показати своје знање."

Без преписивања

Израда тестова у једнаким условима за сву децу и објективно вредновање предности су наложених мера Министарства просвете које су у лесковачке основне школе већ стигле.

За Основну школу "Јосиф Костић" то неће бити ништа ново јер се у њој, према речима директорке Персиде Милеуснић, пријемни испити већ годинама одржавају у фискултурној сали, као што се сада и тражи.

Размак између клупа биће метар и двадесет, у клупама које ће бити обележене седеће по један ученик, а на 10-12 ученика дежураће по један наставник из друге школе.

За малу матуру припремају се и наставници, јер ће у цео процес бити укључени и супервизори. На подручју Јабланичког округа има их скоро сто педесет.

"Новина је што ће супервизори, који ће бити познати тек 17. јуна, присуствовати самом полагању мале матуре", објашњава  Томислав Симоновић, начелник Школске управе Лесковац. "Они ће бити присутни и када се буду прегледали тестови."

Преписивање, консултовање, помагање наставника ове године су искључени, јер се нерегуларности, уколико их је раније било, морају елиминисати. То је једини начин да ниједан ученик не буде оштећен и да свако дете упише жељену школу, ако то заслужи знањем. Досадашња искуства показују да о томе често одлучује и само један поен.

Колико је сваки поен важан, каже Татјана Бадњаревић, директорка Медицинске школе у Лесковцу, за коју осмаци већ годинам показују велико интересовање, показује и то што они који се уписују имају између 95 и 100 поена.

Основну школу на подручју округа завршава 2.400 уценика. Места у средњим школама има довољно, чак 320 више него осмака. Међутим, и ове године највише њих нада се да ће уписату једну од шест најпопуларнијих школа, у којима за једно место конкурише и по шесторо ученика.

"Сви вртићи имају задатак да направе барем једну кућицу за птице,  каже Радмила Хоманов из Еко-тима, а потом се колектив и гости окупе и бирају најлепшу.

Међу шеснаест кућица, ове године титулу најлепше понео је рад вртића "Лептирић". Као награду, вртић је добио на поклон све остале кућице, али и обавезу да их постави у свом дворишту.

У изради победничке кућице учествовали су родитељи, васпитачи, деца и медицинска сестра. Родитељ кажу да је идеја одлична, јер деца кроз игру уче да чувају свет око себе.

Претходних година, хотели за птице постављени су и у дворишту вртића "Мендо" и "Полетарац".

Главни разлози загађења су, како кажу, низак ниво еколошке свести становништва, али и неодношење смећа из свих села око Осечине и Пецке.

Мештани кажу да би људи били одговорнији према животној средини када би контејнера било и у селима, а не само поред главних путева, а депонија је удаљена чак 15 до 20 километара. Акција "Очистимо Подгорину", коју су започели основци у Пецкој, трајаће месец дана.

Основци из Еко тима "Осечина" позивају све људе добре воље да их подрже у овој акцији, а својим млађим другарима желе да дају пример да се, како кажу, угледају на њих и учествују у акцијама чишћења.

ЈКП "Осечина", Еко-фонд општине и НВО "Свет око нас", који су у Подгорини носиоци акције "Очистимо Србију", последњих година настоје да, уз подршку надлежног министарства и за села обезбеде контејнере за одлагање отпада.

Нада Миловановић, руководилац ЈКП "Осечина" апелује на становништво Подгорине да не баца смеће, стакло, отпад, а поготово амбалажу од хемијских срдстава у близини река, јер тако, како каже, загађују воду за пиће.

За успешнију еколошку акцију, сматрају организатори, потребна је и подршка јавне личности.

Бранко Јанковић, глумац, промотер акције изјавио је да би најбоље било да оваквих акција нема и да је Србија чиста, али пошто није тако, онда је, како каже, неопходно у сваком погледу подржати еколошке акције "Очистимо  Србију" и "Очистимо Подгорину".

Крајем 2006. године у општини Осечина било је само петнаест контејнера, а сада их има око сто тридесет.

Драган Јоргачевић очекује да ће цена младог лука бити око евра и да ће се његов труд, коначно, исплатити.

"Циљ ми је да све што произведем", каже Саша Тончић, директор земљорадничке задруге, "и воће и поврће, могу сигурно да продам."

Тончић је са својим колегама задругарима сређује откупно место, а произвођачи из поречког краја, после продаје својих производа задрузи "Скобаљић", одмах ће добијати новац.

Ово је начин да се исплати сав труд који уложе, сматра Тројан Илић: "И уједно шанса да младе задржимо на селу."

Момчило Јоргачевић, који је и предложио основање задруге и који годинама успешно ради у Словенији, каже да ЗЗ "Скобаљић" представља прекретницу у развоју села и начину размишљања пољопривредника који сада раде за себе:

"Од државе пољопривредник треба да очекује само добру климу и поједностављену папирологију - за све остало побринућемо се сами. Производи одавде имају обезбеђен пласман у Меркатору. Реч је о малим, ексклузивним паковањима."

Пољопривредници из Жабљана морају сада да много више воде рачуна о количини и квалитету производа како би стекли поверење купаца у Словенији. То неће бити лако, али другог избора немају ако желе да и њихова деца и унуци остане у селу и живе од свог рада.

Дванаесторица гневних људи је прича о демократији, порота је држава у малом, а разлике нема да ли се гласа на суду или изборима. Важно је опште добро, сматра редитељ Нил Флекман.

На овој представи сарађивале су - и то добро, како каже Флекман, четири нације: "Ми не говоримо исти језик али се одлично разумемо."

Сарадња три позоришта из три суседне државе, продукцијски је пројекат који по други пут реализује крагујевачки театар.

Представа се игра на матерњем језику глумаца, у такозваном реалном времену - око сат и по, колико и „на папиру" траје већање поротника, и "пролази" кроз три државе - Србију, БиХ и Хрватску.

Тај пут проћи ће и представа. Чињеница да креће на мини регионалну турнеју, по мишљењу Небојше Брадића, уметничког директора Књажевско-српског театра, показује да је идеја о заједничкој представи била добар избор, покренула је креативност и проговорила универзалним језиком театра.

После премијере у Крагујевцу, представа "Дванаесторица гневних људи" биће изведена у Београду, а потом у Зеници и Вировитици.

За већину ужичких бендова учешће на фестивалу је први јавни наступ.

"Много нам значи што овде вечерас можемо да свирамо и да покажемо шта смо навежбали од тог свирања", каже Александар Хаџић, члан ужичког бенда Тру стаф.

Из Панчева су стигли музичари који желе да осете пулс нове публике.

"Наш бенд је специфичан по томе што свирамо и певамо песме на словачком језику", каже Жељко Коларик из групе Мариенфелд. "Познато је да је Панчево мултинационални, мултиетнички град, тако да ми, с једне стране, овде у Ужицу показујемо и нашу културу."

Други музичар из Панчева Александар Вукелић, из групе Сиви, претпоставља да ће се сарадња са рокерима из Ужица које су овде упознали наставити и после Фестивала.

Стари, добри рок окупио је у некадашњем Дому Војске, данас Културном центру, и младе и старије, и музичаре и публику.

За реконструкцију Градског културног центра, као и за - по  мишљењу многих - изузетан догађај за цео град, средства је обезбедио управо „Културни мост".

Захваљујујћи пројекту културног повезивања Панчева и Ужица, који је крунисан рок-фестивалом, почела је  сарадња различитих институција културе два града.

"Сваки град има неке специфичности које су занимљиве, у Ужицу Панчевцима и обрнуто", објашњава  Младен Кашлер, пројекти менаџер из Панчева. "Ми покушавамо да та искуства и неке локалне занимљивости пренесемо једни другима."

Пројекат се зове „Културни мост између планине и равнице", каже Милош Милојевић, менаџер пројекта „Културни мост", Ужице: "Наравно, он може бити и културни мост са осталим деловима Србије."

У завршној вечери фестивала, Панчевцима и Ужичанима придужиће се и рокери из Новог Сада.

Кад год им неко закуца на врата трошне куће, трочлана породица Ковачевић, кажу, доживи нови стрес, јер помисле да су дошли судски извршитељи, јер за струју дугују 56.000 динара.

"Болујем од астме, срчаних тегоба, имам тумор на штитној жлезди, дијабетес и неуролошке проблеме, али најтеже ми је кад видим како ми се деца пате. Млађа ћерка је врло добар ученик четврте године у панчевачкој Гимназији. Сад ће да матурира, а ја не могу ништа да јој пружим. Свашта ми пада на памет, јер овакву муку је тешко издржати" каже Јасмина.

Њена старија ћерка Милијана покушава безуспешно да се запосли, јер од Центра за социјани рад месечно добијају шест и по хиљада динара и то су им, за сада, једини приходи.

"Овакав живот личи на онај у 15. веку. Тешко је уз свећу проводити ноћи, али се не предајемо. Надам се да ће се догодити неко чудо и да ћемо и ми почети да живимо као сав нормалан свет", каже Милијана Ковачевић.

Да би преживела са својим ћеркама Јасмина је принуђена да користи услуге Народне кухиње. Породица Ковачевић ове године добила је од локалне самоуправе једнократну помоћ у износу од 21.000 динара.

Новица Ђорђевић, члан Градског већа Панчева, задужен за социјалну политику истиче да је то највећи износ који су доделили некој породици.

"Имамо много оваквих случајева и свима је потребна помоћ. Трајно решење је запошљавање радно способних чланова најугроженијих наших суграђана", каже Ђорђевић.

У Електровојводини су неумољиви када је у питању плаћање рачуна и, како кажу, сви морају да измирују своје обавезе, јер, како кажу, они нису социјална установа.

Породица Ковачевић нема довољно услова да плати дуговања за струју. Оне ће, како кажу, наставити свој живот уз свећу, све док им неко не помогне.

Марић је рекао да је једна старија особа евакуисана и да је ситуација сада колико-толико нормализована, па за сада нико није угрожен.

На великом броју река на југу и истоку Србије прети опасност од бујичних поплава, јер се очекују нове падавине током викенда, рекао је Марић.

Поплаве су и у селу Подгорац код Ражња. Под водом се нашло стотинак њива поред регионалног пута Ражањ - Грабово, а мештани кажу да се то понавља већ неколико година уназад.

Поплављене њиве налазе се у близини регионалног пута Ражањ - Грабово, за који је донедавно била надлежна Република. Општина Ражањ интеревенисала је на регулацији прилазних пропуста за воду углавном мањим радовима, али је, како кажу, неопходан другачији приступ.

Општина нема посебан фонд за надокнаду штете на поплављеном земљишту, али ће, како кажу, формирати комисију која треба да процени штету, па постоји могућност да она буде и надоканђена.

Према речима Предрага Марића, у Сврљигу где је било изливања Тимока, ситуација је боља него у среду и екипе су пумпале воду, јер су подрумске просторије биле поплављене, али људски животи нису били угрожени.

Марић је рекао да има и проблема и у Гаџином Хану где се, како је рекао, сјурила вода са околних брда.

Говорећи о ситуацији у Дражевцу, у околини Обреновца и Колубарском сливу, Марић је рекао да су на лице места упућене надлежне екипе и да у наредних 48 сати не прети непосредна опасност.

Према његовим речима, у Београду су Сава и Дунав у опадању и не постоји никаква опасност од изливања. Он је рекао да у појединим деловима Београда постоји проблем чишћења кишне канализације, а да би обилних пљускова могло да буде током викенда.

Марић је рекао да је најављено да ће у Србији бити падавина од 25 до 50 литара по квадратном метру, највише током викенда, и да су због тога сви регионални тимови за спасавање на води стављени у стање приправности.

Он је најавио да ће у току дана највероватније они бити упућени из матичних јединица у потенцијално кризна места.

Река Тамнава излила се у горњем делу тока у општини Коцељева и поплавила, према првим проценама, између 1.500 и 2.000 хектара ораница. У тој општини пољопривредно земљиште чини 17.000 хектара. 

Према информацијама заменика председника општине Милутина Цвејића, Тамнава је прекинула локалну саобраћајницу Коцељева–Доње Црниљево. Штета је огромна, јер је земљиште уз Тамнаву већ посејано и сигурно неће бити рода", рекао је Цвејић за агенцију Бета и додао да насеље Коцељева тренутно није угрожено поплавама.

Већина општина без плана за одбрану од поплава

Марић је рекао да је, и поред великог броја апела, од 170 општина њих 140 урадило оперативни план одбране од поплаве и да ће после формирања Владе Србије морати много агилније да се ради у том погледу.

Према његовим речима, републички штаб је после веома снежне зиме наложио чишћење канала и велики део општина је то урадио.

Међутим, навео је он, због изборне кампање, та питања су скрајнута због чега је поново апеловао на општине да се тиме баве.

Марић је рекао да је само током јучерашњег дана због невремена испаљено 250 противградних ракета и да уколико буде настављен овакав тренд потрошње, неће бити довољно ракета, иако се очекује набавка још 1.500 ракета.

Говорећи о понашању грађана у ванредним ситуацијама када има клизишта и бујица, Марић је нагласио да је превасходно важно сачувати људски живот.

Потребно је евакуисати се и позвати ватрогасну јединицу на телефон 193, а надлежне екипе учиниће све да се свакоме помогне, закључио је Марић.

У преговорима са корисницима простора, где се налази Факултет за исламске студије, договорена је динамика исплате дуга за утрошену електричну енергију од седам милиона динара.

Прва рата дуга од 2,7 милиона динара уплаћена  je  25. маја и након тога радници ЕД Нови Пазар одмах су обновили испоруку електричне енергије објекту у којем се налази и Факултет за исламске студије.

Остатак суме, који је обезбеђен меницама, биће уплаћен током наредна два месеца.

Током преговора није било инцидената, а зграду новопазарске електродистрибуције обезбеђивале су јаке снаге Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Здравко Јокић из Мишара каже да је цена јагоде сада упола мања и износи 100 динара.

Пре само неколико дана, килограм јагоде коштао је око 200 динара, а нижом ценом нису задовољни ни продавци, ни купци.

Породица Глигорић из Варне на око хектар и 30 ари, убраће око 30 тона јагоде, што је за десетину мање, него раније.

Драган Глигорић из Варне каже да кад киша пада, јагода не може да се бере, или се, како каже, бере, али је руски купци не узимају, јер је влажна и мора да се подхлађује, што снижава цену.

Стручњаци кажу да киша не прија ни трешњи, чији плод пуца.

"Знатно су смањени приноси јагода и трешања које ће, ове године, бити лошијег квалитета због киша које најављују до краја месеца", каже Милорад Јоцковић из Пољопривредне стручне службе у Шапцу.

Кишовито време, кажу стручњаци, ипак погодује засадама вишње.

"Вода која се изливала из реке ишла је преко њива и долазила до моје куће", прича Љиљана Белоглавић из Тасковића. "Сливало се са свих страна и то било страшно."

На њиви Данице Стаменковић све је уништено - кромпир, кукуруз, боранија и поврће у башти испред куће.

Поплављено подручје обишо је министар полиције Ивица Дачић јкоји је рекао да држава мора да помогне угроженом становништву:

"Овде није реч о немару локалне самоуправе. Ради се о томе да због неких разлога, пре свега недостатка пара нису до краја завршени предвиђени канали који би требало да регулишу ток реке. То је у надлежности републичких органа и мислим да ће то бити задатак у наредном периоду."

Сви мобилни - регионални тимови за спасавање на води у стању су приправности, рекао је Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације:

"Овде, на срећу, није дошло до угрожавања људских живота, што не значи да у наредном периоду то неће бити и зато је и подигнут степен приправности."

Ситуација у Сврљигу је стабилна, вода из Луковичког потока се повукла, а све службе су у сталној приправности.

У групном раду, кажу васпитачи, сваки таленат дође до изражаја, а кад имаш друга, све је лакше.

