Најтеже су погођени Каракас и подручја северно и западно од престонице, а спасилачке екипе и даље трагају за људима затрпаним испод рушевина. Како је саопштено из Амбасаде Србије, међу страдалима и повређенима нема држављана Србије.

Миловановић сматра да је велики број жртава последица, у великој мери, и неадекватне градње.

"Зграде које нису издржале земљотрес, а морале су, значајно су допринеле да велики број људи настрада", рекао је Миловановић.

Објаснио је да је простор Средње Америке познат по израженој вулканској и сеизмичкој активности, али да је северни део Јужне Америке, где се налази Венецуела, релативно мирније подручје и да се овако снажан земљотрес није очекивао, јер је последњи сличан потрес на том простору забележен пре око једног века.

Наука, према његовим речима, и даље нема могућност да прецизно предвиди када ће се догодити.

"Геолошка сазнања су још увек скромна. Немамо могућност да кажемо када се акумулирана енергија ослобађа и зато нас овакви догађаји затекну", навео је професор.

Говорећи о разликама између Венецуеле и Јапана, истакао је да слично снажан земљотрес не мора да остави исте последице ако су објекти грађени у складу са строгим сеизмичким стандардима.

"Када погледате снимке, видите да су се зграде рушиле као куле од карата. То показује да нису биле довољно отпорне на овако снажан потрес", оценио је Миловановић.

Он је додао да, иако постоје бројни сензори и системи за праћење тектонских померања, време настанка земљотреса још није могуће поуздано предвидети.

"Желели бисмо да можемо, али још немамо могућност да измеримо количину енергије која се акумулира дубоко испод Земљине површине и да кажемо када ће доћи до њеног ослобађања", објаснио је Миловановић.

Који су ризици у Србији

Осврћући се на могуће ризике у Србији, Миловановић је истакао да је наша земља удаљенa од најактивнијих тектонских зона и да се овде углавном очекују земљотреси јачине између три и пет степени Рихтерове скале.

Србија је даље од главних тектонских плоча, каже професор, који не очекује земљотресе попут оног у Венецуели.

Од транзита до дестинације: Како се мења миграциона слика Србије

Међународна организација за миграције присутна је у Србији од 1992. године. Током више од три деценије, рад организације се мењао од хуманитарног деловања током ратних деведесетих и велике кризе 2015. године, па све до системских реформи у мирнодопским условима.

Данас се Србија суочава са потпуно новим феноменом – трансформацијом из земље транзита у земљу дестинације.

"Србија је током година била велика емигрантска земља, а потом се трансформисала у земљу транзита. Међутим, у последње две до три године сведоци смо изузетно новог тренда – наша земља све више постаје крајња дестинација за стране раднике" каже Јована Гушић.

Овај тренд се оцењује као позитиван показатељ економског раста и бољих услова живота, али он са собом носи и озбиљне демографске и институционалне изазове. Лоша демографска слика, како у Србији тако и у целој Европи, природно привлачи држављане трећих земаља који у овим просторима виде шансу за зараду и економску добробит својих породица.

Иновативна симулација: Прва "TTX" вежба за миграције у Србији

У циљу креирања миграционих политика које су засноване на тачним и квалитетним подацима, спроведен је сложен пројекат у синергији четири агенције Уједињених нација под вођством ИОМ-а. То су УНХЦР ( Агенција Уједињених нација за избеглице), УНДП ( Фонд за развој Уједињених нација), УНИЦЕФ (Агенција за заштиту деце) , и Међународна организација за миграције .

Као најважнија и најиновативнија компонента овог пројекта истакла се сарадња са академском заједницом и Факултетом безбедности, у оквиру које је изведена такозвана "TTX" (Table-top exercise) вежба.

"Факултет безбедности Универзитета у Београду и Међународна организација за миграције (ИОМ) спровели су симулацију потенцијалне нове мигрантске кризе, базирану на песимистичком сценарију ескалације сукоба на Блиском истоку.

Симулација је показала да би Турска, за разлику од 2015/2016. године, вероватно пропуштала мигранте, што би створило снажан притисак на западнобалканску руту и јужну границу Србије објашњава проф. др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности.

Ова симулација омогућила је стручњацима да у теоријском и контролисаном окружењу тестирају како би државни органи, локалне самоуправе и међународне организације реаговале у случају наглог и масовног прилива миграната.

Страни радници у локалним заједницама: интеграција и нови подаци

Поред спремности за потенцијалну кризу, пројекат је бацио светло и на свакодневну миграциону реалност у Србији коју грађани примећују на улицама, али која до сада није била системски истражена – присуство страних радника.

"Ми те људе видимо око нас и чујемо њихове језике, али до сада нисмо имали структурно и систематски урађено истраживање које даје јасну статистику. Прелиминарниналази показују да се јавља хитна потреба за њиховом интеграцијом, пре свега у погледу приступа базичним услугама попут здравствене заштите, али и потенцијалног школовања њихове деце уколико у будућности дође до спајања породица“ поручује Јована Гушић из ИОМ-а.

Из ИОМ-а најављују да ће финални и званични резултати овог великог истраживања бити јавно комуницирани након формалног завршетка пројекта, 30. јуна.

Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила каже да тренутни број миграната и избеглица у Србији није велики, али они који улазе у земљу углавном заобилазе преостале прихватне центре и, уз помоћ кријумчара, настављају пут ка Западној Европи.Он је упозорио да Србија са постојећим капацитетима не би могла адекватно да одговори на евентуалну нову масовну избегличку кризу.

Према речима Ђуровића, мигранти се у нашој земљи задржавају у просеку један до два дана, а њихово кретање је под потпуном контролом кријумчарских банди које у томе виде прилику за огромну зараду.

"Људи су од стране кријумчара често смештени у близини већих урбаних центара, као што су Београд, Нови Сад и Ниш, али и у мањим местима, у штековима или напуштеним кућама. Кријумчарећи људе, они на њима зарађују много – не само да им наплаћују прелаз преко границе, већ и смештај и друге услуге, а не либе се да их малтретирају и уцењују родбину у земљи порекла или дестинације како би изнудили још новца", наглашава Ђуровић.

Говорећи о структури избеглица, он наводи да их тренутно највише долази из Авганистана, Египта, Северне Африке и Сирије, али да има и грађана Јужног Судана и Централне Азије. Главни регрутни центар за ову руту, како истиче, јесте Истанбул, одакле путеви миграције воде преко Балканског полуострва даље ка Европи.

Ђуровић се осврнуо и на недавну симулацију масовног прилива избеглица у Србији, коју су организовали Факултет безбедности и Међународна организација за миграције (ИОМ).

"Ова симулација је била изузетно важна јер је јасно показала које су слабости нашег система. Размена мишљења са људима са терена и представницима институција била је драгоцена, али закључак је да наш систем у овом тренутку није спреман за прихват великог броја избеглих лица, без обзира на то из ког правца долазе", упозорава директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Он подсећа да су капацитети Србије у односу на раније године драстично смањени.

"Од некадашњих 19 центара, у овом тренутку оперативно раде свега четири. Дошло је до мањка обученог и искусног особља у институцијама, а променила се и званична политика, која сада проблем покушава да решава примарно заустављањем људи на самим границама земље", рекао је Ђуровић.

