Весић је након потписивања протокола рекао да је данас важан дан за железницу у Србији јер означава почетак изградње, опремања и модернизације градске железнице.

"Потписан је уговор за куповину девет електромоторних возова за брзине од 120 километара на час", рекао је Весић.

Он је нагласио да је набавка тих возова у циљу осавремењавања возног парка "Србијавоз" а. д. за потребе саобраћаја возова на будућој новоизграђеној прузи Земун поље – Аеродром "Никола Тесла" – Национални стадион и повезивања центра града Београда и околних насеља са специјализованом изложбом "ЕКСПО 2027".

Весић је нагласио и да ће ови возови који се набављају бити произведени у фабрици ЦРРЦ у Кини и требало би да буду и испоручени најкасније до 31. децембра 2026. године.

"Ови возови ће бити прилагођени свим стандардима ЕУ", рекао је министар.

Потписивању протокола присуствовали су и помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Анита Димоски и вршилац дужности директора "Србијавоза" Иван Булајић.

ФОРМИРАНА НА ДАН 08.05.2024. ГОДИНЕ

Осим што је, дакле, у реалном погледу водећа економија света, Кина је и највећи светски произвођач - чак 30 посто индустријске производње света се обавља у њој. Та многољудна земља је и највећи спољнотрговински партнер за више од педесет држава света.

Упркос значају Кине за светску економију, њене компаније на Западу из године у годину долазе под све жешћи удар разних врста санкција. Оне се делимично правдају политичким и идеолошким разлозима, тиме да је Кина агресивна и ауторитарна држава која жели да поткопа међународни поредак и због свог односа према грађанским слободама не заслужује да тргује и профитира. Штавише, у западном политичком дискурсу кинески економски и друштвени напредак из протеклих неколико деценија се често умањује тврдњама да је упитан, па чак и безвредан, јер га није пратила политичка демократизација.

Разлике у перцепцији демократије

Међутим, док се на Западу, због постојања једнопартјског система, цензуре над политичким дисидентима, те наводног гушења права мањина Кина доживљава као недемократска и ауторитарна држава, сам кинески народ углавном сматра да је домаћа политичка елита одрадила добар посао последњих деценија тако што је за велику већину грађана обезбедила запошљавање, медицинску негу, пензије и континуирани раст животног стандарда.

Интересантно је и да су, због широке акције искорењивања партијске самовоље и корупције, те труда да се конзистентнијим и строжим спровођењем законских прописа зауздају недозвољене активности новонасталих милијардера, које последњих десетак година спроводи влада председника Сија, просечни грађани у Кини уверени да у њиховој земљи постоји права демократија, у смислу бриге власти о добробити обичног народа. По њима, управо су САД, са огромним бројем бескућника, наркомана, затвореника, екстремним социјалним разликама између богатих и сиромашних и партијама које политику воде у корист крупног капитала и интересних група које их финансирају а не гласача, пример недемократије или лажне, искривљене демократије. 

Односно, обични Кинези сматрају не само да више људи у њиховој земљи има сигурну егзистенцију него у државама Запада, већ и да су јавни ред и мир, односно, безбедност просечних грађана у Кини на вишем нивоу него у САД или Великој Британији. Јеноставно речено, у кинеским градовима нема пуцњаве и погибије у школама и на универзитетима, образовање и здравствена нега су доступни и онима са најнижим примањима, а путеви и железница су у много бољем стању него у САД, које себе виде као економски најуспешнију и најдемократичнију државу света.

Концепт друштвеног напретка као функција културе и историје

Наравно, иза оваквог схватања демократије и тога чему би друштво уопште требало да тежи налазе се историја и култура. Најпре, пуно векова снажног мисаоног утицаја конфучијанства, које наглашава друштвену стабилност и харомонију између владајућих структура и народа, те од владара захтева ученост, моралну чистоту и највећу могућу бригу у односу на поданике, а од ових очекује верност, да остану мирни и вредно обављају своје дужности, обликовало је кинеско виђење идеалног друштва и свест о томе да политичка елита треба да буде једна врста чврстог али добронамерног старатеља над популацијом.