"Полонеза је нешто на шта сам посебно поносна, јер сам имала велику подршку и стручних сарадника, и родитеља, и Установе", каже Љиљана Рељић, васпитачица из Шапца. "Деца у групи дала су све од себе."

Сваког дана на програму је пет представа, а колико је припрема професионална, од сцене до костима и режије, сведоче завршне инструкције пред излазак на сцену. Деца кажу да су се трудили да буду гласни да би их сви чули и да им није било тешко да глуме.

Било је на сцени и чешкања и спотицања, али се и поред тога, текст изговарао гласно и увежбано, што је публика поздрављала овацијама.

Силвија Митровић, васпитачица из Шапца, рекла је да је било дивно, уз шалу и смех, радити са децом. Гости из Бањалуке кажу да су дружења незаборавна и да се у Шапцу осећају као код куће.

Наташа Радуловић, директорка Предшколске установе Бањалука, каже да се овоме радују сви они који спремају представе током читаве године и да се, већ у октобру зна ко ће ићи на Шабачке позоришне играрије.

На репертоару овогодишњих Играрија је петнаест представа, а за глумачке бравуре, како незванично сазнајемо, награде чекају у посластичарници.

Директор новопазарског Електрораса Винко Добрић није саопштио новинарима какав је договор постигнут, а декан Факултета за исламске студије Алмир Праменковић рекао је да ће измирити обавезе, али уз услов да се рачуни за струју, који стижу на име Унипрома, преведу на име ове високошколске установе.

Електродистрибуција Србије у Новом Пазару искључила је струју Факултету за исламске студије, јер та установа рачуне није платила више од три године. Факултет за исламске студије смештен је у бившу зграду Унипрома, која је још под спором због власништва.

Иначе, Факултет за исламске студије у Новом Пазару део је Мешихата Исламске заједницие у Србији којом руководи муфтија Муамер Зукорлић.

Вода се није повукла, а да не направи штету. У нижим деловима града уништила је ствари у приземљу појединих објеката, међу којима је и кућа Живорада Велојића.

Захваљујући благовременом реаговању, избегнуте су веће последице. Грађани су највише страховали од изливања Сврљишког Тимока.

Према  речима Игора Давидовића, из ЈКП "Сврљиг", направљен је такозвани зечји насип и спречено плављење пољопривредног земљишта и стамбених објеката у том делу Сврљига. Преусмерен је ток воде и враћен у корито Тимока.

Штете на објектима и земљишту тек се процењују.

"Знамо да у поједине објекте вода ушла и ту је дошло до штете, упропаштен је намештај и слично", каже  Татјана Лазаревић, одборник Општине Сврљиг. "У стамбеним зградама, подруми су били пуни воде."

Због кише која повремено пада, у општини Сврљиг су и даље стално у приправности.

Без обзира на то што немају никакву помоћ, Илићи ни од кога не траже ништа. Скромни су, раде колико могу и, како кажу, маштају да ће једног дана имати боље услове за живот.

"Највише бих желела да имају сигуран кров над главом, остало ће само по себи доћи и то ми је најбитније", каже Марица Илић. 

Најстарији Немања завршио је школу пре три године. За даље школовање није било могућности.

"Размишљам о томе да радим са рачунарима, да их састављам и поправљам. Волим да радим као програмер, али не могу, јер сам морао да напустим школу", каже Немања.

Наташа размишља шта ће да ради после завршетка основне школе. Време проводи као и већина њених вршњака.

Најмлађа Нина одрасла је пре времена и размишља о томе како ће себи, али и другима градити велике куће и бити архитекта. "Волим да цртам и да правим куће", каже Нина.

Гомила шљунка испред куће улива наду Илићима. Школа је са Месном заједницом покренула акцију за обнову њихове куће. Потребно им је, кажу, све: грађа, цреп, прозори.

Сиромаштво у Србији највише погађа децу и старе, а, према истраживањима, најугроженија су деца до четрнаест година.

Фабрика обуће "Алто Ест" из Анконе одабрала је Алибунар за отварање нових погона, јер овде је већ постојала сва неопходна инфраструктура за овакву врсту посла.

Јон Магда представник предузећа "Алто Градименто" каже да Италијани планирају да из Румуније у нашу земљу преселе и остатак производње.

"Они желе да из наше земље извозе у Русију око 200.000 пари обуће и тренутно су у преговорима са неколико градова око прављења бесцаринске зоне", каже Јон Магда.

У Алто Есту тренутно је запослено 130 радника чија је просечна плата око 24.000 динара. Већина њих је морало да се преквалификује.

Нада Танасковић каже да јој овај посао много значи иако је мала плата, јер без посла је и сваки динар јој добро дође, а њена колегиница Розалија Чернак напомиње да је Алибунар мала и неразвијена општина у којој посао не може да се бира.

У фабрици обуће највише је преквалификованих радника, јер на тржишту рада нема довољно обућара. Месечно би требало овде да се направи око 15.000 пари женске обуће, али за сад запослени успевају да испуне 50 одсто од планиране производње.

Јонел Туркоане, директор фабрике се нада да ће временом и радници постати продуктивнији.

"Није добро што је већина радника неквалификована за посао који обавља, али такво је тренутно стање на тржишту рада и морамо да се сналазимо. Довозимо људе из Дебељаче, Банатског Новог Села и Панчева, јер у нашој средини не можемо да пронађемо довољно квалитетних радника", каже Туркоане.

До краја године овде планирају да запосле укупно 250 људи и биће им потребни и обучени радници и из околних места у Јужном Банату. Италијани производе око 700 модела женске обуће која ће се ускоро продавати и у Алибунару по фабричким ценама.

Прикупљени потписи су уручени ректору Универзитета у Новом Саду.

Међу погинулим студентима био је и 21-годишњи Ренато Вуковић из Кикинде студент друге године хемије на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

Ренато је био јединац. Одрастао је без оца, уз мајку Снежану, која свакодневно обилази његов гроб. По повратку кући, каже, окружују је тужне успомене - недирнута Ренатова соба, његов радни мантил, папуче, индекс, гитара...

Снежана каже да је имао намеру да настави школовање у Милану, на Хемијско-технолошком факултету, а имао је и понуду да остане на факултету као асистент.

Ренато је волео спорт и наступао је за екипу америчког фудбала "Мамути" из Кикинде. Његов тренер, Мирко Јочић, каже да је био изузетан спортиста с којим је, како каже, имао одличну сарадњу:

"Био је поштован и од свих саиграча, а сама чињеница да је сваког викенда долазио у Кикинду на тренинге и утакмице из Новог Сада, најбоље говори колика је била његова посвећеност спорту и нашем клубу."

Поред студија, Ренато је прошле године почео производњу сапуна са лековитим својствима, а његова мајка каже да је са професорима са факултета направио двадесетак рецептура, па је, како каже, њој остало у аманет да настави производњу.

Новцем добијеним продајом сапуна и другим средствима, финансирала би се изградња капеле, а постоји и предлог за установљење награде за основне студије која би носила Ренатово име и награде за докторске студије са именом докторке Милене Далмације, Ренатове девојке, која је погинула с њим.

Градоначелник Новог Сада подржао је иницијативу и обећао финансијску и сваку другу помоћ.

Најмлађи Крушевљани у публици саживели су се са неспретним диригентом који покушава да укроти читаву војску лутака како би извеле захтевне музичке нумере.

Некима се највише свидела музика, некима лутке балерине, али никоме није сметало што говоре на италијанском, јер су се глумци потрудили да их публика разуме.

Комад је инспирисан бајкама. Музика обухвата све епохе, од Баха до Битлса, од наполитанске тарантеле до Росинија. Поред уметничког, овај пројекат има и образовну вредност, па је уврштен у дидактичке програме више од четиристо школа у Италији.

"Ми смо позвани на фестивал у Суботици. Кад смо већ ту, прихватили смо позив крушевачког позоришта и веома се радујемо овако добром реакцијом ваше деце", рекла је Вероника Олми, глумица Театра Верде и најавила да ће играти и у Београду.

Неговање публике

Театар под Багдалом карактеришу бројна гостовања и турнеје у земљама региона, али и жеља да матичну сцену уступе гостујућим позориштима из Србије, а све чешће и  из иностранства.

"Недавно смо имали позориште из Кине, сада Италије. Прошле године гостовали су уметници из Египта, Јапана, Русије и Бугарске", каже мр Спасоје Миловановић, драматург крушевачког позоришта. "Једноставно, велики број контаката али и добрих пријатеља."

У Крушевцу се посебна пажња поклања најмлађој позоришној публици, која је и најбројнија. За крај сезоне,  матични ансамбл ће их обрадовати још једном премијером - представом "Пинокио" на којој се увелико ради са редитељем Зораном Лозанчићем.

Посебно место у галерији има епископска столица, израђена од дрвета и коже са резбареним наслоном.

Епископска столица је, како каже ауторка изложбе Татјана Марковић, по одобрењу владике шабачког Лаврентија, из олтарског простора пренета у музеј. "Наредни дани су јединствена прилика да је виде посетиоци изложбе у галерији Народног музеја."

Изложба је и прилика, каже један од посетилаца Влада Ђинић из Шапца, да се види како један обичан предмет може бити интересантан и изведен на различите начине.

Међу изложеним експонатима је и столица председника Судског већа из прве половине 20. века, столице сликара Милића од Мачве, књижевника Јанка Веселиновића.

Столица Степе Степановића потиче из села Липолиста, објашњава историчарка  Светланка Милутиновић, из куће из које је Степа Степановић седео и командовао Церском битком, августа 1914. године.

У музеју у Шапцу изложене су и столице академског вајара Вукашина Гикића из Новог Сада које су обликоване сенкама, светлом и различитим материјалима, од дрвета до месинга и плексигласа. Иако је реч о скулптурама, и оне имају исту намену – да после шетње по галерији посетиоци седну и одморе се.

У комуналној полицији у Нишу кажу да је први пут пронађен кланични отпад у толикој количини и да су њихове надлежности ограничене.

Милан Ђорђевић, шеф одсека Комуналне полиције у Нишу каже да комунална полиција  редовно контролише одлагање комуналног отпада и да, у случају да затекне починиоца на лицу места, казне су од две и по до тридесет хиљада динара за физичка лица, а за правна лица од 50 хиљада до 500 хиљада динара.

У сточну јаму на јавној депонији у Нишу бацају се угинуле животиње, али не и њихове кости.

Ненад Ђорић, руководилац РЈ Депонија, ЈКП Медијана у Нишу каже да је Медијана у обавези да сакупља само животињске лешеве са јавних површина, али не и кланични отпад.

Ветеринарска инспекција надлежна је да организује прикупљање и одвожење оваквог отпада до специјализованог постројења у Ћуприји, али кланичарима је изгледа, како кажу, јефтиније да се отпада реше на овај начин него да плаћају његово одвожење.

Њујоршки фотограф Петер ван Агтмаел приметио је да су фотографи који су пратили изборе у Србији били углавном усредсређени на лица и емоције људи током гласања, више него на неку ширу слику. Он је оценио да су фотографије елегантне, занимљиве, духовите, али и да има парадоксалних и апсурдних.

Учесници који су фотографисали изборе у својим земљама слажу се у једном: иако је досадно сликати рутинске фоторафије на изборима, увек може да се деси нешто занимљиво што вреди забележити.

Други део конференције био је посвећен документарној фотографији. Између осталог, отворено је и питање да ли постоји опасност за професионалне документарне фотографе од тзв. грађанског новинарства.

Из онога што је речено може се закључити да опрема јесте важна ида олакшава многе ствари - али да је знање оно што одлучује о квалитету фотографије.

Документарна фотографија са собом носи велику одговорност и обавезу објективног приказивања догађаја, речено је на Конференцији. Због тога је потребно и едуковати публику како би могла да разликује документарну фотографију од пи-ар фотографије којом се често манипулише.

После неколико сати вода је почела да се повлачи, остављајући поплављена дворишта и подруме.

Сврљижани кажу да их овај поток због лошег канала стално угрожава, али да никада није било овако.

У међувремену, излио се и Сврљишки Тимок, у који се улива неколико планинских потока. На том месту подигнут је земљани насип како вода не би угрозила оближње насеље. Сврљижани страхују од нових падавина.

Српско-италијанска фирма "Италнис Гроуп" потписала је 27. априла са Дирекцијом за изградњу града уговор којим се обавезала да у року од 15 дана плати 26 милиона динара на име накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта.

То је био и услов за почетак изградње аква-парка на тој локацији. Према првобитном плану, аква-парк је требало да се гради на 5,5 хектара, а поред њега два луксузна хотела, спортски терени за фудбал, тенис, велнес и спа-центри и други објекти спортског, пословног и рекреативног карактера.

Италијанска компанија је тада најавила да ће у изградњу аква парка, хотела и велнес и спа-центара на локацији Лозни калем биће уложено око сто милиона евра, а требало би да буде запослено најмање 800 људи.

Асфалтни слој на мосту, према речима Јована Јовића из "Мостоградње", прикривао је бројне пукотине бетона у основи коловоза. Сада, након његовог скидања, извесно је да ће обим радова бити већи, што би могло да продужи и првобитно планирани рок од деведесет дана за санацију.

Највероватније ће, како наводи Јовић, на крају бити пресвучена целокупна површина моста новим слојем бетона: "Настојаћемо максимално да мост завршимо у предвиђеном року или евентуално уз незнатно закашњење."

За то време, саобраћај ка Косову и Метохији поново се усмерава на алтернативни макадамски пут,  преко три села Пепељевца, Крчмара и Грабовнице, који су мештани, због несносне прашине, у два наврата блокирали.

"Све је више прашине", каже Драган Видосављевић из Крчмара. "Речено је да ће почети са постављањем гребаног асфалта, оног кога скидају с путева. Ако то поставе, за нас ће то бити још горе од ове прашине."

 У општини Куршумлија кажу да се проблем не може решити у локалним оквирима и да га је немогуће решити без помоћи републичких органа.

"Ми смо упутили захтев министарству инфраструктуре и Јавном предузећу Путеви Србије да се тај део пута у дужини од два километра асфалтира, зато што је то једино трајно решење", рекао је Дејан Милошевић, заменик председника општине Куршумлија. "Међутим, они су нашли неко прелазно решење, да гребаним асфалтом насипају тај пут, што мислим да није добро."

У ЈП "Путеви Србије" у чијој надлежности су магистрални путни правци, нисмо добили потврду да ли се и када планира насипање заобилазнице којом, према тврдњи мештана, дневно прође скоро хиљаду возила и којом ће, како ствари стоје, пролазити још месецима.

Током три године спровођења заједничког пројекта Еуробанке ЕФГ и Фондације "Ана и Владе Дивац", више од 8.000 малишана из читаве Србије добило је веће могућности за игру током боравка у вртићу.

Београдски вртић "Сунчица", нишки "Палчић", "Веверица" у Панчеву, "Лептирић" у Новој Пазови, "Милка Диманић" у Власотинцу, "Радост" у Чачку, "Бамби" у Бору, дневни боравак за децу са инвалидитетом "Сунце" у Прокупљу, фискултурна сала одељења Основне школе Љубивоје Бајић Медвеђа у месту Рујишник, постали су омиљена игралишта малишанима у тим градовима.

Јединствена хуманитарна картица "Велико срце" пружа могућност грађанима да подрже обнову дечјих игралишта у државним обдаништима широм Србије.

Обновљена игралишта опремљена су справама за игру као и другом опремом коју могу да користе и деца из осетљивих група, чиме се подстиче социјална инклузија и пружа додатна подршка за равноправно и срећно одрастање.

Ужички фестивал је прилика да се друже, али и прошире знање о тамбури и техникама као и да чују и засвирају понешто ново и другачије.

Јоже Бела из  ТО "Лотмершки тамбураши" из Словеније каже да је мало теже свирати на четири жице, јер рука мора више да ради:

"У Словенији има мало тамбурашких скупина и све свирају фаркаш, то је најстарији начин из 1.900 неке године."