Иако је тренутна ситуација стабилна, сукоби широм света опомињу да се нови таласи не могу искључити, због чега систем мора бити унапређен пре него што до евентуалне ескалације дође. Ђуровић наглашава да је кључ у регионалној сарадњи, правовременом информисању и јачању капацитета на локалном нивоу.

"Наш посао је да будемо увек спремни. Морамо повећати смештајне капацитете и ојачати људске ресурсе – како у Комесаријату за избеглице и миграције, тако и у службама социјалне и здравствене заштите, образовања и МУП-а. То је мултидисциплинарна област", објашњава Ђуровић.

Он посебно истиче да решење не лежи само у централизованом приступу државе, већ у оснаживању локалних средина.

"Поучени ранијим искуством, знамо да је одговор локалних самоуправа и грађана пресудан. Локалне иницијативе су флексибилније и способније да издрже прве, неочекиване ударе. Поред експертизе у државним институцијама, морамо градити капацитете за прихват, интеграцију и пружање хуманитарне помоћи у самим локалним срединама широм земље", закључио је Радош Ђуровић

Иако се не очекује реприза драматичног таласа из 2015. године, пролонгиране економске и политичке кризе на Блиском Истоку сасвим извесно ће наставити да генеришу већи број миграната. За њих европске земље и даље представљају примарну дестинацију, а пут преко наших територија једини проходан правац.

Нови пакт ЕУ о миграцијама и азилу ставља акценат на системски повратак миграната, што отвара питања о успостављању дугорочних прихватних центара у транзитним земљама попут Србије. Јована Гушић из ИОМ-а наглашава важност баланса између суверенитета држава и људских права, док проф. др Владимир Ајзенхамер указује на сукоб интереса између Брисела и трећих земаља које би могле постати трајна прихватна места.

Србија се, закључују стручњаци, налази на прекретници где управљање миграцијама више није само питање обезбеђивања граница и хуманитарног транзита, већ дугорочне друштвене и економске интеграције нових становника.

"Температурно, да. Политички, увек ће бити изазова и ствари које су пред нама, али не очекујем нешто што би требало да доведе до неких нежељених ефеката. Верујем да ће Србија и у овим врелим летњим данима, и јунским и јулским и августовским, ипак улазити у један стабилнији период и свакако верујем да нам се неће поновити лето 2025. године", истиче Вучевић у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије.

Има ли тензија на релацији Београд-Подгорица

Говорећи о односима Београда и Подгорице, Вучевић наводи да је за Србију кључно да покаже да не доприноси компликацијама и нарушавању односа у региону.

"Поштујемо пут који је Црна Гора изабрала, али нисмо сагласни са одлуком Подгорице по питању Косова и Метохије. Немамо проблем да признамо пун територијални интегритет Црне Горе и признајемо га. Нисмо били срећни 2006. године, верујем већина грађана Србије, што је Црна Гора одлучила да се одвоји од државне заједнице са Србијом, али поштујемо њихову одлуку", наглашава председник СНС-а.

Напомиње да Београд, у складу са међународним правом, има право да брине о Србима који живе у другим државама, па тако и у Црној Гори.

"Да не заборавимо да се трећина грађана Црне Горе изјашњава као припадници српског народа, да је још већи број грађана који говори српским језиком и да готово две трећине грађана Црне Горе каже да су припадници или верници Српске православне цркве", подвлачи саветник за регионална питања председника Србије.

О односима Србије и Словеније

Говорећи о односима са Словенијом, Вучевић оцењује да је посета председника Државног збора Словеније Зорана Стевановића Србији важан политички догађај за регион.

"То је важно пре свега у контексту свега онога што се дешавало на релацији Љубљана-Београд, не толико у званичним односима две владе, већ због одређених представника из Словеније који су кроз европске институције били веома негативни према европској перспективи Србије и свему што се дешава у земљи", сматра саговорник Јутарњег дневника.

Када је реч о положају српског народа у Словенији, указује да је то деликатно питање, имајући у виду уставно решење према којем статус националне мањине имају само аутохтони народи.

"Они у овом тренутку не виде српски народ као такав, иако постоји Бела Крајина и вишевековно присуство српског народа, али то је опет унутрашње питање за Словенију", тврди Вучевић. 

Отварање најдуже деонице Моравског коридора

Говорећи о најављеним политичким скуповима, Милош Вучевић, који је и председник СНС-а, оцењује да је одржавање више њих у исто време нормалан део демократског дискурса.

"Данас се званично отвара најдужа деоница Моравског коридора, која повезује Чачак и Краљево, односно до Адрана. То је заиста једна револуција и дуго чекана ствар. Људи из Краљева и Чачка, али не само из тих центара, од данас ће имати још бољу, пре свега безбеднију, али и бржу саобраћајну комуникацију. То су ствари које мењају лице Србије набоље", поручује Вучевић.

О скупу пред Видовдан

На питање да ли суботњи скуп организује држава или странка, одговара да би га "назвао народним сабрањем пред Видовдан".

"Не могу да кажем да је то само страначки догађај, јер ће бити присутни људи који нису чланови ниједне странке, људи снажних патриотских уверења, који су забринути за оно што је Србија доживела и кроз шта је прошла. Чућете са којим политичким циљевима, идејама, политичком платформом, па и називом листе ћемо изаћи на предстојеће парламентарне изборе", најављује Вучевић.

О друштвеним поделама

Говорећи о поделама у друштву, Вучевић каже да су "они који су спроводили активности претходних осамнаест и више месеци покушали да створе најдубље поделе".

"Покушали су да посвађају баке и деке са унуцима, родитеље са децом, професоре и учитеље у зборницама, људе на послу и на улицама. Сада је време да народ Србије каже: различитости – да, али не на начин да срушимо сопствену кућу и да престанемо да будемо једна велика породица са различитим погледима на одређене ствари", објашњава Вучевић.

Истиче да Србија, упркос разликама, мора да сачува себе како би и будуће генерације имале право на будућност.

"Верујем да улазимо, нећу рећи у миран, али свакако у стабилнији период, који не зависи само од Србије, јер се многе геополитичке ствари преламају и на нашу државу", наводи саговорник. 

О предизборној кампањи и изборима

На питање да ли је почела предизборна кампања, Вучевић одговора да је свако ко је у политици и страначком животу практично увек у кампањи.

Говорећи о изборима, Вучевић наводи да, према ономе како је разумео председника Србије, у наредним месецима треба очекивати одлуке надлежних институција.

"Верујем да је сада у питању пар месеци испред нас и да нас чека одлука надлежних државних институција за расписивање избора. Мислим и на парламентарне и на председничке изборе. Да ли ће и када бити одржани, то је питање за оне који су по Уставу надлежни да распишу изборе. Рекао бих да нас на јесен чекају те кључне одлуке", закључује Вучевић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Гостовање Милоша Вучевића у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Према његовим речима, многима је била потребна хируршка интервенција.

Земљотреси јачине 7,5 и 7,2 степена по Рихтеру погодили Венецуелу током ноћи између среде и четвртка.  Амерички геолошки завод саопштио је да је реч о реткој појави познатој као "дублет", односно двоструки земљотрес. После ова два потреса забележено је најмање 138 накнадних земљотреса.