Треба имати на уму и да је од средине 19. века све до краја Културне револуције, половином седамдесетих година прошлог века, Кина пролазила кроз низ ратова са страним силама и унутрашњих сукоба и превирања, попут масовне глади и идеолошких прогона, који су однели десетине милиона живота, што је несумњиво утицало на снажну жељу за стабилношћу и миром.

Ту су и комунистичка теорија и пракса, која наглашава егалитарност, настоји да ублажи друштвене разлике и сељацима, радницима и војницима пружи поштовање и друштвени статус какве они генерално не уживају у капиталистичким земљама, где су узор приватни предузетници,банкари и берзански шпекуланти.

Због свега тога вероватно није изненађење да је Истраживање о светским вредностима спроведено у 2020. години показало да чак 95 посто кинеских испитаника преферира безбедност у односу на политичке слободе.

Уосталом, њихова земља има популацију од 1,4 милијарди људи и само одржати мир, нахранити и запослити толике народне масе, поготово када се у обзир узму све географске и климатске, језичке и културолошке разлике унутар земље, захтева огромну мудрост и вештину у управљању. Увођење вишепартијског система у таквим условима могло би да делује попут центрифугалне силе која дели и цепа друштво, па је и с те тачке гледишта јасно зашто кинески грађани имају знатно више стрпљења и разумевања за централизовани једнопартијски политички систем, него становништво у земљама Запада.

Наравно, могуће је да ће у скоријој будућности, услед раста економског просперитета и социјалне сигурности, материјално богаћење постати мањи прироритет за кинеске грађање, те да ће политичке слободе добити више на значају у њиховој свести, али за сада, они су, генерално, задовољни оним што је остварено у протеклих неколико деценија. 

Завидни резултати

И заиста, у четири деценије до почетка епидемије ковида у најмногољуднијој земљи света је из сиромаштва извучено око 800 милиона људи и влада у Пекингу је и званично објавила да је искоренила екстремно сиромаштво.

Тај убрзани развој наравно није прошао без проблема. Неки од њих су били велико загађење животне средине, експлоатација радника, прегрејавање тржишта некретнина, вишак производних капацитета и маса лоших дугова - тешкоће које су се могле видети и у другим државама које су извршиле индустријализацију брзим темпом.

Ипак, Кина је остварила највиши и најдужи економски раст у историји човечанства (при чему се, наравно, није ослањала на колонијалну експлоатацију туђих људских и материјалних ресурса). По подацима Светске банке, она је константно бележила високи раст од преко пет одсто од 1977. до 2019. године, и, мада осетно нижи од почетка пандемије ковида наовамо, њен економски раст се наставља све до данас. 

Илустрације ради, просечни раст БДП-а у Кини за период од три и по деценије између 1978. и 2012. износио је чак 9,4 процената, уз невероватне скокове од 15,2 посто у 1984. и по 14,2 процента у 1992. и 2007.

Земља је у међувремену прешла и пут од масовног произвођача одеће, играчака и намештаја, у државу најсавременијих технологија у областима као што су електронска индустрија, програмирање, телекомуникације или свемирска технологија. Односно, трансформисала се у земљу технолошких иновација и светског лидера у науци, која више није просто "фабрика света“, већ и расадник знања.

Њен модел социјалистичким назорима прошараног контролисаног капитализма, у којем се охрабрује приватно предузетништво (примера ради, у двадесетогодишњем периоду на прелазу из прошлог у овај век у Кини је основано 30 милиона приватних предузећа, а 80 посто радника у Кини данас запошљавају приватне компаније), али централна влада пажљиво бира стратегије развоја док локалне власти бију конкретну битку за привлачење страног и домаћег капитала, сада је узор за многе, нарочито у Азији и, чини се, постепено надјачава западне моделе развоја.

Цео свет није и не треба да буде исти, а политичком уређењу и слободама реч треба да имају грађани те земље, а не стране владе и медији. Кинески модел развоја заслужује да буде проучаван и поштован, а кинеска предузећа у иностранству прихваћена без идеолошких предрасуда.

"У завршној фази изградње наш фокус је на унутрашњим инсталацијама које су неопходне за несметан рад центра. То укључује извођење система противпожарне заштите, електроинсталације, машинских инсталација, као и инсталације водовода и канализације, након чега ће се приступити завршним радовима и омогућити да се комплекс отвори", рекао је Вања Бугарин, одговорни извођач радова.