Марко Бугарин  из ТО "Батини бећари" из Румуније каже да су на њиховом репертоару српске песме из разних крајева, из Баната и из других крајева Румуније.

"Ми важимо за град у коме  тамбура има корене, осим великог оркестра имамо и дечји тако да наследника увек има и тамбура ће се сигурно очувати", каже Мира Темуловић  из ТО "Буњевачка писма" у Суботици.

Тамбураши су и овог пута добро загрејали дланове ужичке публике, али су - у конкуренцији фудбала, тениса и музеја - на главно фестивалско вече дошли, ипак, само највећи заљубљеници тамбуре.

Директор МИН Локомотиве Славко Раичевић каже да овај посао има велики значај за то предузеће: "Моћи ћемо на један миран начин, не само да радимо, него и да обезбедимо посао за наредну годину."

Железнице Србије су, због доста неисправних локомотива, имале великих проблема, посебно у робном саобраћају. Радници Локомитиве, у којој је, пре две и по године, раскинута приватизација, кажу да ће овај посао омогућити редовне зараде до краја године. Просечна плата радника је 23.000 динара.

Томислав Јанковић, радник МИН Локомотиве каже да му овај посао много значи, јер му обезбеђује егзистенцију, а његов колега Ненад Крстић, додаје да су плате испод републичког просека, али да постоји континуитет у исплати и да су редовне.

Нишка фирма је посао добила на тендеру на коме су учествовале две фирме из Хрватске и једна из Румуније. Директор МИН Локомотиве каже да је пресудило њихово искуство на тендерима и осећај да се нађе оптимална и адекватна цена, примерена овом послу.

Нишки машинци први пут раде и ремонт локомитиве за Шарганску осмицу. Уколико наставе сарадњу са великим партнерима попут Железница Србије, Термоелектране Обреновац и РТБ Бор, како кажу, овај посао ће имати перспективу.

Награда која носи име славног српског приповедача додељена је у шабачком Културном центру двадесети пут.

Саша Стојановић је до сада објавио три романа, пише и драме и монодраме, а приповетка је, како каже, за њега увек била посебан изазов:

"Награда је, пре свега, велики комплимент зато што се ради о родоначелнику модерне психолошке приповетке. Посебно ми је драго што сам награду освојио причом Крај револуције, у којој сам пробао да кроз неколико ликова из те револуције направим и профил сличан ономе који би у данашње време имао Лаза Лазаревић."

Награђени аутори у својим приповеткама, како кажу чаланови жирија, говоре о несавршеном свету са аутентичним алузијама.

Примајући признање, Миленко Пајић, награђен је за приповетку "15:25 повратак", рекао је да је задовољан што је добио награду јер Лазу Лазаревића сматра учитељем, претечом и мајстором приповедања:

"Према томе, ми као његови наследници имамо шта да научимо, а имамо шта и да кажемо."

Директор Шабачког културног центра Милош Тојић каже да је циљ књижевне награде за савремену необјављену српску приповетку "Лаза К. Лазаревић" да се настави традиција и очува та помало запостављена форма.

Шабачки Културни центар сваке пете године објављује награђене приповетке.

"Стање је редовно", тврди директор Дечјег одмаралишта Дивљана Деспот Деспотовић. "Тамо је тренутно сто педесеторо деце из две нишке школе, и до сада је враћено само петоро деце по препоруци лекара. Сва деца остаће до сутра, како је било и планирано."

Ипак, како РТС незванично сазнаје, мањи број деце у последње две групе које су боравиле у Дивљани имао је стомачне тегобе, повраћање и дијареју.

То су у телефонском разговору, али не и пред камерама, потврдили директори појединих школа, уз напомену да није било "ништа алармантно".

Живомир Јовановић, начелник Школске управе Нишавског округа, којој и припада одмаралиште у Дивљани, каже да Школска управа нема никакву ингеренцију, осим да информације проследи Министарству:

"Сва надлежност је у рукама директора школа који морају да се придржавају правилника о организацији школе у природи."

У Дивљани кажу да већ данима користе флаширану воду. Дивљана се водом снабдева из нишког водовода где је, како тврде одговорни, вода потпуно исправна за пиће.

Одличне представе, из вечери у вече, препуна сала Народног позоришта, дивна публика, аплаузи лице је тринаест професионалних позоришта Централне Србије.

Редитељка Јелена Богавац каже да је налачје сваког фестивала и сваке куће, која се бави позоришном продукцијом, низак економски стандард на који смо спали:

"Последњих петнаестак година, колико сам у позоришту, чини ми се да никада није била толико тешка ситуација."

Спасоје М. Живановић, позоришни критичар каже да се и са малим средствима, већ дуги низ година, праве врло репрезентативне представе, које, како каже, не мали број пута, излазе из оквира Србије.

Тијана Караичић, глумица из Ужица, сматра да је данас најтеже младим људима који завршавају академију: "Тешко је добити посао, ја још увек радим као хонорарац и играм још једну представу у суботичком позоришту."

И редитељи и глумци кажу да театар мора имати значајнију улогу у српском друштву. Редитељ Небојша Брадић каже да позориште, уз образовање, има важну улогу у друштвеном систему.

"Мислим да је ту у ствари, један велики проблем, који би се решио када би држава и Министарство културе направили прави план", рекла је председница Заједнице професионалних позоришта Србије, Биљана Вујовић.

Продукција српских позоришта много је, како кажу, боља од њихове незавидне финансијске ситуације.

Након улагања италијанских инвеститора и отварања предузећа "Сербиа манифатуре" Верица Лукић поново израђује обућу:

"Радила сам и у првом погону, а након затварања фабрике неколико година сам радила разне послове код приватника. Данас сам поново на свом старом радном месту. Добро ми је, услови су још бољи, него у старој фабрици и сигуринија сам у будућност."

Новоотворена фабрика обуће у градићу на Тиси тренутно запошљава 153 радника. Производе се горњи делови обуће која се касније комплетира у сличном погону у Румунији и, за сада, раде у једној смени.

"Мени је добро и свакако је боље то што млади људи, али и ми старији, имамо неку сигурност у ово тешко време", каже Зорица Атанацковић која је недавно из Панчева дошла у Нови Бечеј. Снежани Иличић је ово прво запослење после годину и по дана и задовољна је приликом која јој се указала.

У отварање фабрике обуће у Новом Бечеју уложено је милион евра. Опремање је трајало неколико месеци, јер од старог погона су остали само празни зидови, а како се планира "Сербиа манифатуре" запослиће још 150 радника.

Инвеститор ће уложити још милион евра у ову фабрику, а, како кажу, планира се отварање још једног погона у Новом Бечеју где би се, осим услужних полупроизвода, заокружила производња - од сировина до готових ципела и чизама.

У Новом Бечеју има још неколико погона који по принципу браунфилд инвестиција чекају свој опоравак.

По подацима Регионалне привредне коморе Зрењанин у Средњем Банату је око 30 колектива у стечају и постоји интересовање инвеститора за зрењанинску скробару, индустрију пива или тепиха, чиме би се запослио бар део од двадесет хиљада незапослених у том делу Србије.

Томислав Алексић из села Бресничић каже да сва села која су поред пруге користе воз. Мештани села Вољчинце кажу да им је сада много погодније да дођу на пијацу да продају поврће и воће.

"Ја сам пензионерка, имам повластицу и не кошта ме много вожња возом. Аутобуска карта у једном правцу до Ниша кошта 300 динара, а ја морам да идем редовно на контролу код лекара у Ниш", каже Милијана Стевановић из Прокупља.

У Синдикату радника железнице, који већ скоро годину дана захтева увођење чешћих полазака, кажу да ће овим успети да нормализују железнички саобраћај у Топлици.

Жарко Паповић, отправник возова ЖС Прокупље каже да су увели преподневне поласке:

"Јутарњи воз стиже у Прокупље у 8 часова и 49 минута што се и раније показало да је био веома ефикасан, да је било доста путника и да смо имали приходе."

У Прокупље и из Прокупља некада се путовало најчешће возом. Први воз стигао је у Прокупље 27. децембра 1925. године из Ниша. Готово пет година касније, 6. јуна 1930. године из Прокупља је кренуо први воз за Куршумлију.

Пругом кроз Топлицу, данас возе локомотиве из педесет и неке. Грађани очекују да уз нове поласке стигну и нови возови.

Почеци словенске писмености нераскидиво су повезани са радом браће Ћирила и Методија из околине Солуна, у деветом веку.

Језик Словена научили су од македонских Словена из околине Солуна, а мисионарски рад започели су у Моравској 863. године. Стиче се утисак да је њихов рад неправедно запостављен у нас, а да нам памћење досеже углавном до Вука Караџића.

Ћирило и Методије су, на молбу моравског кнеза Растислава, започели свој мисионарски рад, служили црквену службу и проповедали хришћанство на словенском језику.

За потребе тог рада  створили су и писмо.  "Света браћа су препознала то и дипломатски су ту лепоту украсили и учинили доступном свима", каже јереј Ратко Голубић, архијерејски намесник румски.

Рад Ћирила и Методија изазвао је отпор латинских културних и верских личности, који су сматрали да кришћанство треба проповедати само на латинском, грчком или хебрејском.

"Дани словенске писмености " у Руми треба да повежу нити словенских народа, које су испрекидане у историјским приликама и неприликама и да укажу на допринос словенске културе светској баштини.

"Од Достојевског, Толстоја, Меше Селимовића, Његоша, Иве Андрића, сви они красе баштину укупног човечанства, не само европског", рекао је Жељко Стојановић, директор Градске библиотеке "Атанасије Стојковић" у Руми.

Словенска писменост се из Бугарске, са прихватањем хришћанске вере, ширила даље међу припадницима словенске групе народа. И данас је тако, рекао је Њ.е. Ангел Димитров, амбасадор Бугарске у Србији, који је  отворио манифестацију у Руми. Он је нагласио да је савремена Европа богата културним различитостима и да је бугарска ћирилица такође део те Европе.

У време бројних економских и политичких прилика или неприлика, језик је оно што народ чини живим, а чистота језика каква је словенска, одражава се у чистоти народа - чуло се на "Данима словенске писмености" у Руми.

Они су грађанима Лознице делили едукативни материјал, кондоме, прикупљане су поруке подршке за особе које живе са ХИВ-ом, а постављена је црвена трака и тачно у 20 часова запаљене су свеће и одржан минут ћутања за све преминуле од сиде.

Инфекције ХИВ-ом и сида били су и тема изложбе постера. Током ове недеље биће приказан и филм „Транзит" у лозничком Центру за младе.

Вода се брзо повукла, али Кутинска река у највећем делу нема регулисан ток, што је још један од разлога за њено изливање. У општини Гаџин Хан урађен је елаборат за регулацију дела тока, која би коштала око пет и по милиона динара, али то, кажу, није у њиховој надлежности.

Председник општине Гаџин Хан Саша Ђорђевић каже да се ради о релативно малим средствима које треба издвојити за регулисање тока Кутинске реке:

"Дешава да се река излије сваке друге године, па плаћамо надокнаду штете људима на шта се утроше много већа средства него да се регулише водоток."

За поплаву је, како кажу, делимично "крив" и мост у нишком насељу Никола Тесла, неколико километара низводно од Гаџиног Хана, који је због поплава рушен већ неколико пута.

"Мост онемогућава нормално отицање већине воде, ствара загушења, и при сваком наиласку већих вода, без потребе се подиже ниво воде узводно и долази до изливања", објашњава Стеван Стојановић, шеф радне јединице "Јужна Морава" ЈВП "Србија воде".

Иако није у оперативном плану Србија вода за одбрану од поплава, Кутинска река, ипак је у надлежности тог водопривреног предузећа, али новца за регулацију њеног тока, како кажу, нема, јер не спада у приоритете.

Иако се разликују по техничким карактеристикама и годинама производње, показало се да имају заједничку слабу тачку. Ни један ни други не раде због квара на рендгенској цеви.

Први скенер који је Радиолошка служба крушевачког Здравственог центра набавила престао је да ради крајем претпрошле године, после скоро 50.000 прегледа.

Дужа чекања пацијената на преглед тада су избегнута радом у две смене на другом апарату.

До 9. маја, када је због квара на рендгенске цеви престао да радом и новији скенер, на њему је прегледано око 13.000 пацијената из Расинског округа.

"Та катодна цев је нешто попут сијалице и никада не знате колико ће дуго да траје", објашњава др Гордана Перчевић, начелница Радиолошке службе Здравственог центра Крушевац. "Оквирни век трајања је две и по године, с тим што се то заиста никада не зна. На првом скенеру десило се да је прва цев страдала након шест месеци, а да је друга радила пет година. На другом скенеру њен век трајања био је, баш као што је и очекивано, две и по године."

Цев кошта 88.000 евра, каже Живорад Трифуновић, помоћник директора за правне полове ЗЦ Крушевац. "То је висока сума, па смо били принуђени да се обратимо за помоћ Министарству здравља. У сталном смо контакту са помоћником министра, др Дубравком Шарановић и имамо њихово обећање да ће овај проблем бити решен у најскорије време."

Солидарност здравствених центара

Додатни проблем представља то што скенер не ради ни у Здравственом центру у Краљеву и Нишу, па је помоћ затражена од колега у Ћуприји.

Према речима Гордане Перчевић, болнички пацијенти су привремено збринути захваљујући договору са Здравственим центром у Ћуприји:

"Један пацијент дневно из наше болнице биће прегледан на њиховом скенеру до тренутка оправке нашег."

Иако распоред слања пацијената у ћупријски центар по одељењима постоји, он није стриктан и прилагођаваће се дневним потребама и степену хитности.

Да је солидарност међу здравственим центрима у оваквим ситуацијама и нужна и велика, сведочи и податак да су пацијенти пре две године због мањег квара на крушевачком скенеру снимања на преглед одлазили у Краљево, да би већ наредне, безмало целе 2011. Краљевчани исту помоћ тражили и добили од колега из Крушевца.

Пацијентима који нису хитни случајеви, а не успеју да добију оверени упут од Републичког фонда здравственог осигурања за снимање у неком од центара у којима скенери раде, преостаје да чекају или потраже помоћ у приватној пракси у којој се снимање наплаћује од 5.000 до 9.000 динара.

Крушевљани немају ни ту могућност, јер је и једини скенер који је постојао ван Здравственог центра већ месец дана у квару.

"Дођу гости, направе већи рачун, потпишу вирман и више се не појављују", каже Иштван Патаки. "Они се правдају да су у блокади или их више нема. Када видим колико коштају адвокатске услуге и судске таксе, онда је јефтиније дићи руке и заборавити те рачуне."

Са истим проблемом суочава се и петнаестак угоститељских објеката у Кикинди где се, поред пића, служи и храна.

Угоститељи припреме, послуже и - плате

Предраг Ружић из мотела "Ловац", такође каже да је проблем вирманска наплата, јер се, како каже, неки рачуни не наплате по годину или две, а некад се и сторнирају: "Ми морамо на време да платимо ПДВ, доспеле обавезе, радну снагу и остало."

Има случајева да се, под разним исприкама, избегава чак и плаћање прославе поводом крштења детета у ресторану, а дешава се и да ново руководство у фирми не признаје кафанске рачуне, "репрезентацију" претходника, а нису ретки, како кажу, ни они који једноставно, након гошћења, побегну.

Полицијски инспектор Полицијске управе у Кикинди, Зоран Сивачки, објашњава да, уколико полицијска патрола констатује да је неплаћени рачун испод 15.000 динара онда се угоститељски радник упућује да своје право оствари путем приватне тужбе, а ако је рачун изнад поменуте суме онда се, како каже, подноси одговарајућа кривична пријава.

Кад се све сабере и одузме испада да се угоститељски занат више и не исплати. Запослити неког да стражари крај врата и другога да утерује дугове, још би био један у низу намета угоститељима, поред свих оних који су им већ законски наметнути.

Остаје им, како кажу, само да се надају повратку срећних времена, породичних ручкова и разних других светковина које су се славиле у ресторанима.

