Сандра Блажић из агенције за некретнине у Нишу наводи да су цене у односу на више од 20 година порасле за 170 одсто.

"Период од 2000. година па све до данас, ако посматрамо цене су отишле за неких 170 посто навише. Квадрат који је овде на Булевару био негде око 700 евра, сада достиже вредност и до 2.000 евра по квадрату", рекла је Блажић.

И у Вршцу је све више кранова и квадрат стана у новоградњи је око 1.700 евра.

"Тај тренд нисмо имали пре неких 5, 6 година када је цена некретнина стагнирала и тада смо имали могућност да нађемо квадрат стана у новоградњи по цени од 1.000 евра. Тренд куповине тих станова у новој градњи даље је у неком порасту", објаснио је Урош Василевски из агенција за некретнине у Вршцу. 

Најскупљи станови у престоници

Престоница остаје убедљиво најскупље и најактивније тржиште, са великим разликама између централних општина, новоградње и периферије.

Цене станова иду од 2.000 до више од пет хиљада евра у централним општинама. Најскупљи квадрати су у луксузним зградама до 10 хиљада евра. Инвеститори тврде да цену диктирају потражња, економске активности, а тренутно и ратна дешавања. 

Инвеститор Урош Ђаковић каже да они имају већу потражњу за некретнинама јер је криза навела људе да додатно размишљају о повратку капитала кроз станове.

"Оно што је де факто јесте да ми у цени станова можемо да очекујемо неки пораст, с обзиром да нас сама производња кошта више. Тренутно то није на значајном нивоу, али уколико се криза продуби очекиваћемо пораст цена у новоградњи", објаснио је Ђаковић.

Раст цене нафте – раст цене некретнина

Консултанти за улагања у некретнине упозоравају да би раст цена нафте и грађевинских материјала, попут челика и бетона, као и повећани логистички трошкови, потенцијално могли да утичу на поскупљење изградње станова, посебно новоградње.

У таквим ситуацијама, инвеститори део трошкова често пребацују на купце, што доводи до раста цена станова.

Милош Митић из агенције за некретнине наводи да је у овом тренутку повећана стопа инфлације.

"Самим тим повећана је и каматна стопа, што еурибора, што референтне у оквиру наше државе. То може негативно да се одрази на потражњу купаца којих има неких 20 посто на самом тржишту. Ако сагледамо неки дугорочни ефекат тога дефинитивно са тим неким дешавањима на блиском истоку ту можемо очекивати и наставак раста еурибора и наставак раста потенцијално референте каматне стопе и пад у тражњи", рекао је Митић. 

Према подацима Републичког геодетског завода, четврти квартал прошле године је, упркос високим ценама, био најбољи до сада - и када је реч о броју уговора и када је реч о њиховој вредности.

Број купопродајних уговора у том периоду је достигао и, чак премашио, ниво из четвртог квартала 2022. године. Склопљено је више од 37.000 уговора.

"Радимо индивидуални план подршке сходно потребама детета и он се ради у сарадњи са родитељима и Центром за социјални рад. Лични пратилац је тзв. трећи родитељ. Његов посао укључује да брине о детету, од облачења, довођења до школе, активности које има у школи, затим да дете не заборави своје ствари, да се дете не повреди, до тога да се добро социјализује, да се укључи у живот својих вршњака, као и да буде с њим у учионици ако је то потребно", објашњава директор Хуманитарне организације "Дечје срце" Горан Ројевић.

Дуге листе чекања још једна у низу препрека

"Листе чекања су доста дугачке. У Београду више од 350 деце чека на услугу, а 1.080 користи услугу лични пратилац. Пре само 11 година, та услуга није ни постојала и питамо се како је систем функционисао без личних пратилаца", наводи Ројевић.

Надица Блажић из Удружења "Плава шкољка" каже да су искуства родитеља након што поднесу документацију за остваривање права на личног пратиоца различита. Има и задовољних и незадовољних.