На 34.000 квадратних метара налази се 450 локала. Комплекс има два објекта, између којих ће се налазити паркинг.

Осамдесет одсто продаваца из старог тржног центра, изгорелог у пожару, преселиће се у новоизграђени. До сада је продато више од 300 локала. Већину су купили Кинези, а остали су у власништву српских фирми.

Из компаније "Еуразија трејд центар" кажу да се цена квадратног метра креће између 2.000 и 3.000 евра.

"Долазе све нови брендови и све је ново, и долазе ови који су квалитетни, биће баш другачија роба. Биће другог нiвоа у односу на стари тржни центар. Ово је од великог значаја јер је стари тржни центар био много стар, од пре 20-30 година. Постоји потреба да имамо један нови кинески тржни центар за Србију и Балкан", каже Ђунвеј Цоу из "Еуразија трејд центра".

На овој локацији планирана је изградња још једног пословног центра. Улица Јурија Гагарина биће продужена и повезана са обилазницом која ће пролазити поред новог тржног центра, а према плану, поред комплекса биће и трамвајска окретница.

"Скоро смо имали један случај да је нека бакица шетала стаклеником и шта год јој се свидело, она је мало чупнула и ставила у торбу. Чувари су то приметили и на фин начин јој скренули пажњу. Она је прво негирала, али се испоставио да је њена торба била пуна 'пелцера', како она то каже и наравно, она је то вратила“, прича др Пеђа Јанаћковић, професор на Биолошком факултету.

У неким ситуацијама се ради о врло дрским крађама које спроводе чак и малолетне особе, наводи Томица Мишљеновић из Ботаничке баште "Јевремовац".

"Врло често се дешава да људи желе сувенир из Ботаничке баште или им се одређена врста допадне, па желе да имају у својој колекцији. Такве крађе нама чине изузетно велике штете“, каже Мишљеновић.

Како би их заштитили од крађе, неке биљке држе у тераријуму, на пример, месождерке, које су посетиоцима најатрактивније. Испред појединих нису написана имена, а неке саде на неприступачним местима. Посетиоци најчешће нису свесни шта краду.

"Пре неколико дана смо имали крађу чак из једне истраживачке колекције у делу баште који је затворен за посетиоце, где се спроводе експерименти у циљу заштите ретких и угрожених врста“, напомиње Мишљеновић.

Из Градског зеленила кажу да и они имају штете од крађе. Грађани најчешће са зелених површина узимају сезонско цвеће и живу ограду. Тако је прошле године оштећено или украдено 1.000 садница и шездесетак стабала.

Будући да се у истом дану одржава други круг избора за новог председника државе, као и парламентарни избори, грађани могу само једном да изађу на бирачко место и да одмах гласају и на једним и на другим изборима.

Право гласа на председничким изборима има 1.814.317 бирача, док на парламентарним изборима право гласа има 1.815.350 бирача – 1.033 више у односу на други круги круг председничких избора.

Како преносе скопски медији, до разлике у броју бирача за други круг председничких и парламентарних избора дошло је углавном због стеченог пунолетства.

Гласање се одвија у шест изборних јединица, а неке од коалиција и партија имају листе само за одређене изборне јединице. На изборима је 1.755 кандидата, од којих су 1.002 мушкарца и 753 жене.

Територија Републике Северне Македоније подељена је на шест изборних јединица и у свакој се бира по 20 посланика, док се три посланика бира по пропорционалном моделу у једној изборној јединици која обухвата Европу, Африку, Северну и Јужну Америку, Аустралију и Азију.

На овим изборима нема гласања у дијаспори, па ће број посланика који ће бити изабрани бити 120.

"Има још неколико локација на простору некадашње Хабсбуршке монархије, дакле чак и на простору некадашење краљевине Румуније и Краљевине Бугарске где су били логори, чак и у Турској где су били логори наших ратних заробљеника Срба", рекао је Зоран Антић из Министарства за рад, запошљавање и социјална питања.

Први интернирци логора Нежидер, од септембра 1914. били су грађани Краљевине Србије затечени у Аустроугарској, а потом војници и цивили са окупираних територија.

