ЕПС је почео да примењује наредбу ранију Владе о искључењу струје индустријским потрошачима. Грађанима и установама које обезбеђују виталне услуге (топлане, болнице, водоводи, прехрамбени комбинати и слично) струја неће бити искључивана. Локалним самоуправама наложено је да се укине декоративна и рекламна расвета.

У току је процес обавештавања предузећа која ће бити обухваћена рестрикцијама, а списак компанија ускоро ће бити објављен на интернет сајту Владе.

Из ЕПС-а је саопштено да се не планирају никакве рестрикције у снабдевању домаћинстава, "осим у случајевима више силе".

ЕПС је одобрио предлог председника Бориса Тадића да се најсиромашнији грађани Србије ослободе плаћања рачуна за струју за фебруар. Стручни тим Дирекције за трговину ЕПС ће разматрати сваки појединачни захтев, пре свега корисника материјалног обезбеђења.

Апели највиших државних органа и ЕПС-а да се струја штеди нису уродили плодом, јер је потрошња јуче на територији Србије са Косовом и Метохијом поново порасла и достигла ниво од 162,67 милиона киловат-часова, навели су у ЕПС-у.

Из те компаније је упозорено да се, ако се настави овако велика потрошња струје, без рестрикција може издржати још 7 до 10 дана.

Међутим има и оних који сами већ заустављају машине.

Власник штампарије из Ваљева Милун Трифуновић рекао је да собзиром на смањење напона не могу да функционишу пуним капацитетом па су принуђени да изврше неке прерасподеле рада машина. Према његовим речима, од штампарских машина отприлике једна машина ради, а једна не ради.

"Постројења у технолошком систему раде у две смене пуним капацитетом, али не пуштамо трећу смену. У трећој смени у Алфа пламу је практично нулта потрошња струје", рекао је генерални директор "Алфа плама" Велин Илић.

Директор Канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић је рекао да у топланама енергената има довољно и да су испоруке гаса и електричне енергије редовне, иако потрошња достиже историјске максимуме.

Критично у "Колубари"

Зоран Манасијевић из ЕПС-а, који је и председник Штаба за праћење електроенергетске ситуације, нагласио је да је од јутрос критично стање на коповима Рударског басена "Колубара", које угљем снабдева највећу термоелектрану у Србији "Никола Тесла" (ТЕНТ).

"Због температуре од -30 степени Целзијуса, дошло је до замрзавања технике и изузетно отежаног превоза угља до термоелектрана", истакао је Манасијевић.

Манасијевић је нагласио да је потрошња струје на територији Србије са Косовом и Метохијом јуче поново порасла и достигла нови рекордни ниво од 162,67 милиона киловат-часова електричне енергије.

"Увоз електричне енергије достигао је лимит због веома тешке ситуације у целом региону, али и због немогућности транспорта већих количина енергије", навео је Манасијевић.

Манасијевић је рекао да је тренутни увоз струје око 800 мегавата на час, "чиме је достигнута горња граница могућег увоза, али да овај ниво увоза неодржив, јер је Бугарска објавила да од понедељка неће бити могућ увоз са њене територије".

"То ће додатно отежати електроенергетску ситуацију јер практично неће бити могућности за додатни интервентни увоз, рекао је Манасијевић и објаснио да ће у том случају дневни увоз износити редовних 4.800 мегаватчасова дневно, уместо садашњих 18.000 мегаватчасова", рекао је Манасијевић.

"Нема разлога за панику. Робне резерве имају довољне количине свега што је потребно и у саталном смо контакту са Сектором за ванредне ситуације, који је надлежан да саопшти где је шта неопходно испоручити", казао је он новинарима после отварања прехрамбеног сајма у Београду.

Петровић је казао да до сада није било захтева за испоруком намирница из Робних резерви, јер и локалне самоуправе реагују у ванредним ситуацијама.

"Са снабдевањем основним животним намирницама ствари теку онолико добро колико су проходни путеви, а пошто у већем делу земље нема падавина у последња 24 сата, ствари не стоје лоше", рекао је он и додао да се чини све да се и мештани завејаних планинских села снабдеју.

"Све елементарне инфраструктурне ствари су под контролом", рекао је он и додао да постоји довољна сталоженост и одлучност у Влади да се из проблема због невремена изађе са што мањом штетом.

Петровић је изразио саучешће породицама које су изгубиле своје ближње у снежним непогодама, истичући да су најтежа ставар људске жртве.

Министар пољопривреде и трговине рекао је да представници државе тренутно највише размишљају о интервенцији на залеђеним рекама, али и о томе шта ће бити када снег почне да се топи.

"Огромна количина снега је и код нас и на горњем току Дунава и у северној Црној Гори и, ако се брзо топи, имаћемо врло значајне проблеме", рекао је он додавши да Сектор за ванредне ситуације, Војска и Дирекција за воде анализирају ситуацију како би одредили места на којима треба минирати лед на рекама.

Петровић је навео и да су локалне самоуправе надлежне за чишћење канала, што би могло да помогне у случају евентуалних поплава, а и држава ће помоћи у том послу.

На завршном састанку са представницима техничке мисије ММФ-а, коју је предводила Зузана Мургасова, договорено је да ће статус аранжмана који Србија има са том међународном финансијском институцијом остати непромењен.

Потврђено је да ће у међувремену Влада Србије наставити да спроводи све досадашње договоре укључујући ниво дефицита и висину јавног дуга, саопштила је Канцеларија Владе за сарадњу с медијима.

Представници ММФ-а подвукли су да је Влада, захваљујући доброј економској политици током 2011. године, допринела одржању економске активности и очувању макроекономске стабилности.

Представници ММФ-а поново ће доћи у Београд средином ове године, наведено је у саопштењу.

Разговори српских власти с мисијом ММФ-а, ради постизања договора од значаја за завршетак првог разматрања резултата у спровођењу актуелног стендбај аранжмана, започели су 2. фебруара у Београду.

Током посете Мисије разматрано је остваривање циљева економског програма договореног с ММФ-ом, макроекономски оквир за 2012. годину, као и испуњење критеријума извршења за децембар 2011. године.

Посебна пажња усмерена је на питања извршења буџета за 2012, на спровођење договорених мера фискалне политике и на поштовање утврђених фискалних правила.

Аранжман са ММФ-ом који је Србији одобрен 29. септембра 2011, у износу од 935,4 милиона специјалних права вучења (око 1,1 милијарда евра), закључен је из предострожности, односно без намере да се средства користе, осим у случају платнобилансних потреба земље.

Аранжман из предострожности с ММФ-ом није прекинут, нити је доживео крах, већ остаје на снази, али се његова ревизија одлаже до половине године, док се ребалансом буџета не утврди оно што је договорено да ће се у пракси спроводити са становишта економске политике Владе, рекао је економски саветник премијера Јуриј Бајец.  

Представници ММФ-а су током разговора иснистирали пре свега на величини гаранција за зајмове јавним предузећима и указивали на опасност да се кроз додатно задуживање не угрози законски оквир јавног дуга, а то се у пракси и не може спровести до краја мандата садашње владе , рекао је Бајец.

Бајец очекује да ће питање ребаланса буџета бити на дневном реду тек после састављања нове владе.

Лош знак за привреду

Председник Фискалног савета Србије Павле Петровић каже да није добро што је ММФ замрзнуо аранжман са Србијом јер ће то смањити кредибилност економске политике Владе.

"Пресудно је да се одрже фискални циљеви и да се Влада Србије држи договора да буџетски дефицит у овој години буде до 4,25 одсто БДП-а, односно око 153 милијарде динара", рекао је Петровић.

Како је подсетио, Фискални савет је још у децембру прошле године ценио да раст БДП у 2012. неће бити планираних 1,5 одсто, већ између 0 и 0,5 одсто. То ће за последницу имати мање приходе буџета за 30 до 35 илијарди динара, рекао је Петровић и додао да ће то морати да се надокнади смањењем трошкова или већим приходима.

Уколико до тога не дође, додао је, дефицит државног буџета Србије биће 5,3 одсто БДП-а.

Привредна комора Србије оценила је да одлука ММФ-а "није добра порука за инвеститоре". За Србију је сада важно да покаже да је доследна у спровођењу фискалних правила утврђених законом и да поштује договор који је већ постигнут са ММФ-ом, наводе у ПКС.

"Одступање од договора могло би да се негативно одрази на оцену ризика земље и услове задуживања на међународном финансијском тржишту, што би се директно одразило на конкурентну способност домаће привреде и могућност извоза. То се не сме дозволити", истичу у тој асоцијацији.

Пад кредитног рејтинга 

Унија послодаваца Србије такође истуче да ће замрзавање кредитног аранжмана ММФ-а са Србијом погоршати ситуацију у којој се налази привреда и држава.

"Кредитни рејтинг државе наставиће са даљим падом, што значи да ће и задуживање државе и евентуално задуживање привреде код отенцијалних кредитора у иностранству бити отежано", рекао је представник Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић.

Према његовим речима, замрзавање аранжмана ће створити и "додатну нестабилност у привлачењу страних инвеститора, јер је Србија још увек на листи земаља за које се траже додатне гаранције да би неко дошао и инвестирао".

Да замрзавање аранжмана са ММФ-ом може негативно да се одразити на кредитни рејтинг Србије, јер ће међународне рејтинг агенције узети у обзир ову промену у аранжману, слаже се и економиста Никола Фабрис.

У оквиру првог разматрања аранжмана, разговори с мисијом ММФ-а обављени су у новембру у Београду, с тим што је доношење одлуке о завршетку разматрања, првобитно планирано 23. децембра на Одбору извршних директора ММФ-а, одложено до успостављања усаглашеног става две стране о фискалној политици за текућу годину.

Крај прошле године у Шпанији обележио је негативан привредни раст од 0,2 одсто, а и почетак нове прати исти тренд.

Рецесија у четвртој привреди еврозоне је неизбежна и влада десног центра не верује да ће успети да преполови прошлогодишњи буџетски дефицит од осам процената.

"Тешко је замислити гору полазну тачку за нову владу. Само прошле године без посла је остало више од 600 хиљада људи. Ситуација се неће поправити у кратком року, штавише, биће још гора. Тржиште рада треба да се реформише тако да буде флексибилније и прилагођено економским околностима", каже премијер Маријано Рахој.

Оштре мере штедње прете јавном сектору, а већи порези на приходе и некретнине донеће више од шест милијарди евра.

Опозиција негодује због владиних мера. "Нова власт поново прилагођава порезе на националном и регионалном нивоу, све што су радиле и претходне владе. Ваше оправдање, господине Рахој, да због високог дефицита дижете порезе, није истина већ лаж", каже Алфредо Перес Рубалкаба, лидер опозиционе Социјалистичке партије.

Шпанци су кивни, на улице Мадрида изашли су ватрогасци, медицинске сестре и други радници. Због мера штедње, тврде, још 11 хиљада људи остаће без посла.

Премијер Рахој оглушује се о протесте и планира нова буџетска смањења од око девет милијарди евра и новчано кажњавање оних који избегавају плаћање пореза.

Највећи број запослених и пензионера у Србији са великом забринутошћу прати дешавања у вези са кретањем вредности националне валуте у односу на евро, имајући у виду да се то кретање неповољно одражава на њихов и онако угрожен животни стандард, саопштио је СССС.

Синдикат је навео да данас евро вреди 108,4 динара, тако да је евро у односу на децембар прошле године ојачао за 3,8 динара.

Раст вредности евра реално додатно обара вредност зарада и пензија, наводи се у саопштењу.

Истовремено ће то неминовно довести до раста цена и раста вредности рата за отплату узетих кредита, а што ће се све негативно одразити на породичне буџете највећег дела становништва, упозорио је СССС.

У неким банкама за евро траже и више од 111 динара. У мењачницама курс је повољнији, али је оних што мењају новац мало.

"Ових дана нема нешто много посла, делом и због времена. Више се бавимо чишћењем снега. Курс јесте скочио, да ли због мање посла и код нас и у банкама, да ли због доласка ММФ-а код нас, не знамо", каже мењач Милан Тадић.

Прошлог пролећа за евро је требало чак 10 динара мање. Из угла оних који отплаћују, на пример, стамбени кредит то значи да је рата била неколико хиљада динара мања.

Наде да ће се то поновити су нереалне, кажу економисти, а колико ће динар вредети највише зависи од оних који су новац уложили у државне хартије од вредности.

"Ово су краткорочне хартије и никад се не зна шта може бити окидач да инвеститори кажу: 'Нећу више динаре, хоћу евре', и да крену да купују девизе, па да на девизном тржишту имамо скок курса", наводи Фискалног савета Владимир Вучковић.

Док све већи курс ствара главобоље кредитним дужницима, стручњаци кажу да ће српска валута ове године бити релативно стабилна, али да неће јачати.

Економиста Ђорђе Ђукић сматра да повремено слабљење домаће валуте није изненађење, јер је девизно тржиште "плитко".

"Уколико се предузећа раздужују или банке враћају својим матицама, може доћи до слабљења динара. Ја сматрам да ће до окончања избора динар остати стабилан", каже Ђукић.

Народна банка је први пут од почетка године интервенисала на девизном тржишту – продала је 10 милиона евра. Упркос томе, званични средњи курс за четвртак је 108,4 динара за евро.

Петровић је након састанка са турским колегом истакао да у 2012. години постоје реалне могућности за врло значајан напредак сарадње две земље и унапређење трговинских односа у области пољопривреде и прехрамбене индустрије.

Он је истакао да је обим размене пољопривредно-прехрамбених производа Србије и Турске у 2011. године био на вишем нивоу него у 2010. години, и да је, генерално, обим трговине повећан, али и додао да су трговински односи тек на почетку развоја.

Петровић је на конференцији за новинаре у Влади Србије прецизирао да је извоз из Србије у Турску у 2011. године повећан за 80 до 90 одсто, а да је дефицит на српској страни смањен.

Он је напоменуо да је, поред билатералног састанка министара, одржан и састанак мешовитог комитета, односно надзорног одбора који је установљен на основу споразума два ресорна министарства Србије и Турске потписаног јесенас у Анкари.

Петровић је објаснио да је реч о сталном телу које се бави решавањем свих институционалних питања у области пољопривреде и прехрамбене индустрије и уклањањем свих формалних баријера.

Министар хране, пољопривреде и сточарства Републике Турске Мехмет Мехди Екер указао је на неопходност унапређивања и повећања сарадње у области пољопривреде, јер, како је истакао, та област утиче на свакодневни живот и основа је за развој укупних трговинских и економских односа.

Он је рекао да се око 20 одсто становништва и у Србији и у Турској бави пољопривредом, те да обе земље треба да сарађују што више у тој области и размењују информације.

Екер је закључио да треба обавезно повећати учешће пољопривредно-прехрамбених производа у размени две земље, које тренутно износи око 10 одсто.

Бразилци су, пре свега, заинтересовани за Коридор 11, завршетак београдског железничког чвора, као и изградњу тунела и подземних објеката.

На састанку код министра Мркоњића учествовали су, између осталих, амбасадор Бразила у Београду Александер Адор Нето и Ремо Брунели Филхо, председник компаније "Загора" за Европу, треће највеће бразилске грађевинске корпорације са годишњим прометом од 10 милијарди евра.

Представници "Загоре" су рекли да су заинтересовани за сарадњу са Србијом, конкретно за изградњу путева, мостова, реконструкцију железничких пруга, аеродрома, метроа, железничких станица, хидро и термо централа, као и пројекте ресорног министарства.

Бразилски амбасадор рекао је да је задовољан што је једна од највећих грађевинских бразилских компанија, која послује у више од 30 земаља света, заинтересована за улагања у Србију.

Адор Нето је указао да је председник "Загоре" дошао у посету Београду како би добио идеје за пројекте за унапрећење инфраструктуре и транспорта, за које је Србија заинтересована.

Он је истакао да је настојање и да се Национална развојна банка Бразила укључи у реализацију инфраструктурних пројеката у Србији, додајући да две земље имају пријатељске односе и много сличности.

Адор Нето је закључио да је сада време за унапређење свих видова сарадње Србије и Бразила.

Бразилска привредна делегација је током тродневне посете имала састанке са представницима Железница Србије, Путева Србије, Коридора Србије, Дирекције за унутрашње пловне путеве "Пловпут".

Кравченко је на конференцији за новинаре рекао да ће, поред пројеката заштите животне средине, НИС инвестирати и у инфраструктруне пројекте, модернизацију бензинских станица, као и пројекте енергетске ефикасности.

Радови на реконструкцији и модернизацији рафинерије у Панчеву биће завршени у августу, а почетком новембра ће почети да се производи гориво европског квалитета, изјавио је Кравченко.

Први човек НИС-а истакао је да је план да у 2013. години годишња прерада нафте из те рафинерије буде четири милиона тона.

Такође, НИС ће у наредне две и по године уложити око 100 милиона евра у модернизацију и изградњу нових бензинских пумпи у Србији.

Министар екологије Оливер Дулић рекао је да се реализацијом тих еколошких пројеката значајно смањена емисија загађујућих супстанци, а да је приоритет да то буде сведено на минимум.

Без обзира на светску економску кризу и њене последице по нашу економију, инвестиције у екологију се настављају, додао је министар.

Према његовим речима, у граду Панчеву који је 2008. године био једна од црних еколошких тачака проблеми и данас постоје, али су у значајној мери смањени захваљући инвестицијама у заштиту животне средине у рафинерији.

Током 2011. имали смо у Панчеву само неколико случајева емисије бензена преко дозвољених количина на шта је НИС увек адекватно реаговао, указао је Дулић.

Прецизирао је да ће министарство на чијем је челу наставити праћење и строгу контролу у складу са законом и да ће бити санкционисано све што би могло да угрози животну средину и здравље грађана.

Очекујемо да ће реализацијом планираних инвестиција НИС-а повећање концентрације било којих загађујићих супстанци у ваздуху води и земљишту бити сведено на минимум.

Рејнфелт је у интервјуу дневном листу Дагенс Нихетер, који је изазвао оштре критике од синдиката у Шведској, рекао да социјални и пензиони системи у Шведској неће бити одрживи с обзиром на све старије становништво, уколико се људи не буду пензионисали касније, пренела је агенција АФП.

Он је истакао и да људи морају да мењају ставове, а послодавци да на другачији начин посматрају људе старије од 50 година.

"Ако запослите неког са 55 година који каже да планира да ради до 75. године, то значи да ћете са њим имати веома дуго и занимљиво радно искуство, у поређењу са онима који у тим годинама планирају да се за пет или шест година пензионишу", навео је Рејнфелт.

"Ако будемо живели дуже и раније одлазили у пензију, пензије морају да буду ниже. Питање је да ли су људи спремни на то", рекао је шведски премијер и додао да би људи требало да буду вољни да промене професију кад им она постане физички претешка или превише стресна.

Шведска има флексибилну границу за одлазак у пензију, па радници могу да почну да примају пензије са 61 годином старости или да наставе да раде до 67. године.

Стопа незапослености у Шведсекој, према подацима агенције за статистику ЕУ "Евростат", крајем 2011. године износила је 7,5 одсто, али је та стопа знатно већа код младих старости до 25 година - чак 22 одсто, што додатно компликује предлог за повећањем старосне границе за одлазак у пензију.

У Шведској око 70 одсто радника припада неком од синдиката, а та стопа је висока у свим гранама привреде и независно од образовања и врсте посла на коме раде.

Странка актуелног премијера Рејнфелта "Партија умерених" заступа идеологију либералног конзервативизма и припада партијама десног центра. У парламенту Шведске има 107 посланичких места или око 30 одсто, а владајућу коалицију чине још и три странке: Либерална странка, Партија центра и Хришћанско-демократска странка.

Сви расположиви производни капацитети ЕПС-а данима раде пуном снагом. Увоз покрива 10 одсто потрошње. Међутим, то ускоро, кажу, неће бити довољно, ако се потрошња не смањи.

Додатни проблем је лед на рекама, јер може да угрози производњу и у хидроелектранама и у термоелектранама.

"Тренутну енергетску ситуацију можемо окарактерисати као стабилну, али веома тешку која у оваквом режиму не може дуго да потраје", каже помоћник генералног директора ЕПС-а Зоран Манасијевић.

Он је поновио да ЕПС не планира рестрикције струје, али да је неопходна рационалнија потрошња. 

"Да не би дошло до рестрикција, потребна је рационализација у потрошњи. А ове мере које је Влада предузела нису, очигледно, уродиле плодом", рекао је Манасијевић.

ЕПС тражи од надлежних да одреди ко и колико у овим условима мора да умањи потрошњу како би је било за грађане и приоритетне делатности. Важно је и не догревати станове прикључене на даљинске системе.

Трећина топлана већ греје 24 сата, док друге где има могућности продужавају грејање до поноћи. Међутим, иако је Влада дала мазут из Робних резерви, десетак топлана га нема довољно. Проблем је отежан транспорт.

"'Топлана Књажевац' располаже залихама мазута од четрдесетак тона. Та залиха обезбеђује рад топлани у наредна четири дана. Обезбеђена је још једна цистерна и, ако временске прилике, дозволе, очекујемо да та цистерна ускоро стигне", каже директор топлане у Књажевцу.

И потрошња гаса је повећана и за сада га има довољно. У "Гаспрому" кажу да испоручују само уговорени гас. Европске земље траже додатних чак 50 одсто количина, али то, кажу, не могу да покрију.

Вршилац дужности генералног директора те компаније Вукоица Шћекић рекао је да је разлог обустављање производње лоши временски услови који онемогућавају снабдевање сировинама.

Он, међутим, није прецизирао када ће производња челика у железари привремено стати, истакавши да треба обезбедити опрему од замрзавања и оштећења.