У земљи је проглашено ванредно стање, а обустављен је ваздушни и железнички саобраћај, као и настава у школама.

Многи се воде као нестали или су и даље заробљени под рушевинама, док спасилачке екипе трагају за преживелима и током ноћи. Бројни становници остали су без крова над главом пошто су им домови сравњени са земљом у лучком граду Ла Гваира, престоници Каракасу и околним областима.

Катастрофа је погодила Венецуелу у тренутку када се земља већ суочава са дубоком политичком и финансијском кризом. Спасилачки тимови из различитих делова света припремају се за долазак, док обећања о страној помоћи пристижу. Међутим, такозвани "златни период" за проналажење преживелих све је краћи.

Појавило се i неколико незваничних сајтова на којима породице објављују фотографије својих несталих најближих. Један хуманитарни радник навео је да су становници трагали за рођацима и на улицама.

Уједињене нације саопштиле су да координишу распоређивање тимова за потрагу и спасавање у Венецуели, док све више држава нуди помоћ. Сједињене Америчке Државе најавиле су 150 милиона долара помоћи, а америчкa војскa саопштила је да ће у регион упутити расположиве снаге јужне команде.

Уницеф је упозорио да су хиљаде деце угрожене и да је многим породицама неопходна хитна помоћ.

Земљотреси су додатно оптеретили венецуелански здравствени систем, који је већ годинама у кризи. 

Привремена председница Делси Родригез посетила је у четвртак савезну државу Ла Гваира, подручје најтеже погођено земљотресима.

Постављање билборда изазвало је пажњу јавности пошто су централне власти у Приштини јуче, интервенцијом полиције, забраниле постављање билборда са натписом "Завет Видовдана" и ликом Милоша Обилића на коњу, са српском заставом.

Постављање оба билборда локална самоуправа у Грачаници је уредно и на време пријавила полицији.

Из локалне самоуправе су најавили и постављање српских застава дуж централне улице у Грачаници, а поводом празника Видовдана, 28. јуна.

Да би зарадио, српски пољопривредник мора да прода килограм хлебног зрна за најмање 27 динара. Тако каже рачуница Задружног Савеза Војводине.

"Када се саберу сви трошкови које је требало уложити у производњу пшенице овогодишњег рода, било је потребно потрошити 148.639 динара на једном хектару. То је износ који урачунава све машинске операције и коришћење репороматеријала по правилима струке. На процењеном приносу од пет и по тона пшенице по хектару - цена производње је 27 динара", рекла је за РТС Јелена Несторов, председница Задружног савеза Војводине.

Додаје, да би пољопривредник зарадио на цени од аконтних 19 динара, потребно је да са једног хектара скине чак 8 тона пшенице. На питање да ли би цену пшенице на горе могао да погура интервентни откуп  Робних резерви, Несторов каже да Задружни савез Војводине то тражи сваке године.

Упућен предлог Министарству пољопривреде

"Уочавамо једну велику тромост и закаснелост реакција Дирекције за робне резерве. Ми овде говоримо о неким огромним количинама пшенице које се налазе на тржишту, а Дирекција реагује са неким скромним количинама. Скромне количине не могу да помере цену у моменту. Битно је такође и време реакције. То мора бити пре жетве, а обично се о овој теми прича кад већ жетва почне", напомиње Несторов.

Управни одбор Задружног савеза Војводине, средином недеље упутио је  Министарству пољопривреде предлог да пољопривредницима обезбеди краткорочне бескаматне кредите.

"Баш због тога што имамо ниску аконту цену новог рода пшенице, што имамо пољопривреднике који су екстремно финансијски исцрпљени. Они чекају тај род да би дошли до првих пара, а истовремено им се не исплати да продају пшеницу. Зато предлажемо да се онима, који у е-Аграру имају регистровану пшеницу као врсту производње, обезбеди да добију бескаматне краткорочне кредите најмање на три месеца и то по јако хитном поступку да би превазишли овај јаз који сада постоји између ниске тржишне цене и потребе пољопривредника и задруга да продају своју роб", каже она.

Колике су залихе непродате пшенице прошлогодишњег рода

Несторов као велики проблем истиче и то што немамо званичне податке о томе колике су залихе непродате пшенице прошлогодишњег рода. Додаје, надлежне институције су дужне да изнесу те податке.

"Када бисмо те податке имали, много лакше би се водиле и мере економске политике у пољопривреди, а у крајњој линији пољопривредници и задруге би се лакше одлучивали за своје будуће производње", наводи Несторов.

Откупна цена пшенице не бележи раст

Председница Задружног савеза Војводине каже да откупна цена пшенице не бележи раст већ неколико година уназад иако су за то време цене репроматеријала скочиле и дупло. То објашњава поремећеним геополитичким односима у свету и додаје да исти проблем погађа и Европу.

"Једноставно, имамо данас у Европи тржиште које не функционише, ни на тржишту ратарских производа, на тржишту других пољопривредних производа, то видимо и код млека... Имамо очигледно факторе који утичу додатно и који иду у правцу вероватно вођења политике заштите потрошача кроз ниске цене и са друге стране недостатка заштите пољопривредника. То, наравно, узрокује велике проблеме и у Србији. Једноставно, пољопривредник да би опстао продаје своје производе испод цене коштања и он ће једноставно у неком моменту бити принуђен да одустане", истакла је Несторов.

Несторов каже да је добро то што су поједини откупљивачи у Војводини почели да разврставају пшеницу и плаћају по основу квалитета. Тим пре, додаје да је наш највећи инострани купац Италија, земља која и те како држи до доброг квалитета хлебног зрна.

"Раст БДП-а од 2,8 одсто ове године убрзаће се на четири одсто 2027. године. Раст ће бити подстакнут повећаном потрошњом, јер приходи у Србији расту прилично брзо, остављајући домаћинствима више простора за потрошњу", каже Лев Ратновски, шеф мисије ММФ-а за Србију.

Инфлација у Србији у мају износила је 3,5 одсто, казала је вицегувернер Народне банке Србије Ана Ивковић. То је нешто више у односу на 2,8 одсто у марту или 3,3 одсто у априлу. Та промена је била готово у потпуности последица виших глобалних цена нафте.

"Одлуке Европске централне банке о подизању каматних стопа веома су значајне и за Србију због снажне повезаности домаће привреде са еврозоном. Али Народна банка Србије води самосталну монетарну политику и не реагује аутоматски на потезе ЕЦБ. Ипак, остајемо на опрезу јер је глобално окружење веома неизвесно", каже Ана Ивковић, вицегувернер НБС.

Главни економиста Европске централне банке Филип Лејн у видео-обраћању оценио је да више није довољно ослањати се на историјска искуства и уобичајене моделе за процену економских шокова. Међународна трговина и финансије све више су под утицајем геополитичких тензија.

"ЕЦБ више не даје конкретне смернице о будућем кретању каматних стопа, већ одлуке доноси од састанка до састанка, на основу пристиглих економских података. Оно што покушавамо да урадимо јесте да осигурамо да се инфлација увек врати на наш циљ од два одсто у средњем року", наводи Филип Лејн, члан Извршног одбора и главни економиста ЕЦБ-а.

