Нацрт измена закона усвојен је у првом читању. Међутим, на вечерашњем састанку премијера Аљбина Куртија и председника Демократске партије Косова (ДПК) Бедрија Хамзе није постигнут договор о наставку процедуре и преласку на гласање у другом читању.

Из ДПК наводе да је Курти гласање о изменама закона у другом читању условио претходним гласањем о избору председника.

"Не може факултет да буде место где ћете ви да исписујете политичке графите – за то изађите на улицу, идите на митинге, радите шта год хоћете, али ово не може. Исти је случај и са школама. Њихови форуми гимназија и остала чуда су децу изводили из школа и уништили најбоље школе у Београду, Новом Саду и на многим другим местима. Једном заувек ту причу морамо да завршимо и једном заувек да вратимо образовање тамо где му је место. Професоре да поштујемо, наставнику да вратимо поштовање", рекао је Вучић.

Међу приоритетима листе "СДА Санџака – Чувари Санџака" су младе породице, тврди представница листе Нејра Мурић Муминић. 

"Наш програм има посебне мере којим тражимо права за мајке породиље и стамбена решења за младе породице. Данас смо овде да разговарамо са грађанима и представимо конкретна решења из нашег програма. Желимо да разговарамо о Санџаку какав желимо градити, за права Бошњака, за развој овог краја, за Санџак из којег се не одлази", навела је Мурић Муминић

Носилац листе "Аутентична десница" Милош Јовановић је поручио да би "национално одговорни бирачи требало да се подсете 2012. године".

"Промењена је власт, али да ли се променила политика? Не! Остао је безалтернативни европски пут за Србију. Промена власти – апсолутно – али мора да је прати промена политике. Немојте да још једном наседнемо и још једном будемо преварени са идејом – само да се он склони. Да, само да се он склони и да дође национално одговорна власт, а то гарантовано знамо да смо ми", нагласио је Јовановић.

Носилац листе "Покрет за уједињење" Усаме Зукорлић у Крупњу и Лозници разговарао је са мештанима и истакао да је важно да "неко дође и покрене ствари са мртве тачке".

"Никада нисам био у Крупњу, а после избора резултати за Крупањ – њих 180 је било. Тада сам рекао људима, идем ја чим буде прилике да обиђем Крупањ, Лозницу, Мали Зворник и Шабац. И то с циљем да би донели више резултата и у области запошљавања, и у области права, и достојанственог представљања наших људи са коначним циљем да се наша омладина сва не расели", указао је Зукорлић.

Листа број 2 "Ивица Дачић – фактор стабилности" истиче своје предности. Носилац листе Ивица Дачић је напоменуо да садашње време тражи и неке одговоре.

"Е, то је задатак вас млађих. Знате, свако време има неку своју песму."

Алекса Коругић са листе "Ивица Дачић - Фактор стабилности" поручио је да "СПС има кадар међу младима, али и онима који су искусни и од којих омладина учи".

Нена Марић са исте листе тврди да је у временима поделе листа број два она која не дели људи. 

"По томе смо и познати. Бирам СПС, јер се већ више од 30 година бори за социјалну правду, те даје простор и подршку младим женама", закључила је Марићева.

Јована Милошевић са исте листе је навела да за СПС гласа зато што му одговара њихова политика.

"Залажу се за права запослених – сматрам да је то политика која је наш фактор стабилности", поручио је Милошевић.

Носилац коалиционе листе "Алтернатива за Србију" Владимир Гајић позвао је гласаче професора Бранимира Несторовића да на овим изборима гласају за Алтернативу за Србију, коју чине Народна странка и Бунт руска мањинска странка.

"То је била воља професора Несторовића. Његови гласачи могу да буду уверени да ћемо ми оправдати поверење које имају у нас. Пре 15-ак дана, проф. Несторовић и ја договорили смо коалициони споразум. Нажалост, тешко здравствено стање професора Несторовића спречило нас је да реализујемо овај споразум – односно да га оверимо код јавног бележника. Сматрао сам да није етички исправно да и даље инсистирамо на том споразуму у тренутку када професор Несторовић није био у стању да доноси одлуке. Ми у Народној странци од свег срца желимо да се проф. Несторовић опорави и надамо се његовом брзом опоравку", навео је Гајић.

Представник "Студентска листа - студенти побеђују" и доцент Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Југослав Гашић, говорио је о односу државе према Косову и Метохији. 

"Не постоји ни један део наше земље који је за ових 14 година ове власти тако девастиран као што је КиМ. Помозите нам да вратимо народу на Косову наду. Ми смо се определили за веру, они су се определили за издају. Браћо и сестре, 26. октобра одлучујемо како ћемо даље, ми имамо план и знамо како", наводе представници 

Слободан Николић из Руске странке – Србија у БРИКС-у је навео да је отишао у Штитар како би посетио чланове странке који се баве пољопривредом.

"Сматрамо да је погубно за Србију да месо увози из Шпаније и других земаља. Такође, имамо проблем и са увозом млека, а све то је последица споразума о стабилизацији и придруживању који је 2008. године потписао Божидар Ђелић", тврди Николић. 