Шћекић је нагласио да ће запосленима бити на располагању плаћено одсуство уз накнаду зараде од 60 процената, што одређује менаџмент, или да користе годишњи одмор, док ће део радника остати у фабрици да би радили на одржавању опреме.

"Сировине које смо наручили одмах по преузимају железаре од стране Владе Србије или су у лукама које су замрзнуте и не могу да се допреме, или су у доњем току Дунава негде заробљење и у наредних неколико дана неће моћи да буду транспортоване у Смедерево", додао је вршилац дужности генералног директора железаре.

Према речима Шћекића, тренутне залихе кокса и руде не дозвољавају несметан процес производње због чега је донета одлука о обустави.

"Ово невреме је дошло у невреме! У ситуацији кад је, у транзиционом периоду, требало да почнемо да занављамо сировине невреме је затворило све дотоке сировина и нисмо имали избора осим да привремено зауставимо производњу", рекао је он.

Стављање друге високе пећи на режим "тихог хода" значи да ће бити напуњена коксом уз одржавање потребне температуре како би се, када се стекну услови, одмах покренула производња, објаснио је он.

Прва висока пећ Железаре Смедерево стављена је ван погона у пролеће прошле године.

Истакавши да себе не види трајно на позицији на којој се од скора ангажован, Шћекић је нагласио да је циљ да се омогући да компанија несметано ради док се не нађе решење како би била интересантна за потенцијалне инвеститоре.

Влада Србије је 31. јануара постала власник Железаре Смедерево када је за један долар откупљења од претходног власника, америчке компаније Ју-Ес стил, која је због лоших пословних резултата одлучила да се повуче из Србије.

На интернет сајту Фискалног савета, где је објављен извештај, наведено је да је променама коефицијената за обрачун зарада омогућено да просечне зараде јединицама територијалне самоуоправе и локалне самоуправе буду повећане 41 одсто, тако да ће расходи локалних буџета због тога бити већи за око 2,9 милијарди динара.

Влада Србије усвојила је 30. децембра 2011. године измену уредбе о коефицијентима за обрачун плата у државним органима.

У тим изменама, према оцени Фискалног савета, највеће повећање зарада предвиђено је за запослене у органима територијалне аутономије и града Београда.

Фискални савет је подсетио да се Законом о буџету, плате запослених у државној служби усклађују са растом цена и половином раста бруто домаћег производа (БДП).

Међутим, новом уредбом дозвољено је да плате службеника у граду Београду буду за око 17 веће у односу на плате оних који исте послове раде у републичким органима и институцијама, док ће то повећање у осталим градовима бити око шест одсто, а у општинама седам процената.

Фискални савет у извештају је истакао да се усвајањем нове уредбе највећим делом, заправо, признаје постојеће стање плата запослених у органима територијалне аутономије и локалне самоуправе.

На конференцији за новинаре, на којој су говорили сарадници Економског института, саопштен је податак Управе за јавни дуг да су дугови локалних самоуправа средином 2011. године достигли износ од 64 милијарде динара.

Вучковић је навео да је дуг локалне самоуправе половином 2011. био на нивоу од два одсто бруто домаћег производа (БДП) Србије, што није много, али да забрињава динамика задуживања која је убрзана у последње две године.

"Ово је веома важна област која није у фокусу јавности. Приметили смо да у претходне две године, нарочито у прошлој години, дуг локалних самоуправа динамично расте и да већ достиже два одсто БДП. Ово је битно, јер и дуг локалних самоуправа, према Закону о буџетском систему, улази у јавни дуг Србије", нагласио је Вучковић.

Владимир Вучковић је додао да је у последње две године локална самоуправа чак нето дужник, што значи да вредност дуга превазилази депозите које има локална самоуправа.

"То раније није био случај", навео је Вучковић и прецизирао да "у дуговиома доминира Београд са готово три четвртине од укупног дуга локалних самоуправа". Вучковић је указао и да да има индиција да је у другој половини прошле године локални дуг додатно увећан.

Економиста Иван Николић, који је радио анализу дугова локалних самоуправа за најновији број часописа "МАТ", истакао је да од укупно забележеног дуга средином минуле године на локалном нивоу, према подацима Управе за јавни дуг, дуговања Београда обухватају око 46,8 милијарди динара.

Други већи градови у земљи су, према речима Николића, знатно мање задужени, па је тако задуженост Ниша - 1,6 милијарди динара, Новог Сада 1,5 милијарди, а Крагујевца - 1,3 милијарди динара.

Николић је рекао да су се локалне самоуправе задуживале и повлачиле новац од међународних финансијских институција, пре свега Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке.

Он је нагласио да су убрзаном задуживању локалних самуправа "кумовале" и измене Закона о јавном дугу, где практично не постоји лимит када је у питању задуживање за реализацију капиталних пројеката.

"Олако је, чини ми се, остављено самовољи локалних самоуправа да се задужују без неког критеријума", навео је Николић и додао да је нарочито проблематично то када се виде каматне стопе по којима се ти кредити повлаче.

Према његовим речима, поједине локалне самоуправе узимале су кредите у еврима, по камати од девет до десет одсто. То, међутим, не важи за за Београд, који се јефтиније задуживао, нагласио је Николић.

Душан Бајатовић каже да се све недостајеће количине гаса, што се тиче увоза из Русије, супституишу из Банатског Двора.

"Уместо 10 милиона из Русије добијамо осам милиона метара кубних гаса дневно, из Банатског Двора се производи четири милиона, а додатне количине гаса које смо купили и складиштили у Мађарској износе око два милиона и домаћа проитводња око милион", рекао је Бајатовић објашњавајући како снабдевање изгледа данас.

Према Бајатовићевим речима, Србија може да обезбеди до 16 милиона метара кубних гаса дневно.

Процењује се да ће ситуација потрајати десетак дана, тако да се овај темпо може држати још месец дана, рекао је Бајатовић.     

Иако је увек боље трошити онолико колико се има, када то није могуће, кажу стручњаци, одложено плаћање је добра опција. Али, како наводе, то би требало користити само да се тренутак немања превазиђе и додају да је веома важно бити опрезан.

"Суштина је да сви буду свесни да ће то доћи на наплату и да не уђу у проблем да групишу све те наплате у једном тренутку када буду у проблему са исплаћивањем свих тих рата", каже Душан Узелац, уредник портала "Каматица".

У последње време постоје понуде захваљујући којима, када рачуни дођу на наплату, једва можете да се сетите шта сте купили, будући да је рок плаћања 180 дана.

У једној од таквих продавница кажу да куповина на одложено плаћање чини више од три одсто промета. Компанија сама финансира све трошкове, па купци не плаћају камату.

"Могућност одложеног плаћања, као и све популарније акције су један од најбољих видова да се потрошачу тренутно помогне, односно да се поторшач врати у малопродајне објекте у броју у ком је некада ту био", каже Оливера Ћирковић из "Универекспорта".

Одложено плаћање чак и при куповини основних животних намирница, само одсликава стање у привреди и џеповима грађана.

Биљана Степановић из "Бизнис инфо групе" каже да и самим трговцима то не иде у прилог, зато што они чекају да им се плати за 90 или 180 дана.

"Они за то време морају или да не плате добављачу или да га отерају у губитке и неликвидност или да узму кредит и да их то кошта, да плаћају камату и да можда превале у цену", објашњава Степановићева.

Зато не чуди најава трговаца да би ограничавање рокова плаћања на највише 60 дана, могло да скрати и одложено плаћање на максимално 60 дана.

Због тешкоћа наплате у последњих неколико дана заустављен је утовар украјинског жита на бродове, а Уједињени Арапски Емирати наложили су својим банкама у Ирану да престану да финансирају трговину те земље са Дубаијем. Иранци све теже проналазе начине да прибаве девизе када путују у иностранство.

Ипак, историја санкција против других земаља, као и разноврсност и релативно самостална привреда Ирана, указују да све док Техеран проналази купце за велики део своје нафте, привреда ће моћи да "шепа", преноси Ројтерс оцене аналитичара.

"Иран и даље може да се провлачи", каже Гери Хафбауер, сарадник у  Институту за међународну економију САД "Петерсон" и бивши амерички функционер у министарству финансија.

Хафбауер наводи да су мере које су предузете против Ирана, како се би зауставио нуклеарни програм, најтеже међународне санкције у последњих 50 година. Ипак, те санкције, како наводи, нису толико оштре као оне које су биле наметнуте Ираку, Северној Кореји или Куби.

Најновије санкције фокусиране су на извоз иранске нафте и гаса, јер су од виталног значаја за његову спољну трговину. ММФ је у извештају у јуну проценио да ће извоз иранских енергената до марта износити 103 милијарде долара, што ће чинити 78 одсто укупног иранског извоза.

Европска унија, која планира да прекине увоз иранске нафте до 1. јула, куповала је петину производње нафте. Остали велики купци као што су Јапан и Јужна Кореја, који појединачно пазаре по десет одсто укупне иранске нафте, можда ће бити приморани да смање своје наруџбине.

Међутим, Кина и Индија, које заједнички купују око 34 одсто иранске нафте, поручују да неће смањивати поруџбине. Чини се да ће те земље на крају куповати и нафту која је раније била намењена европском тржишту, преноси Ројтерс.

Хафбауер, међутим, сматра да ће Иран доћи у ситуацију да продаје нафту по 10 до 15 одсто нишој цени како би нашао купце под санкцијама. У том случају, ирански приход од извоза енергената смањио би се за око 24 милијарде долара, што би био тежак, али не фаталан ударац економији, оцењује Хафбауер.

На дуге стазе, штета за извоз иранских енергената може се повећати и због забране на увоз опреме за нафтну индустрију. Хафбауер процењује да би санкције против Ирана могле да смање његов бруто домаћи производ за највише десет одсто.

Око две трећине прихода Иран финансира нафтом, па ће санкције свакако поткопати државне финансије. ММФ процењује да ће буџетски суфицит Ирана овде године бити око 2,8 одсто БДП-а, док би наредне године могао да буде око два одсто.

Низак дуг

То би могло бити проблематично за високо задужене земље, али не и за Иран. При том, укупан јавни дуг је само девет одсто БДП-а, док се многе земље ЕУ приближавају нивоу од 100 одсто или више.

Низак ниво иранског дуга омогућава лакше сервисирање и много већег мањка у буџету продајом државних обвезница или другим мерама, каже економиста за Средњи исток и Северну Африку британске банке РБС Раза Ага.

Са друге стране, нови талас инфлације у Ирану компликује слику тамошње економије. Званична стопа инфлације скочила је са једноцифрене стопе на око 20 одсто у протеклих 18 месеци, иако аналитичари сматрају да је реална стопа већа.

Висока инфлација смањила је поверење у ирански ријал, па се на црном тржишту за долар добија 20.000 ријала, што је двоструко више у односу на пре годину дана.

То прети да убрза одлив капитала из Ирана, процењује ММФ, а девизне резерве потрошиће се много брже него што би иначе био случај.

Калановићева је приликом обиласка компаније ПМЦ на локацији бивше касарне "Грошница", где се граде хале четири фабрике компоненти, рекла да "Фијат аутомобили Србија" улази у фазу производње пробне серије новог аутомобила и делова у Крагујевцу.

"Овде смо у Крагујевцу да видимо како тече та припремна фаза за почетак производње пробне серије, која треба да почне 15. марта и подразумева да седам фабрика компоненташа крене у производњу делова који ће се уграђивати у нови аутомобил", навела је Калановићева.

Потпредседница владе подсетила је да је пре девет месеци посетила локацију касарне "Грошница", пред почетак градње, а сада су неке од фабрика већ спремне за уградњу опреме.

"То показује да овај пројекат тече по предвиђеној динамици и нема разлога да нећемо имати серијску производњу новог аутомобила у мају", казала је она.

Калановићева је истакла да је сарадња са "Фијатом" највећи пројекат не само ове Владе него и неколико деценија уназад и да је значајна за запошљавање и извоз Србије.

Лидер Уједињених региона Србије Млађан Динкић рекао је да ће се 80 одсто делова за нови "Фијатов" аутомобил правити у Србији.

"Од тог аутомобила Србија ће у 2013. години имати приход од 1,3 милијарде евра и коначно ће остваривати приход од неког производа високе вредности", истакао је Динкић.

Према његовим речима, у фабрикама компоненти биће инсталирана најмодернија опрема.

"У компанији ПМЦ запослиће се 300 радника, а укупно у четири фабрике на локацији Грошница биће 600 запослених", навео је Динкић и додао да ће још 400 радника добити посао у три фабрике ауто-делова које су на матичној локацији фабрике "Фијат аутомобили Србија".

Представник компаније ПМЦ Дејан Драгутиновић рекао је да ће се из хала те компаније у Грошници испоручивати више од 60 делова за нови "фијат" и додао да је до сада инсталирано више од 50 одсто опреме. 

Фабрика ПМЦ производиће предње и задње вешање за нови "фијат", костуре седишта, носаче мотора и још неке металне компоненте које улазе у каросерију, додао је Драгутиновић.

Драгутиновић је навео да ће површина те фабрике у првој фази бити 14.000 квадратних метара и да је у њу инвестирано 60 милиона евра.

Компоненташи који граде фабрике у "Фијатовом" парку добављача у Грошници су ПМЦ, "Џонсон контролс", "Сигип" и ХТЛ, а на матичној локацији фабрике "Фијат" у Крагујевцу радиће још три фабрике, "Мањети Марели" и заједничке компаније "Мањети Марелија" и "Џонсон контролса".

Саветник премијера Јуриј Бајец рекао је да ће се Влада Србије стриктно држати оквира буџета и да је премијер Мирко Цветковић то веома јасно објаснио делегацији Међународног монетарног фонда.

"Влада ће се стриктно држати оквира буџета и уједно оних веома јасних образложења која говоре о томе да износ датих гаранција и износ издатих обвезница државе неће прекорачити оквире који би могли да угрозе стабилно функционисање државе у периду до ребаланса буџета", истакао је Бајец.

Питање је међутим колико је Влада убедљива и у образложењима који се тичу пуњења буџета, јер, како сазнајемо, ММФ је указао да би новца могло да буде мање због кризе у еврозони.

"Премијер је то делегацији ММФ-а веома јасно објаснио", рекао је Бајец РТС-у и додао да мисли да је премијер био веома убедљив.

За Фискални савет то није изненађење јер се и њихове процене подударају са ММФ-овим - да би због мањег економског раста минус у буџету са милијарду и по евра могао да порасте за додатних 300 милиона.

На састанку је било речи о спровођењу договорених мера фискалне политике, буџету за 2012. годину, макроекономском оквиру за 2012. годину, као и низу структурних реформи које је Србија у претходном периоду спровела.

У наредним данима представници ММФ-а детаљније ће разговарати о свим тим питањима са представницима Министарства финансија, саопштила је владина Кенцеларија за сарадњу с медијима. 

Овог пута посета ММФ-а трајаће краће него обично - пет дана, односно до краја недеље. Од исхода, зависиће да ли ће Србија имати на располагању више од милијарду евра које би могла да користи попут дозвољеног миниуса на текућем рачуну - односно у случају веће кризе.

Премијер Цветковић изјавио је јуче да не постоје материјалне разлике у ставовима Владе Србије и ММФ-а у спровођењу договореног аранжмана из предострожности.

Постоје разлике око гаранција за нека задуживања које је предвидела Влада Србије, која је спремна да их одобри само за онолику суму за коју је постигнут договор с ММФ-ом и они се књиже у буџету "испод црте", рекао је Цветковић.

Премијер је објаснио да су те гаранције пројектног типа и да Влада није сигурна које ће се од њих реализовати у овој години.

Аранжман са ММФ-ом који је Србији одобрен 29. септембра 2011, у износу од 935,4 милиона специјалних права вучења (око 1,1 милијарда евра), закључен је из предострожности, односно без намере да се средства користе осим у случају платнобилансних потреба земље.

Саркози је на конференцији за новинаре са немачком канцеларком Ангелом Меркел, такође, рекао да нови лидери Грчке морају да "преузму одговорност" и указао да ће било каква нова помоћ за спасавање те земље захтевати доношење одлука грчке владе у правцу смањења дуга.

Изјава Саркозија уследила је после 14. састанка француско-немачког Савета министара који је био посвећен координисању пореске политике двеју земаља, као и дужничкој кризи у зони евра, пренеле су агенције.

Меркелова је упозорила да Грчка неће добити никакву нову помоћ Европске уније док не постигне споразум са Европском комисијом, Европском централном банком и Међународним монетраним фондом о смањењу својих буџетских издатака.

"Грци су нам дали обећања која треба да се стриктно поштују. Нема другог избора, време истиче. У питању су дани. Споразум је одмах потребан", упозорио је Саркози, шаљући Атини "недвосмислену" поруку.

Меркелова је указала да ће и она и Саркози, као лидери двеју највећих економија у зони евра, остати јединствених мишљења и одлучни у свом приступу решавању проблема Грчке.

Француска и Немачка су дале подршку новом, другом пакету помоћи Грчкој од 130 милијарди евра како би та земља идућег месеца избегла банкрот, али је тај план изазвао политичка противљења у Грчкој због услова који предвиђају спровођење строгих мера штедње.

Неумољиви рокови

Иако је у подне истекао рок који је Европска унија дала Грчкој за прихватање новог пакета болних реформи, у Атини још нема договора владајућих странака. Брисел и ММФ надају се да ће споразум бити постигнут до сутра, како би Грчкој био одобрен нови пакет помоћи од 130 милијарди евра, чиме би се избегао банкрот земље.

Грчка коалициона влада прихватила је неке од захтева међународних кредитора. Између осталог да ове године отпусти 15 хиљада радника из јавног сектора.

Корак Атине указује на значајну промену става званичне Атине, будући да су државни послови досад били заштићени од озбиљне финансијске кризе, која траје већ две године.

Европска комисија је раније упозорила да Грчка већ касни са испуњавањем захтева Брисела у вези са политичким договором у оквиру ког се та презадужена земља обавезала да ће реформисати своју економију и смањити јавни дуг у замену за нови пакет међународне финансијске помоћи.

"Одлуке морају да буду донете, а лопта је сада у рукама Грка", поручио је портпарол европског комесара за економска и монетарна питања Олија Рена Амадеу Алтафаж.

ЕУ и Међународни монетарни фонд, у оквиру дугачке листе захтева, поред отпуштања у огромном грчком јавном сектору, траже и смањење минималне бруто месечне зараде која износи 750 евра.

Синдикати и удружења запослених противе се смањењу плата, указујући да би то продубило рецесију која траје већ четири године и повећало незапосленост која већ достиже 19 одсто.

Колубарски рудници 90 одсто угља испоручују обреновачким термоелектранама за производњу струје, али је испорука сада 40 одсто мања, јер је, због хладноће, смањена и производња.

У свим деловима рудника уведена су ванредна дежурства. На једном багеру у смени ради тридесетак људи, али се радници жале да их је мало, с обзиром на услове.

"Неки послови за које је у нормалним временским условима потребна једна смена, тренутно то сада ради и смена и по, па и две", каже Данко Кандић, шеф смене. Пословођа на пољу "Д" Драган Радовановић додаје: "Сналазимо се. Један човек ради бар два-три посла".

Ситније кварове за сада отклањају у ходу, али су због велике хладноће чести застоји у производњи. Ових дана температура на коповима креће се од -15 до -20. Највећи проблем је што је све залеђено, па је и производња угља смањена за трећину.

Пуцају састави на шинама, а највише траке на коповима и у погону прераде, па је највећи проблем транспорт угља. За екипе које замењују траке нема предаха.

"Покушавамо на све начине да спречимо изненађења. Али постоје ствари на које не можемо да утичемо, а то је ова изузетна хладноћа. Овај снег прави нам проблем и у довозу и у одвозу угља", каже Саша Марјановић из "Колубара прераде".

И вагони са угљем се леде и споро крећу. Срећа је што Термоелектрана "Никола Тесла" у Обреновцу има залиха угља за месец дана рада.

Поставља се питање да ли је чек одлагање немаштине или врхунска довитљивост наших грађана као одговор економској кризи. Између те две могућности у ствари и нема разлике јер се већ три деценије тако довијамо и краткорочно кредитирамо.

У трговачким ланцима се седам одсто промета наплаћује чековима. Ипак, чек је новац. Чекови су у Србији и даље нека врста резервне валуте. Доказ за то је да је у промету око три милиона чекова.

Ако се зна да је плаћени просечан рачун од три до четири хиљаде динара онда је то сума од 120 милиона која се плаћа чековима само преко поштанске штедионице.

Критеријуми за добијање чакова су исти као и код издавања платних картица. Везани су за текуће рачуне којих је последњих годину дана више за 120.000. И задуженост по том основу је порасла за пет милијарди динара. Кашњење у покривању минуса сада је скоро девет одсто. Зато банке не одобравају чекове по аутоматизму.

Зоран Росић из Поштанске штедионице каже да су основни критеријуми за одобравање чекова су редовност и висина плата или неких других примања.

"Други елемент је да ли клијент у тренутку када захтева чекове има неку кредитну картицу. Трећа ствар је већ одобрени број чекова", каже Росић.

До 2005. године трговци су чекове могли да продају Народној банци уз попуст или плаћају робу трећим лицима. Такав посао се звао есконт. Због све мање сигурности и редовности зараде чекови имају наличје и ризике.

"По закону се то сврстава у кривично дело, издавање чекова без покрића и у вези са тим банка не покреће никаве тужбе, али скида новац са рачуна. Ако нема новца онда клијет иде у дозвољени минус, а ако нема одобрени дозвољени минус онда иде у недозвољени минус", каже Душан Узелац са сајта Каматица.

Узелац каже да ће први новац који легне на рачун бити упућен за намирење чекова.

Да су чекови били и да ће и даље бити у моди, говори податак да су прошле године ухапшене две криминалне групе које су фалсификовале чекове.