Када је реч о региону Западног Балкана, учесници панела сматрају да би требало задржати високообразовне кадрове. Када је реч о политици зарада, потребан је опрез јер оне последњих година расту брже од продуктивности, што благо подстиче тражњу, а самим тим и инфлаторне притиске.

Зеленски је објавио и да је одобрио 40-дневну операцију Службе безбедности Украјине како би извршио притисак на Русију да оконча рат.

У међувремену, украјинска премијерка Јулија Свириденко изјавила је да је њена земља примила прву траншу макрофинансијске помоћи Европске уније у износу од 3,2 милијарде евра у оквиру новог програма кредита за подршку, укупне вредности 90 милијарди евра.

Немачки канцелар Фридрих Мерц, истовремено, позвао је Русију да уђе у мировне преговоре и замрзне линију фронта у Украјини, истакавши да Европљани желе да учествују у разговорима.

Са друге стране, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да Европа, која издваја средства за Украјину да би се наставила борбена дејства против Русије, представља главну препреку миру.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков, такође, изјавио је да Русија очекује наставак дијалога са Сједињеним Америчким Државама о решавању сукоба у Украјини.

За то време, белоруски председник Александар Лукашенко рекао је да ће се "квалитет рата" одмах променити ако Украјина у њега увуче Белорусију и додао да ће његова земља увек бити уз Русију.

Краткотрајна киша очекује се у брдско-планинским пределима. На снази је наранџасти метео-аларм.

Са запада континента стиже нам све топлији ваздух. Температуре су изнад просека за ово доба године. Јутарња од 15 до 23, највиша дневна од 32 до 36 степени. За викенд и до 39 степени.

У Београду ће бити топло и сунчано са највишом дневном температуром око 35 степени.

РХМЗ упозорава на веома високу температуру и током викенда

Републички хидрометеоролошки завод објавио је јутрос упозорење за подручје Србије на веома високе температуре у периоду од данас до четвртка, 2. јула.

Топлотни талас, који у већем делу Србије почиње данас, трајаће током викенда, као и почетком следеће седмице, условљавајући веома високу дневну температуру али и појаву тропских ноћи.

За викенд и почетком следеће седмице, очекује се највиша дневна температура у већини места од 35 до 39 степени.

Када стиже освежење

Промена времена, са чешћом појавом локалних пљускова са грмљавином и мањим падом температуре, очекују се у другој половини следеће седмице.

РХМЗ такође упозорава да топлотни талас у наредним данима може да допринесе порасту опасности од иницирања и ширења пожара на отвореном.

Ризици ће бити најизраженији у регионима са највећим дефицитом влаге у земљишту, односно са највећим недостатком падавина из претходног периода.

Иранска Револуционарна гарда (ИРГЦ) упозорава комерцијалне бродове да користе искључиво пловне руте које је одобрио Иран приликом проласка кроз Ормуски мореуз.

Упозорење је уследило након што је Оман најавио нову транзитну руту кроз мореуз, наводећи да је она усаглашена са Међународном поморском организацијом.

Истовремено, ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да ће Иран и Оман одржати разговоре "да би дефинисали будуће управљање и поморске услуге у Ормуском мореузу".

Британска агенција за поморске трговинске операције саопштила је да је теретни брод погођен за сада неидентификованим пројектилом у Ормуском мореузу.

Ројтерс преноси тврдње двојице америчких званичника да је Иран отворио ватру на тај теретни брод, али за сада нема званичне потврде Техерана.

Генерални секретар Међународне поморске организације, специјализоване агенције Уједињених нација, Арсенио Домингез саопштио је да је привремено обустављен план евакуације бродова који су остали у Ормуском мореузу, а који је покренут почетком недеље.

У Вашингтону је одржана завршна рунда преговора између Либана и Израела. Амерички државни секретар Марко Рубио, који је завршио турнеју по партнерским земљама Персијског залива, поручио је да су Либан и Израел близу постизања "обавезе о намери".

Са друге стране, израелски министар одбране Израел Кац поручује да ће Израел наставити да контролише делове територија у Либану, Сирији и Појасу Газе, одбацујући међународне притиске да повуче снаге са подручја која је његова војска заузела.

Кац је истакао да се Израел противи повлачењу из, како је назвао, "безбедносне зоне" у јужном Либану.

Цена нафте пала је на ниво који није забележен од периода пре избијања рата са Ираном, док се саобраћај кроз стратешки важан Ормуски мореуз постепено нормализује, преносе светски медији.

"Службеници Сектора за борбу против криминала - НЦБ Интерпол Подгорица, ФАСТ тима за међународне циљане потраге су, у сарадњи са службеницима Одјељења безбједности Котор, по директном захтјеву за хапшење који је издат од стране надлежних органа Сједињених Америчких Држава и Канцеларије Федералног истражног бироа (ФБИ), лоцирали и данас на територији општине Котор лишили слободе А.Б (39), држављанина Турске и Ирана, високопрофилну мету потраге из области сајбер криминала и организованог криминала, ради обезбјеђења његовог присуства у кривичном поступку који се води против њега у Сједињеним Америчким Државама, и то пред Вишим судом у Њујорку за више оптужби", саопштено је из Управе полиције.

Наводе да је оптужен да је извршио кривична дјела - завера ради извршења рачунарске преваре и хаковања рачунара, као и крађе идентитета:

"И то на начин што је од 2013. године као сарадник правног лица са територије Ирана спроводио масовне хакерске нападе на инфраструктуру Сједињених Америчких Држава - на преко 150 Универзитета у Сједињеним Америчким Државама, узрокујући штету која се процјењује на више од 3.4 милијарде америчких долара. Украдени подаци, као и приступ компромитованим универзитетским налозима, коришћени су у корист ИРГЦ-а (Исламиц Револутионарy Гуард Цорпс – Иранске револуционарне гарде) и других иранских корисника, укључујући универзитете са сједиштем у Ирану".

"А. Б. ће у законом превиђеном року бити спроведен судији за истрагу Вишег суда у Подгорици, ради даљег поступка у вези са изручењем овог лица надлежним органима САД", пише у саопштењу.

"Многе публикације наводе три кључна извора за причу. Прво, ту је био филм 'Сарајево Сафари' из 2022. године словеначког редитеља Мирана Зупанича. Након тога, 2026. године уследила је књига 'I cecchini del weekend' (Викенд снајперисти) италијанског аутора трилера Еција Гаваценија. Такође 2026. године, хрватски аутор Домагој Маргетић објавио је књигу на ту тему 'Плати и пуцај'. Међутим, ниједно од ова три дела ни приближно не издржава критичку проверу у погледу њихове поузданости као извора", наводи Мартенс.

Он је казао да "свако ко погледа филм и прочита књиге неће знати готово ништа након тога".