Миодраг Мишковић сматра да је најтеже производе пласирати и наплатити.

"Мислим да је тешко живети од свог рада, можда чак никад и није било теже. Свако добро, видимо се! Заокружите број 7", поручио је Мишковић.

Носилац листе "Покрет снага Србије-БК" Богуљуб Карић истиче да држава треба да поштује борце.

"Нећу Србију у којој ратни ветеран продаје робу на улици да би платио лекове. Нећу Србију у којој инвалид рата пред шалтером чека да доказује да нема довољно новца. Нећу Србију у којој човек који је био спреман да положи живот за своју земљу у старости пита како ће преживети до првог. Коначно, 1.500 евра су минимална примања за хероје Србије. Хоћу Србију у којој се зна да су они били ту када је Србији било тешко. Када је њима тешко, Србија мора бити ту. Живела Србија, живели наши ветерани. На многаја љета", поручио је Карић.

Поруку бирачима шаље и коалиција Европска Србија. Представница листе Мариника Тепић сматра да је подсећање о Петом октобру обавеза.

"Не желим о Петом октобру да говорим са носталгијом. Сматрам да је Пети октобар обавеза. Односно, обавеза да имамо Србију у којој никада више неће бити потребан неки нови Пети октобар. То дугујемо људима који су тада, 2000-те, веровали да Србија може другачије. То дугујемо и новим генерацијама које данас траже оно што смо ми тада тражили: слободну земљу, Србију без страха, модерну, уређену и демократску земљу, Европску Србију", нагласила је Тепићева.

Током посете Рибарићима носилац листе "Расим Љајић - Људски" разговарао је са мештанима.

"Ово је најпозитивнија и – до сада – најуспешнија кампања, а по многима најбоља од свих странака које је воде у Србији. Нисмо највећи, али мислим да јесмо најбољи што се тиче иновација и порука које шаљемо", закључио је Љајић.

"Када погледате као у филму, у једном тренутку изгледа да се протагониста приче неће извући, али оно што сте јуче видели био је онај срећни завршетак као из холивудских филмова", рекао је политиколог из Бања Луке.

Он наводи да ни унутар СНСД-а није било очекивања да ће разлика бити толика, посебно у Бијељини, традиционално јаком опозиционом упоришту.

Према његовим речима, победа Саве Минића и Жељке Цвијановић, као и смањење разлике у Бањалуци, указују на шири тренд који би могао да се настави и на наредним локалним изборима.

Вашингтон и Москва као важни делови Додикове политичке позиције

Савић посебан значај придаје промени односа нове америчке администрације према Бањалуци. Он сматра да је Република Српска последњих година постепено градила контакте са политичким актерима који заступају суверенистичку политику, а да су резултат тог процеса и сусрети Жељке Цвијановић са људима из окружења Доналда Трампа.

"То није пало с неба. То је последица неколико година грађења савезништва, партнерстава и, на крају крајева, политичког умећа да ставите нешто на сто", навео је Савић.

Он сматра да је Бањалука искористила промену политичке климе у Вашингтону и да је уместо тражења привилегија инсистирала на равноправном третману свих страна у БиХ.

"Поента је баланс моћи, да се Босна и Херцеговина врати у оно стање које Дејтон гарантује, а то је баланс моћи између три стране", рекао је политиколог из Бања Луке.

У том контексту, значајним сматра и односе са Русијом. Посету Милорада Додика и Саве Минића Владимиру Путину у Москви види као један од важних елемената међународне позиције Републике Српске.

"Ви сте у размаку од петнаест дана имали посету Јерусалиму, сусрет са Нетањахуом, сусрет са Владимиром Путином и сусрет са руководством Беле куће. Када одете на те три адресе, једна мала земља као што је Република Српска пробија блокаду која је дуго постојала", оценио је Савић.

Према његовој оцени, победа СНСД-а није последица само изборне кампање већ и реорганизације странке, њене организационе снаге и међународне политике коју води руководство Републике Српске.

"Оно што је СНСД-ова највећа предност је тај middle management. Имају руководство и имате чланство, али оно између – људе који заправо раде свакодневни посао", рекао је Савић.

У Федерацији БиХ повратак СДА и промена односа снага

Док је СНСД остварио убедљиву победу у Републици Српској, политичка сцена у Федерацији БиХ, према Савићевој оцени, показала је слабљење странака такозване Тројке и јачање СДА.

Денис Бећировић поново је освојио мандат бошњачког члана Председништва БиХ, али је СДА, иако је Бакир Изетбеговић изгубио председничку трку, остала најјача бошњачка политичка странка.

"Бошњаци су схватили да је Тројка потпуно неспособна да се бави и државним питањима. Поново се враћају на она фабричка подешавања. Значи, СДА најјачи, али без Бакира", рекао је Савић.

Он сматра да би Изетбеговић после изборног пораза требало да пронађе наследника који би преузео руководство СДА.