"Херитиџ" фондација и "Волстрит џурнал", Србију су ставили на 98. место од 179 земаља. У региону су од нас горе Босна и Херцеговина и Грчка.

Далеко смо од неприкосновених челника листе Хонг Конга и Сингапура, али се нисмо макли с прошлогодишње позиције. За покретање бизниса у Србији, према извештају, потребно је превише времена, а за пословање, због бироктатских препрека, превише новца.

Александар Грунауер из Немачке организације за међународну сарадњу рекао је да кад неко размсља о инвестицији онда су грађевинске дозволе прва ствар којом се бави, а то у Србији превише дуго траје.

"Ако желите да започнете неки бизнис као што су ветрењаче за струју имате 26 дозвола које су неопходне да их прибавите и то свакако не можете да урадите у разумно кратком року", рекао је Ђорђе Вучинић из Удружења "Послодавац".

Према подацима УСАИД-а, предузећа у Србији, због административних обавеза, годишње троше око четири одсто БДП-а, што је око 1,35 милијарди евра. Привредници се посебно жале на тзв. парафискалне намете.

"Један од примера тих парафискалних намета је накнада за шуме, која се сада распоређује на све компаније, нека логика би налагала да она важи само за загађиваче и да погађа ту врсту компанија", рекла је Виолета Јовановић из Националне Алијанса за локални и економски развој.

У извештају се скреће пажња на велику јавну потрошњу. Напомиње се да су потребне институционалне реформе за борбу против корупције и јачање правосудног система, који је, кажу, подложан политичком утицају. Они који би да послују очекују много од централних, али и власти на локалу.

"У финансијском смислу очекује се укидање финансијских намета, локалних такси и различитих давања. Постоји око 250 таквих намета који су произасли из различитих прописа а дефинисани су од стране локалних самоуправа", навела је Јовановићева.

Александар Грунауер рекао је да би требало смањити сиву економију, укинути монополе, потребно је јаче судство које даје правну сигурност свима који послују да знају да имају иста права за све.

Ако је за утеху, лошије рангирана од нас је Русија. Тамошњи власници фирми све више региструју компаније у иностранству. Премијер Владимир Путин признаје да је главни проблем недовољно транспарентан рад државних органа-па ствар назива правим именом-системска корупција.

Генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић рекао је да се упркос повећаној потрошњи не очекују рестрикције струје, осим ако дође до неког већег квара на постројењима.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Маркови је рекао да је данас и у петак без струје остајало по око 5.000 потрошача, али да је то мали број у односу на више од три милиона потрошача у Србији.

Сви производни капацитети ЕПС-а раде, угља има довољно, а струја се и увози, рекао је Марковић и апеловао на грађане да рационално троше енергију.

"Рационална потрошња струје је драгоцена за поуздан рад система и сигурно снабдевање", рекао је Марковић.

Он је додао и да екипе ЕПС-а у најкраћем року уклањају кварове које се појаве на мрежи.

Данас је око 70.000 станова у Београду већи део дана било је без грејања због квара на прекидачу за пријем електричне енергије у топлани на Дорћолу.

Међутим, екипе "Електродистрибуције Београд" и "Београдских електрана" успеле су да реше тај проблем.  

Генерални директор ЕПС-а је поздравио одлуку РТБ Бор о смањењу производње и нагласио да је драгоцено свако рационално трошење.

Он је објаснио да су сва постројења за производњу струје у пуном погону, али да има довољно угља за производњу електричне енергије.

"Свих 13 блокова термоелектране у Обреновцу су у пуном погону, сва постројења у Костолцу и Колубари, хидроелектрана Ђердап, као и Панонске екектране раде у пуном капацитету", навео је Марковић.

Пољопривредник из села Планиница у Зајечарском округу Чедомир Милошевић каже да су због такве ситуације сви помало криви. 

"Прво су нам се деца разишла. Друго, држава је мало дала пољопривреди због тога су деца и отишла. Сада је скупа нафта да би се земља обрадила, скупо је семе, ђубриво, кад се све то погледа, не исплати се", каже Милошевић.

Док власт поручује да је аграр мотор развоја Србије, прадокс је да је оваквих поседа највише у неразвијеним, рубним крајевима Србије. Највише необрађеног земљишта је у Пчињском округу, чак трећина, затим у Топличком, Зајечарском, Борском округу.

А, опус култура које би могле да се гаје - разноврсан је. Војислав Станковић из Привредне коморе Србије каже да на су на брдским предлима воћарске плантаже, виноградарске плантаже, у равницама ратарска повртарска производња.

"Уколико пођемо од тога да је бруто вредност пољопривредне поизводње у прошлој години достигла шест милијарди долара, ако узмемо просек од седам процената необрађених површина, то значи да Србија годишње губи 400 милиона долара због недовољне искоришћености земљишних потенцијала", каже Станковић.

Поседи уситњени, а све више старачких домаћинстава која не могу да обрађују земљу. Влада већ финансира радове на укрупњавању земљишта.

Директор Управе за пољопривредно земљиште Зоран Кнежевић каже да постоји и директни подстицај старачким домаћинствима која нису у стању да обрађују земљиште и желе да дају млађима да обрађују то земљиште.

"Они добијају подстицај од државе још 14.000 динара плус закуп који им плаћају закупци. Ми смо конкурисали код ИПА фонда треба да потписемо уговор од 2,5 милиона евра и највеци део новца це бити усмерен бас на напустена подручја", каже Кнежевић.

Из буџета се за аграр издваја 2,8 одсто. Пољопривреда је једина привредна грана која у размени са светом остварује суфицит.

"Имамо идеју да направимо нову компанију, одвојимо оно што не ваља, а људима који су вишак даћемо да оду у пензију", рекао је Мркоњић у Београду где је са црногорским колегом Андријом Ломпаром потписао Споразум о сарадњи две земље у области ваздушног саобраћаја.

"Не знам шта значи реч тајкун, пошто припадам старијој генерацији'', рекао је Мркоњић који је још једном поновио да ће нова српска авио-компанија бити формирана до краја мандата ове Владе.

Одговарајући на питање да ли се "Јат" нуди бизнисмену Мирославу Мишковићу, Мркоњић је рекао да ће бити понуђен ономе ко понуди више новца наводећи да преговоре води премијер Мирко Цветковић и да у њега има поверења.

Мркоњић је рекао да треба промовисати уплив приватног капитала, јер ћемо од тога имати користи. Министар је објаснио да ће све што вреди бити пренето у нову авио-компанију, која ће добити нову флоту следеће године, а дугови ће остати држави.

Мркоњић је додао и да је приоритет Србије да се заврши Коридор 10, али и ауто-пут на Коридору 11, и то по траси која је раније била усвојена: Београд–Чачак–Ивањица–Бољаре, на граници Црне Горе и Србије.

Министар је изјавио и да ће се деоница од Љига до Прељине, нешто дужа од 40 километара, бити грађена кредитом који је обезбедио Азербејџан.

Министар саобраћаја Црне Горе Андрија Ломпар рекао је да ће до половине ове године бити расписан тендер за продају Луке Бар за коју су се интересовали и привредници из Србије.

"Фич" је у четвртак указао да је снижење кредитне способности "Банке Кипра", "Марфин попјулар банке" и "Хеленик банке" са БББ-, на ББ+, на само степен изнад статуса "смеће", у складу са прошлонедељним снижењем сувереног рејтинга Кипра за један степен, пренела је агенција АП.

У саопштењу је наведено да снижење сувереног рејтинга, углавном услед велике изложености кипарских банака грчком дугу, умањује могућност владе у Никозији да пружа подршку банкама које, међутим, могу да добијају међународну помоћ уколико им је потребна.

"Фич" је, такође, указао да очекује даљи притисак на банке уколико Грчка постигне споразум о снижењу вредности својих обвезница у приватном власништву за 50 до 70 одсто.

Медведев је то рекао реагујући на медијске спекулације о наводном смањењу испоруке руског гаса Европи.

"Током хладних зимских дана у Русији и Европи, 'Гаспром' је максимално повећао своју испоруку, не само европским земљама већ и чланицама Заједнице независних држава, тачније Белорусији и Украјини", навео је Медведев.

Према његовим речима, тренутна испорука Европи износи 180 милијарди кубних метара на годишњем нивоу, у поређењу са 150 милијарди кубних метара 2011. године.

Медведев је додао да у међувремену, Украјина, која контролише гасовод ка Европи, дневно узима 60 милијарди кубних метара на годишњем нивоу, што представља количину која је знатно већа од уговорене.

"Истовремено, повећали смо испоруке гаса из наших подземних складишта. Извлачење нашег гаса из складишта у Европи ове недеље увећано је готово четири пута", истакао је Медведев.

Скупштина Друштва Железара Смедерево д. о. о. Смедерево, коју чине представник Министарства економије Зоран Тадић, Министарства финансија Тијана Цветковић и Стефан Лазаревић, градоначелник Смедерева Предраг Умичевић и председник Скупштине града Смедерева Бранче Стојановић, одржала је данас конститутивну седницу.

Функцију вршиоца дужности генералног директора, у периоду од три месеца, обављаће Вукоица Шћекић, досадашњи извршни директор за људске ресурсе и радне односе у компанији Ју-ес-стил Србија.

Др Вукоица Шћекић био је именован за извршног директора за људске ресурсе и радне односе у компанији Ју-ес-стил Србија 1. марта 2007. године са места генералног менаџера истог сектора.

Школовао се у Београду, где је дипломирао на Економском факултету 1978. године, магистрирао је десет година касније и докторирао 1999. године на Економском факултету у Београду.

Када тако велика светска компанија показује интерес да улаже код нас, то значи да је Србија земља са огромним могућностима које у будућности треба још боље да искористи, рекао је Петровић у Привредној комори Србије.

Он је објаснио и да је специфичност компаније "Кампина" у томе што је организована као задруга са више хиљада власника, што би требало да има повољан утицај и на српске пољопривредне произвођаче.

Свака конкуренција, посебно на тржишту хране, добродошла је у Србији, рекао је министар и позвао друге инвеститоре да улажу.

Петровић је истакао да обе стране, и "Имлек" и "Кампина", након потписивања Споразума очекују да се продаја што пре реализује.

Компаније "Ројал Фрисландкампина" и "Салфорд капитал партнерс" потписале су Меморандум о разумевању о аквизицији предузећа Имлек А.Д. Београд и Млекаре А.Д. Суботица, са циљем да се утврди пословна позиција "Фрислендкампине" у југоисточној Европи - регији са 76 милиона потрошача - саопштено је јуче у Амерсфорту у Холандији.

"Имлек и "Млекара Суботица" послују, као независни произвођачи млечних производа на подручју западног Балкана. Заједно опслужују тржиште од око 25 милиона потрошача, а укупан приход компанија износи око 270 милиона евра.

Иначе, министар пољопривреде и трговине Душан Петровић данас је са македонским званичницима потписао Споразум о фитосанитарној сарадњи и Споразум о безбедности хране и ветеринарства, како би се омогућио несметан промет биљних и животињских врста и производа.

"Салфорд" је већински власник обе српске млекаре, са приближно 79 одсто акција у "Имлеку" и 82 одсто акција у Млекари "Суботица".

Обе стране очекују да ће договор бити финализиран у наредних неколико месеци, а понуда за преузимање биће дата у домаћој валути и сходно домаћим законима, наводи се у саопштењу холандске компаније.

Како је истакнуто, "Фрисланд Кампина" намерава да откупи и преостале акције којима се тргује на Београдској берзи, а то је и прво значајно преузимање након спајања компанија "Фрисланд фудс" и "Кампина" 2008. године.

Генерални директор "Имлека" Слободан Петровић каже да је преузимање велика прилика за регион и компаније из Србије и Холандије, додавши да се производни програм српских фирми добро слаже с холандским брендовима, преноси Бета.

Закључење трансакције зависи од разних услова, укључујући и одобрења надлежних тела за заштиту конкуренције.

"Имлек" и Млекара "Суботица" заједно опслужују тржиште од око 25 милиона потрошача, а укупан приход компанија износи око 270 милиона евра.

Компаније заједно имају око 1.470 запослених у шест производних погона и четири канцеларије смештене у Србији, Босни и Херцеговини и Македонији.

"Фрисланд Кампина" у региону послује на подручју Мађарске, Румуније и Грчке. Производи напитке на бази млека, хране за бебе, сиреве, маслаце, павлаке, десерте.

На основу извештаја из 2010. године, годишњи приход фирме "Ројал Фрисланд Кампина" достиже близу девет милијарди евра. Компанија запошљава скоро 19.500 људи и са 100 производних погона и продајних места послује у 25 земаља.

Скраћеница "L" из назива "500L" потиче од речи "ларџ" (велики), што значи да је реч о продуженој и повећаној верзији модела "500".

Реч је о петоседу који је дуг 4,14 метара, широк 1,78, а висок 1,66 метара. Унутрашњост обезбеђује више простора. По карактеристикама кабине, подсећа на модел "600 мултипла", а италијанска штампа пише да је реч о малом компактном вишенаменском возилу.

Модел аутомобила ће званично бити представљен 6. марта на Салону аутомобила у Женеви.

Како је "Фијат" најавио, модел je "намењен свима који цене италијански стил у комбинацији са разноврснoшћу, која настаје из функционалног дизајна и иновативне технологије израде мотора".

После премијере у Женеви, продаја модела "500L" у Европи почеће у последњем кварталу 2012. године, а почетна цена биће 16.000 евра.

Нови "Фијатов" аутомобил правиће се у две бензинске верзије (двоцилиндрични "твин-ер" од 0,9 литара и 1,4-литарски) и један 1,3-литарски дизел (мултиџет II). Најављена је и израда кабриолет и "абарт" верзије.

"Млади морају да се навикну да више немају радно место за цео живот", нагласио је Монти у једној телевизијској емисији и додао да је "исто радно место целог живота монотоно" и да је "добро мењати и прихватати изазове".

Његове речи наишле су на жучне реакције, а више политичара критиковало је изјаве премијера.

"Говорити о монотонији када милиони Италијана пролазе кроз тежак период није на месту", казала је Ђулијана Карлино из партије Италија вредности и подсетила да је стопа незапослености посебно висока међу младима.

"То је увреда за младе. Како говорити о монотонији стотинама хиљада експлоатисаних, недовољно плаћених, обесправљених", казао је Паоло Фереро из Партије комунистичке обнове.

Италијанска влада и министарка за социјална питања Елса Форнеро желе да до краја фебруара доврше реформу тржишта рада, у оквиру мера које влада од новембра спроводи како би структурално обновила земљу и тиме добила поверење тржишта.

"Спекулације око смањења испоруке гаса за око 20 одсто не би требало да се осете на српском тржишту, јер имамо резерве у Банатском двору, имамо извесне количине ускладиштене у Мађарској, и то омогућава да у потпуности искомпензујемо све потребе тржишта", изјавио је Танугу Бајатовић.

Према његовим речима, у овом моменту Србија користи историјску количину гаса на дневном нивоу од око 16 милиона кубних метара.

"Све фабрике, сва домаћинства, све топлане имају онолико гаса колико им треба, а имају и одређене резерве мазута уколико им баш буде требало, јер је сада јако тешка ситуација, али мислим да једноставно у овом моменту за то неће бити потребе", оценио је Бајатовић.

Он је поновио да цена гаса из јавног снабдевања неће бити мењана до краја грејне сезоне без обзира на, како је рекао, финансијске тешкоће којима је у овом моменту "Србијагас" изложен.

"Наши потрошачи, грађани, даљински системи грејања и највећи део мале и средње привреде могу да рачунају на стабилну грејну сезону практично до лета ове године", нагласио је директор Србијагаса.

Бајатовић је рекао да се на овај начин показују вредности складишта, као и да ће "сутра са јужним током бити приказана вредност деверсификације снабдевања гасом, када нам буде доступно више праваца снабдевања".

У тим компанијама ради више хиљада људи и за њих је везано више десетина кооперната, рекао је Пајтић приликом посете зрењанинском "Житопродукту", који је у том програму Владе Војводине.

Пајтић је подсетио да је покрајинска влада пре две године покренула пројекат спасавања колектива који имају перспективу и традицију, а који су били практично упропашћни лошом приватизацијом или неодговорним пословањем након приватизација.

"Тај програм мера подразумева укључивање свих оних инструмената којима покрајинска Влада располаже и додатно ангажовање у проналажењу стратешких партнера, тржишта, могућности инвестиција у компаније", истакао је Пајтић.

Резултати тог програма се, како је рекао Пајтић, већ виде у многим колективима где се раније дешавало да радници нису примали плате, као што је то случај био у "Житопроодукту", који је био потпуно блокиран и због чега је било угрожено снабдевање хлебом.

Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин је рекао да је "Житопродукт" обновио пословање и да  годину дана након тога од 144 радника ради 126, "било кроз закуп словеначке компаније "Дондон", било у самом Житопродукту".

"Словеначки партнер је не само ревитализовао Житопродукт већ и пекару у Кикинди и Фиделинку, а у међувремену је уз помоћ државе дубиоза и блокада од преко 300 милиона динара скинута", рекао је Пајтић. 

Васин је истакао да ће слични пројекти бити реализовани и у зрењанском "Ипоку", "Банат семену" и додао да ће стечај у зрењанинском "Луксолу" бити завршен и фирма опорављена.

Зрењанински "Житопродукт", по одлуци Вишег суда у Београду од 1. јануара прошле године, није у власништву Ђорђа Божића којем је привремено одузето право управљања над 72 одсто имовине, а део фабрике је средином године закупила словеначка фирма "Дондон".

Разговори представника Владе Србије и Међународног монетарног фонда почеће у понедељак, 6. фебруара, изјавио је директор Канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловоић.

Михајловић је рекао да очекује да ће на састанку, коме ће присуствовати и представници Народне банке Србије, бити пронађено задовољавајуће решење за обе стране.

ММФ је 20. јануара саопштио да је одложио оцену прве ревизије аранжмана из предострожности са Србијом са образложењем да су државне гаранције и планиране позајмице у републичком буџету за ову годину премашиле договорену суму.

Стални представник ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик најавио је ове недеље да ће се са представницима Владе Србије разговарати о начинима да се отклоне одступања од договореног нивоа буџетских гаранција и задуживања државе у 2012. години.

Оценио је да Србија има мало простора за мењање договорене политике, а уколико жели да иде путем одрживог раста, то може да јој буде велики проблем.

Представници Владе Србије очекују да ће у разговорима са делегацијом ММФ-а бити разјашњене спорне гаранције и планиране позајмице буџета, како би прва ревизија аранжмана из предострожности добила позитивну оцену.

Гувернер Дејан Шошкић сматра да је изузетно важно да Влада Србије и ММФ уложе додатне напоре, како би се усвојила ревизија стенд-бај аранжмана из предостожности.

"Србија има активан аранжман са ММФ-ом, којим се смањују ризици за земљу на међународном финансијском тржишту, омогућава јефтиније финасирање јавног дуга и стабилност девизног тржишта", рекао је Шошкић почетком недеље.

Аранжманом из предострожности ММФ је Србији одобрио кредит од 1,1 милијарде евра, уз услов да буџетски дефицит у 2012. години не премаши 4,25 одсто бруто друштвеног производа, а јавни дуг 45 одсто БДП-а.

Планирани буџетски приходи обрачунати су на основу процене да ће привредни раст у Србији у 2012. бити 1,5 одсто, али због погоршања прогноза светске економије могуће је да ће мисија ММФ-а поново разматрати ту процену.

"Нема речи о приватизацији ЕПС-а. Приватизација тог јавног предузећа је мисаона именица која може да се брише. Свака влада која размишља о продаји ЕПС-а за нас има статус месне заједнице", рекао је председник синдиката ЕПС-а Милан Ђорђевић на конференцији за новинаре поводом обележавања 20 година рада тог синдиката.

Он је поновио да би уколико нека влада одлучи да приватизује ЕПС радници тог предузећа ступили у штрајк и затражили смену те владе.

"За све друго постоји простор за договор, али за приватизацију не", рекао је Ђорђевић и додао да у обзир може да дође трансформација ЕПС -а у затворено акционарско друштво са већинским власништвом државе Србије.

Према разговорима са садашњим представницима власти у Србији добили смо уверавања да се о томе не размишља, рекао је Ђорђевић.

Ђорђевић је указао и да синдикат ЕПС-а није задовољан зарадама радника у тој компанији, али и да тренутна власт разуме проблеме запослених у ЕПС-у и додао да је претходних година много тога успели да промене на боље, истакавши да тренутно нема потребе за било каквим штрајком у ЕПС-у.

Генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић је, међутим, указао да ће ове године почети бесплатна подела 15 одсто акција ЕПС-а грађанима Србије, што је први и једини вид приватизације ЕПС-а.

Подела бесплатних акција вероватно неће бити могућа пре избора, јер предузеће прво мора да се трансформише у акционарско друштво, рекао је Марковић.

Јеремић је, после потписивања споразума, истакао да је учињен значајан корак у правцу чвршћег економског повезивања Србије и Азербејџана

Пре неколико месеци почели смо разговоре о изградњи аутопута, и данас је потписан уговор", рекао је шеф српске дипломатије који је заједно са Мустафајевом копредседник Мешовитог комитета за економску сарадњу Србије и Азербејџана.

Јеремић је у изјави Танјугу прецизирао да је азербејџанска влада одвојила значајна средства из својих државних фондова под условима који су, како је нагласио, далеко бољи од тржишних.

"Градићемо заједно аутопут од Љига до Прељине. Радови практично могу да почну одмах, сва средства су обезбеђена и када тај аутопут буде изграђен, од Љига до Прељине моћи ће да се дође за мање од пола сата", навео је министар спољних послова.

Према речима Јеремића, ради се о великом пројекту, који подразумева изградњу 60 мостова, пет тунела и представља значајно улагање у инфраструктуру Србије.