Васа Тодорић каже да су овце веома захвалне и када је исхрана у питању: "Веома су рентабилне, јер све што крупна стока не жели да једе може да послужи за исхрану оваца. Важно је само да има неко ко може током пролећа и лета да их чува и води на испашу."

Могућност испаше само је још један додатни мотив за Тодориће да од овчарства не одустану. Овце се свакодневно воде на испашу што смањује трошкове исхране.

Поред Павловаца пашњак је, каже Радослав Тодорић, веома квалитетан: "Вода је у близини тако да скоро цео дан овце могу да буду на испаши. То је веома добро посебно што се и два пута годишње јагње."

На педесет хектара квалитетних пашњака, свакодневно се напасају и говеда и козе. Задовољни су Павловчани, посебно Тодорићи, који кажу да је после неколико година почела и тражња вуне, што поред продаје јагњади и оваца може знатно да побољша зараду.

Штета је једино, како кажу, што нема тржишта за овчије млеко и сир, који су некад били основ зараде овчарске производње.

Када су 6. фебруара 1993. године стигли на свет била је то најлепша новинарска вест. После вишедеценијске паузе, у шабачком породилишту рођене тројке. Мирјана и Зоран Тошић потомцима су се надали 13 година. Очекивали су близанце, а изненадио их је још један дечак - Ненад.

Након 19 година задовољни и сложни Тошића кажу да је за них једина непознаница мир и тишина у кући.

"Увек је била гужва, као што видите троје нас је, увек нам је било занимљиво, једини проблем је био гужва у купатилу и чекање Деда мраза", рекао је Ненад Тошић.

Заједно делећи Деда Мраза делили су и школске клупе. Заједно су и као матуранти шабачке гимназије први пут отишли на гласачко место.

Зорана, Боривоје и Ненад једине су пунолетне шабачке тројке. Иако су како кажу три сасвим различите особе, прву изборну одлуку донели су на парламентаран породичан начин.

"Као и сваку другу одлуку која је нама била битна, сели смо причали, саветовали једни друге и донели одлуку", рекла је Зорана Тошић.

"Сад после гласања, стварно се осећам као старији, зрелији и коначно сам крочио у тај свет одраслих", рекао је Боривоје Тошић.

Грађанско право је остварено додаје трио Тошића, очекујући да им се након изборног дана остваре и планови за будућност.

"Недељом никада не учимо, то нам је дан за одмор, а од сутра пуном паром матурски и припрема за факултет", рекао је Ненад Тошић.

За потврду одличног успеха преостало им још шест гимназијских дана а до следећих избора надају се да ће као студенти са буџета бити и пред дипломама факултета безбедности, правника и професора математике.

Највише Нишлија посетило је Синагогу, галеријски простор Народног музеја, где је уз изложбу о Стевану Сремцу и пригодан програм оживљен стари Ниш, затим Народну библиотеку где су изложене старе фотографије и све локације у простору нишке тврђаве - Галерију 77, изложбени простор у тврђави, Историјски архив и сликарска атељеа.

На многим местима у граду одржани су концерти и перформанси јер се, коначно, и време пролепшало. Пола сата пре поноћи испред Народног позоришта одржан је сценски спектакл "Шекспирова ноћ - креативна ноћ".

И мањи простори били су добро посећени - Фешн корнер, у клубу Фидбек изложба ретких старих плоча и друге галерије које су своје редовне програме обогатиле концертима.

У Логору на Црвеном крсту, у сарадњи са Центром за цивилне ресурсе, отворена је изложба антиратних фотографија. Историјски архив приредио је изложбу Стара нишка штампа 1886-1941. и видео-презентација "Цар Константин - име које спаја".

За осам сати, изложбе и програме у Нишу обишло је 30.000 грађана.

Село Тржац је најистуренија је дестинација на винским путевима Александровачке жупе, али су његови житељи уложили највише напора да привуку госте. И поред тога што су прилазни путеви лоши  Милораду Минићу, власнику једне од првих малих винарија, гостију не мањка, посебно викендом и празницима.

Такав вид одмора, једнодневна или дводневна рекреација, будући да постоји и преноћиште, изузетан је и другачији, сматра  Гордана Николић из Ниша.

У домаћинству Минић  све је у знаку вина и традиције овог краја. Посебно је и то што је сваки детаљ у окућници, винској кући и сали за ручавање Милорад , са уживањем,  годинама сам уређивао. У међувремену, у посао се укључила цела породица.

Миодраг Станковић из Ниша каже да највећи део људи у Србији није свестан шта, заправо, имамо.

"Ово је богатство и ово треба неговати и поштовати", сматра Небојша Јовић из Владичиног Хана. "Први пут сам овде на дуже. Пролазио сам, али се нисам задржавао и дружио са пријатељима у Жупи."

За сада, овде може да се угости  седамдесет посетилаца. Поред дневног боравка, омогућен је одмор и ноћење у винској буради. Основни проблем је недовољно места. По мишљењу винара, то је велика шанса за посао њиховим комшијама.

"Уз мало улагања и помоћ државе, људи који су напустили села могли би да се врате кући, да не буду на терету ни деци ни држави", наглашава Милорад Минић. "Себи би на тај начин омогућили леп живот од туризма."

Вински туризам је најлакши и најбољи начин за  промоцију жупских производа и најбоља препорука будућим гостима којих је у александровачком крају тренутно више из иностранства него из Србије.

Пријепољски музеј је први у региону који је добио то признање, а у конкуренцији за награде било је 46 музеја из свих делова Европе.

За европски музеј године проглашен је Мадинат ал Захра, музеј из Кордобе у Шпанији.

Ужички посланици у Скупштини Краљевине Србије били су и иницијатори градње, објашњава аутор изложбе Богић Красић, музејски саветник. Пруга је повезала Ужице са другим развијеним крајевима Србије.

И ма како из ове перспективе изгледао спор и неудобан, "Ћира" је стизао тачно по реду вожње, па су Ужичани и сатове по њему навијали.

Миодраг Глушчевић се сећа како је у ужичку гимназију путовао из Пожеге:

"Воз из Београда долазио је сваки дан у Пожегу у 6 сати и 1 минут, а у Ужице у 14 минута до 7. Пошто су часови почињали у пола 8 било је времена и за лепињу."

Долазак ћире потиснуо је кириџије и означио крај паланке у којој су, кажу хорничари, "мачке спавале на сред улице" и Ужице убрзо увео у привредне центре.

Од како је, како пише тадашња штампа, "Ужице везао за Јевропу", ћира је пола века тутњао преко брда и долина, а онда сасвим утихнуо - све до обнове Шарганске осмице.

Да је ћира и столеће после у моди говори и то што је Шарганском осмицом за један дан, уочи Ноћи музеја, путовало више од хиљаду људи.

Народни музеј у Зрењанину за Ноћ музеја припремао се два месеца.

"Отворили смо врата у 18 часова и већ је велики број посетилаца жељно ишчекивао да види шта смо овог пута припремили да прикажемо јавности, што се иначе ретко види", рекла је Сања Врзић из зрењанинског Народног музеја. "Ове године могли су то да виде на дванаест локација у граду."

Најмлађима је најзанимљивија била поставка "Тесла из другог угла". Представљени су неки од изума великог научника: неонска цев која у руци гори у близини трансформатора и чувено ротирајуће метално јаје.

Археолошка радионица у којој се праве отисци и реплике са налазишта или накит из неолита и ове године је привлачио пажњу младих, па чак и предшколаца.

Једна од атракција у зрењанинској Ноћи музеја, у предизборној вечери, била је дрвена гласачка кутија из 1946. године, када се гласало за краља или за Тита. Ту су и изборне гумене куглице са жигом тадашње ФНРЈ.

"Југославија је тада, после Другог светског рата, имала око петнаест милиона грађана", каже кустос Народног музеја Видак Вуковић. "На изборе је изашло, како кажу подаци, 87% грађана с правом гласа, а више од 90 одсто определило се за листу Народни фронт, чији је носилац био Јосип Броз Тито."

За Ноћ музеја, изложбе су приредили и Савремена галерија, Архив и млади уметници - поставкама у објекту познатом као Пинова вила који, од пре неколико година, носи и неславно име Музеј деструкције.

Шарен и занимљив програм овогодишње манифестације, употпунили су и дечји маскенбал, трибине о модерној уметности, концерти и позоришне представе.

Подстицање привредника и домаћинстава да више пажње посвете уређењу животног и радног окружења, један је од циљева акције у коју је, од ове године, уврштена и нова категорија - најуређенији излог.

За најлепши излог до сада се пријавило тринаест радњи из ужег центра града. Лознички излози сваког дана мењају изглед, чиме се привлачи већи број оних који ће ући у радњу и видети шта се све у њој нуди.

Према оцени комисије излози су лепи, али има и оних у којима се, од мноштва ствари, не може наћи упечатљив детаљ. Без обзира на који начин је уређен излог увек се, како кажу, може још нешто додати или одузети и осмислити јединствен изглед.

Све до октобра, до када траје акција у Лознци и суседним местима где има пријављених, оцењиваће се најлепше двориште, тераса, балкон, најуређеније окружење стамбене зграде, окућнице, ниво квалитета услуга које угоститељи пружају гостима, а бираће се и најуређенији ентеријер, најбољи кувари и конобари.

„Док сам јео бели лебац" назив је изложбе фотографија кикиндских млинова, дамфила и суваче, али и сликовита прича о производњи хлеба и пољопривредним машинама из прошлости.

Једна од музејских сала окићена је платненим, везеним дозидницама, „куварицама".  Ту су изложени и стари кувари из музејских и приватних збирки.

Под интригантним називом „Зарђала кашика" крије се изложба старог посуђа, сервиса за ручавање, есцајга и малих кућних апарата који су коришћени за припрему  хране.

Најчувенијем мокринском бренду - мокринском сиру - посвећена је  поставка „Сировита варош".  Фотограф и репортер Аладин Бакхит представио је серију фотографија о диснотору са називом „Кожурица".

Најбољи светски кувари, занимљива и егзотична јела из целог света, постављени су у ходнику музеја , под називом „Топ 10".

Нису заборављени ни најмлађи. За њих су, под радним називом „Фудић" организоване уметничке радионице прављења колажа од амбалаже за храну и уметничких слика шаблонима од кромпира, направљени су и сендвичи и организован квиз познавања хране коју једу.

У дворишту музеја, посетиоци по популарним ценама могу да  пробају  локалне специјалитете прављене на лицу места, као што су гулаш и фиш-паприкаш,   гибанице и штрудле.

За Ноћ музеја у Кикинди деца до седам година не плаћају улазницу,  за оне до 25 година улаз кошта 50, а за све остале 100 динара.

Интензитет у епицентру процењен је 3 до 4 степена Меркалијеве скале.

Земљотреси оваквог интензитета не изазивају оштећења на објектима.

Ни киша која је падала, ни километар-два колико су поједини пешачили до школе нису представљали проблем горштацима из Ђулекаре да дођу на здравствени преглед.

Вест да је у село стигао војни медицински тим и да су у учионици направили праву малу амбуланту обрадовала је мештане. Стрпљиво су чекали у реду и Срби и Албанци.

"Ово нам много значи. Кад би било и чешће, било би добро", каже Станимирка Ђокић.

Мештанима није једноставно да оду лекару, јер је најближа амбуланта удаљена двадесет километара.

За мајора др Зорана Лазарова и медицинског техничара било је доста посла. Мерили су крвни притисак, проверавали шећер у крви, ЕКГ, кардиолошки преглед. Неке мештане су упутили на даља испитивања.

"То су углавном људи са хроничним обољењима који већ имају одређене терапије и лекове", каже мајор Зоран Лазаров.

"Војни лекар на селу" је акција коју од почетка године други пут успешно организују припадници 3. бригаде Копнене војске.

Према речима поручника Предрага Милићевића, референта за односе с јавношћу, војномедиицнски тим обилази углавном општине и села у брдско-планинском подручју, са старим домаћинствима и која су удаљена од здравствених установа.

У четрнаест села Копнене зоне безбедности у општини Медвеђа живи 2.700 људи, а осамдесет одсто су старачка домаћинства.

Ни после четири године, на брду Виник изнад Ниша, уочи јубилеја 1.700 година хришћанства, нема крста високог 82 метра, а археолошко налазиште Медијана 2013. годину највероватније неће дочекати под кровом.

Први пут после осамдесет година археолози су потуно истражили Коснтантинову вилу на Медијани. Посао је завршен још прошле године, обезбеђен је и новац, али се због измене пројеката и преплитања надлежности различитих институција културе над Медијаном, касни са конезрвацијом зидова виле и уређењем археолошког парка.

У граду се уређују главне саобраћајнице, спремају изложбе, праве сувенири и завршава Црква цара Константина.

За оне који су најавили долазак у Константинов родни град идуће године, недавно је покренут посебан градски сајт са планом прославе јубилеја, који ће Нишу дати шансу, која се, како тврде Нишлије, ипак не сме пропустити.

Од тада ћелије нису диране, све је остало аутентично као у аустроугарско доба, једино што није сачуван намештај.

У почетку су ту довођени ситни криминалци, скитнице, пијанице, лопови, а касније и тежи преступници, објашњава Срђан Божовић, кустос Народног музеја. Ту су боравили током истражног поступка,  а касније су премештани на друго место.

У доба Краљевине Југославије, у притвору је било све више политичких заробљеника, а за време Другог светског рата немачке окупационе власти ту су затварале Јевреје, које су одатле одвозили у концентрационе логоре у Панчеву и Београду.

После рата, нове власти су притвору магистрата затварале народне непријатеље, локалне Немце.

"Мој ујак је био овде затворен. У једној немачкој рацији 1941. године био је ухапшен као комуниста. Провео је ту 2-3 недеље, а онда су га депортовали у концентрациони логор у Норвешку", прича Драган Бланушић. "Желео сам да видим просторије у којима је провео део заточеништва."

Посебно су занимљиви натписи по зидовима који на свој начин, у сажетим, кратким порукама причају историју Панчева: сазнајемо ко је владао, а ко је био непријатељ власти.

У архивима није остало забележено колико је људи прошло кроз градски притвор, нити да је нека угледна личност из града тамо боравила. Али, остала су урезана имена обичних људи, који су једино на тај начин могли да оставе порку породици и потомцима.

На корак од предстојећег уписа у средње школе, већина осмака, попут Душанке Савић, ученице Прве основне школе "Краљ Петар Други" из Ужица, већ је одлучила куда ће даље.

На Сајам образовања дошла је да уради тест професионалне оријентације и још мало размисли о томе:

"Моја жеља је била да упишем математичку гимназију, али после овог тестирања испоставило се да ми највише одговарају грађевински и електротехнички смерови, тако да ћу то имати у виду током уписа."

Служба за запошљавање сугерише ученицима и која су занимања дефицитарна у овом крају.

Према речима Биљане Терзић из ужичке филијале Националне службе запошљавања, веома су тражена грађевинска занимања, као што су зидари, тесари, армирачи, молери, ливци и заваривачи.

Ипак, највећа је гужва била око штандова Гимназије, Медицинске и Економске школе, а најмање код школа у чијој су понуди занимања тражена на тржишту рада.

"Сходно томе, отворили смо нова занимања, то је архитектонски техничар и монтер суве градње, али нажалост, за трећи степен нема довољно интересовања", каже Весна Ристић из ужичке Техничке школе "Радоје Љубичић".

Драган Туцаковић, из Техничке школе "Радоје Марић", сматра да је то због начина уписа: "Деца имају могућност да уписују четврти степен и они се за то одлучују, иако реално, када би учили трећи степен, имали би запослење."

Просветни радници се, ипак, надају, с обзиром на велико интересовање основаца за Сајам, да ће на њихову коначну одлуку о избору средње школе утицати и информације са тржишта рада.

Ксенија и Симона Опанковић кажу да су, до сада, освојиле много медаља и да им је било тешко да истрче, док  Марко Живановић каже да је срећан што је успео да истрчи крос.