У логору су према сведочењима били тадашњи глумци, лекари, професори, новинари, научници, адвокати, судије... Међу њима песник Сима Пандуровић, научник Милутин Миланковић, новинар Крста Цицварић, сликар Марко Мурат, архитекта Јован Илкић, Јелисавета Начић, о чему се мало зна.

"Историјографија се није тиме довољно бавила, ово је уједно и апел на нашу историјографију да се морамо тим питањима више бавити, затим укључивати у школе, школске системе овакве приче и ивакве лекције", рекла је Владана Илић из Удружења заточеника концентрационог логора Маутхаузен.

Војно гробље Рајфендорф, део је логора Маутхаузен из Првог светског рата. Кроз Рајендорф је прошло је око 40.000 Срба, Италијана, Руса и припадника других народа.

"Ту је углавном становништво из садашње Републике српске, као што је Ашах на Дунаву који је такође био везан за житеље републике Србије и Нежидер је део који је био везан за централну Србију, близу 300.000 наших сународника је било на просторима некадашње Аустроугарске у тим истим логорима", рекао је Зоран Антић.

Такозвани "елитни" логор Нежидер, у коме је било заточено много српских интелектуалаца, престао је са радом 31. октобра 1918. године.

Психолог Националне службе за запошљавање Ивана Божић рекла је, гостујући у Београдској хроници, да је тестирање намењено пре свега младима који су, како каже, изразито неодлучни између две или неколико опција, као и ученицима који имају потешкоће у учењу, недовољан број поена на основу школског успеха, како би изабрали занимање, смер у средњој школи у складу са својим интересовањима и способностима. 

Како изгледа само тестирање

Тестирање укључује различите врсте психолошких тестова - тестове професионалних интересовања, тестове способности, као и тестове личности који испитују особине значајне за избор занимања. Тест се не оцењује. 

"Што се тиче тестирања које организује НСЗ, то су тестови способности, општи и специфични, има неких тестова личности који су прилагођени узрасту и тестови професионалних интересовања. Тестирање може да потраје и до три сата. Значи, доста је интензивно", наводи гошћа Београдске хронике.

Након тестирања следи саветодавни разговор - млада особа и психолог, каријерни саветник у Националној служби, заједно разматрају податке добијене тестирањем, као и информације размењене током интервјуа и заједнички вагају добре и лоше стране различитих опција и одлука. На основу свега тога, стручњаци дају препоруку занимања за које постоје предиспозиције успешности.

"Разговарамо о њиховим интересовањима, хобијима, ваншколскимх активностима. Наравно, и млада особа може исто да постави нека питања. И на крају вагамо, шта би биле предности одређених избора, шта би можда били недостаци. И никада то није само једно занимање. Обично има неколико", наводи Божићева.

Увид у сопствена интересовања

На тај начин, млади стичу увид у сопствена професионална интересовања и увид у то које им области највише одговарају, имајући у виду реалне могућности.

Дешава се да тест покаже да дете има афинитете према, на пример, природним наукама, али он жели да се бави друштвеним. На питање - да ли неко може, чак иако тестови покажу нешто друго, да се определи, ипак за оно што осећа као неки унутрашњи позив, одговара потврдно.

"Наравно да може, јако је битна мотивација и то нешто што изнутра осећамо. Некад је потребно можда уложити већи напор, битна је решеност и стрпљење", каже Божићева.

Указује и да временом може доћи и до промене интересовања.

"Сасвим је у реду и да се предомислимо, важно је да пронађемо себе па кад год. А сад је битно да они направе најбољи могући избор у овом садашњем тренутку", каже гошћа Београдске хронике. 

Родитељи треба да се суздрже од директног утицаја

Одговарајући на питање како родитељи треба да се понашају, да ли и до које мере треба да утичу на одлуку детета, Божићева каже да родитељи треба да се суздрже од неког директног утицаја, притиска, и створе младој особи прилику да што више сазна, да поприча са неким ко ради у занимању за које се занима, да види то занимање у реалним условима, да постави нека питања.

"Родитељи пружају из најбоље намере комплетно своје искуство везано за свет рада, образовања, али треба да се суздрже од неког директног утицаја, притиска. Они треба да омогуће да деца упознају људе који се баве одређеним пословима, да могу да поставе нека конкретна питања и да створе неку ширу слику о тим занимањима. То је јако битно за оне што бирају средње стручне школе", наводи Божићава.