"Многи су у претходним месецима са једном врстом потцењивања гледали на економско повезивање Србије и Азербејџана, међутим, данас имамо конкретан пројекат и његово отпочињање је, практично, одмах", нагласио је Јеремић.

Он је указао да је током посете било речи и о серији других важних пројеката, а Азербејџан је изузетно заинтересован за улагање у пољопривреду, сарадњу у области фармацеутске индустрије, и многим другим заједничким пројектима од обостраног интереса.

Азербејџанска влада обезбедила је кредит за изградњу деонице од Љига до Прељине по фиксној каматној стопи од четири одсто, на 15 година, са грејс периодом од три године, а на изградњи аутопута биће заједнички ангажоване српске и азербејџанске фирме.

Споразум о кредиту је оквирно договорен на заседању Мешовитог комитета за економску сарадњу Србије и Азербејџана у Београду у новембру прошле године.

Ближа сарадња Србије и Азербејџана почела је политичким приближавањем јер је обема земљама угрожена територијална целовитост, Србији на подручју Косова и Метохије, а Азербејџану у Нагорно Карабаху.

Пружајући међусобну политичку подршку по тим питањима у међународним организацијама, две земље створиле су однос поверења који сада резултира сарадњом и у другим областима.

Председник Азербејџана Илхам Алијев боравио је у посети Србији у јуну прошле године и том приликом потписано је 12 споразума о сарадњи две земље у различитим областима ванредним ситуацијама, подстицању инвестиција, култури, спорту, пољопривреди.

Председник Србије Борис Тадић претходно је у мају 2010. године боравио у посети Азербејџану.

Немачки "Тисенкруп" продаје део за производњу нерђајућег челика финском "Оутокумпуу" за 2,7 милијарди евра, с тим да ће 1,7 милијарди евра бити исплаћена кроз пакет акција. Очекује се да трансакција буде завршена до краја године, јер је неопходна и сагласност Европске антимонополске комисије из Брисела.

Претходно је постигнут споразум са радницима. На производњи нерђајућег челика у немачкој компанији ради 12.000 људи.

"Постигли смо договор о колективном уговору и неће бити отпуштања, него само може да буде премештања на друго радно место. Покушаћемо да вишак радне снаге решимо кроз превремено пензионисање", каже Бернд Калва из Уједињеног радничког савета "Тисенкрупа".

Фински "Оутокумпу" сматра да ће, преузимањем дела немачке компаније, финансијски ојачати, проширити списак купаца и повећати учешће на тржишту челика на 14 одсто. Планирано је да годишња прозводња буде 3,5 милиона тона, а продаја око 12 милијарди евра.

Већа производња и продаја треба да буду остварене уз помоћ азијског тржишта, најбрже растућег тржишта челика у свету, јер стручњаци финске компаније оцењују да су европски произвођачи до сад били сувише евроцентрични.

"Фејсбук" ће понудити своје акције на јавној понуди, што практично значи да ће било ко са довољно новца моћи да их купи, преносе страни медији.

У компанији се надају ће да ће на тај начин иницијално прикупити пет милијарди долара. 

Уколико се то оствари, биће то највише новца на јавној понуди за неку интернетску компанију. Последњи велики играч на пољу интернета који је то учинио био је "Гугл". Та компаније је на берзу изашла 2004. године и тада је на почетку прикупила 1,9 милијарди долара.

Оно што, међутим, представља праву вредност "Фејсбука" јесте његова маркетиншка вредност, која би за ту компанију из Силиконске долине могла да достигне и 100 милијарди долара.

Излазак на берзу за "Фејсбук" ће отворити нове могућности како за проширење својих сервиса, тако и да на прави начин одговори на изазове из "Гугла", попут њихове друштвене мреже "Гугл плус".

Очекује се да ће процедура провере документације поднете за излазак на берзу потрајати неколико месеци, тако да би "Фејсбук" на берзи могао да се нађе у мају, можда и на Закербергов рођендан, 14. маја. 

Марк Закерберг, један од твораца и извршни директор "Фејсбука", има 27 година. Фејсбук је направио заједно са својим колегама студентима док је студирао на Харварду. Процењује се да његово лично богатство вреди 17,5 милијарди долара.

"То је убедљиво најбољи резултат наплате у јануару од када постоји Пореска управа у сасатаву Министарства финансија, а до тога је дошло због активности Пореске управе и објављивања спискова дужника", рекао је Радосављевић на конференцији за новинаре.

Најзначајнији порески приходи, како је рекао, били су од акциза и од пореза на додату вредност (ПДВ).

"ПДВ је пребацио план наплате за 5,8 одсто, односно 1,5 милијарди динара, док су акцизе веће за три милијарде од пројекције, односно за 20 одсто", каже Радосављевић.

Како је прецизирао, ПДВ је најиздашнији приход у буџету Србије и у њему учествују са више од 60 одсто у односу на укупне приходе. У јануару је наплаћено 29,3 милијарди динара, а планирано је 27,9 милијарди динара.

Директор Пореске управе не очекује да ће се стопа ПДВ-а мењати у току ове године, иако је једна од нањнижих у Европи.

"Треба да остане на овом нивоу, јер штити грађане као крајње потрошаче са задржавањем цена роба и услуга на овом нивоу", рекао је Радосављевић.

Радосављевић је истакао како верује да ће се са оваквом динамиком наплате пореза, каква је била у јануару, традиционално најслабијем месецу за наплату, наставити и током 2012. године, без обзира на тешку економску ситуацију.

Директор Пореске управе оценио је да је "крајње време" и да држава током ове године уреди област такозваних парафискалних намета, попут такси и надокнада, које се наплаћују на локалном нивоу и у великој мери утичу на пословање предузећа.

Радосављевић се осврнуо и на најаву сутрашњег штрајка дела запослених у Пореској управи, истичући да према информацијама, које је добио од директора филијала, експозитура и регионалних центара Пореске управе, штрајк неће успети.

Нагласио је да не постоје разлози за протест, јер су обезбеђена средства за примања запослених, а не постоји ни намера да се они отпусте.

"Електропривреда Србије ће обезбедити редовно снабевање свих потрошача и поред рекодне потрошње струје због великих хладноћа", рекао је Марковић.

Због преоптерећења учестали су кварови на дистрибутивној мрежи и трафостаницама, а велики снег отежава поправке. Сви производни капацитети раде максимално и дневно се увози девет милиона киловат сати али, кажу у ЕПС-у то није довољно.

Генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић рекао је да наравно да то није довољно за оволику потрошњу струје. 

"Ми и сада увозимо електричну енергију на нивоу девет милиона киловат сати и у Наредним данима ћемо имати и додатних увоза електричне енергије. Очекујемо одобрење министарства током дана", навео је Марковић.

Према његовим речима, од сутра ћемо морати, зарад сигурности снабдевања наших потрошача да увозимо и додатне количине електричне енергије.

Марковић је додао да је тренутна цена на тржишту прилично висока. И из Електромреже Србије саопштавају да је преносни систем преоптерећен.

Ситуација је слична и у већини европских земаља, а у Балканском региону је мањак струје. Стручњаци упозоравају да земље подмирују сопстевене потребе и уводе мере штедње јер апели не помажу много.

Уредник Енергопортала Драган Недељковић рекао је да се у другим земљама не ограничавају на апеловање него се предузимају конкретне мере, искључују се рекламе, осветљења искључују се поједини индустриски погони да би било енергије за становништво.

Због хладноће у Европи је вишеструко повећана и потрошња гаса. Иако су потребе Русије нагло скочиле, Гаспром саопштава да редовно измирује обавезе према европским купцима и да је повећао испоруке гаса за 20 одсто.

Просечно домаћинство у Србији прошле године месечно је располагало са нешто више од 50 хиљада динара, а трошило око 47 хиљада. Просечна децембарска зарада у Србији била је непуне 44 хиљаде динара.

Две трећине прихода одлази на храну, комуналије и транспорт. Управо за те намене просечно домаћинство месечно потроши више од 30 хиљада. За струју, централно грејање, топлу воду, транспорт и телефон оде око десет хиљада динара.

Поређењем промета јануара прошле и јануара ове године осећа се благи пад промета, објашњава Споменко Ђордан, комерцијални директор "Универекспорта" и додаје да они артикли којима су ограничене марже уредбом Владе Србије неће значајно мењати цене.

Због пада стандарда произвођачи одлажу поскупљења. Драган Стојић, генерални директор "Фудленда", каже да та компанија неће кориговати цене уколико дође до пораста цена горива на светском тржишту и тржишту Србије до десет процената.

"Међутим уколико дође до драстичног раста цена горива, бићемо приморани да цене наших производа коригујемо за два до три процента на горе", објашњава Стојић.

У међувремену, цена сирове нафте на светском тржишту и даље лагано расте.

Према речима економисте Горана Николића, драматична ескалација кризе у Персијском заливу могла би да погура цене нафте до 50 одсто на глобалном нивоу, што би значило да би цене деривата у Србији биле близу 200 динара.

"То би укупну инфлацију у Србији подигло за око два и по процента, што би се одразило на раст цена у области транспорта, воћа, поврћа", додаје Николић.

Због Уредбе Владе о ограничавању маржи на неке основне животне намирнице, њихове цене пале су до 15 одсто. Очекује се да тако и остане бар до половине године када Уредба престаје да важи.

Док су цене некретнина у свету због кризе падале и више од 50 одсто, у Србији, и поред пада продаје, продавци углавном не желе да се одрекну профита. Бележи се пад продаје некретнина и њихових цена у поређењу са стањем 2008. године.

Међутим, и такве цене више су него, на пример, 2007. или пре тога. Иако су цена грађевинског материјала и плате радника далеко испод европских, то не важи и за цену стана на тржишту.

"Ми, иначе, на тржишту некретнина имамо превисоку цену квадрата и ми се ту можемо поредити са градовима као што је Беч, на пример. Ми смо можда у рангу или нешто нижи по цени него што су станови у Бечу. Код нас тржиште некретнина није показало ту еластичност да, ако је стала продаја, онда падне и цена некретнина", каже економски аналитичар Радојка Николић.

Европске цене, ипак, не прати и европски квалитет. Београд је препун зграда са оронулим фасадама попут оне која је пала са зграде Музеја града у Ресавској улици.

Тако се квадрат стана у зградама старим и по 80 година, које деценијама нису окречене, чији су улази неуредни и испуњени мирисом мемљивих подрума, оглашавају и на по 2.000 евра.

"Морам рећи, продавци прецењују своје непокретности и спремни су да чекају. Сви кажу: 'Довољан нам је један купац' и сви чекају тог једног који ће им платити онолико колико њима треба. Нажалост, не колико вреди, него колико треба", каже Александра Кон из Агенције за промет некретнина "Алка".

Нереалне цене, лош квалитет

"Док не буде била јагма за добрим и јефтиним становима, дотле ће моћи да уцењују људи који имају станове који су готови и који нису довољно квалитетни ценама које не одговарају стварном стању", каже Александра Кон.

И квадрат јефтине државне станоградње достигао је 1.200 евра за станове у насељу на месту некадашње касарне на Вождовцу.

"У Београду на тим локацијама није могуће градити станове испод цене које су дате нашим грађанима, уколико се поштују све процедуре. Ми смо избегли да у овом пројекту улазимо у праву дивљу конкуренцију приватном сектору, тако што ће држава бесплатно да додељује сама себи земљиште и да гради", каже министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић.

И у овом тренутку у најповољнијој варијанти, онај ко узме кредит вратиће два или три пута више од позајмљеног износа, а рата за један мањи стан је приближна просечној заради у Србији.

"Проблем у Београду, Новом Саду са становима јесте у чињеници да су цене у односу на плате превисоке. То значи да је, на пример, у Загребу или Љубљани, са просечном платом потребно 10 година радити да би се стекла некретнина од 60 квадрата, а у Србији је за то потребно радити 20 година", каже економиста Мирослав Здравковић.

То, свакако, не важи за оне који квадрат могу да плате више од 3.000 евра у новим зградама на Дедињу или Новом Београду, за које, кажу у агенцијама, купаца има.

У име "Ју-Ес Стила", уговор је потписао потпредседник компаније за европско пословање Дејвид Линтур.

Цветковић је после потписивања уговора истакао да Влада нема намеру да буде власник и управљач железаре, већ да ће у наредном периоду учинити све да нађе стратешког партнера и обезбеди будућност за ту фабрику.

"Влада ће учинити максималне напоре да одржи производњу, нађе стратешког партнера и начина да након кризе, фабрика почне да послује са профитом, рекао је премијер.

Цветковић је нагласио да се на примеру смедеревске железаре у пуној мери показало колико је светска економска криза јака и колико утиче на Србију.

Он је указао и да је Влада закључила и да је опција преузимања железаре мање лоша од затварање те фабрике и додао да та мера има социјални каратер, јер чува радна места и брине о економији државе.

Премијер је рекао да ће данас бити одређен в. д. директора смедеревске железаре.

Према речима Цветковића, Влада Србије није имала право да преговора са потенцијалним стратешким партнерима док није постала власник, истакавши да има интересената из Украјине, Русије, па чак и са Далеког истока и изразио очекивање да ће, што је могуће пре, бити пронађен стратешки партнер.

Потпредседник "Ју-Ес Стила" рекао је да је компанија напорно радила како би унапредила пословање у Србији, али да је укупна економска криза довела до такве ситуације у којој се налази данас. Он је рекао да му је жао што одлази из Србије и истакао да ће та компанија пружити сву неопходну помоћ у периоду транзиције.

Прелиминарни разговори

Шеф владине Радне групе за смедеревску железару Душан Никезић није желео синоћ да обелодани са којим се потенцијалним купцима разговара, напомињући да су то тек прелиминарни разговори са неким компанијама у западној Европи и са азијског тржишта.

Влада Србије откупила је у петак смедеревску железару од компаније "Ју-Ес Стил" за симболичну цену од једног долара.

У наредних шест месеци покушаће да пронађе купца за железару, а уколико то не буде успела, из буџета ће годишње морати да се издваја 100 милиона евра за одржавање производње, процењује Никезић.

"Да Влада није прискочила у помоћ, губици у српској привреди били би два пута већи него губици у самој компанији у Смедереву", рекао је Никезић у емисији Упитник на РТС-у.

На питање да ли Влада има резервни план, уколико железари не нађе стратешког партнера ни за шест месеци, Никезић је рекао да ће држава наставити да подстиче производњу и смањује губитке. Никезић је најавио да ће Влада поставити нови менаџмент у железари, који ће бити изабран из редова професионалаца у струци, а не по партијској припадности.

Железара повезана са целом привредом

Министар економије Небојша Ћирић оценио је да је потез Владе био изнуђен, због опасности да дође до губитка радних места, не само у железари него и у читавој српској привреди.

"Не ради се само о 5.500 радника у смедеревској железари, већ о читавом металском комплексу, јер би гашење гиганта у Смедереву довело до повећања увоза металних производа за 30 одсто и поремећаја на тржишту, који би резултирао додатним отпуштањима", објаснио је Ћирић.

Министар економије подсетио је да су са железаром пословно повезани и "Железница Србије", Фабрика вагона у Краљеву, Индустрија мотора и трактора, Индустрија мотора "Раковица".

Одговарајући на питање одакле ће држава финанирати субвенције за железару, Ћирић је наговестио да ће се на нивоу владе разговарати о прерасподели субвенција у свим ресорима, како би се издвојила средства из буџета за железару за наставак производње, при чему није искључио могућност да се узму банкарски кредити за ту намену.

Председник Србије Борис Тадић рекао је јуче да будући стратешки партнер треба да испуни два услова - да има руду гвожђа и кокс који је потребан за производњу челика.

Влада Србије је од "Ју-Ес Стила" добила комплетна основна средства и нето обртна средства железаре у вредности око 100 милиона долара, а како је рекао премијер Мирко Цветковић, компанија нема задужења ни кредите код банака.

Министар економије Небојша Ћирић каже да ће држави после преузимања железаре остати део потраживања који ће као нови власник моћи да наплати и искористи за набавку сировина и обртних средстава.

Те две земље резервисане су према пакту који намеће строге мере штедње за земље које претендују на приступ 500 милијарди евра вредном стабилизационом фонду, који треба да им омогући приступ повољним кредитима.

Велика Британија заправо је одбила учешће у фискалном пакту још прошлог месеца, а један неименовани британски дипломата рекао је да се Лондон пакту противи, јер то "економски угрожава државу".

Представници Чешке, након више од седам сати расправе, одлучили су да се врате у Праг на консултације, а како наводе поједини извори, Чешка најављује и могућност да се о споразуму грађани изјасне на референдуму.

Председник Француске Никола Саркози објашањава да чешки премијер из уставних разлога није желео да се прикључи будућем фискалном пакту.

"Нисам довољно упознат са оним што се догађа у Прагу да бих разумео зашто нешто што је за Чешку било прихватљиво у децембру више није прихватљиво. Али, шта је ту је, то ће бити споразум 25 земаља, јер је данска премијерка рекла да је парламент Данске дао дозволу за његову ратификацију", рекао је Саркози.

Немачка канцеларка Ангела Меркел поздравила је одлуке донете на ванредном самиту. "То је заиста изузетно достигнуће", рекла је Меркелова после скоро седмочасовне дискусије са европским партнерима.

Пакт предвиђа кресање буџетског дефицита на испод три одсто, а земље које пробију тај плафон, не само да не могу да рачунају на стабилизациони фонд, већ могу бити тужене пред Европским судом због пробијања буџетског дефицита.

Осим тог споразума, тема самита је Грчка. Грчка преговара са банкама о отпису дуга од 100 милијарди евра. Паралелно с тим, Немачка се опире давању обећане помоћи Атини у износу од најмање 130 милијарди евра, без појачане контроле финансијске политике те земље.

Немачка канцеларка Ангела Меркел поновила је да је неопходно да Европа најпре помогне Грчкој да оствари своје реформе.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле рекао је за Волстрит џурнал да Грчка неће добити више новца ако не спроведе најављене реформе и не смањи дефицит.

Власти у Берлину предложиле су и да се Грчка стави под европско туторство с правом вета на буџетске одлуке Атине. Тај предлог наишао је на противљење Грчке, али и неких чланица ЕУ.

Како се наводи у решењу, Комисија за заштиту конкуренције одбацила је и све предложене структурне мере "Сунока", којима је била планирана и продаја једне од шест шећерана.

Власник МК групе Миодраг Костић изјавио је да због забране Комисије за заштиту конкуренције неће моћи да учествује на тендеру за куповину компаније "Хеленик шугар" из Грчке, која има две шећеране у Србији.

Костић је рекао да је пет месеци чекао дозволу за преузимање грчке компаније од српске Комисије, јер би након куповине "Хеленик шугара", његова компанија "Суноко" индиректно стекла 78 одсто удела у производњи шећера на српском тржишту.

"Имам информацију да је став Комисије негативан. Ако то буде и званичан став, бићемо административно спречени да учествујемо на тендеру у Грчкој", рекао је Костић.

Костић је навео да "није логично да домаћа антимонополска комисија не дозволи домаћој компанији да изађе на тендер за куповину стране компаније на другом тржишту".

Према његовим речима, Комисија за заштиту конкуренције би требало да као референтно тржиште МК Групе посматра не само простор Србије већ и тржиште ЕУ, где та компанија већ има два одсто удела и где извози највећи део производње.

Костић је рекао да његова компанија производи 250.000 тона шећера годишње, што је 50.000 тона више него што су домаће потребе и додао да око 40 одсто свог прихода остварује од извоза, који је прошле године износио око 300 милиона евра.

Како је истакао Костић, тржишни механизми не дозвољавају МК групи да злоупотреби монополски положај. 

Иначе, рок за подношење пријаве за куповину грчке компаније "Хеленик шугар" истиче крајем фебруара. На тендер се пријавило 11 компанија, од којих су, према Костићевим речима, немачки "Суд цукер" и "Суноко", у чијем саставу послују три шећеране у Ковачици, Пећинцима, Врбасу и Бачу, "најозбиљнији понуђачи".

На тржишту Србије Костићева компанија тренутно има око 50 одсто удела у производњи шећера, док "Хеленик шугар" има 28 процената.

О томе, али и прикључењу Србије Европи, разговарали су немачки амбасадор Волфрам Мас и министар Милутин Мркоњић.

Аутопутем Београд-Суботица најбрже ћемо у Унију. За министра инфраструктуре та инвестиција је потврда да желимо у Европу, јер је, подсећа, аутопут изграђен европским парама.

После недавне изјаве да није задовољан како се Европска унија опходи према Србији, данашњи сусрет је био прилика да изглади однос с немачким амбасадором.

"Молим господина Маса да пренесе осталим дипломатама из Европе - осећање тог дана кад нисмо добили кандидатуру било је моје лично и никако не сматрам да нам Европа не помаже", рекао је Мркоњић.

"Поменули сте аутопут одавде до Суботице. Скоро да је готов, али недостаје један мали део. Ако мислите о вашем путу ка кандидатури, закључци Савета Европске уније од 9. децембра кажу ту сте - али вам још мало недостаје", рекао је Мас.

"Колико мало?", упитао је Мркоњић. "Као градитељ аутопута ви знате да нећете стати док не завршите целу деоницу. Шта спречава Србију да направи последњи корак и постане кандидат", питао је Мас?

"Ништа, биће готово", одговорио је Мркоњић. 

Од 70 одсто финансијске помоћи Европске уније, колико је уложено у српску инфраструктуру, готово трећина је из Немачке.

Осамнаест топлана сада је добило 45 милиона евра кредита код КФW банке, под најповољним условима. Када се заврши четврта фаза, од 57 топлана у земљи потпуно ће бити модернизоване 22.