Двадесет и четврте трке изазов су за ученике свих разреда. Спортски дух овде је увек подржан ватреном публиком од другара до професора и фамилије, традиционално и за освајаче медаља,  али и све који су истрчали крос.

За спортску манифестацију, која се не пропушта, побринуо се Спортски савез Шапца.

Дејан Поповић, секретар Спортског савеза Шапца каже да је суштина кроса популаризација спорта, усмеравање деце да се баве спортом због, како каже, потребе њихове моторичке активности.

Милисав Станојчић, селектор јуниорске атлетске репрезентације Србије каже да је познато је да је атлетика базични спорт, а да је ова слика на хиподрому показатељ да Шабац има једну велику базу.

У граду који има преко130 регистрованих клубова масовност се, како кажу, и  очекује. Од 7.000 регистрованих спортиста готово сваки је у школским данима за протекле 22 године, крос истрчао пет пута.

Традиционални крос РТС-а одржан у Поморављу, Лозници, Лесковцу

Крос РТС-а одржан је и у Лесковцу. Захваљујући доброј организацији Школске управе Лесковац, Спортских савеза, актива професора физичког васпитања и, поред лошег времена и тешке стазе натопљене водом, свих 26 трка протекло је у најбољем реду.

Крос РТС-а одржан је и на сеоском подручју на читавој територији Лесковца, а најбољи учесници представљаће свој град на завршној трци у септембру ове године.

Пчелар Бранислав Симић затекао је 6. маја око милион ипо угинулих пчела и одмах посумњао да је у питању намерно тровање, с обзиром на то да су све пчеле угинуле у кошницама.

Симићу су отровани пчелињи ројеви у 62 кошнице, а штета се проценуује на 11.000 евра.

Поред половних плоча, изложене су и најновија издања на винилу, која су све чешћа у свету, а и код нас. Власници радње кажу да топлину звука коју доноси винил, компакт диск не може да пружи.

"Знам многе аудиофиле који мисле да је диск и даље ОК. Међутим, за мене је плоча носач са најприроднијим звуком", каже Момчило Цветковић, сувласник продавнице плоча. "Сматрам да не постоји бољи носач звука."

Један од најпознатијих нишких ди-џејева Дејан Гавриловић подсећа да је у свету продаја плоча порасла за скоро 40% и да се то одражава и код нас.

Разлог је, Гавриловић, што су се љубитељи музике заситили дигиталног звука:

"На 8 од 10 наступа које имам, људи ме зову да пуштам музику са плоча. До пре 2-3 године било другачије, али сада траже да пуштам одређену музику баш са плоча."

Певач групе Византија Милош Аранђеловић има више од хиљаду и по албума. Плоче сакупља више од двадесет година, а каже да је схватио да је колекционар када је исту плочу купио два пута. За разлику од дискова плоче, како каже, захтевају посвећеност музици:

"Клинци сад немају стрпљења да чују цео албум, јер диск траје по 70 и нешто минута. Пре је на плочи било 40 минута, 10 хитова и знаш на чему, а сада имаш 70 минута музике и један хит и то је тако на већини дискова."

Дигитална музика је током деведесетих година минулог века победила аналогну. Међутим, це-де плејери никада нису постали статусни симбол. Грамофон и нова плоча и данас су добар повод за дружење и уживање у музици.

Ноћи музеја придружује се и нишко Народно позориште, перформанс "Креативна ноћ - Шекспирова моћ". Реч је о стваралачком процесу, сумњама, сујети и надама, каже директорка Народног позоришта Биљана Вујовић, а онда се прелази на причу о Ромеу и Јулији.

Од блага Историјског архива биће изложено шездесетак примерака старе сачуване нишке штампе, а припремљена је и видео-презентација Цар Константин.

Директор Историјског архива у Нишу Иванка Станчевски каже да је занимљиво да се на једном месту виде институције, организације и удржења која носе име Цар Константин.

Првомајска улица, у којој се налазе Музичка и Уметничка школа, биће у Ноћи музеја затворена за саобраћај. Биће то уметничка улица у којој ће радити сликари, дизајнери, графичари и музичари.

Владимир Милошевић, професор Уметничке школе у Нишу, каже да ће програм бити амбициозан, широк, са доста уметничких радионица, као и да ће музички део, у 21 час, отворити Џез бука бенд Музичке школе.

Очекује се да ће бесплатне изложбе, представе, концерте, радионице, у Ноћи музеја у Нишу видети најмање 30.000 посетилаца.

Жељко Рајковић из села Клек код Зрењанина вози трактор већ десет година. Сем што је скоро свакодневно на њиви, мора да вози и путем Зрењанин - румунска граница, јер се предузеће у коме ради, налази непосредно уз ту магистралу.

Он каже да трактористи, иако спорији на путу, морају бити пажљивији од возача путничких аутомобила.

"Мислим да је нама, возачима трактора теже у саобраћају, него возачима путничких аутомобила. Остали возачи лоше процењују брзину трактора, мисле да је спор, па неозбиљно претичу. Када укључим показивач правца, морам додатно да погледам у ретровизор да бих се уверио да нико не иде, без обзира што имам право првенства", каже Рајковић.

Возачи са друге стране сматрају да је безбедност на друмовима већа, од како трактори имају ротациона светла.

Техничку исправност трактора возачи би требало да проверавају самоиницијативно. Да би помогли власницима трактора техничке службе често долазе организовано у села, где проверавају исправност кочница, механизма за управљање и светлосне сигнализације.

Драган Гуџев, технички руководилац у Ауто мото друштву "Петар Драпшин" из Зрењанина каже да искуства показују да су најчешће неисправности код трактора везане за светлосну сигнализацију.

"То се дешава зато што трактори користе атарске и неравне путеве, па због превеликог трења страдају сијалице и прекида се довод струје у инсталацијама", каже Гуџев.

Често се трактористима замерало да наносе блато на асфалт. Локалне самоуправе решавају тај проблем тако што граде такозвана отресишта дужине до 300 метара, где са точкова отпадне блато и трактор се након тога чистијим точковима нађе на друму.

Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја у удесима изазваним непрописним понашањем трактора, у Србији је у периоду од 2006. до 2011. године погинуло 314 особа, од чега је 256 возача трактора.

Живот обичних, малих људи у време буђења фашизма и на почетку Другог светског рата, представљен у националним, политичким, емотивним сударима у сарајевској кафани, на посебан начин дочарали су глумци крагујевачког позоришта. Пиротска публика је то препознала и наградила их дугим аплаузом.

Иако суочени са веома захтевним текстом, глумци крагујевачког театра су са посебним емоцијама играли на сцени пиротског позоришта.

"Ово је сјајна публика", каже глумица Исидора Рајковић. "Мени пиротска сцена много значи, јер сам на почетку каријере баш у Пироту добила своју прву награду."

Представа "Ноћ у кафани Титаник" је у години Иве Андрића једини позоришни допринос нашем нобеловцу. Небојша Брадић истиче да је поносан на чињеницу да је баш он режирао комад настао на основу Андрићеве приче:

"На свој начин та прича - враћајући нас у нешто даљу прошлост, евоцира и неку ближу прошлост и говори о судбини народа у овим - увек тако бурним и узбурканим просторима и тешким и бременитим временима."

За пет фестивалских вечери, пиротска публика је видела различите представе - од класике до авангарде и модернијег виђења позоришта, а ко ће бити овогодишњи победник „Јоакима" знаће се након извођења представа ужичког и шабачког позоришта.

На Олимпијади у Стокхолму, пре стотину година, српску екипу предводио је генерал Светомир Ђукић, који је и утемељио српски и југословенски олимпијски покрет и 36 година био члан Међународног олимпијског комитета.

Генерал Светомир Ђукић је, као официр равногорског покрета, после Другог светског рата отишао из земље и последње деценије живота провео у Немачкој. Пре десетак  година његови посмртни остаци пренети су у родно село  Ражану, крај Косјерића.

"Без обзира на све што смо прошли, моја породица је срећна што Свето није заборављен", каже његов син Душан. "Иако званично није осуђен, одузели су нам кућу, дуго нисмо могли да одемо да га видимо. После свега, прво спортисти, па онда и Војска, одлучили су да и његово дело врате - поред трка у Косјерићу и Ваљеву, како су ми рекли, у Београду ће се градити спортска хала која ће носити његово име."

Осим спомен-парка у родној Ражани, у част генерала Ђукића, у Косјерићу је подигнута олимпијска чесма, а сећање на свог оснивача чува и Олимпијски комитет Србије јер, како каже Жарко Паспаљ, потпредседник ОКС, за сваког спортисту је увек било важно поштовање традиције и многе земље на томе темеље своје спортске успехе.

За Јелену Трумбуловић, победницу међу средњошколкама, трке у Косјерићу су посебно важне, као и за Мирка Петровића, атлетичара ужичке "Младости", који је на стази дугој четири километра победио шести пут.

Олимпијска застава, крај олимпијске чесме, подсећање је на дугу спортску традицију као и подстрек нашим олимпијцима који ће у Лондону, сто година после првог учешћа, покушати да освоје и стоту медаљу за Србију.

Татјана Динић, главна сестра Специјалне психијатријске болнице Горња Топоница добитник је највише награде Удружења здравствених радника Србије. Овим послом бави се већ 27 година, а  последње три ради као главна сестра.

Главни техничар одељења за наркоманију Миомир Хофман у Специјалној психијатријској болници ради 31 годину.

Осам година у Нишу ван болнице ради и једини центар за лечење у заједници у Србији. Главна сестра тог центра Добрила Јанковић каже да овај посао мора да се воли.

Од осамсто пацијената, њих шест стотина ту проведе већи део свог живота и болница је, како кажу, њихов дом. Они највише времена проводе управо са сестрама и техничарима и, упркос свему, већина њих, како кажу, ово место не би мењала ни за једно друго.

Први пут ће се пред очима јавности наћи уметничка дела изнета из депоа лесковачког Народног музеја. Врхунски српски сликари и прва стална поставка ликовне збирке не смеју се, како кажу, пропустити у Ноћи музеја.

Марко Вишић из Народног музеја каже да је ово нешто ново и за посетиоце и за ову институцију.

"Овде можете први пут да видите дела Паје Јовановића, Јована Бијелица и што је, можда овдашњој публици најзанимљивије, Христифора Црниловића који је родђен у Власотинцу", каже Вишић.

Спремна је и Градска галерија ове установе са 58 радова најпризнатијих лесковачких уметника, али не и стална археолошка поставка, која се реновира први пут после скоро 40 година.

Драгоцености локалитета Царичин град, Хисар и Скобаљић град још нису спремне за увид, јер, како кажу, улагање од скоро 15 милиона динара захтева време.

Директор Народног музеја у Лесковцу Срђан Стојановић каже да су предмети прошли концервацију, али да би се све урадило квалитетно треба време и додао да је тешко рећи када ће радови бити завршени, али да су све остале поставке спремне за Ноћ музеја.

У току је и комплетна реконструкција зграде позоришта вредна преко 70 милиона динара, па како кажу, лесковачког ансамбла у овој музејској ноћи неће бити, али се, како кажу, припремају за јесен и нову сезону.

"Већ је почео рад на представи "Народни посланик", коју режира Михаило Вукобратовић. Управо том представом отворићемо реновирану зграду и нову сезону. Радови су обимни и нису могли да иду брже јер нас је прекидало и лоше време и зависили смо од динамике исплате, јер се све финансира средствима Нип-а", каже Зоран Ракић, директор Народног позоришта.

Од недавно је и Народна библиотека богатија за 200 метара квадратног простора. Ту је и Легат Николаја Тимченка, идеално место за књижевне вечери, које, нажалост неће бити отворено у музејској ноћи.

"У новом простору дешавања неће бити, јер је у току пресељење Завичајног фонда. Ове године у библиотеци крећемо са изложбом слика Ивана Хаџи Танчића, а биће ту и радови ученика школе за децу са посебним потребама и џез концерти", каже Александра Самокал Јовановић, директорка Народне библиотеке.

За Ноћ музеја у Лесковцу ће, међу књигама бити и слике и звуци џеза, а Градска кућа представиће се у знаку археологије и етнологије. Културни центар представља Власину и стрип цртаће.

Лесковчани ће уживати у укупно двадесетак програма, али се, ипак, како кажу, на рекордан број посетилаца чека 2013. године када ће све установе културе у Лесковцу бити спремне за посетиоце.

У Градској кући у Руми потписан је уговор којим се инвеститору бесплатно уступа 1,5 хектар земљишта у радној зони "Запад", где треба да се подигне погон површине скоро 4.000 квадрата. Инвеститори напомињу да су у веома кратком року добили одговор од локалних власти и да су се због тога, квалификоване радне снаге и доброг географског положаја одлучили да улажу у Руму.

Жарко Којић, директор "Инсерт" Д.О.О. каже да је њима најбитније да, после потписивања уговора, крену у изградњу објекта и што пре почну да производе обућу у овом погону.

Београдски "Инсерт" је већ две године у Руми, а производња се одвија у изнајмљеној хали некадашњег "Клуза" где ради око 150 лица од којих су у највећем броју жене. Изградњом новог објекта, посао ће наћи још деведесет грађана, што је повећање запослености за око 1,6 посто.

Јасна Деврња, радница, каже да је у овом погону од почетка, да посао иде добро и да је задовољна, посебно платом, која је, како каже, редовна и додаје да су сви договори са запосленима испоштовани.

Ова компанија је прошле године забележила нето добитак од скоро 66 милиона динара, а планирају да у наредној години у Руми произведу 35.000 пари обуће, док би та цифра у 2015. години, како кажу, требало да буде 80.000 пари обуће.

Реализацијом ове инвестиције у општинску касу и јавна предузећа требало би да се у наредне три године "слије" око 340.000 евра.

Председник општине Рума Горан Вуковић је истакао да све више инвеститора стиже у Руму и да са ова три инвеститора, само у овој години, решавају 15 одсто незапослености.

"Инсерт" је трећи инвеститор који је у року од месец дана преузео земљиште у радној зони "Запад", у близини некадашњег "Румена". Пре два дана исти уговор је потписала "Адријана" која производи купаће костиме познате италијанске марке "Калцедонија", а прошлог петка почела је изградња фабрике "Албон" у којој ће се, од Нове године, производити делови за аутомобилску индустрију.

Представа је инспирисана истоименим филмом Алберта Ламориса, а пред крагујевачким малишанима, заиграће и глумци из Кине.

Уз звуке хармонике на уласку у театар, засвирала је и марионета вештим, рукама британске глумице. За децу која су нестрпљиво чекала почетак, мали музичар је био неочекивано изненађење пред улазак у салу.

Као и у сваком театру, и у овом за најмлађе, тишина, аплауз и осмех. Најмлађи гледаоци нису крили своје, како поносно кажу, богато позоришно искуство.

Прича о дечаку са црвеним балоном, који га прати у стопу по улицама Париза, све време је држала пажњу публике, што је и била идеја аутора представе, Роба Хемфрија, члана породичног позоришта марионета из Лондона:

"Иако марионете нису превише популарне у Лондону, ми смо одлучили да их користимо у овој представи, да њима испричамо причу о љубави и пријатељству. Врло је необично и интересантно."

Представе на протеклих тринаест фестивала гледало је око 70.000 малишана. Овај луткарски фестивал је јединствен у Србији и на њему је до сада учествовало око 150 позоришта.

До 20. маја, на сцени театра за најмлађе, играће се луткарске представе из Русије, Украјине, Бугарске, Румуније и земаља окружења.

Породица Радоњић из Сврљига једна је од оних која је овог пролећа, од локалног Фонда за развој пољопривреде, добила јефтиније сертификоване саднице шљива, чиме су увећали засаде на пет хектара.

"Саднице смо платили тридесет, уместо 150 динара. Уштедео сам захваљујући Фонду скоро 80.000 динара", каже Миле Радоњић.