"На пример, једна мајка је чекала пуних шест година, тек када је дете стасало за седми разред добило је личног пратиоца. Јако је важно да тај пратилац има контакт са родитељима, да их свакодневно обавести шта се дешавало у школи, о томе како је протекао тај дан. Економска ситуација је тешка и додатан је терет за скроман буџет породице када родитељи, док чекају на личног пратиоца, морају сами да се сналазе и ангажују неког о свом трошку. Детету је место у школи, у систему, потребна му је социјализација, едукација, а то се не може без личног пратиоца", каже Надица Блажић.

Директор "Дечјег срца" каже да су листе чекања дуге и зато што нема других услуга које би могле да се понуде детету, као што су услуге педагошки асистент, асистент у настави и друге.

"По статистици Светске здравствене организације, пре 10 година се рађало, рецимо на број рођене деце у Србији је требало да се роди 58 деце из спектра аутизма. Данас, по истој тој статистици, 850 деце (из спектра аутизма) се рађа на исти број деце. Велики је пораст броја деце којима је потребна услуга лични пратилац. Листе чекања се доста тешко решавају. Што се тиче Града Београда, та листа се стално смањује. Сваког месеца се до нових двадесеторо деце укључи у услугу и процењује се којој породици је ургентно. У породици где постоје бака, дека, рођак, комшија који би могао да одигра улогу личног пратиоца, онда је хитније потребно породици која све то нема", каже Горан Ројевић.

Случајеви неоснованог ускраћивања права на личног пратиоца

Нису проблем само листе чекања. Извештај повереника за равноправност из марта показује да центри за социјални рад и општине понекад неосновано ускраћују деци са инвалидитетом законска права на услуге – на пример, повереник је по жалби мајке утврдио да је општина Варварин њеном детету неосновано ускратила личног пратиоца, тиме му отежала образовање и да га је дискриминисала.

"Kада дете има подршку, онда то иде својим током. Kада му је подршка ускраћена, дете не разуме зашто је у четири зида, зашто није са својим другарима у школи, а родитељ је и повређен и затечен и не зна да реши ту ситуацију. Неки родитељи и не знају за ту услугу", каже Надица Блажић.

Примедба родитеља на старост личних пратилаца

Према мишљењу Надице Блажић, лични пратилац детета са инвалидитетом треба да буде млађа особа.

"Имати уз себе баку је некада стварно лепо, али некада та бака не може да потрчи или да разуме све код детета", наводи Блажићева.

Од укупног броја личних пратилаца, половина је млађег, половина старијег животног доба, каже директор "Дечјег срца". Наводи и да та организација сарађује са факултетима и да је много студената међу личним пратиоцима.

"Оно што можемо увек да урадимо је да се плата повећава. Плата личног пратиоца је нешто већа од минималца, она је у Београду око 70.000 динара, не знам колика је у другим срединама. Што се тиче уговора, обично раде на уговорима о привремено-повременим пословима јер лични пратилац ради само док је дете активно, не мора да ради током летњег и других распуста. Позивам све који би да помогну другима и себи да се пријаве да буду лични пратиоци", каже Ројевић.

Родитељима најважније да су им деца у сигурним рукама

Неопходно је испунити неколико услова да би неко постао лични пратилац детета са инвалидитетом.

"Неопходно је да има најмање завршену средњу школу, лекарско уверење да је способна за рад са децом, да прође дводневну обуку у организацији и да има потврду да се против ње не води судски поступак", каже Ројевић.

На питање да ли је у сваком месту у Србији могуће остварити законом дато право на личног пратиоца за дете са инвалидитетом, Ројевић одговара да јединице локалне смаоуправе у сарадњи са центрима за социјални рад покрећу услуге социјалне заштите и да то зависи од процене јединица локалне самоуправе које услуге треба да пружи грађанима.

Сиромашније заједнице преко наменских трансфера потражују средства од Министарства и онда могу да спроводе социјалне услуге.