Затворени су прелази Рафа и Керем Шалом. Међународне агенције за помоћ упозориле су да је тиме онемогућено пружање помоћи цивилима унутар те области и да је Газа "на ивици глади".

Хамас упозорава да израелско заузимање прелаза Рафа представља опасну ескалацију, која угрожава животе стотине хиљада расељених цивила у том граду, као и објекте под заштитом међународног права. 

Тврди да је пристао на све захтеве Израела у споразуму о прекиду ватре, али да је Тел Авив упркос томе покренуо операцију на Рафу.

Реаговао је премијер Израела Бенјамин Нетанјаху и саопштио да је предлог египатских и катарских посредника далеко од израелских захтева, али је послало преговараче у Каиро. 

Огласио се потпредседник Турске Џевдет Јилмаз и поручио да је Израел спровођењем копнене офанзиве у граду Рафа на југу Газе починио још један ратни злочин. 

Немачка поручује да се не сме дозволити да милион и по људи једноставно нестане. Египат оцењује да напад на Рафу угрожава мировне преговоре, док Сједињене Америчке Државе верују да је могуће да се зараћене стране договоре.

У Атини је дошло до сукоба пропалестинских демонстраната и полиције.

Дуваће слаб и умерен ветар.

Ипак, целог дана биће топло, а температура ће се кретати од јутарњих 10 до 15 степени, до максималних 26 степени.

Киша ће повремено падати и у Београду, где ће температура ићи до 23 степена.

Слично време метеоролози најављују и за сутра.

С друге стране, власти у Луганску тврде да су украјинске снаге извеле напад на складиште нафте на периферији града, због чега је дошло до пожара.

Претходно су украјинске контраобавештајне службе, како тврде, ухапсиле руске агенте и осујетиле планове руске Федералне службе безбедности (ФСБ) да елиминише председника Украјине Володимира Зеленског и друге представнике највишег војног и политичког врха државе.

Тим украјинског државног тужилаштва саопштио је да је, анализирањем севернокорејских балистичких ракета које је Русија лансирала од краја децембра 2023. до краја фебруара 2024. године, утврђено да је стопа њихове неуспешности висока.

“Отприлике половина севернокорејских пројектила је скренула са програмиране путање и експлодирала у ваздуху”, наведено је из канцеларије тужилаштва.

У Москви је одржана пета инаугурација Владимира Путина, који је у обраћању на свечаности смисао свог рада назвао “спасавањем Русије и народа земље”, захваливши се на подршци онима који се боре за отаџбину.

Говор је завршио речима: "Заједно ћемо победити".

Истовремено са припремама за нуклеарну вежбу коју спроводи Москва, Белорусија је започела проверу спремности своје војске да примени тактичко нуклеарно оружје.

С друге стране, у Европи је постигнут договор да се око 90 одсто прихода добијених од руске имовине замрзнуте у Европској унији искористи за куповину наоружања за Украјину.

"Важно је да се такође сложимо да се овај новац може користити за куповину оружја не само у ЕУ, већ и за куповину широм света", рекао је немачки канцелар Олаф Шолц.

Амерички званичник Џон Кирби је затим поручио да је најбољи начин да Русија заштити своје трупе од удара оружја западне производње - “да их повуче са територије Украјине“.

Захтев за повлачење вакцине поднет је 5. марта и данас је ступио на снагу.

Сличне пријаве биће поднете у наредним месецима у Великој Британији и другим земљама које су одобриле вакцину, познату као Ваксзевриа.

АстраЗенека је саопштила да је вакцина уклоњена са тржишта из комерцијалних разлога, као и да се више не производи нити испоручује, јер су је замениле ажуриране вакцине које су ефикасне против нових сојева ковида-19, преноси британски Телеграф.

Ваксзевриа је била под интензивним испитивањем последњих месеци због веома ретког нежељеног ефекта, који изазива крвне угрушке и низак број тромбоцита у крви.

АстраЗенека је у судским документима поднетим Вишем суду у Лондону у фебруару признала да вакцина ''може, у веома ретким случајевима, да изазове ТТС”.