Радоњићи су са групом пољопривредника из Сврљига недавно боравли у Шентјерјеју у Словенији, како би са тамошњим воћарима разменили искуства. Плантажа јабука која је, на свих 40 хектара заштићена противградним мрежама и коју обрађује само седам људи, за Сврљжане је била највеће изненађење.

Засади јабука у Словенији подигнути су средствима Европске уније. Њихов власник је добио 30 одсто неповратних средстава, па зато и робу пласира на тржиште ЕУ, углавном у Немачку и Аустрију.

Двадесетдвогодишњи Нејц Румпрет, власник имања, истиче да Европска унија воћаре често надгледа. Највише се, како каже, проверавају прскање, квалитет земљишта и поштовање забране пушења близу стабала.

Важно је да се пре започињања посла добро провери тржиште. Технологија, сорте и поштовање одређених правила су најбитнији", каже Нејц Румпрет.

Улични млекомати за продају свежег млека, после словеначких градова, можда ће се појавити и на југу Србије.

Франц Худоклин, жупан области Шентјернеј каже да је Србија кандидат за ЕУ што знатно олакшава помоћ пријатељима из Сврљига.

"Претприступни фондови дају многе могућности које наша Жупанија и ваша општина морају да искористе", каже Худоклин.

Председник општине Сврљиг Милија Милетић каже да су највећи проблеми водовод и канализација и да ће покушати да примене словеначко искуство, најпре у решавању проблема водоснабдевања.

Док Сврљижани преговарају о пласману специјалитета краја, белмужа, на словеначко тржиште, Словенци се спремају да, у подножју Сврљишких планина до краја године, започну изградњу соларне електране.

Уведена је и накнада за рођење другог, трећег и четвртог детета, бесплатан вртић за њих и ужина за основце.

Драга Дунђерски једна је од 1.100 Шапчана који имају попуст за плаћање комуналних рачуна. То право остварила је као члан Удружења параплегичара и много јој значи, јер, како каже, од две минималне пензије у породици једва да има за лекове:

"Има људи који само живе од примања за кућну негу, тако да нам стварно значи. Ми смо преко удружења остварили попуст од 50 одсто за грејање, воду и комуналне услуге, тако да је то велика помоћ."

Од 1. септембра, по новој одлуци, попуст ће имати још неколико хиљада домаћинстава са мање од једног хектара земље и примањима која нису већа од 13.000 динара по члану. Ускоро ће бити формирана комисија за процену, јер ово право неће важити за све.

Директорка Центра за социјални рад у Шапцу Бранка Давидовић каже да то право неће остварити они грађани који имају закључен уговор о доживотном издржавању, лица која су одбила запослење, доквалификацију или преквалификацију и лица којима је престао радни однос искључиво њиховом кривицом или су дали отказ.

Од ове године, у Шапцу је уведена и накнада за рођење другог, трећег и четвртог детета, јер су до сада право на помоћ имале мајке само за прворођено дете.

"У зависности од тога да ли су породиље запослене или не, породиље које су у радном односу примају једнократну помоћ од 10.000 динара, а породиље које су незапослене, 15.000 динара", каже Јасминка Ристивојевић, заменица градоначелника Шапца.

Град финансира и смештај трећег и четвртог детета из породице у вртић, а од идуће школске године, око 5.000 основаца имаће бесплатну ужину, за шта ће из буџета бити издвојена око 22 милиона динара.

Блокада је уклоњена после разговора са градоначелником Новог Пазара Мехом Махмутовићем, који је ауто-превозницима обећао да ће се заложити за решавање њихових проблема.

Камионџије су незадовољни тиме што не могу да превозе терет до косовских општина јужно од реке Ибари, преко административних прелаза Јариње и Брњак.

На подручју Новог Пазара регистровано је више од 3.000 камиона који се најчешће баве шпедитерским услугама за велики број фирми из Србије.

Највеће поплаве су у селу Тасковићи, у општини Гаџин Хан, где је вода ушла у подрумске просторије у шест кућа, док је у другом селу поплављена једна кућа.

У самом месту Гаџин Хан вода је ушла у три куће. Мештани Гаџиног Хана кажу да се слична ситуација понавља на сваке две до три године.

Заменик Дирекције за изградњу у тој општини Дејан Игњатовић рекао је да је механизација на терену и да санира последице поплаве.

Игњатовић је казао да је велика површина обрадивог пољопривредног земљишта под водом, али да је још рано да се проценује штета.

Награда за ангажовано праћење пољопривредног сектора припала је Николи Божовићу, новинару редакције Дописништва РТС-а из Зрењанина. Божовић се новинарством бави 35 година, а последњих двадесетак се определио да у свом раду активно афирмише пољопривреду и село.

"Мислим да су наши пољопривредници у последњих десетак година много напредовали. Био сам у прилици да путујем са њима по Европи и упознам како раде пољопривредници у Словенији, Аустрији или Немачкој. Сада могу потврдити да су наши паори све то достигли, а недостаје им једино нешто више новчаних подстицаја, па да стигну до врхунских приноса", каже Божовић.

Добитници награде су и "Мона доза" из села Кушић за туризам и пољопривреду, "Хипо банка" за агро кредите, Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада за науку, предузеће "Алмекс" из села Црепаја за пример добре приватизације у агро комплексу, предузеће "Моравица" из Ариља за заокружени процес производње.

Млекара "Лазар" из Блаца добила је награду за пројекат обновљивих извора енергије, Павле Ненадовић из села Вогањ за рекордну производњу житарица, Газдинство "Ђурић" из села Рудовци за прераду воћа, земљорадничка задруга "Мркшићеви салаши" из Српског Итебеја за развој задругарства, расадници "Топаловић" из Липолиста за допринос развоју културе становања и домаћинство Гортва Јожефа из Бечеја.

Пре доделе признања одржана је трибина о пољопривредном развоју Србије до 2020. године и приближавању Европској унији. Као најбитнији сегмент, истакнуто је да наш аграр мора бити спреман да искористи највећи део предприступних фондова, које Европска унија нуди.

Драган Марковић из Сектора за рурални развој Министарства пољопривреде каже да су захтеви за предприступне фондове веома строги, али да морамо да се прилагођавамо стандардима уније који кажу да се 30 одсто средстава мора уложити у такозване, зелене мере, као што су обзбеђивање пашњака или улагање у очување заштићених подручја.

Пољопривреда у Србији је по многим показатељима најважнија привредна грана, којом се бави око 800.000 газдинстава, а половини њих је пољопривредна производња једини извор прихода.

У 2010. години аграр је извезао робу у вредности од 2,7 милијарди долара.

Црвено-били желе титулу купа јер годинама нису освојили шампионат Србије, а Борцу би победа много значила, будући да напушта друштво суперлигаша.

На стадиону крушевачког напретка све је спремно за велико финале. Фудбалски савез означио је овај фудбалски догађај као утакмицу високог ризика, па ће крушевачки стадион обезбеђивати око 800 припадника жандармерије и полиције.

Продате су све карте тако да се вечерас на стадиону "Младост" очекује око
десет хиљада гледалаца. Цена улазница била је од 300 до 600 динара, али их "тапкароши" продају по 30 евра.

Управа крушевачког стадиона завршила је техничке пробе на терену. Нико на стадиону није тренирао већ два дана како би се сачувала трава за вечерашњи дуел.

Сви који немају карте неће моћи да приђу стадиону на 500 метара даљине, а забрањено је и паркирање аутомобила од 15 до 23 часа.

На улазу ће обезбеђење одузимати све предмете који могу да угрозе безбедност, укључујући и кишобране.

Андреј Јелић Мариоков рођен је девет година после Драинчеве смрти. Поезија бандита поете нагнала га је, како каже, да у животу и у поезији тражи сопствену Океанију:

"Од кад сам прочитао и научио напамет Даринчеву песму Ма боем, та песма је, на неки начин, постала план мога живота. Ја, ево, ових четрдесетак година живим по диктатима те песме."

Збирка песама "Раскућени стихови" понела је престижну песничку награду јер се налази у сагласју са Драинчевим бунтовничким погледом на свет. спевана је у складу са боемском природом Драинчеве лирике.

"У овој књизи, на неки начин, има Драинца зато што су у овој књизи песме које говоре о болу живота и о радости живљења кроз тај бол", каже Мариоков. "То је оно што је и у Драинчевој поезији присутно."

Песничке мисли и емоције Андреја Јелића Мариокова су бескомпромисне - и према прошлости и према савременом тренутку:

"Друже Драинче, отвори врата на срцу, као на црној кутији."

Не жалите ме: ја сам за живота
као плачна врба проплакао за собом

"Драинчеви песнички сусрети" одржавају се од 14. до 18. маја у четири општине Топличког округа. Током пет дана, колико траје ова манифестација, учесници ће гостовати у Блацу и Трбуњу, Драинчевом родном селу, где се испред спомен-куће одржава песнички рецитал.

Специјални гост овогодишњих Драинчевих сусрета је песник Матија Бећковић, а специјална награда биће додељена и рокеру Бори Ђорђевићу за вишедеценијски допринос српској поезији.

Песници ће се сусрести са љубитељима поезије у Куршумлији и Житорађи, а они који пишу за децу посетиће и основне школе у том крају.

Манифестација "Драинчеви дани" организује се у Прокупљу од 1966. године. Покровитељи манифестације су Министарство културе и општина Прокупље.

Премијера представа одиграна је 10. децембра, на 50. годишњицу додељивања Нобелове награде Иви Андрићу.

Крагујевачки театар је овим репертоарским потезом показао озбиљност вредну хвале, а Небојша Брадић је још једном потврдио да се одлично сналази у водама велике литературе.

"Прецизан и захтеван редитељски поступак, који инспирише глумца, уродио је плодом и пред нама је узбудљива представа која приближава сјајну литературу гледаоцу на сценски катарзичан начин", навео је у својем образложењу редитељ Божидар Ђуровић, селектор овогодишњих Сусрета, који је пре коначне селекције програма погледао двадесетак представа из Србије јужно од Београда.

Осим крагујевачког Књажевско-српског театра, на овогодишњим Сусретима "Јоаким Вујић" наступиће још и позоришта из Крушевца, Ужица, Ниша, Пирота, Зајечара и Шапца.

У част награђених, позориште "Бора Станковић" из Врања извешће Мрожеков комад "Полицајци", у режији Небојше Дугалића.

Крагујевачко позориште последњи пут учествовало је на Сусретима "Јоаким Вујић", чији је један од оснивача, 2003. године, са комадом Бертолда Брехта "Живот Галилејев" коју је, такође, режирао Небојша Брадић.

Чланови жирија овогодишњих Сусрета су Јасмина Аврамовић Ранковић, глумица ЈДП-а, Светислав Јованов, драматург и позоришни критичар, и Јелена Богавац, редитељ, а модератор разговора за округлим столом је Жељко Хубач.

У хотелу "Палисад", објашњава Јована Радовановић, чим температура падне испод десет степени, грејање се аутоматски укључује, тако да пад температуре није битно утицао на смањење броја гостију.

Туристи кажу да су планирали више да се шетају и да што више времена проводе напољу, али да су спремни и за ниже температуре.

Продавци на пијаци кажу да је и продаја сувенира и златиборских џемпера опала, иако има доста туриста. Највише се, како кажу, траже дечије чарапе и капе.

Златиборски домаћини поштују жеље гостију, али и топло препоручују овдашњи пакет прве помоћи у свако доба: обавезне вунене чарапе, луч -  да се ватра заложи, мед, слатко, чај или, ко воли, домаћу љуту ракију.

Шездесетогодишња Звездана Тасић из Књажевца, након излечења карцинома дојке, нормално живи, а на то је, како каже, пресудно утицало рано откривање болести и то случајно, мобилним мамографом.

"Нисам планирала преглед, али је дошао тај аутобус из Ниша и ја сам отишла да се прегледам. Тада су ми открили рак на левој дојци", каже Звездана.

Мобилни мамограф нишког Клиничког центра, један од два у Србији, тренутно је у Дољевцу, где се свакодневно прегледа педесет до сто жена.

Већина њих, како кажу, не би ишла у Ниш на преглед, јер је потребно да се закаже, а овако им не треба ни упут, само здравствена књижица.

Камион са мобилним мамографом већ две и по године обилази Србију, а у њему је прегледано више од 40.000 жена.

"Дољевац је општина која са двадесетак хиљада житеља не спада у велике општине, а одзив је био толики да смо прегледали једну трећину циљане групе жена", каже директор Клинике за радиологију КЦ Ниш Петар Бошњаковић.

Баш на овом апарату откривено је близу 300 карцинома дојке, већина у раној фази, када је проценат излечења 90 одсто.

У раној фази рак дојке не може се напипати, нити изазива болове, а открива се једино мамографијом. Нишки радиолози кажу да настоје да овај апарат стигне до најудаљенијих места и до што већег броја жена.

Сваке године око 1.900 жена у Србији умре од карцинома дојке. Највећи број њих на мамографски преглед долази у касној фази болести, када медицина не може много да учини.

Николић је добитник бројних признања, један од најпознатијих Пироћанаца и најуспешнијих привредника у бившој Југославији.

Године 1955, са само 28 година, постао је председник општине Пирот.

"Први мај" је основао 1958. године, са неколико десетина радника. На врхунцу моћи, осамдесетих година минулог века,  пиротска индустрија одеће имала је  више од 150 продавница у целој некадашњој Југославији, око 6.300 радника у седам фабрика, библиотеку, дечји вртић, музеј, хотел, стадион.

Драган Николић остаће упамћен по неговању културе рада и стварању брендова, попут Мис колекције и Пироси.

Као велики заљубљеник у спорт, Драган Николић је био оснивач и доживотни председник Фудбалског клуба Раднички.

Комеморација поводом смрти Драгана Николића, одржаће се сутра у 10 часова у  Индустрији одеће "Први мај".

Иако има само 12 година, Милош Симић, ученик 6. разреда ОШ  "Стојан Новаковић", је већ имао успеха на ликовним конкурсима. Највише воли да црта стрипове и измишљене ликове из свемира.

Милош каже да га рад у природи радује, посебно упознавање и дружење са децом из других школа.

Хладовина Летњиковачке шуме била је инспирација за тридесетак учесника Прве ђачке ликовне колоније. Андријана Пајић, ученица 7. разреда ОШ "Николај Велимировић", каже да је један њен рад инспирисала "лепа структура дрвета" и да се нада да ће се ту сви окупити и следеће године.

Најталентованији ученици из девет шабачких основних школа, четкицом и темперама пренели су на платно део природе  са Летњиковачког брда и омиљене јунаке из маште.

Циљ колоније је дружење и усавршавање талентоване деце, рекла је Славка Јаковљевић, наставница ликовне културе: "Данас су први пут употребили платно и под стручним оком наставника научили нешто ново."

Сви радови са ликовне колоније биће изложени у Културном центру у Ноћи музеја. Од прикупљених средстава, ученици и њихови наставници купиће клупе за школско двориште.

Трагом јармовачких рудара, Прибојци су дошли до сазнања о богатој историји металургије у свом крају.

Свет праисторијских житеља Калуђерског Поља, код Прибоја, дочаравају пронађени алати, оружје, накит, хумке с краја четвртог миленијума пре нове ере.

Недалеко су чувени Мажићи, са манастиром Ораховица, из друге половине 12. века. Познато је да су у том манастиру, у 15. и 16.веку, рађени хируршки захвати. У том крају је и манастир Бања, задужбина Немањића, у коме су  столовали  први српске епископи.

То су тек детаљи из богате прошлости прибојског краја, које један од најмлађих музеја у Србији истражује и чува.

После 22 године чекања, Музеј ће имати прилику и да прикаже део експоната који указују на богато културно наслеђе.

Према речима Сава Дерикоњића, директора музеја у Прибоју, радови би требало да буду завршени за три месеца.