"Додао бих да у великој мери на тежину последица саобраћајних незгода утиче и некоришћење појаса", истакао је Раденковић.

Раденковић је рекао да је тешко одговорити на питање које је најбоље време за пут.

"С једне стране апсолутно ће бити мање гужве у касним поподневним сатима, па и вечерњим. С друге стране, имате чињеницу да је вожња у ноћним условима далеко комплекснија него што је то случај у дневним условима. За оне који крећу на пут дању, нужно је да се наоружају стрпљењем", нагласио је Раденковић и најавио гужве и у понедељак и у уторак наредне недеље.

Будући да школски распуст траје до уторка, Раденковић верује да ће један део грађана продужити одмор до другог дана у недељи.

Од 13. до 19. априла биће спроведена међународна акција појачане контроле брзине.

"Акција ће бити спроведена у 34 европске земље које сарађују у оквиру организације Roadpol. Србија је једна од земаља. Позвали смо грађане да дају предлоге локација на којима би саобраћајна полиција током ′спид маратона′ који ће бити у среду, 15. априла, када ће током двадесет четири часа сви расположиви уређаји и људство бити на терену и без престанка током двадесет четири часа контролисати брзину", најавио је Раденковић.

*Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста

Тактичко изненађење и однос снага

Пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара, истиче да непријатељ није случајно изабрао празник за напад. Према његовим речима, главни правац напада није био очекиван на Кошарама због тешких географских карактеристика земљишта.

"Њихов план је био да прођу преко правца Кошаре, да одсеку снаге Приштинског корпуса, изврше пробој према дубини Метохије и део јединица ставе у полуокружење. Очекивали су да ће тих стотинак војника на граници лако савладати, јер су у првом таласу припремили 2.500 војника, а укупно 5.000 до 6.000 за продор", наводи пуковник Ђурковић.

Младост у "паклу" снега и граната

Учесници борби истичу да је непријатељ користио све доступне ресурсе, од терористичке ОВК и регуларне војске Албаније, до логистичке подршке НАТО-а и Легије странаца. С друге стране стајала је српска младост.

Владан Стојиљковић, тада двадесетједногодишњи водник 63. падобранске бригаде, присећа се доласка на планину 11. априла.

"Било је много снега и блата. Требало нам је неколико сати да се попнемо горе под борбом. Ушли смо, мало је рећи, у прави пакао. Упао сам у снег до паса када је почео минобацачки напад и артиљеријско дејство из Албаније. Што ми падобранци кажемо, пакао смо већ прошли, место у рају нам је загарантовано", прича Стојиљковић.

Капетан Војислав Перовић, командир групе "Џокери", описује атмосферу међу борцима, коју је чинило 100 одсто младића од 18 година и неколико старешина.

"Непријатељ је искористио провалу облака и грмљавину да отвори дејство на мучене граничаре. Касније, када бисте тим момцима рекли да је непријатељ бројнији и опремљенији, они су своју пушку чували као икону. Непријатељ је пре свега био уплашен нашим отпором", каже Перовић.

Шта је пресудило

На питање шта је омогућило одбрану границе пред далеко бројнијим противником, пуковник Ђурковић истиче борбени морал и "генетски код".

"Сваки војник је био свестан да ће, ако не одбрани тај педаљ земље, непријатељ извршити терор над његовом породицом и манастирима. Један француски пуковник ме је питао шта је одржало војнике на Кошарама. Рекао сам му: 'То је неутврђен генетски код код Срба и ви то никада не можете проучити'", наглашава Ђурковић.

Бол због повлачења и "живе ране"

Иако војнички непоражени, борци су након Кумановског споразума морали да напусте положаје. Тај тренутак за многе је био тежи од саме борбе.

"Војници су ме питали: 'Команданте, ко нас мења?'. Били су уверени да то никада неће припасти некоме другоме, само српском војнику. Тада сам занемео, нисам имао одговор", присећа се пуковник Ђурковић.