"Скандал са богатим ловцима на људе је наговештен у овим делима, али није ни поткрепљен нити уверљиво објашњен. Чињеница да се Зупанич, Гавацени и Маргетић појављују у многим медијским извештајима као 'истраживачки новинари' свакако не оправдава њихов рад. Када је Зупаничев филм приказан у Сарајеву 2022. године, тадашња градоначелница Сарајева, Бенџамина Карић, поднела је тужбу против непознатих особа у вези са наводним злочинима приказаним у филму. Међутим, скоро четири године касније, канцеларија јавног тужиоца у Сарајеву још увек није подигла оптужницу", наводи Мартенс.

Он додаје да "није ни чудо" што није подигнута оптужница, јер "нема правно прихватљивих доказа".

Ко су извори информација у филму

"Главни извор за наводни документарац о наводној потери је анонимна особа. Он се не види, његово име је непознато. Човек извештава да му је 1991. године понуђен посао у Љубљани за 'важну америчку агенцију', вероватно обавештајну агенцију. Прихватио је понуду, вероватно привучен новцем: 'Заиста сам уживао играјући рулет, и ако сам изгубио четири или пет хиљада (немачких) марака у једној вечери, није ме ништа коштало јер сам био веома добро плаћен', каже анонимни протагониста о свом мистериозном послу. Тврди да је путовао у Босну за своје клијенте на скоро три десетине путовања између 1992. и 1994. године, током којих је такође био сведок страних снајпериста", наводи Мартенс.

Он додаје да се уз исказ анонимног извора о сведочењу убиства деце од стране богатих странаца налазе "аутентични и узнемирујући аматерски снимци из рата, крваве жртве снајпериста".

"Такође је препричана потресна прича о пару који је изгубио своју малу ћерку од снајпера. Снимци и прича су аутентични - али документују само саме злочине, а не и учешће страних снајпера. Међутим, манипулативна монтажа суптилно инсинуира ову умешаност", истиче Мартенс.

Он каже да "објашњење анонимног аутора за пружање информација само као силуете такође делује чудно", јер наводи да су га "Срби упозорили да никада не говори о ономе што је видео у Сарајеву", али на другом месту тврди "да су га сами Срби довели" до положаја својих страних клијената снајпериста, иако су знали да ради за (америчку) обавештајну агенцију.

"Али зашто би Срби дали САД бесплатан доказ о својим ратним злочинима? Још један извор који филм наводи барем има име, бивши босански обавештајни официр Един Субашић каже да је заробљени српски војник током испитивања 1993. године пријавио да је приметио петоро Италијана на путу ка фронту, од којих су тројица тврдила да су платили новац да убијају људе у Сарајеву. Ова анегдота се такође појављује у Гаваценијевој књизи. То би био бар један извор", наводи Мартенс, који поставља питање "да ли су ови сведоци уопште постојали"?

"Да ли транскрипт испитивања још увек постоји? Да ли је заробљеник преживео рат? Да ли је још увек жив? Ако јесте, где? Да ли би поново сведочио? Ни Гавацени ни филм не постављају ова горућа питања. То покреће даља питања: Да ли је заробљени Србин рекао истину током испитивања? Шта је тачно рекао? Да ли је уопште постојао? Филм оставља још много питања без одговора, али она су безопасна у поређењу са понекад ненамерно комичним фестивалом бизарних догађаја које Гавацени нуди својим читаоцима", каже Мартенс у свом тексту у Франкфуртер алгемајне цајтунгу.

Он наводи да Гавацени, за кога каже да "није сматрао да је потребно да спроведе истраживање на месту злочина или да обави интервјуе у Сарајеву, пролази кроз терен који описује са веселим незнањем".

Мартенс као пример наводи да Гавацени помиње, "југословенску пешадијску јединицу која је наводно била стационирана у Нориљску - осим што се овај град не налази у Југославији, већ у сибирској зони пермафроста".

"Шеф гласина Гавацени на сваких неколико страница служи примере своје изражене способности да погрешно разуме везе на Балкану. Понекад су то његове сопствене грешке, понекад једноставно понавља грешке својих саговорника без коментара. Тврдња да су вести о масакру у Сребреници процуреле тек две недеље након догађаја у јулу 1995. године једнако је лажна као и тврдња да су српски ауто-путеви бомбардовани током рата у Босанској Републици (то се није догодило до 1999. године), или да је и Румунија била у рату у то време", наводи Мартенс.

Он је рекао да су "важније од ових грешака фундаменталне заблуде", јер италијански аутор филма каже да су "викенд снајперисти" путовали авионом а у једном тренутку, "неколико европских аеродрома" се наводи као почетна тачка за ове наводне ловачке излете.

"Гавацени тврди да је открио да је крвава 'тура' 'вероватно' почела у Трсту (или Парми) летом за Београд пре него што је настављена копненим путем. Међутим, београдски аеродром и сав српски ваздушни простор били су затворени за ваздушни саобраћај Резолуцијом 757 Савета безбедности УН из маја 1992. године. Изузеци су морали бити појединачно регистровани и одобрени. Блокада није укинута до краја 1994. године", подсећа Мартенс.

Неинформисаност аутора

Мартенс наводи да је британски новинар Тим Џуда, који је био дописник Тајмса и Економиста из Београда 1992. године, и извештавао је са свих фронтова, потврдио да је "идеја да се током рата могло путовати у Сарајево из иностранства викендом натегнута".

"Требало је вечности да се стигне у Босну и креће се тамо, посебно због блокада путева. Нешто од онога што сам прочитао – о логистици, са летовима од Трста до Београда, могу да напишу и верују само људи који немају појма да је београдски аеродром био затворен", преноси Мартенс речи Џуде.

Он је казао да не може да искључи могућност неколико изолованих случајева плаћања стрелаца из иностранства али да је масовни феномен који траје годинама, у који је укључено стотине људи, а да га нису приметили сви новинари, хуманитарни радници и особље Уједињених нација на терену "сензационалистичка прича коју су покупили људи који нису били тамо и не могу да замисле да би тако нешто било изузетно мало вероватно у великим размерама".

"Гавацени и његови бројни анонимни сведоци ('Француз', 'Безимени', 'Господин X', 'ННН') супротстављају се таквом скептицизму првенствено тривијалностима. Гаваценијеве бројке такође покрећу питања. Према речима Мирсада Токаче, водећег стручњака за број жртава у Босанском рату, снајперисти у Сарајеву били су одговорни за приближно 350 смртних случајева током опсаде", казао је Мартенс.

Он је додао да је, према Гаваценију, током истог периода, око 230 снајпериста само из Италије учествовало у убилачкој кампањи, "нешто мање из Француске и Белгије, неки из Швајцарске, а такође и неки из Аустрије".

"Многи од починилаца су наводно убили више жртава по изласку. Један италијански снајпериста 'убио је двоје деце, жену и коначно троје старијих особа за шест сати', цитира Гавацени наводног сведока. Екстраполирајући из таквих бројки, српске трупе очигледно нису имале никакве везе са снајперским терором у Сарајеву, све жртве снајпера морале су бити убијене од стране странаца, док су Младићеве трупе деловале као заинтересовани посматрачи", истиче Мартенс.

Према његовој оцени, списак логичких слабости Галваценија "испунио би странице".