Радове ће са око 125.000 евра, финансирати општина и Европски програм за развој, а од Министарства културе се очекује помоћ у припреми сталне изложбене поставке.

Уз простор за сталну музејску поставку, биће уређен и амфитеатар са одабраним експонатима, неким од 750 камених споменика из праисторијског периода прибојског краја.

"Аца је вредно, поштено дете", каже Светолик Ружић, професор математике. "Што се математике тиче, о томе говоре сва признања која је освојио током ове четири године колико му ја предајем - два прва, једно треће и једно четврто место у Републици. И раније сам имао успеха са ђацима на такмичењима , али овакво дете још нисам имао."

Александар је једнако омиљен и међу професорима, и међу вршњацима.

"Аца је веома добар друг, и у школи и ван школе", каже Владимир Пелић, ученик 4. разреда. "Свима хоће да помогне, да објасни градиво. Заједно излазимо, идемо у теретану викендом."

Тамара Ракић каже да је Александар популаран и међу девојкама: "Није штребер, само је добро организован. Све стиже. Иде и на пливање."

Са три републичке награде само у једној школској години, а пет током средњошколског образовања, Александар је постао најуспешнији ученик у 73 године дугој историји крушевачке Економске школе.

Понос крушевачке кономске школе

Његови професори верују, а покушаће то и да потврде, да је са тим резултатима Аца тренутно најбољи од свих ђака у економским школама у Србији.

"У основној школи сам доста лутао. Такмичио сам се из математике, физике, биологије, информатике, историје", прича Александар. "Када сам уписао средњу школу определио сам се за математику, јер такмичења из стручних предмета почињу у четвртом разреду. За резултате које сам постигао требало ми је доста времена. Варају се они који мисле да је лако. Треба много рада, али ако се рад и време добро организују, све се постиже. У школи имам друштво са којим се редовно дружим и излазим."

Добре такмичарске резултате Александар бележи и у пливању, које тренира већ пет година. Успевам све да усклади и то сматра својим највећим успехом.

Осим из математике, Александар је ове године изборио пласман на још два републичка такмичења: из Рачуноводства, у Врању, где је био први, и из Основа економије где је, крајем априла у Аранђеловцу, такође освојио титулу најбољег.

Убедљиве победе и изузетан квалитет приказаних радова Александру ће омогућити да на пријемном испиту за Економски факултет не полаже Основе економије, и да као будући студент буде ослобођен полагања прва два колоквијума из рачуноводства.

Александар је вредан, паметан, амбициозан, одговоран и свакоме би било задовољство да ради са таквим ђаком, каже Виолета Ђаковић, професорка економске групе предмета:

"За такмичење из Основа економије, озбиљно смо се спремали још од јануара, радили смо темељно, али оно што је најважније он је показао сам током такмичења."

Одлично познавање енглеског језика и школски резултати омогућили су му да прошле јесени, са још тринаесторо младих из Србије, недељу дана проведе у обиласку Пољске како би ближе упознао ЕУ. Сличан циљ имао је и тромесечни пројекат "Звоно за Европу" на којем је учествовао на предлог професорке информатике.

Поносни на своју децу

Најпоноснији на чињеницу да је Александар ђак генерације био и у основној и у средњој школи, а да је ове године то постала и његова млађа сестра Александра, ученица ОШ "Владислав Савић Јан" у Паруновцу, свакако су њихови родитељи.

Осим што су успешни у школи и спорту, помажу и у кућним обавезама, каже њихов отац Душан Милојевић:

"Важно је децу усмерити на прави пут, помоћи им да препознају праве вредности и одреде циљ ка коме ће тежити, и усмерити сву енергију. Они су млади, пуни су енергије, радознали су. Зато је стрпљење веома битно и, наравно, родитељска љубав."

"Трудимо се да им будемо подршка у свакој прилици и да буду још бољи, пре свега да буду добри људи, а остало ће доћи само по себи", каже Гордана Милојевић. "У томе нас подржавају и бака и дека. Важно нам је да будемо права целина и да их из такве породице пошаљемо на прави пут."

Александру очекује упис у средњу школу, Александра - пријемни испит на Економском факултету. Желе да наставе породичну традицију, јер су исту средњу школу и факултет завршили, пре рока, и њихови родитељи.

Александра каже да јој је брат највећа подршка и да јој много помаже, али да је то што је он постигао за њу и "велики терет", јер сви од ње очекују да постигне толико, можда и више:

"За сада добре резултате имам у такмичењима из математике и физике, медаље са турнира у одбојци, а једнога дана се надам да ћу постати успешна пословна жена и добар менаџер."

Александар има нешто другачије планове: каже да ће се трудити да све што је научио, и што ћу научити у даљем школовању, примени у некој сфери живота која ће донети нешто боље земљи:

"Ако бих сада могао да бирам, желео бих да као успешни менаџер водим неку светску компанију или да имам своју ревизорску кућу. Ако се деси да забележим неке велике успехе у спорту нећу се љутити!"

Сви који их познају не сумњају да ће у остваривању снова успети. Залог су досадашње награде и стипендија Фонда за младе таленте.

Највреднији су, ипак, били ученици основне школе „Димитрије Тодоровић Каплар" и књажевачки гимназијалци.

Ђаци су сакупили отпадни материјал и онда га рециклирали на свој начин - направили су права мала уметничка дела од лименки, картонских кутија, пластичних флаша и старог папира.

Ученици књажевачке гимназије и чланови еколошке секције „Еко Гим", прикупили су више од 200 килограма електронског отпада.

"Са двојицом другара и људима из Зелене зоне обилазио сам домаћиства по граду и помагао у сакупљању старог папира, пластике и електричних уређаја", објашњава Васиљ Кинђер, ученик другог разреда књажевачке гимназије.

"Обишли смо неколико градских установа, школе и долазили по по позиву грађана да преузмемо отпад који су они сакупили."

Јагода Накић, професорка биологије и оснивач секције "Еко гим" истиче добру сарадњу са "Зеленом зоном", са којом еколошка секција учествује у реализацији пројекта уређења посебне учионице од рециклираног материјала у једном делу школског дворишта:

"Та необична учионица на отвореном имаће едукативни и креативни део и требало би да буде завршена до почетка јуна."

Акцију "Опланети се. Рециклирај!" у Књажевцу помогле су и фирме које се баве рециклажним бизнисом.

Они су се одазвали позиву књажевачких гимназијалаца, али су им, према речима Зорана Станојевића из зајечарске "Е рециклаже", старе ствари доносили и грађани:

"Задовољни смо акцијом и посебно чињеницом да почиње да се код људи буди и свест о неопходности очувања животног окружења. Грађанима смо дали одговоре на многа питања о томе како се електронски и остали отпад сакупља и како се и где предаје на уништење."

Представници организатора акције, књажевачке НВО "Зелена зона", која је у саставу "Зелене листе Србије", задовољни су и одзивом учесника акције и њеним резултатима.

Марко Михајловић каже да ће новац од продаје прикупљеног отпада бити уплаћен у општински буџетски фонд за заштиту и унапређење животне средине и користиће се за побољшање услова за рад еколошких секција у књажевачким основним и средњим школама:

"Најважнији циљ ове акције је да се код деце и младих унапреди знање о управљању отпадом, а самим тим подигне на виши ниво и свест о важности заштите животне средине."

Организатори акције процењују да ће, до краја кампање, у Србији бити прикупљено више од 40.000 тона различитог отпада.

Љиљана Стојановић, председница Актива директора основних школа у Шапцу каже да су све основне школе у том граду, на састанку који је одржан у петак, усагласиле свој став, да се мала матура прославља у школама.

Организација забаве зависиће од могућности школских простора и договора са ђачким парламентом. Новина неки осмаци прихватају с одобравањем, неки - не.

"Планирали смо да матуру направимо у школској сали. То би била обична журка само што би имали уживо музику", каже Ана Павличевић из ОШ "Јеврем Обреновић" у Шапцу, која каже да ће већина доћи у фармеркама и мајицама.

Тамара Лазаревић из ОШ "Николај Велимировић" каже да постоји идеја међу осмацима да организују матуру ван школе, у приватној организацији, уз помоћ родитеља, и да школа са тим нема никакве везе.

"Ми смо се већ сви у одељењима договорили да закажемо приватне журке и да појединачно свако одељење прослави матуру, а што се тиче слављења матуре целе генерације заказан је парламент у среду на ком ће се одлучити шта ће бити", каже Немања Живановић, председник ученичког парламента ОШ "Јанко Веселиновић".

Мала матура у школи прихваћена је и међу просветарима, јер су, како кажу, безбедност и организација и до сада била њихова обавеза.

Јелена Јефтић, наставница историје каже да је ова одлука, пре свега, важна за саму децу и поруку коју као друштво шаљемо, да они са својих 14 година, како каже, припадају узрасту у ком и јесу.

На тасу између матурских жеља и препоруке Министарства нашли су се и родитељи. Једни сматрају да је исувише озбиљно да се у узрасту од 15 година у ресторанима прославља мала матура, док други сматрају да је ова генерација ускраћена за прославу матуре какву су желели.

Организација мале матуре је, кажу, испит креативности и ђака и просветара. За неке ће планови бити усклађени са временском прогнозом.

"Освојио сам око тридесетак медаља, десетак пехара и разних других признања, као што су слике, али најзначајнија ми је ова последња награда коју сам добио од Енигматског савеза Србије, као најуспешнији такмичар на свим досадашњим сусретима енигмата", каже Бован.

Славко Бован је објавио око тридесетак хиљада радова у преко  стотину енигматских и других листова и све их, како каже, љубоморно чува у 65 свезака. Један је од ретких који саставља све врсте загонетака:

"Када сам последњи пут бројао било је то неких две стотине врста и подврста разних укрштеница, класичних скандинавки, осмосмерки, педесетак врста ребуса, анаграма, криптограма и неких песмица."

Бован има своје место у Лексикону српских енигмата. Милорад Живанић, потпредседник енигматског савеза Србије, каже да је Славко, пре свега, образован човек па је, како каже, његово знање дошло до изражаја.

Са око сто педесет колега из региона, Славко Бован припрема Гинисовску укрштеницу дугу стотину метара, повезану око појма "кикиндски мамут", а захваљујући њему Кикинда ће крајем августа бити домаћин највећег скупа енигмата у последњих тридесет година.

Некадашњи хемијски гигант "Вискоза" запошљавао је око 12.000 људи и био ослонац привреде Лознице, не само у области хемије и неметала, већ и конфекције и других делатности.

Број запослених у Лозници се смањио, а за многе је, како кажу, републички просек плате само сан. У градском буџету, у овој години, већа су издвајања средстава намењених подршци породици и деци. Незапослене породиље први пут добијају по 15.000 динара месечно током годину дана.

Милојка Смиљанић, начелница градске управе у Лозници каже да се највећи део средстава из буџета издваја за инфраструктуру, одржавање градских јавних предузеће и установа, као и за социјалну заштиту грађана Лознице.

Од 2004. године локална самоуправа финаснира и припремање оброка за 150 корисника народне кухиње.

"Око трећина су деца и старији људи, а имамо и одређен број радно способних корисника, али они нису у могућности да за своје породице обезбеде довољно", каже Зорица Владић из Црвеног крста.

Највише радника запошљава италијанска компанија "Голден лејди", а поједине породице преживљавају од уличне продаје. Једна од њих, Милица Пуљезевић, каже да некада дневно заради двеста-триста динара, а некада ништа.

Мештани јадарских села надају се да ће им отварање рудника јадарита омогућити бољи живот.

У току су истражни радови аустралијске компаније "Рио тинто", а према процени, отварање рудника јадарита могло би се очекивати у наредне две године.

Између стаклених витрина, уређен ентеријер са моделом пећи, разбојем, жрвњем за млевење жита, за основце је много занимљивији од лекције у уџбенику. Марија, Милош и њихови другари из разреда, који су у музеј дошли с учитељицом, кажу да не могу тако добро да је замисле кад прочитају у уџбенику и да им је лепше да је разгледају.

Деци је било занимљиво како се од прућа и блата помешаног са плевом праве зидови, где се кува храна и како се прави одећа, каже Живота Милановић, сарадник Музеја, који је правио кућу.

Уређење дела сталне поставке финансирало је Министарство културе, а циљ је био да се публици приближи начин живота у периоду неолита. Кућа је мањих димензија, али је верно представљен начин градње.

Соња Перић, археолог у Завичајном музеју, каже да је њихова намера била да се види које су материјале наши далеки преци користили и на који начин су се правили стамбени објекти у том периоду.

Последњих десетак година, у Поморављу се, под стручним надзором Археолошког института, ради се на локалитетима Дреновац и Међуреч, где су пронађени добро очувани остаци неолитских насеља.

Вредни предмети и фигурине налазе се у збиркама музеја у Јагодини и Параћину, а жеља оних који се овим послом баве је, како кажу, да неки од локалитета буду отворени и за посетиоце.

Према речима командира ватрогасне чете Драгана Крстића, повређених у пожару није било, а ватра је уништила камионску приколицу и виљушкар.

"Успели смо да и поред јаког ветра за сат и по спречимо да ватра захвати централну зграду, камион и возила АКС-а. Не смем да замислим шта би се догодило да је пламен стигао до школског објекта", рекао је Крстић агенцији Бета.

Он је рекао да се за сада не зна узрок пожара, а одговор на то требало би да борска полиција чији су инспектори изашли на терен.

Очевици су раније рекли да је ватра избила ван круга складишта те компаније за доставу пакета и пошиљки.

Они кажу да је ово једини начин да заштите себе и усеве од прашине, а саобраћај се одвија успорено заобилазницом преко Куршумлије и Кастрата.

Због прашине, која је остала иза тешких камиона и аутобуса, Ратка Видосављевић из Крчмара страхује да неће имати шта да убере у својој башти:

"Бројала сам једног дана, 712 теретњака је прошло. Ту нема ни рада, ни живота, не можемо да дишемо, нити можемо шта да сејемо. Ово је велика катастрофа."

Мештани су забринути и за усеве, који се у парцелама поред пута, увелико суше. Миломир Антић из Крчмара каже да им прашина уништава и воће и поврће, у појасу ширине 100 метара уз пут.

Иако ово није први пут да се саобраћај са магистралног пута преусмерава на макадамски пут преко Крчмара, мештани до сада нису наишли на разумевање надлежних, да се део пута, кроз насеља, асфалтира.

"Нико нам не гарантује ништа. Неће да поставе знакове носивости моста, а прашина је велика. Требало би да асфалтирају километар и по пута, али око тога је највећи проблем", каже Градимир Кузмановић из села Крчмаре.

Председник Месне заједнице Пепељевац Зоран Николић каже да су у питању три села, а не само једно, и да су постојала обећања која, како каже, ни до данас нису испуњена.

Реконструкција моста на Топлици, трајаће, према плану, наредна три месеца. Саобраћај се на овом делу магистралног пута Ниш - Приштина одвија успорено, зато што заобилазница преко Куршумлије и Кастрата није предвиђена за велики број возила.

"Жене на овом подручју су изузетно амбициозне, вредне и радне", каже Ениса Ферхатовић. "Потребна им је само мала финансијска подршка и подстрек да у томе истрају. Имам подршку своје породице и вишегодишње искуство."

Новац који је добила од Канцеларије за одрживи развој недовољно развијених подручја (КОРНРП) искористиће за куповину опреме за паковање меда.

Због економске кризе, изузетно је мали број предузетница у Србији. Тешко је започети производњу.

Ифета Радончић, помоћница директора КОРНРП-а каже да нису створени најбољи услови да се и мушкарци баве правим предузетништвом, а поготову је тешко за жене:

"Ми се трудимо да на најбољи начин помогнемо женама које одлуче да заснују своју производњу."