Владан Стојиљковић, који је био тешко рањен неколико дана пре краја рата, каже да су за њега Кошаре и даље стварност: "Болно је још увек, рана је жива и битка је жива. Све то још увек траје."

Борба за статус ветерана

Гости емисије "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда упозорили су на тежак положај преживелих бораца. Пуковник Ђурковић истиче да друштво мора пребацити ове људе из социјалне категорије у категорију заслужних грађана.

"Многи борци одлазе у тишини, често због последица осиромашеног уранијума. Морамо комплетирати закон о борачко-инвалидској заштити, признати посттрауматски синдром као трајну категорију и омогућити тим људима да живе достојанствено, а не да сакупљамо новац како бисмо им платили рачуне за струју", апелује Ђурковић.

Битка за Кошаре однела је 108 живота, а преживели поручују да је њихова мисија данас, очување истине о том херојству.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

10.04.2026. Петак: Након хладног јутра са слабим приземним, а понегде и слабим мразем на 2m висине, током преподнева претежно сунчано. У другом делу дана умерено и потпуно облачно, а током вечери и ноћи понегде се на југозападу земље очекује слаба краткотрајна киша, у вишим планинским пределима слаб снег. Ветар слаб до умерен, на истоку Србије повремено и јак, северозападни. Најнижа температура од -2 до 4, а највиша од 12 до 16 степени. Упозорење: У нижим пределима Tmin < 0 °C, у планинским пределима изнад 1000 mnv Tmin < -5 °C, вероватноћа 90%.

11.04.2026. Субота: Ујутру понегде слаб приземни мраз, а понегде је могућ и слаб мраз на 2 m висине. У току дана променљиво облачно са сунчаним интервалима, а у другом делу дана, у брдско- планинским пределима, понегде се очекују слабе падавине. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша од 14 до 17 степени. Упозорење: Tmin < 0 °C, вероватноћа 80%.

12.04.2026. Недеља: Претежно сунчано и топлије уз слаб до умерен развој дневне облачности. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 17 до 21 степен.

13.04.2026. Понедељак: Претежно сунчано и топлије уз слаб до умерен развој дневне облачности. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 4 до 8, а највиша од 17 до 21 степен.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 14.04.2026. до 18.04.2026.)
Променљиво и топло за овај период године, местимично са кишом и локалним пљусковима са грмљавином.

Током 2004. године распоређен је на радно место у Управи полиције, ПУ за град Београд, где је био ангажован на оперативним пословима до 2009. године, када је, због резултата постигнутих у претходном периоду, премештен на радно место у Управу криминалистичке полиције, а затим и у Одељење за сузбијање организованог општег криминала, Службу за борбу против организованог криминала (СБПОК).

У оквиру рада у Служби за борбу против организованог криминала, поред предмета који су се односили на сузбијање трговине и кријумчарења људи, поступао је, како је наведено, и по оперативним обрадама које су се односиле на сузбијање кријумчарења ватреног оружја, моторних возила, опојних дрога и више врста кривичних дела почињених од стране организованих криминалних група.

Решењем директора полиције, од 2017. године распоређен је на радно место послови сузбијања отмица, изнуда и уцена са елементима организованог криминала у Служби за борбу против организованог криминала, а 2018. године на радно место шефа Одсека за сузбијање трговине људима у Одељењу за сузбијање трговине људима и кријумчарења људи.

На основу резултата рада, 2019. године распоређен је на радно место заменик начелника у Одељењу за сузбијање трговине људима и кријумчарења људи у Служби за борбу против организованог криминала.

Од 2022. године Стојановић је, како наводе из МУП-а, обављао послове начелника Одељења за сузбијање организованог кријумчарења опојних дрога у Служби за борбу против организованог криминала, у ком периоду је идентификовано и процесуирано више десетина припадника организованих криминалних група, које су се бавиле кријумчарењем опојних дрога на територији Србије, у региону и глобално.