Нелогичности у Маргетићевој књизи

Мартенс наводи да је хрватски новинар Домагој Маргетић, који је аутор књиге "Плати и пуцај" у Хрватској познат и као "писац за одрасле", како га је назвао угледни хрватски аутор и публициста Борис Рашета, који је навео да  углавном не прати Маргетићева наводна открића, "јер не верује ничему што каже".

Додаје да познати хрватски аутор Ивица Ђикић назива Маргетића "непоузданим извором" и теоретичарем завере.

"Маргетићева књига 'Плати и пуцај' потврђује такве ставове. Маргетић, кога је 2007. године Хашки трибунал за бившу Југославију осудио на три месеца затвора и новчану казну од 10.000 евра због објављивања имена заштићених сведока у суђењима за ратне злочине, чиме их је угрозио, има бујну машту. У својој књизи, он тврди, на пример 'један европски краљ је дошао да убија децу из Сарајева и силује жене'. Међу сарајевским ловцима на људе, тврди он, била је 'барем' једна крунисана глава из Европе. 'Краљ је волео да убија децу. (...) Понекад је бирао малу децу чије су их мајке држале у наручју, или барем за руку', наводи се у књизи", истиче Мартенс.

Према његовим речима, "наводни сведоци су или мртви или анонимни". "Извор? Извесни 'Драган' који је наводно припадао српској јединици задуженој за 'логистику' краљевске посете. Током пауза од убијања деце, краљ је уживао у силовању младих девојчица које су потом нестајале, наставља Маргетић, пре него што цитира једног од својих наводних сведока 'после рата, краљеви људи су били овде и проверавали да ли има трагова његових убистава и силовања, да ли постоје докази или сведоци који би га могли идентификовати, копали су свуда, само да би спречили да било шта о томе постане познато или процури", наводи Мартенс.

Он додаје да "бар понекад Маргетићеви сведоци нису само анонимни 'Драгани' или 'Јовани', већ људи са пуним именима", као и "бивши хрватски премијер и шеф обавештајне службе, Јосип Манолић".

"Према интервјуу репродукованом опширно у Маргетићевој књизи, Манолић је детаљно извештавао о наводним потерама у Сарајеву још 1995. године. Две ствари су запањујуће - Манолић је мртав. Умро је 2024. године у 105. години живота. Да ли постоји аудио снимак који би могао да потврди Манолићеве наводне изјаве, које он у књизи препричава са педантним детаљима? Или је Маргетић мајстор памћења? Такође је запањујуће да, иако је Манолић наводно Маргетићу испричао причу о 'сарајевском сафарију' у великим детаљима, он о томе ћути у својим обимним мемоарима. Можда једноставно није било довољно простора у два тома од укупно 800 страница", закључује Мартенс.

Возила на следећим линијама промениће трасу саобраћања:

Трамвајска линија 6 саобраћаће на скраћеној траси од Омладинског стадиона до Устаничке;

Трамвајске линије 7Л, 8 и 12 саобраћаће следећом трасом, у оба смера: Булевар краља Александра – Београдска – Трг Славија – Немањина и даље редовним трасама;

Аутобуска линија 23 саобраћаће следећом трасом, у оба смера: Булевар деспота Стефана – Цвијићева – Старине Новака – Београдска – Трг Славија – Немањина – Кнеза Милоша и даље редовном трасом;

Аутобуска линија 24 саобраћаће следећом трасом, у оба смера: Трг Републике – Коларчева – Теразије – Краља Милана – Трг Славија – Београдска – Његошева и даље редовном трасом;

Аутобуске линије 26 и 26Н саобраћаће следећом трасом, у оба смера: Трг Републике – Теразије – Краља Милана – Трг Славија – Београдска – Булевар краља Александра и даље редовним трасама;

Аутобуска линија 27, као и ноћне аутобуске линије 202Н и 301Н, саобраћаће следећом трасом, у оба смера: Трг Републике – (Булевар деспота Стефана – Џорџа Вашингтона у смеру ка Миријеву) – (Мајора Илића – Светогорска – Македонска – Трг Републике у смеру ка граду) – 27. марта – Краљице Марије – Рузвелтова и даље редовном трасом;

Аутобуске линије 37 и 44 саобраћаће следећом трасом, у оба смера: Француска – Трг Републике – Коларчева – Теразије – Краља Милана – Трг Славија – Немањина – Кнеза Милоша и даље редовним трасама;

Ноћне аутобуске линије 37Н, 56Н и 511Н саобраћаће трасом, у оба смера: Трг Републике – Краља Милана – Трг Славија – Немањина – Кнеза Милоша и даље редовним трасама;

Привремена аутобуска линија 41А саобраћаће на релацији Адмирала Гепрата – Бањица 2;

Аутобуска линија 58 саобраћаће следећом трасом, у оба смера: Поенкареова – Цвијићева – Старине Новака – Београдска – Трг Славија – Немањина – Кнеза Милоша и даље редовном трасом;

Линија 74 саобраћаће следећом трасом, у оба смера: Булевар краља Александра – Београдска – Немањина – Кнеза Милоша и даље редовном трасом;

Аутобуска линија ЕКО 1 саобраћаће следећом трасом, у оба смера: Краљице Марије – Булевар краља Александра – Рузвелтова – Краљице Марије – 27. марта – Мајора Илића – Светогорска – Македонска – Нушићева – Теразијски тунел и даље редовном трасом;

Минибус линија Е2 саобраћаће следећом трасом, у оба смера: Трг Републике – Краља Милана – Трг Славија – Немањина – Кнеза Милоша и даље редовном трасом.

У суботу, 27. јуна, у периоду од 15 часова до краја манифестације, због искључења струје у контактној мрежи у улицама Немањина, Кнеза Милоша (од Немањине до Таковске) и Таковска (од Светогорске до Кнеза Милоша), доћи ће до промена у раду трамвајских и тролејбуских линија, и то:

• укидају се трамвајске линије 2Л, 7Л, 8, 9Л, 10, 12 и 14;

• трамвајска линија 6 саобраћаће на скраћеној траси од Омладинског стадиона до Устаничке;

• укидају се тролејбуске линије 19, 21, 22, 28 и 29.

На измењеним деловима траса возила ће користити сва постојећа стајалишта линија јавног градског превоза.

Наведена организација режима рада линија јавног градског превоза израђена је на основу информација које су достављене Секретаријату за јавни превоз у вези са организацијом великог скупа, при чему су могућа одступања у зависности од ситуације на терену.

Фотографија на Инстаграму или Фејсбуку открива много више него што мислимо и  осим добронамерних, привлачи и предаторе.

Емина Бековић из Министарства информисања и телекомуникација и Националног контакт-центра за безбедност деце на интернету истакла је да родитељи треба да воде рачуна шта објављују и да буду свесни колико опасности и злоупотреба има у дигиталном простору.

"Оно што нам се деси у стварном животу за неколико секунди оде на интернет и постане доступно милионима људи. С друге стране, фотографија или видео који се поставе на интернет могу да оставе озбиљне последице по ментално и физичко здравље детета", рекла је Бековићева.

Она је нагласила да родитељи не треба да објављују фотографије деце у купаћим костимима, доњем вешу или без одеће, као ни снимке нити фотографије које откривају локацију, школу, спортски камп или свакодневне навике детета, јер све то може бити злоупотребљено.