Уговор са Канцеларијом за одрживи развој недовољно развијених подручја, у име Владе Србије потписао министар др Сулејман Угљанин, који је том приликом рекао да је више од 50 одсто радно способних жена незапослено и да, захваљујући бесповратној помоћи из овог програма, оне саме себе запошљавају:

"Ви не желите да чекате да неко развије Србију, па да ви уживате у благодетима тог развоја", рекао је Угљанин. "Већ сте саме покренуле себе и своју породицу и саме развијате своју земљу. Упослиле сте себе, свог мужа, снаху, и тако створиле породични бизнис."

Првих осам предузетница добило је као помоћ по милион динара за развој или почетак производње, а осталима је додељен остатак средстава које је КОРНРП издвојила за ту намену.

Програм "Подршка женама у области агробизниса" реализује се уз подршку Америчке организације за међународну помоћ и намењен је предузетницама које имају пословну идеју из области агробизниса.

У шабачком крају сада има око 8.500 хектара воћних засада, а први пут подстицајне мере могу користити и узгајивачи цвећа.

До пре пет година у шабачком крају била је, тек по која плантажа трешања, а данас се саднице простиру на 100 хектара.

Ђорђе Сибинчић је прошлог новембра, на хектару плодног богосовачког атара, засадио 800 садница и има све услове за овогодишња подстицајна средства.

"Први род очекујем за три године, а субвенције ћу користити за заливни систем трешања", каже Сибинчић.

Субвенције ће ове године остварити и бројни воћари из суседног Добрића, међу којима је и Јанко Јанковић који је, како каже, сам крив што прошле године није добио 3,6 милиона динара за плантажу крушака:

"Прошле године сам поднео погрешне пријаве, али ове године се та грешка неће поновити. Планирам да посадим лешник на четири хектара. Подстицајна средства углавном прате цену саднице. Сви који поднесу захтев са потпуном папирологијом оствариће постицајна средства."

Право на субвенције имају сва регистрована активна газдинства

Право на овогодишња подстицајна средства Министарства пољопривреде  имају сва регистрована активна газдинства, а услови и висина износа зависе од намене и култура.

Милорад Јоцковић, агроном из Пољопривредне стручне и саветодавне службе у Шапцу каже да сви пољопривредници морају имати комплетну документацију о пореклу садног материјала, површини и густини засада за одређене воћне културе.

Јован Топаловић власник расадника Топаловић из Липолиста каже да су дуго чекали на субвенције и да ће их искористити да купе машину за садњу подлоге која кошта око 15.000 евра.

Интересовање за подстицаје у шабачком крају је је велико. Пријаве за субвенционисање нових  засада воћа, осим јагоде, подносе се до краја јуна, а за опрему и репроматеријал осигурање, пољопривредници имају рок до краја јула.

Икона Свете Петке, према речима чланова жирија, поседује и естетску и верску димензију, а сви ликовни и технички елементи урађени су на високом новоу.

"Икона је моја молитва, и то је нешто што је мој живот", каже Александра Пановић. "Ја дишем кроз то, ја сам се ту пронашла и покушавам да сачувам то традиционално, наравно, дајући неки свој печат."

Поштовање канона, прецизност, посвећеност, духовност, само су неки од неопходних елемената за израду иконе.

Епископ шабачки Лаврентије каже да је ово и слика живих бића оних који су их стварали, а то је, како каже, исто тако важно као и лепота иконе:

"Имао сам прилику да посматрам иконе у разним крајевима наше земље али, овде, на једном месту, нисам имао прилике у Србији да видим овако нешто лепо."

Крстана Тасић, иконописац из Немачке, рекла је, обраћајући се  колегама у шабачком Културном центру, да иконопис чува душу чувека и да ће сви ови радови бити траг нашег времена:

"Народ који је вратио икону, вратио је и веру. Иконопис је молитва. Ово овде што видим говори о врло талентованим младим људима. Све је тако складно и педантно."

За протеклих осамнаест година, у Шапцу је излагало више од пет стотина уметника. Иако су рађене од различитог материјала,свака од њих је, кажу иконописци, огледало душе, јер све док вас не погледа, нисте сигурни да сте је завршили.

"Тренирам свакодневно, пре или поподне, у зависнисти од обавеза у школи", каже Стефан.  "Почињем лаганим загревањем, до вежби разгибавања, уводим себе у главни тренинг. Имам добре резултате у атлетици и трудим се да постанем светски атлетичар", каже Стефан.

Иако се двоумио између атлетике и фудбала, одабрао је краљицу спортова. Бројна признања са јуниорских такмичења на 400 и 800 метара, која је до сада освајао, потврђују да је направио добар избор.

Тренер Веселин Булатовић каже да је Стефан откривен простом методом - штоперицом и метром још у седмом разреду основне школе.

"Он је таленат који се среће једном или ниједном у десет година. Он је дечко од  ког треба правити будућег олимпијца. Ако њега не тренирам, ја не знам кога ћу", каже Булатовић.

Стефан је једнако успешан и у четвртом разреду средње медицинске школе. У дневнику има све петице. Он је спој свих добрих особина, каже Стефанова разредна Светлана Милановић, иначе професорка српског језика.

"Омиљен је у одељењу, помаже друговима, одличан је ђак, добар друг и спортиста", истиче Стефанова разредна.

Упорност и рад, и у школи и у спорту, Стефану су већ донели одличне резултате. Планира да упише Медицински факултет у Београду и да настави да се бави атлетиком.

Одлучан је, каже, да се још једном потврди у спорту и науци. Ко ће више добити или изгубити, атлетика или медицина, за сада је неизвесно.

Мноштво фигура - лептири, бубамаре, лубенице, печурке и пужеви од цвећа, због којих се шетачи осећају као да су у природи, у шуми или на ливади, а не у бучном граду.

Цветне скулптуре радују Панчевце. "Одушевљен сам. Град никад није изгледао овако. Изузетно је." Једна суграђанка каже да не зна да ли су лепше фигуре или разнобојно цвеће.

Маштовити цветни аранжмани и инсталације прелепих боја, полако постају нови симболи Панчева. Прошле године буба у цвећу, а ове године и трабант, највеће су скулптуре са еколошким порукама, које својим суграђанима шаље стручни и креативни тим из "Зеленила".

"Овде је реч о суживоту човека и природе", каже директор ЈКП "Зеленило" Данило Бјелица.

"Желели смо да ово градско сивило зашаренимо и пружимо Панчевцима пријатан и леп кутак за живот. Овакве инсталације постоје у италијанским градовима, али су наше идеје за конкретне скулптуре оригиналне, и то нема нико други у Србији", каже Бјелица.

Лепоту и привлачност Панчеву дају и чистоћа и дотераност, али пре свега детаљи, као што су скулптуре - свака од њих је мало уметничко дело и препорука за посетиоце.

Италијански ризлинг убран из органског винограда са 500 метара надморске висине,  сазревао је на природној температури, у глиненим посудама, направљеним за ту намену чак у Грузији.

Шест хиљада литара белог вина наредних годину дана чуваће се у специјално припремљеним бачвама, како би божанско пиће било спремно за госте Ниша у години  јубилеја.

Део културе и историје Нишког краја моћи ће да осете туристи у транзиту који Коридором 10 буду ишли ка истоку. Кроз три историјске епохе, од Римљана, преко доба Немањића до данашњих дана, у Малчи, моћи ће да науче као се вино правило у доба цара Константина.

Квалитет вина у недавно пронађеним амфорама из 6. века, на дну Јадрана, потврдио је зашто су вина чувана у земљи међу најскупљима на свету.

На винском путу кроз Србију, код Ниша, прошле и ове године подигнуто је 70 хектара нових засада винограда, чије су аутохтоне врсте грожђа са заштићеним географским пореклом.

Док скела није радила, да би обрадио седамдесет хектара, колико поседује с друге стране Тисе, сваког дана морао је да пређе двадесет километара у једном и исто толико у другом смеру. Скела му, каже, штеди и време и гориво.

У селу Тараш, од око хиљаду становника, њих осамдесет одсто бави се пољопривредом. Према речима заменика председника савета Месне заједнице Бранислава Маркова скела је за њих од животног значаја, јер је хиљаду  и пет стотина хектара најплодније земље с друге стране Тисе.

Целокупну суму за реконструкцију скеле, око четири милиона динара, обезбедила је општина Зрењанин. У протеклих педесет година, колико плови ова скела, рађене су бројне реконструкције, а према речима Миломира Златића ова је била најобухватнија. Са скоро деведесет одсто ремонта сада, каже, ради као нова.

Посао скелеџије није нимало лак, каже Душан Кузманов, који је за рад на скели морао да положи и испит.  Радни дан траје и по дванаест сати, од јутра до мрклог мрака, и по киши и по снегу, а све се ради ручно.

На банатској лепотици, како мештани Тараша зову своју скелу, снимљени су бројни филмови, "Велики транспорт" Вељка Булајића, "Салаш у Малом Риту", "Јесен стиже, дуњо моја" и, последњи, "Коњи врани".

Скела и скелеџије поново су спремни не само да превозе терет већ, како кажу мештани, и филмске серијале.

Медицинским сестрама, које су током претходних годину дана оставиле печат у својој професији, додељене су златне и сребрне повеље.

Овај посао није занимање, него живот, а озбиљност, одговорност, брига за пацијента и континуирано едуковање саставни су део њиховог рада, речено је на скупу.

На свечаној академији медицинским сестрама, које су током претходних годину дана оставиле печат у својој професији, додељене су златне и сребрне повеље.

Маме, тате и њихови малишани добили су пакете који садрже непоходна хигијенска средства за новорођенчад, гардеробу, али и сребрне наруквице које ће малишане и родитеље подсећати на тај дан.

"Ово је само још једна наша акција којом желимо да подржимо наталитет и промовишемо један од програма Градске организације Црвеног крста  и којим желимо да едукујемо младе у области репродуктивног здравља", рекла је Невенка Богдановић, секретар Градске организације Црвеног крста у Крагујевцу.

Невенка Богдановић најавила је да ће Црвени крст Крагујевца, што је и традиција те организације, даровати све новорођене бебе и њихове мајке до 15. маја до када траје та акција.

Наталитет у Крагујевцу последњих година износи од 1,2 промила. Тако је  2010. године рођено укупно 2.088 беба, око 1.000 мање него што је рођено 1990. године. То се променило прошле године, када је рођено стотинак беба више него годину дана раније.

Од почетка ове године, у крагујевачком породилишту дневно се рађало од четири до седам малишана, али је било дана када није било ниједног порађаја.

Ипак, у ноћи између 8. и 9. маја, рођено је чак 19 малишана, од чега су шеснаесторо Крагујевчани, док је породиља из Тутина, на свет донела тројке.

Поред сеоског туризма организују и бројне еколошке и друге кампове. Спас од градске вреве у овом делу Западне Србије пронашла је и породица Алексић из Београда.

"Уместо градске буке имате жубор воде, цвркут птичица, шум гране на ветру. То је стврано, милина и дефинитивно најбољи начин да се одморите", каже Небојша Алексић из Београда.

Долазе заљубљеници у природу, поклоници традиције, историје и кулутуре којом лознички крај обилује.

Поред природних лепота, каже Небојша Алексић, туристе у овај крај привлаче и  бројне културне манифестације.

Конак "Мишић" изграђен је на породичном газдинству старом преко стотину година. У јуну ће угостити учеснике Еколошког кампа из седам земаља, који већ пету годину организују у сарадњи са Младим истраживачима Србије. Предраг Мишић каже да се тренутно баве маркирањем пешачких стаза, чишћењем шуме и постављањем одморишта.

Председник Бошњачког националног већа  Есад Џуџевић рекао је да је обележавање  Дана бошњачке националне заставе један од остваривања националних права Бошњака које им гарантује Закон о мањинама.

Представници Бошњачког националног већа уручили су захвалнице представницима подмлатка три бошњачке партије за посебан допринос јачању бошњачког националног јединства и афирмацију мира и толеранције у Санџаку током кампање за изборе 6. маја.

Улицама Новог Пазара организован је дефиле учесника 7. Смотре бошњачких народних игара и концерт у дворани Културног центра.

Дан бошњачке заставе у Санџаку је нерадни дан, тако да данас ниједна јавна установа чији је оснивач Град Нови Пазар није радила, а ма зградама и у просторијама локалних органа у Новом Пазару, уз државне симболе, истакнути су и симболи бошњачке националне заједнице.

"Намера нам је да чланове Академије, на терену упознамо са ситуацијом на српском селу, како би се о проблемима и потребама српског сељака разговарало на лицу места", рекао је у Крагујевцу за РТС глумац и режисер Радош Бајић, који је и члан Одбора за село САНУ и организатор тог скупа.

Бајић је рекао да на тај начин желе да помогну оживљавању села и обнове домове културе:

"Чланови одбора желе да дају свој допринос побољшању стања у српским селима, будући да све већи број њих већ остаје без становника."

Одбор за село Српске академије наука и уметности, како се чуло на скупу, није функционисао, али је избором нових чланова поново активиран крајем прошле године.
Чланови одбора су академици, научници, професори српских универзитета, инжењери и стручњаци Привредне коморе Србије.

Округли сто "Селу у сусрет", на коме ће се разговарати о горућим проблемима српског села, одржава се 12. и 13. маја у Врњачкој Бањи.

За финалну утакмицу Купа Србије између Црвене звезде и Борца из Чачка, која се 16.  маја игра на фудбалском стадиону Напретка у Крушевцу,  за непуних сат времена продато је 2.600 карата.

Крушевљани ће финале посматрати са западне и дела јужне трибине, заједно са Чачанима, док ће звездаши навијати са севера и истока.

Од укупно 10.300 места колико има недавно реконструисан стадион Напретка, у продају је пуштено 10 процената карата мање, јер је овај сусрет у граду под Багдалом проглашен утакмицом високог ризика.

Наушнице које су пронађене у гробу млађе жене, поред спољнег зида цркве, изузетно су добро очуване. Претпоставља се да је особа била из властелинске породице, јер су само они могли да носе накит са обележјима владарске лозе.

Рад на минђушама је такође изузетно прецизан и, по речима људи из Завода за заштиту споменика, рад су неке признате радионице накита.

По свим детаљима које имају, сматра се да су наушнице израђене у 14. или 15. веку.

Већ у суботу 12. маја "Лепотица Линејна" ће учествовати на фестивалу у пољском граду Бјалско Бјале, а 18. маја ова представа крагујевачког позоришта биће на такмичарском репертоару Међународног фестивала малих сцена у бугарском граду Враце.

Месец мај, предвиђен за међународна гостовања и учешће на интернационалним фестивалима, представа Књажевско-српског театра из Крагујевца "Лепотица Линејна" завршиће 31. маја гостовањем у Фочи.

У представи која прати судбину две жене, ћерке и мајке у дубокој ирској провинцији, а чије су извођење критичари описали као "истинито, свеже, болно убедљиво, дубоки доживљај и урањање у стварност", играју Марина Перић Стојановић, Нада Јуришић, Саша Пилиовић и Душан Станикић.

"Лепотица Линејна" крагујевачког ансамбла, која је премијерно имала 29. фебруара, до сада је већ је гостовала у Тузли, Београду (позориште Атеље 212) и учествовала на фестивалу „Златна лиска" у Мостару, где је побрала најласкавије критике.

Удружење грађана "Атендите" је, зa свој пројекат отворене библиотеке, добило средства од општине Кикинда.

"Мотив нам је био да се овом граду да нека нова боја", објашњава Урош Родић из "Атендите", додајући да се нада максималном искоришћењу књига, уз принцип "узми књигу, донеси књигу", и да ће у библиотеци увек бити доста тога за читање.

Милош Латиновић, заменик председника општине, истиче да је Отворена библиотека јединствен случај и није конкуренција Градској библиотеци:

"Намењена је свим грађанима који дођу на трг, а поготово људима са стране, који ће извесно време провести уз књигу и можда неку оставити у библиотеци."

Грађани су са задовољством прихватили нову могућност, тако да се очекује да ће Кикинђани временом масовније користити и чувати књиге које су им стављене на располагање, али исто тако и лично допринети да се прошири књижни фонд.