У чин пуковника полиције унапређен је 2024. године, док је у току рада у оквиру СБПОК, УКП, на основу резултата остварених у међународним предметима више пута је награђен од стране министра унутрашњих послова. Стојановић је ожењен и отац двоје деце.

"Не знамо разлог, нашим адвокатима је забрањен улазак у канцеларију, где су присутни и неки од наших запослених", наводи се у објави. 

Државна новинска агенција РИА Новости, позивајући се на изворе из полиције, објавила је да би претреси могли да буду повезани са случајем који укључује наводно незаконито коришћење личних података, а у акцији је приведен Олег Ролдугин, истраживачки новинар независних руских новина Нова газета.

Према подацима руског Министарства унутрашњих послова, кривични поступак је покренут 10. марта због сличних оптужби.

"Истражне активности су нам омогућиле да идентификујемо групу појединаца који су приступали личним подацима путем илегалних информационих ресурса", наводи се у саопштењу министарства, без прецизирања на кога се случај односи. 

Додаје се да су снаге безбедности утврдиле да се ови лични подаци користе за припрему чланака који садрже "негативан садржај о руским грађанима".

У марту 2022. године, део запослених Нове газете напустио је Русију и основао Нову газету Европа у Летонији како би избегао одредбе руског закона о цензури. Веб-сајт Нове газете је блокиран у Русији у новембру 2022. године, а медијска лиценца јој је одузета у фебруару 2023. године.

Тас је пренео да се Нова газета истражује и због могућих веза с Новом газетом Европа и Руским антиратним комитетом.

Форум се одржава у оквиру "Недеље свемира" од 9. до 12. априла и обележава 65. годишњицу првог лета човека у свемир.

Током састанка разговарано је о актуелном стању и перспективама руско-српске сарадње у области свемира, као и о конкретним корацима за њено даље унапређење.

Саговорници су нагласили заједнички интерес за развој партнерства, укључујући пројекте у области сателитских технологија, даљинског осматрања Земље, навигације и обуке кадрова.

Поповић је нагласио да "иако је Србија мала земља и још увек не учествује у сличним свемирским мисијама, показује озбиљан интерес за сателитске технологије и њихову примену на Земљи.

"Као министар задужен за развој међународне економске сарадње Србије, желим да нагласим јасан интерес наше Владе за отварање новог правца билатералне сарадње усмерене на сателитску технологију, а то је област у формирању, коју називамо ’економијом ниске орбите’", навео је министар.

Према његовим речима, Србија је опредељена да усвоји богато искуство Русије и да примени сателитске технологије у кључним секторима наше економије, као што су пољопривреда, заштита животне средине, спречавање ванредних ситуација, управљање инфраструктуром и борба против тероризма.

"У будућности, Србија ће бити спремна да понуди свој значајан потенцијал – јаку школу математичара и инжењера, квалитетне техничке факултете, као и изузетне технолошке компаније и стартапове који су препознати на међународном нивоу", поручио је Поповић.

"Мислим да је време да се сви погледамо директно у очи и изнесемо своје аргументе, да видимо шта је то што је најбоље за сваког грађанина Србије, с обзиром да су нам они у средишту свега. Само добробит наших грађана, наше државе, треба да буде наша свака будућа оријентација. О томе желимо најшири могући дијалог, не само страначки, већ и друштвени", рекла је Рагуш новинарима у Сава центру.

Како је рекла, о томе у СНС желе да разговарају са свима онима са којима чак и до сада нису успели да разговарају и да их на то јавно позивају, пре свега председник Републике Александар Вучић и председник странке Милош Вучевић.

"Мислим да су ово времена, геополитичка ситуација указује на то, када свако од оних који су јавни посланици најважнијих закључака у данашњој Србији морају да кажу свој став. Где то ми сви видимо Србију, и нека већинска Србија онда одлучи", рекла је Рагуш.