Говорећи о чувању фотографија, Бековићева је подсетила да све што се једном постави на интернет остаје трајно доступно, али да ризик постоји и када се фотографије чувају само у телефону, који може бити украден, изгубљен или хакован.

Фотографија веома брзо доспева у базу предатора

Директор Центар за несталу и злостављану децу Игор Јурић упозорио је да родитељи често нису свесни одакле потиче већина материјала који завршава у рукама предатора.

"Највећи број материјала којима тргују или које користе педофили заправо долази од нас самих. Не снима се све у неким мрачним просторијама или на дарк вебу. Ми направимо фотографију, поделимо је на друштвеним мрежама и она заврши у њиховим базама", рекао је Јурић.

Додао је да се фотографија нагог детета, након објављивања на друштвеној мрежи, веома брзо преузима и доспева на сајтове који такве материјале даље дистрибуирају.

Осврћући се на навике родитеља на плажи, Јурић је истакао да многи и даље сматрају да је нормално да се деца пресвлаче или трче без купаћег костима, не размишљајући да их неко може фотографисати.

"Данас не знате ко седи поред вас на плажи и да ли вас неко снима. Тим својим поступцима ми директно угрожавамо безбедност детета", упозорио је Јурић.

Бековић: Профили морају бити закључани

Бековићева је подсетила да ризик не представља само садржај фотографије, већ и метаподаци који могу открити место и време настанка снимка. Додала је да развој вештачке интелигенције омогућава злоупотребе чак и када дете није фотографисано у непримереном издању.

"Довољно је да се фотографија провуче кроз дипфејк и да се нађе на потпуно непримереним сајтовима, што може нанети велику штету деци", рекла је она.

Као основна правила дигиталне безбедности навела је да профили на друштвеним мрежама буду закључани, да се не објављују тренутне локације нити означавају места на којима се породица налази, као и да се без сагласности не објављују фотографије друге деце.

Јурић: Безбедност деце почиње у породици

Јурић је поручио да деца од најранијег узраста треба да науче такозвано "правило купаћег костима", односно да разумеју да су делови тела покривени купаћим костимом интимни и да нико нема право да их додирује или фотографише.

Када је реч о тинејџерима, додао је да је неопходно развијати критичко размишљање, како би препознали манипулације и опасности на интернету.

"Безбедност детета почиње у породици. Родитељи морају да се едукују пре него што деци дозволе коришћење друштвених мрежа и објављивање садржаја", нагласио је Јурић.

Бековићева је навела да родитељи који посумњају да је фотографија њиховог детета злоупотребљена могу да се обрате Националном контакт центру за безбедност деце на интернету позивом на бесплатан и анониман број 19833, уз достављање снимка екрана или линка спорног садржаја, након чега Центар сарађује са надлежним институцијама и Службом за борбу против високотехнолошког криминала.

Више од 40 људи страдало је у Француској од 18. до 23. јуна услед последица екстремних врућина. Нових званичних података још нема, али је градоначелник Париза Емануел Грегоар рекао да је стопа смртности у главном граду у порасту.

Према подацима националне метеоролошке службе "Метео Франс", национални термички индикатор, који представља просечну температуру измерену на референтним метеоролошким станицама широм земље, достигао је 30 степени Целзијуса. Тиме је оборен рекорд постављен дан раније, када је просечна температура износила 29,9 степени.

Шумски пожари избили су у више делова Француске, а 50 департмана стављено је у категорију високог и веома високог ризика од избијања пожара због комбинације екстремних врућина, суше и јаких ветрова.

Пожари су пријављени у департманима Од, Жиронда и Вар, где су грађани на друштвеним мрежама објављивали фотографије и видео-снимке.

Склоништа од врућине у Шпанији

И Шпанија се последњих дана суочава са изузетно високим температурама. Црвени метео-аларм и даље је на снази у деловима северне земље, где би температура у појединим областима Баскије могла да достигне 42 степена Целзијуса, саопштила је државна метеоролошка служба.

У многим градовима отворена су такозвана "склоништа од врућине" – климатизовани јавни простори намењени грађанима који желе да се заштите од високих температура.

И у Великој Британији је други дан заредом оборен рекорд за највишу температуру измерену у јуну. У Јеовилтону, у грофовији Сомерсет на југозападу Енглеске, измерено је 36,4 степена Целзијуса, саопштила је британска метеоролошка служба Met Office.

Досадашњи рекорд за највишу јунску температуру у Великој Британији износио је 35,6 степени Целзијуса, а био је на снази готово 50 година, након што је забележен у Саутемптону 1976. године.

Мере и у Мађарској

Холандски краљевски метеоролошки институт (КНМИ) саопштио је да је први пут у историји издао највише, црвено упозорење због врућина. Црвени аларм, због очекиваних температура до 40 степени Целзијуса, ступиће на снагу од поноћи у свим покрајинама у Холандији, осим у четири.

У саопштењу КНМИ упозорава се да здравствени ризици у областима где је на снази црвени аларм могу бити опасни по живот и да би грађани требало да излазе напоље само када је то неопходно.

Мађарска влада донела је уредбу о координисаним мерама заштите због екстремних врућина. Премијер Петер Мађар изјавио је да су мере неопходне због временских услова, док је директорка Националног центра за јавно здравље Беатрикс Оросци навела да је тренутно на снази упозорење другог нивоа, а да ће трећи ниво бити активан четири дана од суботе.

Са екстремним врућинама бори се и Италија, где је црвени метеоаларм проглашен у 17 градова. На удару су и Белгија, Луксембург, Пољска, Мађарска, Чешка и Хрватска.

За то време, Европска зелена странка саопштила је да би лидери земаља чланица Европске уније требало да одрже хитан самит како би ојачали заштиту од екстремних врућина и интензивирали напоре у борби против климатских промена.

Наредбом о спровођењу истраге осумњиченом Н.К. на терет се ставља кривично дело Тешко убиство у стицају са кривичним делима Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружа и експлозивних материја и Тешка телесна повреда, а Д. Џ. кривично дело Тешко убиство у помагању.

Н.К. и Д.Џ. се налазе у бекству због чега је тужилаштво предложило судији за претходни поступак Вишег суда у Београду да им одреди притвор и да донесе наредбу за расписивање потернице. Спрвођење доказних радњи одређено је против М. Т. Е. и Д. В. због постојања основа сумње да су извршили по једно кривично дело Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела.

М. Т. Е. и Д. В. су саслушани пред поступајућим јавним тужиоцем након чега је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложено да им одреди притвор.

Постоје основи сумње да је Н.К. неовлашћено носио ватрено оружје и муницију и то пиштољ НН марке, калибра 9 мм, па је на подмукао начин лишио живота Н. К. и тешко телесно повредио В. М. који је седео за столом са Д. В., и довео у опасност живот двоје радника угоститељског објекта.

Н. К. је, како се сумња, дошао до угоститељског објекта таксијем, па је ушао у исти и руковао се са оштећеним Д.В. и када се он окренуо леђима и кренуо ка столу за којим је претходно седео, осумњичени Н. К. је десном руком из торбице која му је била за појасом извадио пиштољ НН марке калибра 9 мм и испалио намање 6 пројектила у правцу леђа и главе Д.В, који је услед задобијених повреда преминуо на лицу места.