ТТС, тромбоза са синдромом тромбоцитопеније, повезана је са најмање 81 смртним случајем у Великој Британији, као и са стотинама озбиљних нуспојава.

АстраЗенеку тужи више од 50 наводних жртава и ожалошћених рођака у случају који се налази пред Вишим судом.

Компанија тврди да одлука о повлачењу вакцине није повезана са судским процесом или признањем да може изазвати ТТС, већ да је временски оквир чиста случајност.

''Развили смо вакцине за нове сојеве ковида-19 и имамо вишак. То је довело до пада потражње за Ваксзевријом, која се више не производи нити испоручује. АстраЗенека је стога донела одлуку да покрене повлачење дозвола за стављање у промет за Ваксзевриа у Европи'', саопштила је фармацеутска компанија.

У саопштењу се такође наводи да је компанија ''поносна'' на свој допринос у окончању глобалне пандемије ковида 19 и тврди да је у првој години имунизација овом вакцином спасила преко 6,5 милиона живота кроз три милијарде испоручених доза широм света.

"То је најзначајнији политички догађај у овој години, а свакако да је и у безбедносном смислу највећи изазов за МУП", рекао је Дачић.

Према његовим речима, формиран је оперативни штаб за праћење посете, а предузете су највеће могуће мере безбедности.

Навео је да ће данас и сутра бити ангажовано 6.694 полицијска службеника.

"У том смислу, Министарство унутрашњих послова, заједно са другим безбедносним структурама, даће свој максимум", навео је Дачић на Инстаграму.

Кинески председник Си Ђинпинг допутовао је вечерас у Београд, а на аеродрому "Никола Тесла" дочекао га је председник Србије Александар Вучић.

Претходно је радио као помоћник директора те Канцеларије и као народни посланик у Скупштини Србије.

Трага се за нападачима.

"Оптужница против мене заснива се готово искључиво на исказима сведока, јер материјалних доказа који би је оправдавали готово да није било", рекао је у својој завршној речи оптужени Медић.

Како је истакао, круцијални доказ оптужбе да ја учинио кривично дело за које се терети су Гугл мапе и путна инфраструктура од Вуковара до Сремске Митровице.

Судско веће покушало је да скрати изношење завршних речи. Одбрана се успротивила, па је одлучено да се читање настави у среду.

"Било би нехумано и неуобичајено да веће забрани оптуженом да изнесе завршни говор или да ограничи време и каже ‘имате 15 минута‘", напомиње адвокат одбране Томислав Филаковић.

Према његовим речима, то би било некоректно и непрофесионално и тиме би се изиграле одредбе закона о кривичном поступку и нарушила права одбране.

Изношење завршних речи оптуженог је крај доказног поступка, после чега суд има рок од осам дана да донесе пресуду.

Домаћин председника Си Ђинпинга је председник Србије Александар Вучић, а двојица лидера разговараће о широком спектру тема - од политичких, економских и технолошких, до сарадње у области културе.

Током дводневне посете Си Ђинпинга Србији планирано је потписивање више од 30 споразума.

Организован је и свечани ручак, где ће кинески председник имати прилику да проба српска јела и вина, а биће уприличен и музички програм на српском и кинеском језику, који ће бити завршен песмом "Ово је Србија".

Због доласка кинеског председника предузете су велике мере безбедности, па његову делегацију обезбеђује више од 6.000 полицајаца.

Си је последњи пут био у Србији 2016., што је била прва посета председника Кине Србији након 32 године. Том приликом је потписана Декларација о стратешком партнерству.

Вучић се са Сијем састао у октобру прошле године у Пекингу, током трећег форума "Појас и пут", када је потписано 18 споразума, укључујући и Споразум о слободној трговини Србије и Кине, који би ускоро требало да ступи на снагу.

Поред тога, потписано је и више билатералних докумената, попут оних о сарадњи полиције у управљању ванредним ситуацијама, о изградњи саобраћајница, српско-кинеског индустријског парка, извозу јабука, дигитализацији.

Ово је прва посета председника Сија Европи у последњих пет година, од избијања пандемије ковида 19. Током ове европске турнеје обилази само три европске престонице - Париз, Београд и Будимпешту.