Седници Главног одбора СНС присуствовали су потпредседници Главног одбора Странке Ана Брнабић, Синиша Мали, Ирена Вујовић, Невена Ђурић и Александар Шапић, као и председник Извршног одбора СНС Дарко Глишић.

Такође, били су присутни и функционери странке и остали чланови Главног одбора Адријана Месаровић, Братислав Гашић, Александра Софорнијевић, Јелена Жарић Ковачевић, Сара Павков, Златибор Лончар, Александар Мирковић, Угљеша Мрдић, Милован Дрецун...

Пре седнице Главног одбора, одржана је седница Председништва СНС, а обе седнице одржавају се након разговора делегације СНС са председником Србије Александром Вучићем у оквиру консултација које води са политичким странкама.

Вучевић је раније данас изјавио да је делегација СНС имала конструктиван и садржајан састанак са председником Вучићем наводећи да су задовољни што је председник позвао на шири друштвени дијалог и додао да су теме данашњег састанка биле разнолике.

Он је рекао да ће пренети осталим члановима странке кључне поруке састанка са Вучићем, који због обавеза не може да присуствује, као и да ће се унутар СНС отворити шири дијалог, а планирано је да се у априлу отвори и на нивоу општина и градова.

Вучевић је навео да је СНС спреман за изборе када год да буду и додао да одржавање избора није питање процене једне политичке странке и интереса једне странке или неке коалиције већ да је приоритет интерес државе и грађана.

Он је навео да ће се СНС апсолутно водити тиме и прихватити аргументацију од стране председника Републике и Владе Србије када се буде доносила одлука о расписивању избора.

Осумњичени ће, уз кривичну пријаву, бити спроведен у надлежно тужилаштво.

Један од осумњичених је негирао извршење кривичног дела, један је признао, док су се остали осумњичени бранили ћутањем.

Након саслушања, тужилаштво је предложило судији за претходни поступак Вишег суда у Београду да шесторици осумњичених одреди притвор да не би утицали на сведоке и да не би поновили кривично дело у кратком временском периоду.

Шестомесечни Извештај Унмика први пут је представио нови шеф те мисије Петер Дуе.

Србију је представљао министар спољних послова Марко Ђурић.

Савет безбедности претходни пут је разматрао извештај о раду Унмика 21. октобра прошле године.

Општинска изборна комисија утврдила је да је у записнику о раду бирачког одбора написано да су 22 особе гласале ван бирачког места, али да није издата, нити попуњена, ниједна потврда за такав начин гласања. Додају и да је у једном случају утврђено да је бирачки одбор онемогућио бирачу да гласа и тиме повредио његово Уставом загарантовано право.

Виши суд у Крагујевцу је те приговоре одбацио као непотпуне јер је претходно Група грађана "Студенти за Аранђеловац – младост побеђује" поднела жалбу на то решење Општинске изборне комисије.

Одлука Вишег суда у Крагујевцу је правоснажна, а Општинска изборна комисија у Аранђеловцу има могућност да се жали Врховоном суду.

У општини Аранђеловац, на изборима одржаним 29. марта од 36.841 грађанина, гласало је њих 70 одсто.

Према прелиминарним резултатима, коалиција окупљена око Српске напредне странке освојила је 21 мандат, а листа "Студенти за Аранђеловац – младост побеђује" 20 мандата.

Наводе да оваква одлука доводи у питање даљи рад појединих студијских програма, као и положај студената и професора и позивају да се одлука преиспита.

Позив на протест уследио је након синоћног хитног окупљања студената у блокади и грађана који их подржавају испред Филозофског факултета.

Протест је завршен исцртавањем црвене линије испред зграде Филозофског факултета у Нишу.

"Граничари на Кошарама су примили први и најтежи удар када се ломило да ли ће та копнена одбрана заиста успети или ће се преломити да се пробије линија одбране и не знамо какав би”, каже Саша Радојевић, ратни заменик команданта карауле Кошаре.