У интервјуу за РТС, главни економиста Светске банке за Србију Жељко Богетић каже да се помак може очекивати тек следеће године и да ће у овој велики успех бити уколико српска економија забележи раст.

"Базни сценарио је, у ствари, погоршање економских прилика у Европи, посебно у еврозони одакле постоје јасни сигнали да ће еврозона у овој години бити у благој рецесији. То је реалност у којoj ће се наћи и Србија као и земље у региону", рекао је Богетић.

Према његовим речима, то ће условити погоршање економских прилика у Србији више него што се очекивало. 

"Ако се само неколико месеци уназад очекивао привредни раст од 1,5 одсто, сасвим је извесно да ће он бити нижи", рекао је Богетић.

На питање да ли би Србија могла доста да се презадужи, односно да је достигла горњу границу јавног дуга, главни економиста Светске банке каже да је потенцијални проблем, у ствари, тренд који треба преокренути у правом правцу. 

"Не треба постављати фетиш око тога да ли је ниво јавног дуга, односно друштвени производ 45 или 46 одсто. Један процентни поен ту не значи много", рекао је Богетић.

Тренд треба преокренути у правцу обарања дефицита, обарања јавног дуга на средњи и дуги рок, каже Богетић и додаје да је то оно што ће оснажити економску, буџетску и општу спољну финасијску ситуацију.

Главни економиста Светске банке каже да је за Србију важно да одржи споразум са ММФ-ом.

"Програм је важан у смислу одржавања опште макроекономске и буџетске стабилности и постојања програма финсијских резерви који би стајао на располагању у условима високе неизвесности и значајног погоршања спољних услова привређивања", рекао је Богетић.

Он је скренуо пажњу на проблем високе незапослености младих у Србији, оценивши да се на плану активних мера политике подршке може више урадити.

Иако свака од њих има много сиромашних, на Светском економском форуму у Давосу потврдиле су спремност да помогну. Екипа РТС-а боравила је у Индији и проверавала како се живи у Западном Бенгалу.

На питање да ли осећају светску економску кризу, Индуси најчешће одмахују главом. Сиромашни кажу да су научили да буду срећни и без пуног новчаника.

Они имућнији, не пропуштају прилику да се похвале да живе у земљи која је Европској унији до сада помогла са два билиона долара.

Продавац Гориах Банерје каже да ради у посластичарници и да месечно зарађује око 3.000 рупија, што је око 60 долара. Како каже, то му је довољно за живот, јер цене нису високе.

У Калкути, која са околином има 15 милиона становника, због пренасељености многи живе на улици. Иако има доста сиромашних, али просјаке ћете ретко срести, јер тамо сви нешто раде и зарађују: продају храну, вуку рикше, уређују зеленило или сортирају отпад.

"Цене хране су доста ниске, јер имамо соптвену производњу. Продајемо је другим државама посредницима, па је зато она у Европи скупа. Недавно је поскупео бензин, али за разлику од Америке и Европе, ми светску кризу не осећамо толико", каже помоћник председника округа Солт Лејк Ситија Девашиш Ђана.

Највреднија кућа на свету од две милијарде долара налази се у Индији. Међу 10 најбогатијих људи на свету, четворица су Индуси. Стручњаци тврде да је тој азијској земљи у јачању економије помогло отворено тржиште за страни капитал.

Економиста Каушик Гош рекао је да запосленост расте захваљујући ИТ сектору. Према његовим речима, велике су могућности и за образоване младе људе, много више него пре пет година.

Око 70.000 младих ради у високотехнолошким компанијама у граду. После посла у одличним условима, најчешће одлазе у за нас, несвакидашње занатске радње под отвореним небом.

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић рекао је да је банкарски систем у земљи стабилан, инфлација у паду, а да ће инфлаторна стопа током ове године остати у границама циља - четири одсто плус минус 1,5 одсто.

Шошкић је рекао да се у априлу очекује најнижи ниво инфлације, подсетивши да је у децембру прошле године инфлација износила седам процената.

Гувернер је указао да су цене пољопривредно-прехрамбених производа стабилне, на шта су утицале административне мере Владе Србије, док би будући раст инфлације требало да буде ограничен и због позитивног утицаја пољопривредне производње.

Шошкић каже да се може десити да се појаве ризици који долазе из окружења и са међународног тржишта, али да, ако све буде у складу са фискалним законом, не би требало да буде негативних последица.

Према речима Шошкића, банкарски сектор у Србији има висок ниво ликвидности и капитала и све више иде у правцу дугорочног финансирања, док се кратокорочно фианасирање смањује.

Проблем у банкарском сектору Србије представља висок ниво проблематичних кредита који расте у последњих неколико месеци и тренутно је 19 одсто.

Шошкић је указао и на значај динаризације која ће у наредном периоду, уколико се буде повећавала, утицати на стабилност привредног система и повећање запослености. Он је нагласио да финансијска стабилност у Србији ни на који начин неће бити угрожена и да нема потребе за неким новим мерама.

Међутим, заменик шефа делегације ЕУ у Србији Адриано Мартинс каже да економска ситуација у Србији "није ружичаста" и да има значајан број забрињавајућих сигнала, јер постоји опасност од слабљења домаће валуте и високог буџетског дефицита.

Криза погодила "обичног" човека 

Потпредседница Владе Верица Калановић изјавила је да је глобална економска криза на српску економију имала веома негативне последице и да је јако погодила "обичног" човека.

Верица Калановић је рекла да је само 2008. године до данас незапосленост у Србији повећана за 10 одсто и да се наша земља налази у групи земаља са највећим процентом незапослених.

Према њеним речима, плате у реалном сектору расту спорије него у претходном периоду, осећа се пад стандарда што је довело до смањења тражње и то је све јако погодило обичног човека.

Да криза не заобилази Србију показује и најсвежији пример одласка велике компаније Србије као што је "Ју-ес стил", истакла је Калановићева.

Она је навела да је тешко повући границу између утицаја економске кризе и са друге стране недовршености економског система и транзиције у Србији, али је сигурно то да су та два утицаја и та два фактора у синергији довели до тога да је српска економија у великим проблемима.

На тржишту рада, за програмере нема зиме. Многи се запосле и пре завршених студија, а места има и за самоуке.

Програмер Александар Илић каже да се много траже програмери нарочито у последње време из области мобилне софтверске индустрије, андроид и iOS програмери.

"Ухвати човек златну рибицу, и она каже: 'Пусти ме, испунићу ти три жеље', а он каже: 'Нема потребе, ја сам програмер' и пусти је", каже програмер Михаило Јанковић.

Недостатак квалитетних кадрова један је од највећих проблема за домаће фирме за информационе технологије (IТ). Указују на то да решење лежи у борби на два фронта: популаризацији тих занимања, али и популаризацији IT производа и услуга, чији је удео на домаћем тржишту прилично низак.

"Једна од основних ствари које тражимо је смањење доприноса и пореза за IT професије као што су урадиле наше комшије Румуни још 2004. године, али су они то испратили и са генерисањем већег броја IT стручњака на њиховим универзитетима", каже Милан Шолаја из Војвођанског ИКТ кластера.

Све већа потражња, очекује се и у области екологије, наводе стручњаци. Економиста Горан Николић каже да је то светски тренд.

"Оно што би људи, који се баве сакупљањем амбалаже и отпада могли да очекују је повећана количина посла зато што ће тога бити све више, дакле биће све више рециклаже", каже Николић.

У Националној служби за запошљавање предвиђају да ће у будућности све више бити тражени и инжењери електротехнике, фармацеути, анестезиолози, машински и грађевински инжењери, архитекте, фасадери, заваривачи, кувари.

С друге стране, на бироу је превише економиста, правника, хемијских, пољопривредних, конфекцијских техничара.

Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање каже да постоји хиперпродукција разноразних менаџера.

"Да смо САД ми не бисмо били у стању да апсорбујемо тај број људи. Такође, имамо и поједине средње школе које продукују неке профиле за којима је престала тражња", каже Драган Ђукић.

Номенклатура занимања у Србији стара је више од 20 година. У току је израда нове, према којој ће на листи коначно бити занимања као што су веб-мастер или менаџер за односе с јавношћу, док ће нека занимања попут дактилографа отићи у историју.

Први извештаји са самита показују да европски лидери сматрају да је потребно проналажење новог решења, пошто ово које је већ примењено не постиже резултате какви су се очекивали.

Наиме, кресање буџета и смањивање потрошње је у низу земаља, попут Шпаније, резултирало повећањем незапослености, јер због мањих издатака и политике штедње држава није могла да издвоји више новца за подстицање запошљавања.

Због тога ће, чини се, главни циљ бити проналажење равнотеже између економског развоја и мера штедње.

Британски премијер Дејвид Камерон рекао је да се европски лидери на самиту морају најозбиљније позабавити подстицањем раста привреда земаља чланица, како би се створила радна места, јер је како каже стопа незапослености "веома забрињавајућа".

"То значи да се озбиљни напори морају уложити у дерегулацију, односно олакшавање и подстицање отварања нових предузећа, посебно малих, како би она могла да стварају нова радна места. Све то би требало да резултира растом привреде", каже британски премијер.

"Запошљавање је главна тема", речи су премијера Луксембурга Жан-Клод Јункера слажући се са британским колегом.

"Морамо да научимо да није све у консолидацији наших финансија, већ и у подстицању раста привреда земаља еврозоне, јер ће се само тако створити нова радна места", истиче Јункер.

Имајући у виду да се већ очекује да ће економија еврозоне ове године доживети благу рецесију, владе проблематичних чланица морају да пронађу начине да поврате производњу и спроведу реформе како би успешно решиле кризу и обезбедиле дугорочни привредни раст.

"Овде није по среди избор између фискалне консолидације и привредног раста. Нама требају обоје, каже председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Незапосленост је један од горућих проблема Уније. Просечна стопа незапослености сада износи око десет одсто, односно 23 милиона људи, док је само у Шпанији без посла пет милиона људи, па сада износи рекордних 23 одсто.

Грчка брига еврозоне

На самиту би требало да буде формиран и Европски стабилизациони механизам, у који ће бити уложено 500 милијарди евра, а који 1. јула треба да замени досад привремени Фонд. 

Упркос томе, Грчка озбиљно брине њене партнере у ЕУ. Та земља преговара са банкама о отпису дуга од 100 милијарди евра.

Паралелно с тим, Немачка се опире давању обећане помоћи Атини у износу од најмање 130 милијарди евра, без појачане контроле политике те земље.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле рекао је за Вол стрит џорнал да Грчка неће добити више новца ако не спроведе најављене реформе и смањи дефицит.

Власти у Берлину предложиле су и да се Грчка стави под европско туторство с правом вета на буџетске одлуке Атине. Тај предлог је наишао на противљење Грчке, али и неких чланица ЕУ.

"Свакако ће бити нових пријава. Када и колико, у овом тренутку не могу да кажем, јер правни тимови управо завршавају све анализе тих извештаја", рекао је Сретеновић агенцији Бета.

ДРИ је крајем 2011. године објавио извештаје о контроли трошења новца 47 субјеката у 2010. години у којима су утврђене бројне неправилности. До сада је поднето 18 захтева за прекршајни поступак и три кривичне пријаве.

Због кршења закона у трошењу новца из буџета за 2008. годину ДРИ је поднео 19 пријава, а за 2009. годину поднето је 12 пријава против 14 државних функционера. Све те пријаве су, према речима Сретеновића, процесуиране.

"Ниједна пријава за сада није одбачена. Донето је шест правоснажних пресуда, од тога су пет осуђујуће, а једна ослобађајућа на коју је ДРИ уложио жалбу за заштиту законитости и то је већ пред Апелационим судом. Видећемо исход те пријаве", навео је Сретеновић.

Сретеновић је рекоа и да је ослобађајућа пресуда донета у случају пријаве против бившег министра просвете Слободана Вуксановића.

"О осуђујућим пресудама не могу сада да говорим", рекао је Сретеновић и додао да се те пресуде односе на пријаве против бивших министара и државних секретара.

На питање да ли је основан било какав приговор на коначни извештај ДРИ, Сретеновић је рекао да су државни ревизори спровели све поступке у складу са законом и да су спроводене три фазе израде извештаја, укључујући и нацрт извештаја на који су изјављиване писмене примедбе.

Расположење на крају петодневног заседања у Давосу више од 2.500 шефова држава и влада, као и директора најзначајнијих пословних коорпорација било је суморно, нарочито када се ради о економским изгледима за 2012. годину.

Агенција АП наводи да је много шампањца протекло тим швајцарским алпским скијашким центром, али атмосфера је ипак била "беживотна", а "узаврели ентузијазам" неких претходних Светских економских форума је видно изостао.

Упркос умереном оптимизму поводом последњих покушаја да се обузда криза у евро зони, ипак су остале бојазни да би нестабилност из Европе могла да се прелије и на остатак света.

Како наводи АП, није пронађен ни одговор на све већи јаз у неједнакости, мада су светски званичници дошли до закључка да економски раст мора да укључи и сиромашне, да је отварање нових радних места од кључног значаја, а део било којег решења мора да буде доступност храни, здравственој заштити, образовању и становању што већег броја људи.

Баш пред почетак форума, Међународни монетарни фонд је објавио прогнозе за 2012. годину, у којима је смањио светски раст на 3,3 одсто, са четири, колико је прогнозирао у септембру 2011. године, додајући да се очекује да ће Азија и даље остати мотор светског раста, са Кином која ће га предводити, док ће је у стопу пратити Индија и Индонезија.

Међу главним темама овогодишњег самита у Давосу биле су и бојазни да би Иран могао да развије нуклеарно наоружање, а било је неколико панела и о последицама Арапског пролећа, мада Сирији, у којој је према проценама УН убијено више од 5.400 људи, није посвећена посебна пажња.

Окупирајмо... Давос

Форум су пратили и протести, чији циљ је био да се скрене пажња на незапосленост и сиромаштво, а припадници покрета "Окупирајмо..." направили су испред Скупштине Давоса камп од иглоа - упозорење моћницима да би, ако не припазе, следеће године могли да спавају у снегу.

У одвојеном протесту ухапшене су три Украјинке када су откриле груди, упркос хладноћи, и покушале да прескоче заштитну ограду око места заседања светских моћника. Оне су носиле транспаренте "Сиромашни због вас" и "Гангстерска журка у Давосу".

Ове године су на форум први пут били позвани и млади лидери до 30 година, како би покушали да скрену пажњу на теме важне за њихову генерацију, која ће ускоро преузети кормило светске политике и економије, како указује АП.

Међу 60 младих лидера била је и Челси Клинтон, ћерка бившег председника САД Била Клинтона и садашње државне секретарке Хилари, која је била модератор расправе о филантропији.

Осим идеје и храбрости за покретање малог бизниса, потребна је и друштвена подршка, па су Скупштина Београда и Привредна банка трећи пут покренуле конкурс за најбољег младог предузетника.

У Београду је прошле године 1.000 малих предузећа мање него претходне. Разлог за то јесте економска криза и сигурност државне службе која је још увек атрактивнија од рада код приватника.

Ипак, Скупштина Града ће ове године помоћи почетницима у самосталном бизнису. Члан градског већа Београда Жељко Ожеговић каже да је прошле године за проширење проивиодње издвојено 30 милиона, а 33 фирме су добиле средства.

"Поред тога, подстицали смо разне пројекте самозапошљавања, где је више од 20 људи отворило фирму", каже Ожеговић.   

Мали привредници задовољни су мерама и помоћи града за подршку ситног бизниса, али истичу да су храброст и идеје само први корак.

Сања Илић је преживела другу годину као предузетник, произвођач шибица, али објашњава да тешкоће увек вребају.

"Кеш флоу наплата највећи је проблем са којим се сусрећемо, али и нестабилна држава и нејасна правна регулатива и разни порези и дажбине који оптерећују предузетнике", каже Сања Илић из фирме Match end Art.

Привредна банка сваки пети динар кредита пласира малим предузећима и радњама, али упозорава да тек једна од четири нове фирме преживи прву годину пословања.

Директор Привредне банке Београд Миодраг Салаи каже да је проблем код финансирања предузетника и уопште код финансирања микро клијената тај што је статистички посматрано то сектор привреде који у суштини показује врло високе проценте лошег пласмана.

"Међутим, банке су изградиле инструменте да кроз каматну политику боље управљају кредитним ризиком у том делу", каже Салаи.

У ситуацији када у производњи ради тек 300.000 индустријских радника, а милион и 400.000 су чиновници или запослени у државним и јавним предузећима требало би преокренути ситуацију. То значи да би сопствени бизнис требало да буде атрактивнији од државне службе. Када то постигнемо решићемо и проблем незапослености.

До тада, у "Ју ес стилу" не желе да коментаришу одлуку Владе. Пре месец дана, америчка компанија Це Ем Це ставила је катанац на железару у Сиску, па је хиљаду радника остало без посла. Хрватска влада тада није реаговала.

Радници кажу да ако би се смедеревска Железара угасила тај град би био мртав.

Милета Гујаничић из Независног синдиката металаца каже да радници немају разлога за бригу јер било ко да дође мораће да поштује све што су уговорили колективним уговором.

Држава планира да власник буде само привремено, а да одмах по преузимању власништва, од уторка, тражи стратешког партнера.

"Када ће га и како наћи то је тешко рећи. Први услов да се пронађе је да се поправи економско стање у свету, да се повећа тражња за производима. Претпостављам да Влада има идеје, да су потенцијални сарадници из земаља које су у убрзанијем развоју, Кина или Индија", рекао је професор Економског факултета у Београду Божидар Церовић.

Док се стратешки партнер не нађе, у јавности постоје дилеме како ће држава обезбедити средства и одржати производњу у железари, ако то нису успели Американци, чији је годишњи губитак био око 100 милиона евра.

Премијер Мирко Цветковић рекао је да су све анализе показале да би сваки други исход био далеко скупљи за државу.

"Ми смо вршили детаљну анализу шта то значи 5.400 људи напоље, плус проблеми за још 20.000, опадање покривености увоза извозом, шта то уопште значи, извлачење из једног сложеног система једне озбиљне фабрике", рекао је Цветковић.

Премијер је убеђен да ће се у оквиру прерасподеле пре наћи средства за такав један систем него за нешто друго.

У Влади рачунају да ће, кад плате добављаче и обавезе држави, на располагању имати око 100 милиона долара у обртним средствима.

Рубини је у интервјуу америчкoj агенцијi АП, на маргинама Светског економског форума у Давосу, упозорио да светској економији предстоје тешка времена и указао да би без великих промена у политици ствари могле да постану још горе.

"Све док се еврозона радикално не реформише, а Сједињене Америчке Државе не поведу озбиљну битку против нагомилавања дуга, светска економија ће наставити да се спотиче на штету великог дела светског становништва чији ће животни стандард бити под притиском, чак и ако буду имали радна места", указао је Рубини, који предаје на Стерновој пословној школи Универзитета Њујорк.

Рубини се сложио са најновијом прогнозом Међународног монетарног фонда да ће светска економија посустати и њен раст у 2012. је пројектовао на 3,3 одсто.

"Доктор Катастрофичар" предвиђа да ће економија САД, највећа на свету, ове године ојачати свега 1,7 до 1,8 одсто, уз задржавање високе стопе незапослености, јер администрација председника Барака Обаме, како је рекао, не предузима мере за повећање продуктивности и конкурентности.

"Живимо у свету у којем још постоји велика економска и финансијска крхкост. Постоји велика количина несигурности - макроекономске, финансијске, фискалне, суверене, банкарске, регулаторске, пореске - а такође и геополитичка несигурност", указао је Рубини.

"Постоји много извора несигурности из еврозоне, са Блиског истока, из чињенице да САД не решавају сопствене фискалне проблеме, из чињенице да је кинески раст неуједначен и неодржив и да се превише ослања на извоз, на инвестирање у капитална добра и велику штедњу, а недовољно на потрошњу. Глобална економија је стога веома крхка", оценио је Рубини.

Највећа несигурност је, према Рубинију, могућност конфликта западних земаља са Ираном због његовог нуклеарног програма, што би могло да доведе до скока цена нафте са садашњих око 100 долара за барел, на 150 долара и да изазове глобалну рецесију.

Сви ти чиниоци, уз растућу неједнакост између богатих и сиромашних, "воде ка политичкој и социјалној нестабилности", указао је Рубини. "Стога морамо да смањимо неједнакост, повећамо запошљавање, унапредимо образовање како би се повећала конкурентност на тржишту рада", наводи Рубини. Рубини је позвао на велике измене у политичким приоритетима.

Рубини је додао да ће успорен раст у развијеним економијама пре довести до "опоравка у облику слова U, а не у виду слова V, као што је уобичајено", што би могло да потраје још три до пет година због високог дуга.

"Када имате висок дуг у јавном и приватном сектору, тај болан процес може трајати и целу деценију током које економски раст остаје слаб и анемичан све док се не среде финансије и не инвестира у области које нас чине продуктивнијим за будућност", закључио је Рубини.

Премијер Јапана Јошихико Нода је у обраћању преко видео линка означио еврозону као "велики извор претњи по светску економију".

"Еврозона треба да предузме велике кораке ради ублажавања забринутости међународне заједнице и тржишта", рекао је премијер Нода, додавши да "жарко желимо стабилизацију економија и финансија у Европи".

Нода је указао да је Јапан "спреман да подржи европске напоре колико год је то могуће" и подсетио да је влада у Токију пружила допринос Европском фонду за финансијску стабилност из којег се спасавају финансијски угрожене чланице еврозоне.

Јапански премијер је упозорио да ће се чланице еврозоне суочавати са дуготрајним напорима за повратак кредибилитета на тржишту. Подсећања ради Јапан је 2001. године изгубио свој врхунски кредитни рејтинг "ААА" и још га није повратио.