Истовремено, избор хрватског члана Председништва БиХ донео је промену која би, према Савићевој оцени, могла да утиче на односе у Сарајеву. ХДЗ је, после две деценије, добио аутентичног хрватског представника у Председништву.

"За почетак – равноправност. Хрвати се сигурно неће понашати онако како су се понашали до сада, јер Комшић је био други бошњачки члан Председништва. Он се звао тако, али то је био дословно други бошњачки представник", оценио је Савић.

У новој расподели политичке снаге СНСД, према његовим речима, има кључну позицију за формирање власти на нивоу БиХ. Због изборног резултата и снаге у институцијама, Бањалука би могла да инсистира на повратку дела надлежности на ентитетски ниво и на, како каже Савић, „изворном Дејтону“.

"Процес преуређивања Босне и Херцеговине да она буде прихватљива за све грађане БиХ је неминован. Изворни Дејтон је то омогућавао на много више начина него што то имамо данас", рекао је Савић.

Он сматра да би у наредне четири године у Републици Српској требало очекивати политичку стабилност, док ће од односа три конститутивна народа и способности политичких елита да постигну договор зависити и функционисање БиХ.

"Има наде ако се то прихвати као нова реалност. Нема више додворавања од стране Сједињених Држава, нема више додворавања од стране високих представника. Уместо да гледају у Брисел и Вашингтон, треба да се окрену мало лево, мало десно, ка Загребу и Бањалуци и веома лако ће постићи споразум ако буду довољно политички паметни", закључио је Савић.

Његове снаге, уз подршку Саудијске Арабије, тврде да су у претходних неколико дана заузеле низ висова у области Дубаб, укључујући и оне са којих могу да контролишу мореуз Баб ел Мандеб.

Офанзива владиних снага, осим на заузимање положаја око теснаца, усмерена је и ка престоници Сани, који Хути контролишу још од почетка грађанског рата 2014. године.

"Снаге Одбрамбених снага отаџбине и Бригаде гиганата извели су, уз подршку авијације, широку војну операцију у неколико зона конфликта", саопштила је јеменска војска, тврдећи да је из руку Хута преузела контролу над Баб ел Мандебом.

Повратак на Баб ел Мандеб

Ова акција уследила је пошто су хутске снаге, почетком септембра, протерале ривалске јединице међународно признате владе у Адену са читаве обале према Црвеном мору и наставиле офанзиву даље ка истоку.

Владине снаге, упркос подршци саудијске авијације и војника, просто су се распале под налетом Хута, који сада наводно желе да се дочепају налазишта нафте на истоку земље.

Власти у Ријаду саопштиле су да у нападу на Хуте учествује укупно 100 борбених авиона. Саудијско ратно ваздухопловство седмо је најснажније на свету са око 900 активних летелица и 30.000 припадника. Флоту од безмало 400 борбених авиона чине амерички Ф-15 и "јурофајтери".

Док су власти у Адену најављивале почетак "коначног напада на Хуте", снаге Ансар Алаха (Божјих помоћника) су базале по нетом заузетој палати која припада једном од најутицајнијих званичника власти у Адену, председнику парламента Султану ел Бараканију.

Овај дворац налази се на путу хутских снага, које већ неколико дана покушавају да се пробију кроз положаје ривалских снага у области Таиз.

Истовремено, Хути су демантовали да су владине снаге напредовале ка Дубабу, већ да су, заузимањем неколико планинских путева, у потпуности опколили град Таиз.

Према проценама обе стране, у борбама је до сада убијено више од 1.000 људи, док је око 5.000 рањено. Уједињене нације процениле су да је од сукоба побегло безмало 200.000 људи.

Током месец дана ратовања, хутски савезници су из Ирака гађали и тешко оштетили саудијски, 1.200 километара дуг, нафтовод до луке Јанбу на обали Црвеног мора.

Такав развој ситуације, одмах, изазвао је узбуну у Саудијској Арабији, који су од Кине затражили да утиче на Иран и посредно на Хуте да зауставе офанзиву, пре него што се не распадне ионако нестабилно тржиште енергената на Блиском истоку.

Ројтерс јавља да је Кина, после апела из Ријада, замолила Иранце да зауздају Хуте, како би се спречило да блискоисточни конфликт додатно отежа трговину енергентима, од које кинеска привреда зависи у великој мери.

Власти у Техерану су, пак, одговориле да стабилност Блиског истока зависи искључиво од прекида америчких напада.

Такође, везе Техерана и Хута предмет су расправа већ дуже од десет година. Иако већина посматрача сматра да Хути делују у сарадњи са Иранцима, чини се да ова група, ипак, акције покреће скоро искључиво зарад споствених интереса.

Зашто су Хути побеснели

Серија сукоба почела је још у јулу, пошто је Саудијска Арабија испалила салву пројектила на аеродром у Сани, на који је у том тренутку слетао авион који је представнике Хута возио са сахране иранског верског лидера Алија Хамнеија.