Петодневну турнеју почео је посетом Француској 5. маја, а након Београда одлази у Будимпешту.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

08.05.2024. Среда: Променљиво облачно и нестабилно, местимично са кишом и локалним пљусковима са грмљавином. Ветар слаб и умерен, северни и североисточни. Јутарња температура од 10 до 15, а највиша дневна од 20 до 26 степени. Упозорења: Локална појава грмљавина са градом и количином падавина ≥ од 20 l/m² за 3h, вероватноћа 80%.

09.05.2024. Четвртак: Нестабилно и свежије, местимично са кишом и краткотрајним пљусковима са грмљавином. Локално се очекују краткотрајне временске непогоде праћеним градом и великом количином падавина (већом од 20 mm за 3h) за кратко време и то углавном у јужним, централним и источним пределима. Ветар слаб и умерен, северни и североисточни. Најнижа температура од 10 до 15, а највиша дневна од 18 до 23 степена. Упозорења: Локална појава грмљавина са градом и количином падавина ≥ од 20 l/m² за 3h, вероватноћа 80%.

10.05.2024. Петак: Променљиво облачно са дужим сунчаним интервалима и у већем делу суво. Локални пљускови са грмљавином очекују се на југозападу, југу и истоку Србије и то углавном у брдско-планинским пределима. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 9 до 13, а највиша од 17 до 23 степена. Упозорења: Локална појава грмљавина, вероватноћа 80%.

11.05.2024. Субота: Променљиво облачно са дужим сунчаним интервалима и у већем делу суво, а локални пљускови са грмљавином очекују се тек понегде у брдско-планинским пределима. Ветар слаб променљивог правца. Најнижа температура од 5 до 12, а највиша дневна од 20 до 25 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 12.05.2024. до 16.05.2024.)
Задржава се променљиво време, местимично са кишом и локалним пљусковима са грмљавином.

Министар Синиша Мали истакао је да је то што кинески председник по други пут долази у Србију ствар искреног пријатељства између Кине и Србије, али и председника Александра Вучића и Си Ђинпинга.

Подсетио је на 2016. годину, када је Вучић Сија замолио да доведе инвеститоре који ће подићи РТБ Бор и Железару Смедерево.

"Осам година касније то су највећи извозници из Србије", рекао је Мали и указао на то да су у обе те компаније велике плате, да је било великих инвестиционих улагања у опрему и нову технологију.

“Невероватна је част да два пута у једну земљу од 6,5 милиона људи дође кинески председник. Сви хоће да он дође у њих земљу, од Велике Британије, Немачке, Француске, али је он по други пут дошао у Србију која је међу само три земље на његовој европској турнији", рекао је Мали.

Истиче да то само показује колики углед Србија има у свету.

“Ако узмемо у обзир да је Кина једна од две најмоћније силе света и по БДП-у и по броју становника, по потенцијалу тржишта, ово је највећи државник, најважније, најмоћније земље који је у Србију дошао у последњих неколико година“, рекао је Мали.

Додао је и да је долазак Сија прилика да се сумира све што је урађено у претходном периоду – од Железаре Смедерево, РТБ Бор, брзе пруге која ће повезати Београд и Будимпешту, али и других инвестиција и фабрика у Србији које доприносе економском расту.

"То је резултат наше сарадње са Кином и њихове политике да се не мешају у унутрашње политичке ствари, већ раде на пројектима који доприносе грађанима Србије", нагласио је Мали.

Додао је да је извоз Србије прошле године био већи од 40 милијарди евра и да је велики број кинеских инвестиција усмерен управо на извоз. "То је вин-вин ситуациј"а, каже Мали.

Истакао је да је Србија опредељена за даље привлачење инвестиција, али и да утиче на развој вештачке интелигенције и иновативних делатности, најављујући велики број споразума који ће бити потписани током сутрашњег дана.

"Имамо 29 споразума који се потписују у присуству оба председника, као и комерцијалне споразуме између приватних компанија у области здравства, биотехнологије, пољопривреде и у другим секторима, који ће допринети даљем расту Србије и отварању највећег и вероватно најпотентнијег тржишта у свету у овом тренутку", нагласио је Мали.