Нода је говорио дан пошто је америчка агенција за оцену кредитних рејтинга "Фич" снизија кредитну способност пет чланица зоне евра, укључујући Италију и Шпанију, због њихових лоших финансија и рањивости на нагле промене тржишног поверења.

Нодино мишљење су поделили и други лидери из Азије и шефови великих међународних финансијских институција.

"Никада нисам био оволико уплашен као сада", указао је званичник Хонгконга Доналд Цанг који је за своје четири деценије рада у јавном сектору доживео низ економских посртања, као што је била азијска финансијска криза из 1997. године.

"Потребна вам је одлучна и брза акција свих влада заједно", додао је Цанг, указавши да је кашњење већ довело до непотребног повећања ионако великог дуга.

"Пре два месеца проблем Грчке је могао да буде решен отписом 20 одсто дуга. Сада је чак и 50 одсто мало и можда ће бити потребно 70 одсто. Зато делујте брзо. Потребна вам је одважност и одлучност", указао је Цанг.

Јапански министар економије Мотохиса Фурукава је рекао да се, имајући на уму да садашња међуповезаност економија носи знатно већи ризик од ширења кризе, "очекује да Европа учини све што може како би успоставила 'заштитни зид' ради смиривања тржишта".

Званичник канадске централне банке и директор међународног банкарског регулатора ФСБ Марк Карни је рекао да еврозона не само да треба да поведе брзу акцију, већ и да донесе праве одлуке.

Има наде за излазак из кризе

Председник Европске централне банке (ЕЦБ) Марио Драги и амерички министар финансија Тимоти Гајтнер изјавили су да је еврозона остварила "изванредан" напредак према решењу дужничке кризе, док истовремено јача нада у скори договор о отпису дела грчког дуга.

Гајтнер, који као и Драги учествује на Светском економском форуму у швајцарском зимовалишту Давосу, такође је похвалио напоре Европе да изађе из кризе и истакао да су најновије мере ојачале кредибилитет заједничке европске валуте, пренела је агенција АФП.

Челник ЕЦБ-а, Драги, изјавио је да су предузете мере против многих фактора који су пре четири године изазвали финансијску кризу, иако је апеловао на владе да делују брже на примени својих анти-кризних програма.

"Постигнути напредак је изванредан. У поређењу са периодом од пре само пет месеци, еврозона је данас потпуно другачија", рекао је Драги и додао да је фискални споразум, чије прихватање разматра већина европских земаља, кључан за напоре за ублажавање кризе. О том споразуму ће се разговарати у понедељак, 30. јануара, на самиту ЕУ у Бриселу.

Драги је истакао да је један од главних узрока кризе мањак регулативе, као и недостаци банкарског сектора.

"Ипак, много тога се променило на боље. Банке данас имају више капитала, мање дугова и имуније су на огромне бонусе који су били карактеристични за период кризе", рекао је шеф ЕЦБ.

Његов оптимизам делимично се темељи и на ранијој изјави комесара Европске уније за економска и монетарна питања, Олија Рена, о томе да би договор са приватним кредиторима око отписа дела грчког дуга могао да буде склопљен већ пре самита у понедељак.

Гајтнер је у Давосу истакао да су присутни показатељи да је најгори део кризе прошао.

"Европа остварује напредак. Три нове владе, италијанска, грчка и шпанска, обављају веома тежак посао, а ЕЦБ примењује мере које морају да се примене", рекао је Гајтнер.

Амерички министар је додао да је Европи потребан "јачи и уверљивији заштитни зид" и указао на могућност да ће САД и земље у развоју издвојити за Међународни монетарни фонд више средстава за потребе финансирања напора за спас презадужених чланица еврозоне.

Председник Самосталног синдиката у "Ју-Ес-Стилу" Синиша Прелић рекао је да је сада најбитније очувати радна места и прозводњу и оценио да је, у овом тренутку, веома важно да се спусти тензија, пошто је по медијима било различитих сценарија, преноси Танјуг.

"Свака част на оваквој одлуци, то је веома успешан потез владе. Још је рано за било какве прогнозе. Постоје назнаке да ћемо наредних дана бити позвани на разговоре, али за сада нема формалног позива", оценио је Прелић.

Прелић је подсетио да Колективни уговор важи до децембра и верује да ће и будући власник Жлезаре морати да поштује његове одредбе.

Председник Асоцијације слободних и независних синдиката у Железари Драган Миловановић рекао је да је добро што неће бити отпуштања и да је затечен најновијом одлуком.

"Важно је да радници наставе да раде као да се ништа није десило, јер под стресом у производњи може да дође и до нежељених повреда", упозорио је Миловановић.

Миловановић је истакао да је планирана производња од 68.000 тона за следећи месец добар континуитет у превазилажењу новонастале ситуације и то је, како је рекао, око 1.000.000 тона на годишњем нивоу, што је добар производни резултат у условима рада са једном високом пећи.

"Сваки будући власник мора да седне за преговарачки сто са синдикатима, а постојећи колективни уговор обезбеђује нам квалитетна радна права до краја године", закључио је Миловановић.

Градоначелник Смедерева Предраг Умичевић поступак владе је оценио, као "одговоран и реализован у правом тренутку."

Градоначелник је рекао да је одлука владе о преузимању железаре дошла у прави час и да се не би поново догодио врло лош сценарио у два такође велика српска индустријска центра - Бору и Крагујевцу, кад је држава интервенислала са закашњењем.

"У целој југоисточној Европи где год су власници били странци, доказано је да су радници били социјално угрожени, да је било технолошког вишка, преполовљавања броја запослених, смањена зарада и строжијих критеријума за мање паре", рекао је Јоксимовић агенцији Бета.

Јоксимовић је истакао да ни претплатници нису имали користи од приватизација телекомуникационих компанија, јер су цене услуга порасле, а нису биле ништа квалитетније него у Србији.

Према његовим речима, синдикат није против мешовитог власнишва у "Телекому", јер је самим потписивањем уговора о подели бесплатних акција то прихваћено.

Јоксимовић је најавио да ће у понедељак имати преговоре са директором "Телекома" Бранком Радујком о изласку компаније на берзу, истичући да би то могло веома брзо да се уради.

"Могуће је то урадити до краја фебруара или почетка марта. Не бих волео да видим да се намерно отеже са тим нарочито због тога што ће бити избори у Србији. Не бих волео да се акције поделе баш пред изборе", рекао је Јоксимовић.

Јоксимовић је подсетио да ће грађани добити 15 одсто акција "Телекома", а садашњи и бивши запослени, према рачуниници Синдиката, добити 7,6 одсто акција, што значи да ће држава имати око 77 одсто акција Телекома.

Јоксимовић је истакао да оног тренутка када држава прода једну акцију "Телекома" на тржишту у синдикату сматрају да почиње да да важи споразум са државом о социјалном програму.

Тај споразум вредан преко 100 милиона евра са државом су потписали репрезентативни синдикати - Синдикат Телекома Србије и Јединствени синдикат Телекома.

"Тај програм подразумева и преквалификације, доквалификације стручно оспособљавање и све то мора да се понуди раднику пре него што га прогласе за технолошки вишак", рекао је председник Синдиката Телекома Србије.

Јоксимовић је рекао да "Телеком Србије" сада има око 9.000 радника, истичући да нема вишка радника, према извештају Сити групе која је била приватизациони саветник.

"Телеком је у реструктурурању од 2000. године. До сада је из компаније отишло око 5.000 радника по условима добровољног односа који су најбољи у југисточној Европи. То је поштено јер је Телеком имао огромну добити", рекао је он.

Јоксимовић је рекао да је у 2011. години из фирме отишло 600 људи, а примљено је 377 младих и школованих радника. 

"Због старосне структуре запослених требало би да буде расписан још један тендер за добровољни одлазак из компаније", рекао је Јоксимовић додајући да је просек старости у компаније око 38 година.

Рејтинг Италије, Шпаније и Словеније смањен је за два степена.

Агенција је навела да се Италија суочава са сувише слабим привредним растом и повећањем јавног дуга, док је у Шпанији "фискална и економска прогноза значајно погоршана".

Шпанија од данас и званично има највишу стопу незапослености у развијеном свету. Државна статистика убележила је петомилионитог становника који је без посла, па је тако сваки четврти радно способан Шпанац незапослен.

"Фич" је саопштио да је "извагао погоршање тржишне ситуације" у еврозони и успех напора Европске централне банке у смањењу притиска на презадужене владе и комерцијалне банке.

"Погоршање кризе у еврозони крајем друге половине прошле године је ипак умањило ефикасност монетарне политике Европске централне банке", истичу из те агенције.

Због тога су владе у еврозони изложене ризицима и недостатку уверљивог финансијског "заштитног зида" који би спречио ширење кризе, закључују из "Фич-а".

Пре само две недеље агенција "Стандард енд Пурс" смањила је рејтинге Француској, Аустрији, Словенији, Словачкој, Малти, Италији, Шпанији, Португалу и Кипру.

На конференцији за новинаре, премијер је рекао да "влада нема намеру да у дугом периоду буде власник и да ће се у наредном раздобљу сконцентрисати на тражење стратешког партнера".

За симболичну цену од једног долара Влада Србије је добила комплетна основна средства у железари и нето обртна средства од 100 милиона долара, навео је Цветковић.

"Железара нема никаква задужења и кредите према банкама", напоменуо је Цветковић.

Премијер је најавио да ће споразум о куповини железаре у Смедереву од "Ју Ес Стила" бити потписан у уторак, 31. јануара.

Упитан шта ће бити са радницима и да ли ће бити смањења плата, Цветковић је рекао да "за сада нема планова да се мења статус радника" и да се они неће "наћи на улици".

Премијер је рекао да је Влада у последње три године одржавала редовне контакте са компанијом "Ју-Ес Стил" која им се пожалила на тешкоће у пословању због светске економске кризе.

"Ју-Ес Стил је због тога одлучио да оде из Србије, а Влада је решила да откупи Железару, јер ће много лакше пронаћи стратешког партнера ако Железара ради", рекао је Цветковић.

Он је истакао да је Железара Смедерево један од највећих извозника у Србији.

Премијер је рекао да је откуп Железаре био "изнуђен потез" и да је циљ владе да одржи производњу и пронађе стратешког партнера. "Били бисмо срећни кад бисмо у року од 15 дана могли да пронађемо стратешког партнера", рекао је Цветковић.

Од две високе пећи у смедеревској железари једна је стављена у режим такозваног тихог хода. Од 9. јануара запослени у фабрици раде четири дана седмично, док за пети дан добијају 60 одсто плате.

"Ју-Ес-Стил Србија" запошљава око 5.500 радника, има учешће од пет одсто у укупној српској производњи, а око 14 одсто у извозу.

Градоначелник Смедерева: Мудар потез

Градоначелник Смедерева Предраг Умичевић захвалио је Влади Србије на "мудром потезу".

"Страх Смедереваца је нешто што сада може да остане иза нас јер би затварање фабрике за град значило један привредни и економски мораторијум, јер је 5.000 људи запослено у фабрици", рекао је Умичевић агенцији Бета.

Гашење фабрике било би трагично по грађане Смедерева, казао је Умичевић.

Привредник Топлица Спасојевић сматра да је одлука Владе да откупи Железару "изнуђено решење" које је, ипак, боље од потпуног престанка рада фабрике.

"Мислим да је најважније да се настави са радом, мислим да је најважније да не престане и да се не уруши све то што постоји тамо и са материјалног и људског аспекта", рекао је Спасојевић.

Економски аналитичар Милан Ковачевић оценио је да одлука Владе није добра јер би држава требало да доврши приватизацију, а не да улази у куповину капитала.

"Ако је држава откупила Железару са свим обавезама за један долар, то је више плаћено него кад је" Ју-Ес Стил" купио за 23 милиона без икаквих обавеза", каже Ковачевић.

После месец дана интензивних преговора започетих у децембру прошле године дошло се до Меморандума о разумевању који су потписали аустријска "Алпина" и инвеститор Јавно предузеће "Путеви Србије".

У преговорима су учествовали и представници консултантских фирми, банкари и наши инжењери, па су заједнички дошли до приближне цене моста.

Славољуб Тубић из предузећа "Путеви Србије" каже да је почетна цена била око 2,9 милијарди динара, а сада се договором са "Алпином" дошло до цифре од 5,6 милијарди динара.

"До поскупљена радова дошло је зато што је тај уговор договорен по стандарду 'Жути фидик', који предвиђа да је извођач морао прво да уради идејни пројекат, па онда главни, на основу података са којима је у том тренутку располагао", каже Тубић.

Цена у еврима није још утврђена, јер је потребно прецизирати курсна кретања, али би могло да се каже да је са почетна 33 милиона евра цена нарасала на 65 милиона у зависности од обрачуна банке.

Накнадни радови су били обимни, јер је морало да се санира клизиште на десној обали Дунава па у Путевима Србије кажу да су порески обвезници добили квалитетан објекат по веома ниској цени и за домаће и за светске услове.

"Алпина" међутим није задовољна тим договором. Директорка "Алпине Београд" Невека Сиђић истиче да је постигнути споразум само добра основа за даље разговоре о коначној цени.

"Алпина сматра да је у појединим фазама градње имала много више трошкова него што је инвеститор признао. Ми ћемо наставити то да доказујемо и документујемо страним консултантима јер би, по њиховом мишљењу, коначни обрачун требало да буде већи од сада утврђене цене у Меморандуму", напомиње Сиђићева.

Мост је дуг 2,205, широк 11 метара и има око три и по километра приступних саобраћајница.

Њих замењују штедљиве које троше 65 до 80 одсто мање струје. Рачуна се да ће годишња уштеда, по том основу, бити једнака потрошњи струје Румуније.

Србија тек формира сакупљачку мрежу и велики је проблем што нема организоване рециклаже сијалица.

Прегореле сијалице у Србији углавном завршавају у контејнерима, а жива из њих одлази у земљу. Донети су закони који коначно регулишу ту област, али за сада нема ниједног погона за прераду сијалица.

Државни секретар Министарства животне средине, рударства и просторног планирања Бојан Ђурић каже да је грађанима важно да оног момента када им прегори стара сијалица на месту где ће купити нову, одложе стару.

"Сакупљачка мрежа је успостављена у свим малопродајним објектима и у наредна три месеца ће се у околини Панчева инсталисати постројење за прераду сијалица, где ће се одвајати материјали од којих је сачињена", каже Ђурић.

Поједини рециклери електронског отпада повремено раде и тај посао, али се жале да имају много проблема.

"Државна администрација и даље је спора, локална самоуправа поготову, зато што немају довољно инструкција, немају довољно знања да би то могло да се заврши", каже Ђурић.

Посла ће бити, јер се тек наредних година очекује експанзија рециклаже сијалица. Највећи произвођачи имају погоне ван Европске уније и још не гасе технологије за производњу класичних сијалица.

"Највећи произвођачи глобално нису престали са производњом обичних сијалица, зато што их тржиште још увек захтева. Али можемо исто рећи да се повећава и прозводња и продаја штедљивих сијалица", каже Ана Коци из предузеће "Благојевић - Филипс".

У Европској унији рачунају да ће заменом класичних сијалица штедљивим годишње смањити емисију угљендиоксида у атмосферу за 15 милиона тона и допринети успоравању климатских промена.

Код класичних сијалица само пет одсто енергије претвара се у светлост, а код штедљивих чак 25 одсто. Осим еколошке, стручњаци истичу економску корист, нарочито за домаћинства која су и највећи потрошачи струје.

"Те штедљиве сијалице појефтињују и сваке године им се смањује цена на тржишту. Пре неколико година цена тржишту им је била 800, 900 динара, сада је то већ 150, 200, 300 динара.  Дакле, та инвестиција се враћа за осам до 10 месеци" каже Коци.

Има и оних који се противе употреби штедљивих сијалица упозоравајући да су електромагнетна зрачења штетна по здравље. Међутим, научних доказа за то још нема.

Грчком оператору биће исплаћено 380 милиона евра за 20 одсто које ће у Централном регисту бити уписане као власништво "Телекома Србија".

Бранко Радујко рекао је да је завршен велики посао и за "Телеком" и за ОТЕ и државу и њене грађене.

"Када је у питању финансирање, овај посао не кошта пореске обвезнике ни буџет ни један динар. Купопородајна цена исплаћена је 320 милиона евра из кредита и 60 милиона евра из сопствених прилива компаније", рекао је Радујко.

Извршни директор ОТЕ-а је рекао да је да је грчка компанија са великом жалошћу одлучила да изађе из "Телекома Србије" уместо да инвестира нови капитал.

"Сарадња протеклих година је била изузетно продуктивна јер је заједнички циљ био да "Телеком" остане здрава и постане модерна компанија која пружа најсавременије услуге", рекао је Мајкл Цамас. 

Откуп грчког удела у "Телекому" је кажу добар посао за све учеснике, пре свега јер је цена повољна кад се упореди с ценом по којој је држава била спремна да прода "Телеком".

"За Републику Србију ова трансакција је важна јер ће откупом 20 одсто акција бити у могућности да унутар корпуса акција којима располаже не постоје акције које имају одређена приоритетна права, као што је до сада био случај", рекао је Цветковић.

Према Цветковићевим речима, за грађане је важна трансакција јер су се створили услови да се поделе бесплатне акције.

Заокрет у доношењу одлука 

Председник Тадић истакао је да је Влада Србије донела тешку, али добру одлуку да одбије неприхватљиве понуде за приватизацију "Телекома", а потом и одлуку о откупу њених акција, чиме су створени услови да компанијом управаља српски менаџмент, али и да се за грађане обезбеде бесплатне акције.

Тадић је истакао да је пре само 12 месеци "Телеком" планирао да прода део својих акција, а да је сада уследио заокрет у којем је компанија откупила акције.

"Очекујете заокрете и у другим сферама од политике, индустрије челика, пољопривреде, па и у преговорима о ЕУ и Косову и Метохији", рекао је Тадић и нагласио да ће "увек ће постојати стандарди од којих нећемо одустајати".

"Телеком" је значајан не само за Србију већ за читав регион јер услуге у домену телекомуникација мењају услове живота и зато је, каже председник, пред Владом и "Телекомом" одговорност за развој компаније, за пружање што јефтинијих и квалитетнијих услуга грађанима.

Даљи развој компаније 

Уочи примопредаје акција, Бранко Радујко је рекао да је компанија спремна да се фокусира на даљи развој, на кориснике, модернизацију мреже и на унапређење квалитета услуга.

"Бићемо иновативнији и још конкурентнији и самим тим ће компанија, упркос глобалним догађајима, вредети све више", рекао је директор "Телекома".

Подсетимо да је "Телеком" настао издвајањем из ЈП ПТТ "Србија" 1997. године када је грчкој компанији ОТЕ и "Телекому Италија" продато 49 одсто акција, за око 1,56 милијарди немачких марака.

Италијани су купили 29, а Грци 20 одсто, док је држава управљала са преосталим 51 одсто и била власник такозване златне акције. После шест година откупљен је италијански пакет за 195 милиона евра.

За финансирање откупа акција "Телеком Србија" узео је кредит од 470 милиона евра, од конзорцијума банака.

Радујко је објаснио да ће, што се тиче новца који ће бити уплаћен компанији ОТЕ, 320 милиона евра бити исплаћено из тог кредита, а 60 милиона евра са сопствених рачуна. Разлика од 150 милиона евра, када је кредит у питању, према најави Радујка, биће употребљена за рефинансирање последње транше кредита узетог за куповину "Телекома Српске".

Први човек те телекомуникационе компаније, рекао је ексклузивно за РТС да за овај кредит банке нису тражиле никакву гаранцију. Довољан је био биланс успеха компаније која је једна од најбољих на Балкану.

Почетком прошле године, расписан је тендер за продају пакета од 51 одсто акција. Влада Србије је тражила минимално 1,4 милијарде евра. Једину понуду доставио је "Телеком Аустрије" који је тада понудио 950 милиона. Пошто једини заинтересовани купац није желео да плати више од 950 милиона, тендер је проглашен неуспелим.

После десет година од увођења евра, монетарна унија је под знаком питања, а са њом и политичко јединство 27 држава чланица. Потпредседник ММФ-а Џу Мин не мисли да ће Грчка изаћи из еврозоне.

"У току су преговори са приватним кредиторима, постоје разне идеје, па се надамо да ће се Грчка вратити на прави пут. Иако је ситуација тешка, то не значи да ће еврозона пропасти", објашњава Мин.

На форуму је оцењено да је сценарио по коме Кина финансијски спасава Европу само нагађање медија.

Британски премијер Дејвид Камерон, који је због интереса својих грађана одбио фискални споразум за подстицање еврозоне, наставља са критикама. Понавља да је тај предлог лудост и позива Унију да покаже смелост. Камерон истиче да је недостатак конкурентности Ахилова пета Европске уније.

"Лисабонска стратегија није успела да изнедри реформе које су нам неопходне. Више од половине чланица сада је мање конкурентно него у исто време прошле године, а пет земаља је слабије од Ирана. И даље радимо ствари како бисмо живот још више отежали", оцењује Камерон.

Они који предводе борбу против глади у свету, поручују да богате земље не смеју да користе финансијску кризу као изговор да гладнима окрену леђа.

Оснивач "Мајкрософта" и милијардер Бил Гејтс, један од најистакнутијих светских филантропа, обећао је 750 милона долара за сузбијање маларије и пнеумоније.

Према речима Гејтса, ситуација за гладне у свету је драматична. "Висока стопа смртности може се повезати са недостатком хране", додаје Гејтс.

Званичници Уједињених нација указују да без обзира што се у свету производи више хране него икада досада, постоји још више уста која треба нахранити -милијарда људи гладује.

"Требало би оставити неки рок радној групи да изађе са конкретним предлозима", рекао је Ћирић и нагласио да сваки предлог мора да буде усаглашен са властима и пословодством Ју-ес-стила.