Хути су, одмах, узвратили борбеним покличем "смрт Америци" и распалили по Израелу, Саудијској Арабији, бродовима у Баб ел Мандебу и ривалским фракцијама у Јемену.

Њихова офанзива, названа и "Јуриш на Баб ел Мандеб" за циљ има контролу над узвишењима око Таиза, одакле, страхују посматрачи, могу да гађају бродове који, кроз овај теснац, покушавају да се домогну Црвеног мора и даље Суецког канала.

Рат у Јемену, са мањим или већим паузама траје још од 2014. године, када су Хути заузели престоницу Сану и натерали владу да утекне у Саудијску Арабију.

Примирје се, некако, одржавало све до октобра 2023. године и упада Хамаса у Израел, након чега су Хути стали на страну Палестинаца и пројектилима и дроновима засули израелске луке и градове.

Највећи проблем напади Хута направили су у Црвеном мору, где су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.

Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мери напуштена после отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.

"Што се тиче односа у Републици Српској, није било померања на линији владајућа структура и опозиција, али у оквирима опозиције дошло је до извесних измена", наводи Шолаја.

Као другу карактеристику избора, Шолаја истиче да ће политичка сцена у Федерацији Босне и Херцеговине бити нестабилна из два разлога.

"Други ентитет, који већински чине Бошњаци, односно муслимани и Хрвати, то ће бити пре свега повратак Странке демократске акције, при чему ће она морати, као већинска и на нивоу Босне и Херцеговине и на нивоу Федерације, да улази у кохабитацију са чланом Председништва СДП-а, Денисом Бећировићем, који је успео да буде јачи од Бакира Изетбеговића, што није било очекивано", закључује Шолаја.

Када је реч о хрватској политичкој сцени, Шолаја наглашава специфичност да "сада нема хрватског представника који је изабран бошњачким гласовима, него је Даријана Филиповић изборно остварила, не само легалитет у законском смислу, него и политички легитимитет Хрвата, што до сада у претходна два круга нису имали".

Резултати избора у Републици Српској

Говорећи о избору српског члана Председништва БиХ, Шолаја истиче да је Жељка Цвијановић остварила убедљиву победу, наглашавајући да она "има много, много већу подршку него што је и сама њена партијска структура, што би могло да значи да је за њу гласао један дио неопредељених, који су је сматрали заштитником интереса Републике Српске на заједничком нивоу Босне и Херцеговине".

Подсећа да је Цвијановићева уложила много у међународну промоцију Републике Српске и да је у више наврата улагала национални вето супротстављајући се политикама које Република Српска није подржавала.

Што се тиче избора за председника Републике Српске и победе Сава Минића, Шолаја наводи да се процена заснивала на резултатима прошлогодишњих ванредних председничких избора, као и да је реч о "резултату једне веома организоване партијске структуре која има велику дисциплину приликом изласка на изборе".

Главни задаци нове Владе Републике Српске

Када је реч о приоритетима и задацима нове извршне власти, Шолаја истиче да ће то бити наставак политика које ће да се односе на развој Републике Српске.

"Такође, ту је и настојање да се стабилизују и социјалне политике, а то је важно пре свега због великог броја пензионера и побољшања њиховог социјалног положаја", сматра саговорник.

Као важне сегменте наводи и борачку популацију, као и међународну комуникацију и снажније позиционирање Републике Српске у међународним односима.

Говорећи о функцији српског члана Председништва БиХ, Шолаја наглашава да по Уставу БиХ не постоји трећи ниво власти, већ да су то заједничке институције које се доминантно баве међународним релацијама, међународном трговином, комуникацијом и људским правима.

"Дакле, задаци Жељке Цвијановић ће пре свега бити међународни односи и борба за што равноправнију дипломатију Босне и Херцеговине према иностранству", наводи Шолаја, указујући на досадашњу централизацију спољне политике и додајући да ће то бити наредни правац деловања како би се осигурало да Република Српска адекватно учествује у том процесу.

Односи Републике Српске са Америком и Србијом

Говорећи о односима са Сједињеним Америчким Државама у контексту конекција које Жељка Цвијановић има са администрацијом председника Доналда Трампа, Шолаја истиче да САД немају спољну политику дефинисану у неком документу, већ да је "не формулишу, али је воде".

Указује да се са доласком администрације коју води Трамп показало "да би се са њом на неки начин могло разговарати, и то, наравно, на бази обострано исказаних интереса". Шолаја напомиње да ту постоје идеје о инвестицијама и енергетским системима, као и могућност да се види каква је позиција Републике Српске у САД, чиме се ствара основа с којом може коректно да се комуницира, упоредо са одржавањем сарадње са Русијом и Кином.

Институционална сарадња Републике Српске и Србије

Анализирајући односе између Републике Српске и Србије, Шолаја истиче да Србија представља гарант Дејтонског мировног споразума и последњу одступницу.

"Од првог дана, дакле, од распада бивше Југославије, Република Српска и Србија имају институционално добру сарадњу. И то је најважније. Дакле, без обзира ко и како и на који начин чини власт у Србији, он је увек добродошао у Републици Српској, и обрнуто", наглашава Шолаја.