Додао је да ће први део Споразума о слободној трговини са Кином заживети 1. јула и да ће се спроводити у фазама, тако да српска економија може да се томе прилагоди.

Најавио је и једну велику инвестицију у, како каже, веома перспективној области, о којој ће бити више речи током сутрашњег дана.

Рајић: Можемо да очекујемо подршку Кине и по питању Косова и по питању Резолуције о Сребреници

Предраг Рајић се, говорећи о специјалним односима Србије и Кине, осврнуо на бомбардовање кинеске амбасаде, истичући да је тај догађај дубоко обележио и српско-кинеске и кинеско-америчке односе.

“Пекинг никад до краја није опростио то што се догодило у Београду 1999. године. То је моменат који нас спаја у боли, али и даје могућност да се још боље разумемо“, рекао је Рајић.

Истакао је да и Кина и Србије подржавају основне норме међународног права, те да је став Србије о политици једне Кине, као и став Кине према статусу Косова и Метохије добра основа за унапређење и економске сарадње.

“Лакше је развијати економске односе када имате политичко разумевање“, рекао је Рајић.

Нагласио је да је за посебан однос две земље заслужан однос који председник Србије има са кинеским председником, као и високи степен уважавања које, како каже, председник Вучић има код кључних сила.

Због тога, каже, можемо да очекујемо подршку Кине и по питању Косова и Метохије и по питању Резолуције о Сребреници у УН.

“Да нема тог односа са српским председником, могла би Кина да калкулише са тим питањима. Али не, овде видите принципијелност Пекинга, и ту се поклапамо, јер и ми имамо принципијелност у спољној политици“, рекао је Рајић.

Додао је да ће Србија од Кине добити много тога за чим вапе државе Европе, управо јер се добри односи граде годинама.

Вучковић: И Европа окренута ка Кини

Владимир Вучковић је истакао да, упркос у први мах негативном тону европских званичника према Кини, и Европа и Пекинг схватају да доста зависе једни од других.

“Кина Европи треба и због Русије и због мира, а Европа и Запад потребни су Кини као велико извозно тржиште. Има ту трзавица, али мислим да не би требало да има неких великих проблема“, рекао је Вучковић.

У том контексту позивитно види и положај Србије.

“Изгледа да је могуће бити окренут на више страна. И они сами то раде - и Европа и Запад су окренути ка Кини“, рекао је Вучковић.

Истиче да то што је Србија међу три земље које се налазе на европској рути Сија довољно јасан показатељ да је Србија битна.

“Србија и Мађарска као земље са којима Кина добро сарађује у политичком и економском смислу, као врата ка даљем продору ка Европи, а опет ту је Француска која је међу западним земљама најровитија и можда најподложнија кинеском утицају – да се преко Француске испита каква је ситуација у Европи“, рекао је Вучковић.

Не види проблем у томе што је Мађарска изабрана као земља у којој ће се производити кинески аутомобили, јер је, истиче, то директан продор на тржиште Европске уније. Прилику за Србију виду у стандардним гранама привреде.

“Хајде да видимо и ове неке стандардније инвестиције, то је лепо кренуло са РТБ Бор и Железаром, сада имамо друге инвестиције и уместо да одмах гађамо предалеко, био бих задовољан и да ту видимо још неке резултате“, рекао је Вучковић.

Лалић: Боље се задужити са неким ко вас политички разуме и подржава

Бојан Лалић истиче да Европа нема разлога да се плаши Кине, те да му је драго што је Србија “успела да ухвати копчу у де факто настајућем мултиполарном свету“.

“Данас је на сцени заједнички развој, напредак и подела тржишта. Мислим да ту има пуно простора… Мислим да је за нас свакако веома интересанта сарадња у области високих технологија и да то даје нови замајац“, рекао је Лалић.

Истиче да је Кина земља у којој буја технологија будућности, те да се кроз сарадњу са њиховим универзитетима ствара простор за заједничке идеје и успехе на том пољу.

“Ми смо за њих врата Европе“, нагласио је Лалић.

Говорећи о сложеним политичким али и економским односима Запада са Кином и положају Србије, Лалић је рекао да је боље када се задужујете са неким ко вас политички разуме и ко ће вас подржати, него са неким ко ће то искористити против вас.