Влада на данашњој седници није расрпављала о Ју-ес-стилу, али је шеф шеф Канцеларије Владе за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић најавио да ће радна група наредних дана изнети конкретне предлоге за помоћ тој компанији.

Радна група би требало да сачини акциони план за железару у складу са одлуком коју ће власник из Питсбурга донети 31. јануара.

Министар економије Небојша Ћирић каже да су проблеми железаре у Смедереву последица пада тражње у Европи и свету, због чега су многе челичане затворене.

Централа Ју-ес-стила у САД најавила је да ће 31. јануара одлучивати о судбини железаре у Србији због лоших пословних резултата, проузорокованих глобалном економском кризом.

Од две високе пећи у смедеревској железари једна је стављена у режим такозваног тихог хода, а од деветог јануара запослени у фабрици раде четири дана седмично, док за пети дан добијају 60 одсто плате.

Ју-ес-стил Србија запошљава око 5.500 радника, има учешће од пет одсто у укупној српској производњи, а око 14 одсто у извозу.

Локална власт у Смедереву је крајем прошле године, да би помогла Ју-ес-стилу смањила таксу за коришћење обале Дунава у пословне сврхе, као и еколошку таксу.

Влада је дала сагласност да се пољопривредницима омогући да преко Робних резерви замењују пшеницу и кукуруз за минерално ђубриво КАН, што ће повећати производњу и зараду, рекао је Петровић на конференцији за новинаре после седнице Владе.

Право на размену има произвођач - носилац регистрованог активног пољопривредног газдинства, а размена ће бити обављена преко Дирекције за робне резерве, у чијем је власништву ђубриво, односно преко овлашћених складиштара.

Уредба се односи на 11.900 тона ђубрива, а сваки пољопривредник може да размењује највише за 200 килограма по хектару површине, засејане пшеницом у јесењој сетви 2011. године, али највише до 30 хектара, објаснили су у Министарству пољопривреде.

Размена за пшеницу и кукуруз, када се минерално ђубриво непосредно преузима са складишта Дирекције у ХИП Азотара у Панчеву, биће обављено у паритету један килограм ђубрива за 1,3 килограма пшенице рода 2011. године, или за 1,5 килограма кукуруза рода 2011. године, или за 1,35 килограма пшенице рода 2012. године.

При том, пољопривредник сноси трошкове транспорта, истовара, утовара, путарине, еколошке таксе и осталих зависних трошкова.

За преузимање ђубрива преко овлашћених складиштара, са складишта Дирекције у ХИП Азотара", предвидјен је паритет - један килограм дјубрива за 1,4 килограма пшенице рода 2011. године; или за 1,6 килогртама кукуруза, или за 1,5 килограма пшенице рода 2012. године.

Овлашћеном складиштару на име трошкова транспорта, истовара, утовара, путарине, еколошке таксе и осталих зависних трошкова припада до 0,15 килограма пшенице, односно кукуруза за један килограм испорученог ђубрива.

Пољопривредник је дужан да ђубриво употреби за пролећну прихрану на пријављеним површинама, а у противном ће платити казну од 10.000 до 150.000 динара.

Пшеница и кукуруз морају да испуњавају услове прописане Правилником о квалитету жита, млинских и пекарских производа, тестенина и брзо смрзнутих теста. Расподела ће се бити обављена по управним окрузима, према површинама које су засејане пшеницом у јесењој сетви 2011. године.

Размена ће се обављати на основу захтева, који треба поднети Управи за трезор или месној канцеларији општинске управе, на одговарајућем обрасцу, до 6. фебруара. Размена ће се вршити према редоследу подношења захтева.

Уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику", а спровођење ће надзирати ресорно Министарство. Циљ размене ђубрива за пшеницу и кукуруз је да се попуне Робне резерве и стимулишу индивидуални пољопривредни произвођачи.

Паритети меркантилне пшенице, кукуруза и минералног ђубрива су формирани на основу тренутних цена на тржишту. За размену минералног ђубрива КАН за пшеницу рода 2012. године, паритет је увећан за износ реалних зависних трошкова, до нивоа износа есконтне стопе.

После обиласка фабрике са сарадницима, министар економије Небојша Ћирић рекао је да је, за ту компанију, из Фонда за развој издвојено око 2,5 милиона евра и да је за сада запослено 35 људи, који раде на монтажи савремених ЛЦД телевизора.

Планирано је да се у фабрици производе и рисивери за дигиталну телевизију, клима уређаји и усисивачи, који ће великом делом бити намењени извозу у суседне земље, рекао је Ћирић и напоменуо да ће у првој фази рада, до краја године, бити запослено око 150 људи.

Министар је нагласио да је у овом моменту изузетно важно да се подстакне домаћа индустрија, поготово она која је извозно оријентисана и да се запосли нови број људи.

Власник и директор "Вег" Јовица Ђурић рекао је да се планира извоз не само у суседне земље, него и на тржиште ЕУ, јер су њихови производи направљени по савременим стандардима и конкурентни по ценама.

Компанија "Вег" успешно послује 15 година и пре шест година лансирао је домаћи бренд "Вег", а тржиште кућних апарата и техничких уређаја.

У Влади Србије тврде да "Јат" неће доживети судбину бугарске авиокомпаније, која је угашена. У ресорном министарству разматрају идеју о јавно-приватном партнерству.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић каже да је идеја да се нашим привредницима понуди да заједно са државом формирају нову компанију.

"На тој идеји се сада ради и мислим да је при крају да се формира ново предузеће, а да у старом делу остане онај део радника који је спреман да прихвати социјални програм и да ту остану сви дугови. Ново предузеће имало би авионе и оне људе који су способни даље да раде", наводи Мркоњић.

Министар истиче да би, према проценама стручњака, нова компанија већ у првој години могла да послује профитабилно.

Према проценама стручњака, сваки од заинтересованих бизнисмена требало би да уложи најмање пет милиона евра. Иако тврде да им није ништа конкретно понуђено, подржавају такве акције државе.

"'Јат' може да буде нешто где ћемо на малопрофитној или непрофитној основи да инвестирамо паре, да дамо своје знање и да пробамо нешто да урадимо", каже Бранислав Грујић, председник клуба "Привредник". "Да ли ће се то десити, не знам. Ја сам то чуо из штампе, али ћу веома радо учествовати у једном таквом пројекту", наводи Грујић.

Економисти кажу да је држава много тактизирала и да није на време понудила "Јат" на прави начин. "Треба бити опрезан у формирању нове компаније, то је веома рискантан потез", каже економиста Милан Ковачевић и поставља питање да ли ће нова компанија моћи да наследи сва права старе и изађе из дугова.

"Уколико је то била идеја, зашто то није понуђено на тендерима и страним инвеститорима?", пита Ковачевић.

Интересовања за преузимање "Јата" очигледно има, али у незваничном разговору са појединим бизнисменима речено нам је да би, у том случају, тражили исте погодности које имају страни улагачи, као и да држава буде гарант кредита за набавку нове флоте.

Економисти кажу да би то опет у игру увело пореске обвезнике, који сада већ два пута плаћају карте – кроз покривање губитака "Јата" из буџета и на шалтеру.

Оцењујући могуће сценарије које би мере Запада могле да изазову, ММФ наводи да би појачане санкције биле једнаке увођењу ембарга на извоз нафте.

Тиме би извоз Ирана потенцијално могао да буде смањен за 1,5 милиона барела дневно, што би даље узроковало скок цене нафте, сличан оном од прошле године када је почео рат у Либији.

Сукоби у северноафричкој земљи, који су трајали неколико месеци, онеспособили су производњу нафте, па је црно злато на берзама, услед мање понуде, прескочило психолошку границу од 100 долара по барелу. 

И то није све. Иран је запретио да ће, у случају даљих притисака, било да су оружани или финансијски, затворити стратешки теснац Ормуз кроз који пролази више од 20 одсто светске нафте.

Тиме би проблем био додатно погоршан, а цене нафте драстично би скочиле. Упозорење ММФ-а додатно појачава притисак на и овако деликатну економску ситуацију у свету.

Избори и дужничка криза коче санкције

Са једне стране, администрација америчког председника Барака Обаме покушава да нађе начин како да приволи друге земље да смање увоз иранске нафте, а да њена цена остане иста. Скок цене нафте не би био добро примљен код америчких гласача, а избори у новембру се ближе.

Европска унија, пак, има своје демоне са којима се бори. Поред дужничке кризе, све веће незапослености, инфлације и великог пада привредне производње европским земљама не треба још један терет на леђима. 

Уколико се узме у обзир то да је ЕУ у трећем кварталу 2011. године увезла нафте за више од седам одсто него у претходном тромесечју, онда је потпуно јасно да би било какво ремећење испорука црног злата из Техерана било погубно по европску економију.

Иако је Унија 23. јануара увела Ирану ембарго на извоз нафте, он неће потпуно ступити на снагу пре 1. јула, како земље које су веома зависне од увоза нафте из Техерана не би биле погођене.

Потез ЕУ уследио је након што је Обама 31. децембра потписао закон којим се уводе финансијске санкције Техерану, а којима је циљ да обесхрабри ирански нуклеарни програм.

Иран дневно производи око 3,5 милиона барела нафте, уз додатних 500.000 барела кондензата нафте, а извози око 2,6 барела, од чега око 50.000 барела у виду нафтних деривата.

Немачка канцеларка Ангела Меркел, која је званично и отворила Форум, каже да је Немачка показала одлучност да у потпуности одигра своју улогу у борби са кризом у еврозони.

Меркелова је истакла и да Берлин неће давати обећања која не може да испуни.

"Од почетка говоримо да желимо да одбранимо евро, али не желимо да дођемо у ситуацију да будемо приморани да обећамо нешто што нећемо бити у могућности да испунимо", поручила је немачка канцеларка.

Међутим, све је више убеђења да је економска криза произашла из кризе политичког система и да је капитализам тај кога треба мењати.

Први човек Форума Клаус Шваб каже да за капитализам у постојећем облику у свету више нема места. У прилог његовим речима иду и демонстрације у близини Конгресног центра, које није омео ни велики снег, ни велико обезбеђење.

"Дубоко верујем у слободно тржиште, али оно треба да служи друштву. Систем се мора прилагодити или се мора пронаћи равнотежа. Можда капитализам и није права реч да би се описало оно што се данас догађа, јер најважнији ресурс није више капитал, него таленат", истакао је Шваб.

Криза морала и песимизам 

У свету се бележи драматичан раст неједнакости између богатих и сиромашних и Светски економски форум упозорава да садашња кретања у свету могу да доведу у питање добит од глобализације, а богате државе да склизну у анархију и немире.

"Имамо општу кризу морала, нисмо вољни да инвестирамо у будућност, подрили смо социјални склад и у опасности смо да у потпуности изгубимо поверење будућих генерација. Капитализаму у његовом садашњем облику нема места у свету око нас", истиче Шваб.

Један од најутицајнијих инвеститора у свету Џорџ Сорош још је песимистичнији кад каже да за своју 81 годину живота није видео свет у тежем стању.

"Шта сад следи? Економско погоршање и процес политичке и друштвене дезинтеграције међусобно ће појачавати једно друго", оцењује Сорош.

Истраживања уочи Форума показала су половина светских менаџера очекује да економија настави да слаби.

"Раније смо били превелики оптимисти", закључио је Шваб. То је можда и најбоља порука са првог дана Светског економског форума.

На 42. окупљању у Давосу биће и председник Европске централне банке Марио Драги, амерички министар финансија Тимоти Гајтнер и извршна директорка Међународног монетарног фонда Кристин Лагард.

Годишњи Светски економски форум се одржава само десетак дана након што је репутација еврозоне доживела нови ударац, јер је америчка агенција за кредитне рејтинге "Стандард енд Пурс" снизила кредитну способност девет чланица еврозоне укључујући врхунски троструки "А" рејтинг Француске.

Пословна интеграција у региону за циљ има стварање нових радних места, бољих привредних и животних услова на овим просторима.

Састанак је одржан на иницијативу организатора "Самита 100", Српске асоцијације менаџера и Удружења менаџера Словеније, као наставак започетог дијалога пословних и политичких лидера региона на "Самиту 100" бизнис лидера, у Аранђеловцу, у октобру прошле године.

Председник Тадић је подржао иницијативу даље привредне интеграције, као и све конкретне пројекте сарадње компанија са ових простора, који ће допринети конкурентнијем региону, бољим производима и услугама, али и успешнијем наступу на трећим тржиштима.

Делегација бизнис лидера је председнику Тадићу представила је први конкретан резултат Самита 100, оснивање словеначко-српског грађевинског конзорцијума "Феникс" данас у Београду.

Учесници делегације су обавестили председника Тадића да ће наредног дана у Српској асоцијацији менаџера бити основан регионални Управни одбор "Самита 100", који ће окупити најистакнутије привреднике из Србије, Хрватске, Словеније, Црне Горе и Македоније.

Том приликом биће изабран председник и усаглашени циљеви и одговорност овог тела за даљу подршку јачања привредних веза у региону у наредном периоду.

У делегацији су са словеначке стране били генерална директорка "Тримо" Татјана Финк, председник пословодног одбора "Хидрије" Изток Сељак , генерални директор "Искратела" Андреј Поленец , извршна директорка "Здружење Манагер" Соња Шмуц, председник управе "Жито" Антон Балажич и директор "Интеренерго" Антон Папеж.

У српској делегацији били су извршни директор "Нектара" Бојан Радун, генерални директор "Телекома Србија" Бранко Радујко, председник ПСП "Фарман" Бранислав Грујић, председник МК "Груп" Миодраг Костић и председница УО и извршна директорка Српске асоцијације менаџера Маја Пишчевић.

"Гас неће поскупети јер је у последњем уговору, закљученом пре очекиваног дугорочног споразума са Русима, 'Србијагас' добио попуст од 12 одсто, што је практично омогућило да се раст светске цене гаса уопште не осети у Србији", рекао је Бајатовић после потписивања уговора о сарадњи тог јавног предузећа и Економског факултета у Суботици.

Бајатовић је истакао да је гас за наше тржиште чак и нешто појефтнио, али како је објаснио нема услова да се потрошачима снизи цена, јер је она већ дуго нереално ниска.

Најављујући да ће у другој половини фебруара бити настављени разговори са руским партнером, Бајатовић је рекао да би могао да се очекује и додатни попуст на цену гаса за нашу земљу.

Према његовим речима, до краја марта може се очекивати први нацрт уговора са Русима о дугорочном, односно десетогодишњем снабдевању Србије гасом, које би најпре требало да размотри Влада Србије како би се стекли услови за потписивање тог споразума.

"Када споразум верификују одговарајући државни органи двеју земаља, биће створени услови за потписивање тог уговора", навео је Бајтовић.

Говорећи о преговорима са Мађарима за смањење транспортних трошкова за гас кроз ту земљу, Бајатовић је истакао да уколико ових дана не буде остварен договор са Мађарима о смањењу транспортне цене гаса "Србијагас" ће затражити судску арбитражу у Цириху.

"Исход те арбитраже одредиће будућу сарадњу 'Србијагаса' и мађарског транспортера", рекао је Бајатовић.

Генерални директор "Србијагса" је објаснио да уговор између тог предузећа и мађарског партнера није кршен, додавши да на основу европских директива "Србијагас" има могућност да снизи цену транспортних трошкова кроз Мађарску.

Председник концерна "ПСП-Фарман" Бранислав Грујић рекао је да се о том конзорцијуму разговарало више од годину дана и да је пројекат добио подршку председника Словеније и Србије, са циљем да се обједине грађевинске фирме са простора бивше Југославије.

Грујић је нагласио да конзорцијум располаже великим ресурсима и да уз помоћ државе може да реализује велике пројекте на трећим тржиштима, а то су Блиски Исток, земље бившег Совјетског Савеза, Африке, односно сва она тржишта на којима су традиционално радили грађевинари бивше Југославије.

Грујић је истакао да конзорцијум већ има неколико заједничких пројеката и најавио да је у плану укључење грађевинских компанија из других република бивше Југославије, најпре из Босне и Херцеговине, која располаже квалитетним кадровима у грађевинској индустрији.

Први човек "ПСП-Фармана" нагласио је да конзорцијум за грађевинарство има више од 30.000 запослених, годишњи обрт већи од четири милијарде евра и да располаже здравим компанијама које су спремне да реализују велике пројекте на трећим тржиштима.

Он је рекао да су са српске стране у конзорцијуму грађевинске фирме нискоградње и високоградње, произвођачи пратећим метеријала и опреме, док су из Словеније то углавном испоручиоци опреме, што омогућује да конзорцијум има комплетну понуду.

Представник корпорације "Хидриа" из Словеније Исток Сељак који је такође један од копредседника конзорцијума изразио је очекивање да ће "Феникс одлично да лети" и да ће се снага индивидуалних компанија добро ујединити.

Он је рекао да "Хидриа" има одличне резултате на тржиштима западне Европе и да уједињењем са српским компанијама, које имају велике послове на истоку, могу да реализују пројекте вредне више милијарди евра.

Потписивању акта о оснивању конзорцијума присуствовао је амбасадор Словеније у Србији Франц Бут који је рекао да је време кризе добар знак да се размишља о будућности и новим пројектима и да је добро да се баш у то кризно време компаније из две земље заједнички ангажују на трећим тржиштима.

Конзорцијум поред "ПСП-Фармана" чине и српске компаније "Гемакс", "Напред", "Путеви Ужице", "Јединство Ужице", "Денеза М инжењеринг", "Градина", "Лемић група", као и словеначе "Фрагмат," "Горење", "Хелиос," "Хидриа," ИМП.

На свечаности је најављено да се ускоро очекује оснивање Управног и надзорног одбора конзорцијума.

Незапослени се жале да врло често не добију ни позив за разговор за запослење, а послодавци пак кажу да нису задовољни понудом.

Марија Милорадовић из Крушевца већ двадесет година нема посао. Завршила је средњу хемијску школу у време када је тај тип индустрије био веома развијен у њеном граду. Време се, међутим, променило и хемијска индустрија није више тако развијена, тако да је она на бироу сада већ две деценије.

Иако се у међувремену јављала на све могуће огласе за посао, нико је није позвао ни на разговор.

Иста искуства када је реч о тражењу посла има и Тања Попов Тапавички из Зрењанина. Иако је магистрирала техничке науке, није успела да нађе посао јер је, по сопственом признању, "преквалификована".

"Ако Вас запослимо, бићете образованији и од директора и од власника", препричава Тања један од разговора за посао.

"Висококвалификаована радна снага је најугроженија, јер и страни инвеститори траже неквалификовану радну снагу", оценио је председник Удружења корпоратиовних директора Топлица Спасојевић.

Спасојевић каже да су економске прилике врло неповољне и за послодавце и за оне који траже посао, а како су намети све већи, многи послодавци су принуђени да отпуштају раднике како би смањили трошкове пословања.

"Ово је један тренд повећања незапослености и то је одраз кризе у Европи, а код нас је још компликованије, јер се смањују привредне активности, буџети владе су исцрпљени и то још више брине", објаснио је Спасојевић.

Ништа боље прогнозе нема ни директор Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић.

Иако напомиње да је током протекле године 180.000 људи пронашло посао, Јовановић подсећа да је држава ове године издвојила мање средстава за подстицање запошљавања.

Напомиње да је чак и Националној служби потребна додатна помоћ, јер само један саветник обучава 1.300 незапослених као да напишу биографију и припремајући их за пословне разговоре.

"Незапослени треба да се додатно едукују и припреме за тражење посла", каже Јовановић.

Доквалификација (ни)је решење

И док послодавци тврде да незапослени нису спремни да се додатно усавршавају и мењају струку, они који посао траже то демантују.

Тања Попов Тапавички каже да понуда за преквалификацију није одговарајућа и да је углавном намењена људима без образовања или са нижим образовањем.

"Ако желим да се преквалификујем, а то је испод мога нивоа образовања, то није прихватљиво. Да сам хтела да будем фризерка - не бих студирала ", објашњава Тања.

Такве проблеме не може да реши само Национална служба за запошљавање, одговара директор НСЗ и додаје да је високообразоване особе теже преквалификовати и да тај процес кошта много више.

"Јако је важно људе раније усмерити, а на томе треба да ради и Министарство просвете, да на време прави прави прогнозе и раније пројектује колико ће кадрова школовати у којој области", закључује Јовановић.

У супротном, финансијске институције попут Европске банке за обнову и развој преузеле би већински удео у власништву Комерцијалне или Чачанске банке.

Криза је идеaлно време за куповину банака, али уместо да држава сада поврати део власничких удела у домаћим банкама, због недостатка новца постоји реална опасност да га изгуби.

"Ове одлуке на тржишту капитала као што је докапитализација Комерцијалне банке отварају питање да ли ће држава боље управљати кад је већински власник, тј. који је ефикаснији модел управљања кад је реч о власничкој структури", каже Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.

Да ли ће се држава одрећи већинског удела у домаћим банкама, ствар је стратешког опредељења и за сада се определила да не препушта банке странцима.

У Народној банци кажу да је најважније да банка, без обзира на то ко је власник, буде са здравим капиталом, али не занемарују ни питање ко је власник.

Гувернер НБС Дејан Шошкић сматра да је добро да постоји власничка диверсификација банкарског система.

"Добро је да постоје банке које се понашају независно од догађаја на светском финансијском тржишту, односно које имају веће учешће домаће власничке компоненте", каже Шошкић.

И неколико домаћих банака које немају страни власнички удео очекују да их држава докапитализује. Оне капитал могу да обезбеде и на берзи емитовањем акција, али после деценије искуства са странцима чини се да је много комфорније бити у крилу државе.