Напомиње да политичари осећају да немају мандат да то буде производ њихових личних односа, већ институционалних механизама који одражавају интересе и Србије и Републике Српске, а то је пре свега јединство. Ти односи су, како наводи, засновани на економским интересима, историјским, емотивним везама, као и чињеници да су с обе стране Дрине чланови истих породица.

Уставно уређење и питање Дејтонског споразума

Коментаришући изборне поруке и националне теме, Шолаја указује на карактер Анекса 4 Дејтонског мировног споразума, наводећи да постоји велики страх од његовог "распакивања".

"То је текст који су прихватиле преговарачке делегације за време преговора у Дејтону 1995., и који у неизмењеном тексту постоји и данас", наводи Шолаја, сматрајући да је он де факто измењен одлукама високог представника и притисцима. Према његовим речима, најважнија последица је то што је сачуван мир, али би уставна решења морала да се издискутују како би се обезбедио већи степен демократије.

Када је реч о приоритетима Владе Републике Српске у том контексту, Шолаја истиче да је основни задатак "пре свега, економски развој и, значи, да грађани и становници Републике Српске у целини осете предности од неког економског развоја, од политичке стабилности, и онда ће у том случају и Република Српска бити заштићена".

Међународни фактор и будућност Босне и Херцеговине

Говорећи о улози међународног фактора и могућности помирења, Шолаја сматра да помирење долази на основу искреног дијалога самих заједница, кроз институције, академску заједницу и невладин сектор, док се на нивоу међународних организација у БиХ више не ради о високој политици, већ о деловању локалних службеника.

О будућности Босне и Херцеговине и њеном функционисању, Шолаја констатује да њу не чине грађани БиХ већ Срби, Бошњаци и Хрвати.

"Они су дефинисани кроз институције Босне и Херцеговине са својим националним политикама. То је оно што свет мора да схвати", подвлачи Шолаја.

Закључује да би се, уколико све заједнице препознају међусобне интересе уз уважавање, могло говорити о стабилности по принципима на којима функционише Белгија, уз напомену да ће позиција Хрвата и захтеви за аутономијом такође утицати на политичке процесе и односе у Федерацији и на нивоу државе.

06.10.2026. Уторак: Ујутру хладно, местимично уз слаб приземни мраз. У току дана сунчано и топло. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 9 °С, а највиша од 24 до 28 °С. Упозорење: Приземни мраз, вероватноћа 90%.

07.10.2026. Среда: Ујутру хладно, понегде уз слаб приземни мраз У току дана претежно сунчано и топло. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни, у кошавском подручју после подне у појачању. Најнижа температура од 0 до 11 °С, а највиша од 24 до 29 °С. Упозорење: Приземни мраз, вероватноћа 80%.

08.10.2026. Четвртак: Топло уз постепено повећање облачности. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у планинским пределима на југозападу и југу и јак, јужни и југоисточни, односно југозападни. Најнижа температура од 4 до 14 °С, а највиша од 24 до 29 °С.

09.10.2026. Петак: Облачно, местимично с кишом и пљусковима, уз пад температуре и појачан западни и северозападни ветар. Крајем дана у Војводини престанак падавина. Најнижа температура од 13 до 17 °С, а највиша од 16 °С на северу и северозападу до 22 °С на југоистоку Србије. Упозорење: Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3 h, вероватноћа 80%.

Бранитељка Надице Чепкеновић, адвокатица Јована Филиповић казала је да су  сведокиње идентификовале лица која уопште нису била службеници затвора у Приштини у периоду '98. и '99. Године.

"Све то утиче на кредибилитет самих сведока, ту су и њихове изјаве које су у потпуности контрадикторне и надамо се да ће судско веће коначно имати у виду како и на који начин се предмети воде пред Специјалним тужилаштвом Косова, нарочито када су у питању поступци за ратне злочине", казала је Филиповићева.

Додала је да су се сведоци потписали испод фотографија лица која не одговарају особама које су радиле у затвору у том периоду, тако да, по њеном  мишљењу, то довољно упућује на сам начин рада и на то како се и на који начин подижу оптужнице пред тужилаштвом.

Према наводима оптужнице, постоји основана сумња да је Чепкеновић током периода 1998-1999. године, као стражар у затвору у Приштини и паралелном затвору за жене у Липљану, у саучесништву са другим затворским службеницима, прекршила правила међународног права током сукоба.

На припремном рочисту које је одржано почетком фебруара Чепкеновић се изјаснила да није крива.

Припадници полиције су у априлу прошле године у Липљану и Приштини привели три особе које су биле затворски чувари. У Липљану су ухапшени Надица Чепкеновић и Бобан Тонић, док је у Приштини ухапшен М.И.

Међутим, Брисел ће од Црне Горе очекивати да не користи право вета када друге државе буду приступале ЕУ.

Европска комисија, како је саопштено порталу, очекује да се сва поглавља затворе до краја године. Одлуку о затварању поглавља доносе државе чланице ЕУ једногласно.