Један од пројектила које је испалио осумничени погодио је и оштећеног В.М. услед чега је он задобио тешку телесну повреду. Д. Џ. је, како се сумња, по претходном договору сачекао осумњиченог испред угоститељског објекта на мотоциклу НН марке па су се удаљили са лица места.

Само у Београду, на дан се издаје између 5.000 и 8.000 станова. Према подацима Министарства туризма у Србији, регистровано је око 16.000 станова за краткорочно издавање.

Остварени промет је између 150 и 300 милиона евра годишње.

Гостујући на РТС-у, стручњак за некретнине Милић Ђоковић оценио је да држава новим мерама настоји да уреди тржиште и уведе јасна правила за све учеснике.

"Држава је решила да регулише опорезивање и да се зна ко се бави овим послом. До сада смо имали проблем са категоризацијом објеката и недовољном контролом. Сада је циљ да се уведу ред, пореске обавезе и јасна правила пословања", рекао је Ђоковић.

Он истиче да се издавање станова на дан више не може посматрати као повремени додатни приход, већ као привредна делатност.

"То више није обично издавање, то је посао. Ви радите посао, добијате новац и зато треба да платите порез", нагласио је Ђоковић.

Говорећи о користима које ће имати они који послују у складу са прописима, Ђоковић наводи да ће власници смештаја бити у могућности да легално послују, региструју објекте и користе све предности званичног система.

"Онај ко плаћа порез биће у бољој позицији јер ће моћи регуларно да прође категоризацију и да послује преко платформи. Уласком у легалне токове добија се могућност да се гости уредно пријављују и да се посао води транспарентно", рекао је Ђоковић.

Додао је да је до сада део тржишта функционисао у сивој зони, што је носило одређене ризике за издаваоце, посебно у ситуацијама када дође до проблема са гостима или имовином.

Нове пореске обавезе, оцењује, представљају корак ка већој контроли и професионализацији тржишта краткорочног издавања смештаја у Србији.

Пореске олакшице као подстицај за легално пословање

Стручњак за некретнине Ервин Пашановић оценио је да држава тренутно нема потпун увид у стварне приходе од издавања станова на дан и да се највећи део података заснива на пријавама самих издавалаца.

"Држава може да зна само онолико колико станодавци пријаве, али постоје и различити механизми контроле. То су такозвани ‘мистер шопер’ модели, када инспекција наступа као обичан гост, као и праћење података са платформи за резервацију смештаја, где је могуће упоређивати промет, оцене и друге показатеље пословања“, рекао је Пашановић.

Он сматра да би кључ за укључивање већег броја издавалаца у легалне токове могло да буде смањење пореског оптерећења.

"Ја бих ту предложио да пореска стопа буде испод стандардне. Мислим да су они сада добили 20 одсто, ја бих то смањио на пола", рекао је Пашановић.

Нижа пореска стопа, какао каже, донела би више пријављених издавалаца и већу наплату пореза на дужи рок.

Према његовим речима, високи намети често се преливају на крајње кориснике, односно госте, што може да утиче на конкурентност домаће туристичке понуде.

Подсећа да се у Србији процењује да је око 16.000 станова укључено у систем краткорочног издавања, што представља значајан сегмент туристичке привреде.

Потребно је развијати ову индустрију и подстицати легално пословање и један од начина јесте привремено смањење пореских стопа, док тржиште не достигне пуни потенцијал, закључио је Пашановић.

Издавање стана на дан или месечно – шта се више исплати

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

26.06.2026. Петак: Сунчано и топло, а после подне уз локални развој облачности краткотрајна киша или пљусак са грмљавином очекују се само у брдско-планинским пределима југозападне и јужне Србије. Ветар слаб до умерен северни. Најнижа температура од 15 до 23, највиша од 32 до 36 степени. Упозорење: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 80%.

27.06.2026. Субота: Претежно сунчано и веома топло. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 16 до 22, а највиша од 34 до 38 степени. Упозорење: Tmax ≥ 38 °C, вероватноћа 80%.

28.06.2026. Недеља: Претежно сунчано и веома топло. Ветар слаб и умерен, југоисточни. Најнижа температура од 17 до 24, а највиша од 35 до 39 степени. Упозорење: Tmax ≥ 38 °C, вероватноћа 90%.

29.06.2026. Понедељак: Претежно сунчано и веома топло. Ветар слаб и умерен, југоисточни. Најнижа температура од 17 до 25, а највиша од 35 до 39 степени. Упозорење: Tmax ≥ 38 °C, вероватноћа 95%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 30.06.2026. до 04.07.2026.)
У уторак и даље веома топло, уз највишу дневну температуру у већини места од 35 до 39 степени. Затим од среде промена времена, са чешћом појавом локалних пљускова са грмљавином и мањим падом температуре.

Да би све било спремно, на градилишту је сваког дана 3.500 радника. Министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Александра Софронијевић каже да је реч о једном од најкомплекснијих инфраструктурних пројеката који се тренутно раде у Европи.

Истиче да радови иду по плану и да су у складу са највишим стандардима, а да је посао Министарства које предводи да сви радови имају грађевинске дозволе, да су сви радови пријављени, као и да инспекције редовно долазе.

"Сам плот Експа има око 70 хектара, а шире подручје 200. Овде се први пут у сваком смислу, у грађевинском и технолошком граде многи захтевни објекти. Кроз импровизовани студио гледамо изградњу националног стадиона – он званично није део Експа, али је у комшилуку. И он ће у грађевинском смислу у потпуности бити завршен до марта", навела је министарка.

Министарка: Не гради се само за Експо, већ за наше грађане

Говорећи о објектима који остају после изложбе, попут инфраструктуре и Сајма, министарка је истакла Национални павиљон, који ће имати око 20.000 квадрата.

"То је мали архитектонски бисер који ће трајно остати Београду и Србији", рекла је Софронијевићева.

Наводи да је Експо огромна развојна шанса за Србију и да тек кад се заврши изложба почиње прави развој.

"Не градимо само за та 93 дана, све што остаје остаје на корист свих наших грађана за деценије које нас чекају", рекла је министарка.

Завршено 80 одсто радова на новој прузи

Један од великих пројеката, уочи Експа, јесте и изградња железнице, која ће спајати центар града са Аеродромом "Никола Тесла" и омогућити да се од центра до Аеродрома стиже за свега 15-ак минута.

Пруга ће имати 18,3 километра, четири моста, надвожњак и вијадукт, који спаја Земун Поље и национални стадион.

Дарко Вукосав, руководилац тима надзора, каже да је 80 одсто радова завршено кад је реч о новој прузи и да је преостало да се споји мост преко ауто-пута "Милош Велики".

Рок за завршетак је децембар, а Вукосав наводи да очекују да ће извиђач и завршити у предвиђено време.

Након завршетка радова следи тестирање возова који би од почетне до крајње тачке требало да стигну за 15-20 минута.

Министарка Софронијевић навела је да ће изградња нове железничке станице Нови Београд по завршетку бити алтернатива станици Београд-Центар на Прокопу.