Са новом емисијом обвезница, држава се задужила за још три милијарде динара које ће, уз камату, купцима вратити за пет година. Готово трећину динарских обвезница, овог пута купили су странци.

Родољуб Павићевић из Управе за јавни дуг каже да, према првом извештају, структура купаца упућује на повратак страних правних лица заинтересованих за наше динаре, што је, како каже, веома добра вест.

Међу домаћим купцима предњачила су осигурања, банке и приватни пензијски фондови. У њиховом поседу сада је више од половине понуђених обвезница.

Андреа Симончели из "Делта ђенерали осигурања" каже да су купили динарске обвезнице у вредности од седам милиона евра, како за пензијски фонд тако и за осигурање.

"Морам да кажем да стратегија динаризације коју спроводи гувернер Шошкић јесте добра стратегија и ми је подржавамо", каже Андреа Симончели.

Милан Ковач из добровољног пензијског фонда "Дунав" каже да је њихова процена, с обзиром на то да се инфлација налази у паду, да је камата од 14,7 одсто била атрактивна за њихове клијенте тако да је пензијски фонд део имовине уложио у петогодишње обвезнице.

Због тога што их и закон приморава да улажу са што мање ризика, понуда државних, дугорочних обвезница, посебно је драгоцена приватним пензијским фондовима.

Да ће сличних понуда бити још, указује и буџетски план за ову годину, који држави дозвољава задуживање обвезницама и до 300 милијарди динара.

Споразум са синдикатима подразумева, између осталог, превремено пензионисање старијих радника уз одговарајуће отпремнине, саопштила је информативна служба концерна у Дизелдорфу, а пренела немачка медијска кућа Дојче веле.

Сем тога предвиђено је оснивање компаније која ће се бавити преквалификацијом радника који су остали без посла и пружати помоћ у проналажењу новог радног места.

Захваљујући смањењу броја запослених, које је планирано више месеци, гигант немачке енергетике ће до 2015. године уштедети око 9,5 милијарди евра.

Управа концерна је принуђена на доношење мера штедње због одлуке владе у Берлину да постепено одустане од атомске енергетике.

Како се наводи, споразум треба да подстакне развој и реализацију пројеката у области саобраћаја, пољопривреде, прехрамбрене, хемијске и фармацеутске индустрије, информационих технологија, као и капиталних инфраструктурних и енергетских пројеката.

Додаје се да је тим документом обухваћена и техничка помоћ експерата специјализованих за обуку особља као и набавка машина, опреме и материјала приликом реализовања пројеката.

Споразум о економској и технолошкој сарадњи потписали су министар економије и регионалног развоја Србије Небојша Ћирић и министар економског развоја Азербејџана Шахин Мустафајев.

"Овим споразумом смо формално отворили могућност кредитирања Коридора 11 на деоници Љиг - Прељина, под изузетно повољним условима", навео је Ћирић.

Небојша Ћурић је нагласио да српски експертски тимови већ преговарају са представницима Азербејџана и да уколико све буде по плану, почетак радова се очекује крајем првог квартала ове године.

Ћирић који је био у дводневној посети Азербејџану, како се наводи у саопштењу рекао је да његова посета тој земљи показује висок ниво политичких, економских и пријатељских односа две земље, али да се резултати тек очекују у будућности.

Према подацима Министарства економије и регионалног развоја Србије у првих 11 месеци прошле године извоз у Азербејџан је био 3,08 милиона долара што је пад од 39,7 одсто у односу на исти период 2010. године, док је увоз из Азербејџана био 114.000 долара или за 78,03 одсто мањи.

Најзначајнији извозници из Србије у Азербејџан су Хемофарм Вршац, Евротехна Краљево, концерн Фармаком Шабац, Буцк Београд, Фарманова Обреновац, Галеника Београд и Таркет Бачка Паланка.

Уколико у овој години пуњење буџета постане проблематично. и Србија би могла да се ослони на корекцију пореске стопе.

"Ако је основица већа, ако је промет већи, за дату пореску стопу ће доћи до раста прихода. Ако је пореска основица мања, број трансакција које се опорезују ће бити мањи упркос повећању ПДВ стопе, а то ће онда значити пад прихода", каже професор Београдске банкарске академије Малиша Ђукић.

Економисти упозоравају да би повећање пореза највише погодило најсиромашније категорије становништва, јер су порези директно повезани са њиховом куповном моћи.

У овом тренутку мало је вероватно да ће држава посегнути за повећањем стопе ПДВ-а. Као прво, промет у трговини на мало после више година почео је да се опоравља. Друго, неизвесно је да ли би се буџет на тај начин издашније пунио и треће - био би то снажан ценовни шок за становништво.

Крхки економски показатељи који се највише ослањају на смањење инфлације и стабилан курс динара могли би да буду угрожени само ако драстично падне економска стопа раста. Тако ћемо остати пред дилемом: стати са инвестицијама и расходима или повећати приходе.

Гуверернер НБС Дејан Шошкић каже да је утицај ПДВ-а на инфлацију једнократан као што се десило у Румунији, Хрватској и другим земљама које су радиле корекцију ПДВ-а. 

"То је практично једнократни шок који остаје у годишњој мери инфлације док се тај шок не искључи из годишње основе за израчунавање инфлације", истиче Шошкић.

Економска политика не може више да се ослања на додатна задуживања, па неће бити изненађење да већ на јесен влада предложи повећање ПДВ-а.

Цена сирове нафте у наредном периоду зависиће од два фактора - прво да ли ће Иран затворити Ормуски мореуз у Персијском заливу за нафтни транспорт, а друго хоће ли земље извознице нафте, у том случају, моћи да надокнаде петину нафте која долази из Ирана.

Председник Управног одбора Удружења нафтних копанија Србије Зоран Обрадовић каже да ће сигурно доћи до поремећаја у снабдевању и пораста цена, и поред тога што ће се они трудити да тржишту понуде исту количину сирове нафте.

У случају затварања мореуза, постоје наговештаји да би нафта светском на тржишту могла да поскупи на 140 долара, наводи професор Факултета за економију, финансије и администрацију Владимир Круљ.

"Оно што можемо видети са становишта малопродаје је да је цена већ порасла свуда, како у Европи, тако и у региону", каже Круљ.

Због буџетских дефицита и повећања пореза и акциза, у већини европских земаља деривати су већ на историјском ценовном максимуму. Литар бензина и дизела кошта од 1,5 до чак 1,70 евра.

И док има најава да ће литар горива достићи цену од два евра, за друге је то нереално. Иако смо по ценама тренутно на средини лествице, поскупљења свакако неће заобићи ни наше пумпе.

Директор инвестиционе фирме "Цитадел" Милутин Николић каже да би најпесимистичнији сценарио био да цена сирове нафте скочи за 50 одсто.

"Скок сирове нафте не значи аутоматски скок литра горива на нашим пумпама. Другим речима,  мислим да је опасност да литар горива на нашим пумпама кошта 200 динара у овом тренутку релативно далека", каже Николић.

Једина олакшавајућа околност за Србију је што највише купује руску нафту типа "урал", која је за сада око 10 одсто јефтинија.

Главни економиста ММФ-а Оливије Бланшар каже да постоји опасност да се криза у еврозони погорша. "Зато би европске владе требало да избегавају екстремне мере штедње, и да се усредсреде на повећање економског раста, без чега нема изласка из кризе", каже Бланшар.

Пад привредног раста директно утиче на пад запослености. После три године кризе у свету је без посла 200 милиона људи.

"Само прошле године 900 милиона радника радило је веома предано за мање од два америчка долара дневно, што је близу границе сиромаштва. Дакле, сваки трећи радник у свету је или незапослен или сиромашан", наводи Стивен Капсос из Међународне организације рада.

Опоравак који је почео 2009. године био је кратког века, и сада има 23 милиона незапослених радника више него на почетку кризе.

"Ако се криза у еврозони брзо реши, у овој години ће бити милион незапослених мање. Ако се ситуација погорша и стопа раста спусти испод два посто, онда ће незапосленост нарасти до 204 милиона", каже Стивен Капсос.

Посебно брине што је без посла готово 75 милиона младих до 24 године. Запошљавање постаје прави изазов за све, па стручњаци саветују креаторе политика да делују заједнички и одлучно како би умањили несигурност на тржишту рада.

Шансу кажу, представља приватни сектор који може да постане мотор за отварање нових радних места.

Бранислав Станисављевић из Пећинаца пре седам година дао је отказ у "Електродистрибуцији" у Руми, од тада зараду остварује од това свиња и телади. Све што посеје, намењено је сточној храни. Прошле године кланици је испоручио 30 тона свињског меса.

"Цена товљеника је 160 динара, произвођачка цена је 130 тако да разлика од 30 динара задовољава", каже Станисављевић.

Стручњаци очекују да ће и даље да расте производња тог меса. Међутим, производња јунетине стагнира. Нема више подстицаја по утовљеном грлу, укинуте су и извозне стимулације. То је један од разлога што се чак три пута више грла извезе још док су телад, него што се остави за тов у Србији.

Миломир Тошовић власник кланице "Котленик" из Лађеваца сматра да држава мора да обезбеди повољне кредите са грејс периодом од пет година, као и да се омогући да јунад купљена за тов буду употребити за хипотеку.

Прошле године на тржиште Европске уније извезено је само хиљаду тона јунећег меса. У Западну Европу и даље не можемо да извозимо свињско месо. Истовремено се отварају могућности за извоз на друга тржишта.

"У Србији тренутно има довољан број кланица које могу извозити у руску федерацију, а када би то кренуло мислим да би се повећала производња", каже Миленко Ђурђевић, из кланице "Ђурђевић" из Пећинаца.

Да бисмо одговорили захтевима Руских трговаца за извоз већих количина свињског меса и прерађевина неопходно је, како кажу добри познаваци прилика у сточарству, да се у што краћем року увоз прасади за тов и назимица из Западне Европе ослободи царинских дажбина. Истовремено постоје могућности за извоз јунетине у Турску.

Потенцијално повлачење "Ју-Ес Стила" са тржишта у Србији може да доведе до великих проблема у самој компанији и до престанка рада, каже премијер. 

"Морамо да водимо рачуна како о запосленима који тамо раде тако о целини наше привреде, јер је до сада смедеревска железара, односно компанија "Ју-Ес Стил" била једна од наших највећих извозника, а исто тако је она повезана са многим добављачима из земље тако да би престанак рада изазвао огромне проблеме у нашој привреди", истакао је Цветковић.

Премијер није желео да унапред спекулише о могућим решењима до којих би дошла радна група нагласивши да ће она радити "у најбољем интересу државе, економије и запослених".

Радна група за "Ју-Ес Стил Србија" биће мултиресорска и на њеном челу ће бити државни секретар Министарства финансија Душан Никезић.

У групу ће, такође, на нивоу државних секретара ући и представници Министарства економије, Министарства трговине, Министарства инфраструктуре, Министарства рада и социјалне политике и републички јавни правобранилац.

Утицај кризе на компанију  

Говорећи о значају компаније "Ју-Ес Стил Србија" за српску економију, министар Цветковић је истакао да је значај велики имајући у виду њено учешће у индустријској производњи, везе са кооперантима, учешће у извозу, односно да је реч о једном од највећих извозника, "тако да је заиста веома важно да се јасно определи стратегија шта даље радити".

Цветковић је истакао да се и на примеру компаније "Ју-Ес Стил Србија" јасно испољава утицај светске економске кризе на привреду Србије.

"Влада већ месец дана води интензивне разговоре са представницима 'Ју-Ес Стила' и они су увек имали став да је ова влада учинила све што је могла и да, практично, они имају проблема са општом светском рецесијом и да то јесте проблем који они не могу да разреше", указао је Цветковић.

Компанија "Ју-Ес Стил Србија" саопштила је раније да су њени финансијски резултати неприхватљиви и да настоји да истражи све могућности да би се тренутна ситуација побољшала.

Економска ситуација у Европи, нарочито у Јужној Европи где се налазе и постројења "Ју-Ес Стил Србија", веома је тешка, додаје се у саопштењу.

Без додатног задуживања 

Влада Србије се приликом евентуалне куповине "Ју-Ес Стила Србија" неће додатно задуживати, већ ће новац бити обезбеђен прерасподелом у буџету, изјавила је потпредседница Владе Србије Верица Калановић.

Потпредседница Владе рекла је да ће Влада обезбедити да "Ју-Ес-Стил" ради одређеним капацитетом, зато што је то велики систем који утиче на привреду целе земље и не сме да буде препуштен сам себи.

Калановићева је казала да се слична ствар дешава и у Хрватској где је влада стала иза железаре у Сиску пошто је амерички власник одлучио да се повуче.

"Ју-Ес Стил Србија" је 9. јануара скратио радну недељу, тако што већина запослених у компанији има један дан плаћеног одсуства недељно, уз накнаду за тај дан у износу од 60 одсто од њихове пуне зараде. Како су тада објаснили из те компаније, тренутна економска криза значајно је утицала на тржиште челика и на поруџбине купаца.

Компанија, поред смедеревске железаре, има још три целине: у Шапцу, Кучеву и Луку Смедерево, а запошљава око 5.400 радника.

Државни секретар у Минсистарству финансија Вук Ђоковић каже да Србија располаже значајним буџетским резервама и да је потребно ново задуживање, ново финансирање само за оно што је републички дефицит.

"Старо задуживање јесу хартије од вредности, а пракса у последње три године показује да велике банке функционишу тако да када њима доспеју те паре, оне их пласирају у сличне хартије од вредности", каже Ђоковић.

Економиста Бошко Живковић каже да проблем може настати ако не буде било довољно новца за куповину тих хартија.

"У том случају се морају тражити нека друга решења. Вероватноћа да се то догоди није мала,  европско банкарство је у озбиљним проблемима", каже Живковић.

Уз недовољан раст привреде и финансијске проблеме европских земаља, и у НБС упозоравају да би враћање дугова могло да буде доведено у питање.

"Мислим да је у питању врло озбиљан проблем и надам се да Министарство финансија активно ради на одрживим стратегијама које би биле алтернативне постојећем плану за 2012. годину",  каже гувернер Дејан Шошкић.

Према његовим речима, смањивање расхода и повећање прихода су алтернативе.

Вук Ђоковић је категоричан да се инвеститори враћају у Србију и да оно што причају зли језици није тачно.

На апел Народне банке Влади да се потруди да се настави аранжман са ММФ-ом, пре свега због цене кредита и поруке која се шаље инвеститорима, у Министарству финансија кажу да аранжман није ни прекинут, а да је до застоја дошло због неслагања око задуживања и гаранција за кредите.

Овим зајмом додатна средстава биће расположива под повољним условима за финансирање привредног развоја и кредитирање малих и средњих предузећа и предузећа средње тржишне капитализације (од 250 до 3.000 запослених), што ће допринети привредном расту у условима финансијске кризе и отварању нових радних места у земљи, саопштила је Народна банка Србије.

На тај начин пружа се подршка извозно оријентисаним предузећима, аутомобилској индустрији, медијима, као и приоритетним пројектима, а средства се одобравају с рочношћу до седам година, периодом почека до две године, уз променљиву или фиксну каматну стопу у зависности од избора крајњих корисника.

Средства друге транше зајма реализоваће се преко посредничких финансијских институција које одабере Европска инвестициона банка, с којима ће Народна банка Србије као агент Републике Србије закључити финансијске уговоре.

Од средине 2002. године Европска инвестициона банка одобрила је Републици Србији укупно 565 милиона евра путем четири Апекс зајма, од којих су три у износу од 315 милиона евра у потпуности реализована кроз 462 кредита. Захваљујући тим средствима отворено је 3.811 нових радних места.

Прогноза привредног раста је у октобру 2011. године била 2,1 одсто, али је сада снижена и износи 1,1 одсто, објављено је на сајту Европске банке за обнову и развој.

EБРД оцењује да се српска привреда стабилизује, али да је раст и даље низак.

Економски раст је процењен на око два одсто у 2011. години, али ће вероватно бити нижи у 2012. години, док је инфлација крајем 2011. пала на седам одсто.

Предизборна потрошња може краткорочно да допринесе привредном расту, али главни ризици остају, углавном због изложености еврозони, а и инфлација остаје изнад нивоа који бележе земље у региону.

Наставак подршке Међународног монетарног фонда обезбеђује важну заштиту Србији од ризика, закључује ЕБРД. 

Прогноза раста је снижена и Хрватској, на један проценат са 1,9 одсто у октобру, Црној Гори на 1,9 са 2,6 одсто, БиХ на 0,5 са 2,3 одсто и Македонији на 1,8 са 2,4 одсто.

Европска банка за обнову и развој у Словенији у 2012. години очекује пад привредних активности од 1,1 одсто док је јесенас прогнозиран раст од пола процента.

Мркоњић је изјавио да ће деонице које се раде на обилазници око Београда од Батајнице до Добановца и од Орловаче и Бубањ Потока до тунела Стражевица бити завршене до 1. маја ове године и додао да завршетак радова у мају нема никакве везе са изборима и предизборном кампањом.

"У инфраструктури се не ради ништа због избора, бар не у овом мандату Владе Србије. Кад будете утврдили да је било који рок исфорсиран због избора, ја вас молим да онда мене прозовете", објаснио је Мркоњић.

Он је рекао да ће након маја на обилазници око Београда остати још да се уради део од Стражевице до Бубањ Потока.

Када те деонице буду завршене неће бити више транзитног саобраћаја кроз Београд.

Према његовим речима, на Коридору 10 завршена су сва питања у вези са имовинско-правним односима на дужини од 330 километара, урађени сви пројекти и обезбеђена средства, а путари ће имати посла за наредне две године.

Он је навео да је завршено 180 километара аутопута, а да су на 130 отворени радови и да ће за годину-две бити завршено и комплетирано 330 километара аутопута.

Мркоњић је најавио да је други приоритет владе Коридор 11, односно аутопут од Београда ка мору, ка Бољарима и Црној Гори и да је деоница од Уба до Лајковца већ почела да се гради.

Две деонице од Обреновца до Уба и од Лајковца до Љига су у припреми и укупно 62 километра ће се реализовати у наредних годину и по дана, најавио је Мркоњић и додао да се сада преговара са страним команијама и страним банкама да обезбеде новац за тај пројекат.

Говорећи о железници, Мркоњић је најавио да ће 1. марта бити отворена бар четири кључна градилишта и да се ради на Жежељевом мосту у Новом Саду, на мосту на Великој Морави и да се припрема документација за почетак радова на чвору Београд–Панчево и београдски Прокоп.

Мркоњић је рекао да ће цео руски кредит бити усмерен ка железници, који ће моћи да се почне да се реализује од 1. марта.

Он је уверен да ће брзе пруге за брзине од 160 километара на час бити први значајан пројекат у идућој и најважнији пројекат у наредних десетак година.

Рок за достављање коначних обавезујућих понуда за куповину капитала предузећа је 16. март ове године, а као предуслов за подношење понуда потребно је уплатити депозит или доставити лицитациону гаранцију у износу од 500.000 евра.

Услови за учешће на тендеру су да се потенцијални купци баве производњом или продајом камиона, аутобуса, тролејбуса или сличних врста моторних возила најмање три последње пословне године и да су остварили пословни приход од најмање 20 милиона евра у 2010. години.

У случају да је реч о финансијском инвеститору, његова пословна актива у 2010. години треба да буде већа 25 милиона евра.

На тендеру може да учествује и конзорцијум, а услов је да су сви чланови конзорцијума остварили укупни пословни приход од двадесет милиона евра.

Рок за подношење писаног затхева за куповину тендерске документације је 29. фебруар, док ће тендерска документација бити доступна заинтересованим лицима од 13. фебруара ове године.

Накнада за тендерску документацију износи 8.000 евра.

Фабрика аутомобила Прибој већ је нуђена на тендеру, али није било заинтересованих купаца.

Раније је било најављено да су Фабрике из Кине, Сирије и Турске заинтересоване за приватизацију прибојског ФАП, а делегација кинеске компаније "Донг Фенг већ је била у посети ФАП-у.

Гувернер НБС Дејан Шошкић упозорио је, на конференцији за новинаре, да застој у преговорима са ММФ-ом може имати озбиљне ефекте на читав низ макроекономских параметара Србије.

Он је истакао да у условима међународне финансијске нестабилности, која ће бити настављена и у овој години, аранжман представља додатну гаранцију краткорочне и средњорочне макроекономске стабилности земље.

"То се одражава не само на стабилност девизног курса, то се одражава и на финансијску стабилност, потенцијално кроз утицај девизног курса и на инфлацију. Дакле, у питању је додатна гаранција очувања макроекономске стабилности наше земље", указао је Шошкић.

Према његовим речима, аранжман са ММФ-ом има директан утицај на пад премије ризика земље и повољније финансирање јавног дуга Србије, већи степен расположивости средстава и нижу цену финансирања дуга земље у наредном периоду.

Такође, поједине линије финансирања које су повољније од тржишних, а долазе од међународних финансијских институција или појединих земаља врло често су условљене позитивним аранжманом са ММФ-ом, навео је Шошкић.

Он је нагласио да би застој у преговорима са ММФ-ом негативно утицао на прилив инвестиција у Србију, како страних директних, тако и порфолио инвестиција.

Гувернер је подсетио да је аранжман додатна гаранција поштовања правила фискалне одговорности и кредибилитета фискалне политике коју Србија води, као и да је Влада Србије морала имати у виду све опасности и ризике који се могу појавити у овој години, када је почетком децембра 2011. ММФ-у послала Писмо о намерама и преузела одређене обавезе.

Шошкић је навео и да Србија последњих неколико квартала има тенденције у економској активности које су негативне или "блиске нули", "што нас додатно може бринути по питању оствареног економског раста у овој години"

"Ако имамо нижи привредни раст, морамо да се припремимо на то да ћемо имати и ниже приходе у буџе