Европска комисија представиће у уторак документ о проширењу ЕУ, а очекује се да ће Црној Гори бити представљени конкретни планови за будуће чланство у Европској унији.

Документ ће представити председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Хрватска је раније указала да очекује решавање неколико питања са Црном Гором, од школског брода "Јадран", војне имовине, до Превлаке.

Тренутно су без воде потрошачи у насељима: Нови град, Алтина, Нова Галеника, Земун поље, 13. мај, насеље Економија, Батајница и деловима Земуна од Улице Филипа Вишњића према Батајници, наводи се на сајту Београдског водовода и канализације.

"Авион је испражњен и биће поново прегледан пре полетања, а обави ће се и поновни преглед путника и пртљага", наводи се у полицијском саопштењу.

Један од путника, описао је ситуацију у авиону, испричавши да је на писти у авион ушло неколико полицајаца, неки у униформи, а неки у цивилној одећи.

"Кроз прозор сам видио полицијско возило покрај авиона. Извели су једног проседог господина који је седео у 3. или 4. реду", рекао је путник.

Будући да путницима испрва ништа није било јасно, упитали су стјуардесу о чему се ради. Она је кратко одговорила, да је приведени путник "споменуо реч бомба".

После детаљног прегледа летелице од стране припадника хрватске полиције, лет је настављен и авион са путницима из Сплита слетео је на београдски аеродром са закашњењем од три сата око 19.30.

Министарка Мамуд додаје да су и многи мушкарци на мети злостављања и претњи доком имигрантског путовања.

Она је први министар неке британске владе, која је експлицитно признала да је Уједињено Краљевство „изгубило контролу“ над границом преко Ламанша, јер су криминалне банде и трговци људима, а не Влада, „ти, који врше одабир имиграната“, које ће пустити да пређу Мореуз.

Одговарајући на питање Алистера Кембела о Британцима, који, кријући лица испод балаклава, недељама протестују и блокирају луке на југу Енглеске, и који подржавају њену тврду политику према имиграцији, Шабана Мамуд им поручује да "се носе“.

"Они само праве штету. Убили би ме истог секунда када би им се пружила прилика. У најмању руку би ме избацили из сопствене државе. Зато желим да будем потпуно јасна око тога ко су и шта су ти људи. Они мене не сматрају истинском Британком и мрзе то што сам муслиманка", оцењује Мамуд у подкасту "Остало је политика".

Врата легалних захтева за азилом поново отшкринута

Директор Савета за избеглице Имран Хусеин поздравља признање министарке да је сексуално насиље над имигрантима "широко распрострањено", али не пропушта да критикује Владу, јер је "затворила све безбедне и правне путеве, који би азилантима омогућили да не падну у шаке предаторима".

Он поздравља прошлонедељну одлуку министарке Мамуд да поново покрене програм давања азила женама у Уједињено Краљевство.

Министарка Мамуд очекује да ће четвртина подносилаца захтева за азилом бити жене из Авганистана и појаса Газе.

Сваку од њих, уколико им азил буде одобрен, чека пет година живота у Британији до стицања права на стални боравак.

Тај потез министар унутрашњих послова конзервативне владе у сенци Крис Филип назива „очајничким покушајем“ министарке Мамуд да се „додвори лабуристима, који не подржавају њену имиграциону политику“.

Лидер реформиста Најџел Фараж истиче да уколико његова странка дође на власт, све те одуке биће поништене.

Фараж подсећа на извештај Сандеј тајмса, који открива да је бивши телохранитељ лидера Хамаса Јахје Синоара, добио азил у Уједињеном Краљевству одакле је ковао планове напада на Јевреје у Европи.

Ове године је Ламанш чамцима прешло око 18.500 људи. Прошле године тај број је износио 32.000.

"Добар едукатор, пре свега треба да има добре намере и да буде добар човек. Треба да живи оно што ради и да ради искључиво по својим вредностима и да се тога држи", напомиње учитељица Тамара Остојић Грегус.

Један од главних изазова јесте - продужити пажњу и пружити им помоћ при одабиру информација.

"Чини ми се да се родитељи више ослањају на то шта дете зна, а не шта треба да научи и то је највећи проблем у данашњем образовању. Често се неки кораци прескачу, тако да највећи изазов представља време које је нама наопходно да би свако дете својим темпом савладало оно што од њега очекујемо“, истиче Тамара.

"Данас је више васпитна функција учитеља, него што је образовна. Они уче децу како да функционишу једни са другима, како да се изборе са различитим проблемима које овај савремени живот носи, и то је данас заиста једно друштво изобиља у сваком смислу и позитивном и негативном", каже Ивана Чупељић, педагог.

За учитељицу Биљану најважнији резултати рада једног учитеља су другараство и радне навике.

"Учитељ је неко ко децу не учи само знању, већ треба да им покаже како да буду добри другови, како да прихвате различитости, да их мотивише, охрабри када им нешто не иде како треба и просто да их научи да верују у себе када они нису свесни да то могу", наглашава учитељица Биљана Радошевић.

Након родитељске, њихова улога је деци најважнија, јер свет посматрају често и кроз примере из учионице.

"Учитељ треба да буде добар, љубазан и да воли децу.“

"Објасни нам лекције и ако нам нешто није јасно.“

"Уче нас да будемо васпитани.“

"Даје домаће задатке да кад одемо кући не бисмо заборавили оно што смо тек научили“, објашњавају деца.

И учитељи имају домаће задатке. Пред сваки радни дан, припремају се сатима. У учионице донесу нове светове, изводе представе и трикове не би ли погледе малишана усмерили ка књигама. Зато их многа деца доживљају као хероје, а некима то постану када одрасту.

Сумња се да је М. С. неутврђеног дана, у периоду од 2. септембра до 1. октобра, у породичној кући у Куману, на бруталан начин убио своју мајку С. С., коју је злостављао.

Он је осумњичен за кривично дело тешко убиство, као и за кривично дело држање опојних дрога, јер је полиција у дневној соби у кући пронашла канабис и кокаин.

Београдски медији су раније навели да су делови тела жене пронађени у замрзивачу у кући у Куману.

"Оне се суше, не расту више, предстоји зима, постоји могућност да се нека од њих одвали и да, евентуално, неког повреди, да покида водове, поруши школу“, напомиње мештанин Живорад Ђорђевић.

Према речима мештана, ситуацију додатно компликује чињеница да се неколико топола налази на приватном земљишту, а њихови власници никада нису живели у селу и тешко их је пронаћи. Тражили су помоћ локалне самоуправе више пута, али је она до сада изостала, са оправдањем да је реч о приватној имовини.

"Поједини власници нису сагласни да се тополе исеку. Мораћемо да предузмемо нешто, или да веће месне заједнице донесу одлуку да се оне уклоне или да се обратимо јавном тужиоцу, који ће да позове те власнике и да им наложи да уклоне", наглашава Живорад.

"Ризично је, играју се деца, пролазе људи. Касно је, ако се деси нешто, а ми обично интервенишемо тек кад се деси, треба на време да се то реши и очисти“, каже мештанин Јовица Грујић.

Комунални инспектор града Прокупља, извршио је инспекцију, септембра месеца, прошле године и тада је констатовао да су тополе удаљене од пута и објеката неколико десетина метара и да не представљају опасност по њих. Обратили смо се још једном локалној самоуправи, али је изостао њихов одговор о евентуално, новим моментима, у овом случају.

Како наводи портал, две особе су погинуле, а 11 је повређено.

Румунске власти су саопштиле да је реч о озбиљном поморском инциденту који је укључивао пожар, због чега су покренуте спасилачке акције на броду који је почео да тоне.

У акцији учествују припадници румунске обалске страже и генералног инспектората за авијацију.

Хеликоптер је преузео повређене чланове посаде како би им била пружена хитна медицинска помоћ.

Инцидент се догодио 20 наутичких миља од румунске обале и девет наутичких миља од нафтне платформе Пескаруш.

Узбуна је подигнута око 11 часова, када је Румунска поморска управа обавештена о озбиљном инциденту код територијалних вода земље.

Турски брод је, пре него што је погођен, напустио луку Исмаил у Украјини и наводно се упутио ка Италији.

У претходном периоду Министарству су се јављали грађани који кажу да су преварени позивањем да улажу новац у такву платформу.

Лажна "инвестициона платформа" у имејловима упућеним на адресе грађана представља се као “државни инвестициони пројекат на светској берзи у сарадњи Европске уније са Министарством финансија Републике Србије“, док се у заглављу наводе називи – “RS Invest“ и “Kraken Capital Limited“. Министарство у саопштењу демантује да такав пројекат постоји.

"Злоупотребљени подаци Министарства финансија"

“У сврху преваре грађана су злоупотребљени подаци Министарства финансија и лик министра финансија у техничком мандату Синише Малог“, пише у саопштењу.

Моле се грађани који приме електронску пошту са овом садржином да не отварају приложене линкове, не остављају личне и финансијске податке, те да не уплаћују новац и да поруку пријаве надлежним органима као покушај преваре, закључује се у саопштењу Министарства финансија.

"Имам доста машина, ту је и тракторска рука утоварна. Радимо развоз стајњака и многи људи и газдинства зависе од нас“, каже Младен Минић,пољопривредник из Секурича.

Кроз удружење "Млади пољопривредници Србије" чији је један од оснивача, Младен се залаже за боље услове рада младих на селу. Доста улаже у механизацију, јер сам припрема храну за животиње на фарми. Ускоро стиже и нови трактор.

"У питању је ИПАРД програм, кроз државне подстицаје, а наравно ту су и кредити“, напомиње Младен.

Младен и Марина у село су дошли пре пет година. Сада су њихови синови Видак, Јаков и Аврам најмлађи становници Секурича. Видак воли да игра фудбал, машта да једног дана заигра за репрезентацију.

„Мислим да је имати троје деце изазовно, поготово на селу, ту је још обавеза поред детета, поготово када имате и животиње, двориште. Потребна је добра организација“, истиче Марина Минић.

Пoчетком наредне године Марина се враћа на посао па ће деца у вртић и школу, највероватније у Јагодину, а породица ће бити на реалацији село - град.

"Тешко је да будемо овде преко зиме и током целе године, фали инфраструктура“, напомиње Младен.

На релацији село град, посебно зими, каже Младен, лакше би било када би се асфалтирао део пута који је пре неколико година однела поплава. Од фарме, сточарства и живота на селу Минићи ипак не одустају.

Породицама војника придружили су се и њихови браниоци, као и "Жене у црном".

Организација "Жене у црном" је перформансом у Kнез Михаиловој улици, у центру Београда, обележила годишњицу смрти двојице гардиста на Топчидеру, уз питање "да ли је Ратко Младић био скриван у тој касарни", преноси Фонет.

Оснивачица организације "Жене у црном" Сташа Зајевић рекла је, поводом годишњице страдања гардиста, "да се мора прекинути опструкција истраге и утврдити ко је одговоран за њихову смрт".

Петог октобра 2004. године Војска Србије и Црне Горе саопштила је да су војници Дражен Миловановић и Драган Јаковљевић погинули током обављања стражарске службе на Топчидеру.

Више од две деценије њихове породице траже истину о том случају.

Војна истрага тврдила је да је у случају смрти двојице гардиста реч о убиству и самоубиству, док је независна државна комисија утврдила да их је убила трећа особа. До истог закључка дошло се и анализама ФБИ-ја и независних стручњака.

Влада Србије је 2016. године формирала комисију за разматрање чињеница и околности у вези са смрћу гардиста.

Шипилова је потом примљена у болницу 29. септембра са симптомима тешке упале плућа и преминула је у ноћи између 1. и 2. октобра.

Након њене смрти, власти су увеле карантине у неколико медицинских установа у региону и ставиле под медицински надзор близу 200 људи који су били у контакту са Шипиловом.

Губернатор Иркутске области Игор Кобзев изјавио је да особе под надзором не показују знаке болести и да су њихови тестови негативни.

“Резултати су открили два случаја ковида 19 и два случаја инфекције риновирусом. Нису откривени други заразни агенси“, саопштила је Руска агенција за јавно здравље Роспотребнадзор, преноси Известија.

Званично: Узрок пнеумоније непознат

Руски медији сугерисали су да је Шипилова можда добила плућну кугу, али здравствене власти нису потврдиле ту дијагнозу.

Роспотребнадзор је саопштио да је Шипилова имала "пнеумонију непознате етиологије" и да даљим тестирањем нису пронађени микроорганизми повезани са њеним радом.

Агенција је навела да епидемиолошка ситуација у региону остаје стабилна.

Куга је потенцијално опасна бактеријска болест, али се може излечити антибиотицима ако се лечење започне на време, саопштено је из америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ).

Лист Москов тајмс пренео је раније да су могући пацијенти заражени кугом смештени у две болнице, а 12 је послато у Институт за борбу против куге на посматрање, при чему неки од њих показују симптоме болести иако инфекција још није потврђена.

Последњи забележени случај куге у Русији догодио се 2016. године на Алтају, а природна жаришта куге и даље постоје у Монголији, која се налази близу Иркутске области.

Монголски национални центар за проучавање зоонотских инфекција, које се преносе са животиња на људе, идентификовао је 2023. године 137 таквих епидемија у 17 региона земље, укључујући подручја која се граниче са Русијом.

Полиција је ухапсила једног од демонстраната који су каменицама ломили стакла на прозорима зграде Скупштине, а око зграда институција поставила је три реда заштитне ограде.

Предлог усвојен у првом кругу

Посланици Скупштине су већином гласова усвојили предлог у првом кругу, на ванредној седници парламента пре подне. Посланици Српске листе и Демократског савеза нису присуствовали гласању.

Иницијатор промене закона је Демократска партија, која захтева знатно сужавање надлежности суда, скраћивање временског оквира мандата и редефинисање правила о изрицању и служењу затворских казни.

Рок за избор председника истиче 6. октобра

Посланици владајућег покрета Самоопредељење и опозиционе Демократске партије условљавају једни друге гласањем о промени закона и истовременим договором о избору централног председника, за чији избор рок истиче сутра, 6. октобра.

Уколико не буде изабран, Скупштина ће бити распуштена, а нови ванредни избори морају бити одржани у року од 45 дана.

Курти и Хамза разговарали у Приштини

Поподне су се у Приштини састали премијер и председник покрета Самоопредељење Аљбин Курти и председник Демократске партије Бедри Хамза. Детаљи разговора нису саопштени. У међувремену, седница Скупштине је вечерас настављена.

Пре усвајања нацрта закона у првом кругу, посланици су усвојили предлог о одступању од рокова предвиђених Пословником о раду парламента, чиме је отворен пут за прво и друго читање нацрта закона о изменама и допунама Закона о Специјалном суду у истом дану.