"Исто бих и данас урадио као што сам урадио пре 27 година када смо били на бранику отаџбине и кад смо спасли српски род и Србију нашу. Знали смо ми колико и шта бранимо, колике су светиње иза нас тако да секунду једну нисмо имали дилему да и оставимо главу ако треба јер ми смо потомци славних јунака од Косовског боја па на овамо", каже Иван Ранковић, бивши борац из Лазаревца.

Два дана 115 голобрадих младића граничара на одслужењу војног рока и 5 старешина одолевалало је жестоким нападима знатно бројнијег агресора са копна и из ваздуха. По паду карауле у помоћ су притекли припадници пешадијских и специјалних јединица Војске Југославије који су успели да зауставе продор ОВК на територију Косова и Метохије.

"Ти војници су изнели ту битку на Кошарама, ја увек истичем и похваљујем да је војник на редовном служењу рока био главни бранилац карауле, ондосно тих дешавања и борби на Кошарама. Ја као командант сам поносан на њих. Жао ми је толиких жртава, то су углавном били јунаци који оно највреднији и остали неки тамо на вечној, небеској стражи", каже Драган Живановић, командант одбране карауле Кошаре.

Као и претходних година крај Споменика браниоцима отаџбине у у Крушевцу, где је за сваког погинулог посађен по један јаблан, саборци и породице одали су пошту херојима са Кошара.

Тужилаштво је суду предложило да окривљеном продужи притвор да не би у кратком временском периоду поновио кривично дело, као и јер је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко 10 година, а начин извршења или тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

Такође је предложено да суд окривљеног огласи кривим и казни га по закону.

Стављен је и предлог да након одржаног главног претреса суд окривљеном изрекне меру безбедности - Обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи.

Постоји оправдана сумња да је Владан А. 22. октобра прошле године око 10.15 часова испред Дома Народне скупштине, у стању битно смањене урачунљивости, "услед психоорганске разградње личности у нивоу благог когнитивног поремећаја, са значајнијим испадом егзекутивних функција, који болује од органског поремећаја расположења", са умишљајем покушао да лиши живота оштећеног М. Б.

Сумња се да је неовлашћено носећи пиштољ марке "мелиор" и 23 комада муниције, окривљени дошао до шатора постављених на коловозу испред Дома Народне скупштине, па је ушао у други шатор у низу, гледано из правца његовог кретања.

Након што је оштећени М. Б. дошао до шатора, како би проверио ко се налази унутра, Владан А. је у правцу оштећеног М. Б. испалио више пројектила из пиштоља, од којих је један погодио оштећеног у десну ногу који се потом бацио уназад на дрвене палете испред шатора.

Том приликом оштећени М. Б. је задобио устрелину десне ноге, која представља тешку телесну повреду опасну по живот, чији смртни исход је био спречен адекватним и правовременим медицинским поступцима.

Владан А. је потом, док се још увек налазио у шатору, употребом ватреног оружја и пожаром изазвао опасност за живот и тело људи и то оштећеног М. Б., као и Н. П. и Т. С., који су се налазили у близини и који су пружали помоћ М. Б, те и других Н. Н. лица која су се налазила у непосредној близини шатора.

Он је наставио да испаљује пројектиле у различитим правцима, а потом је на неутврђен начин запалио унутрашњост шатора који је почео да гори. По изласку из шатора, Владану А. су пришли полицијски службеници који су се налазили испред зграде Дома Народне скупштине.

Србија Зиђин Мајнинг наводи у саопштењу да је на раст укупних прихода утицала и промена вредности америчког долара, односно да су се повећали финансијски приходи проистекли из ефекта курсних разлика.

Са растом прихода повећани су и пословни расходи, који су 2025. износили 65,5 милијарди динара и били су за 9,9 одсто већи у односу на пословне расходе које је компанија остварила у 2024. години, а који су износили 59,6 милијарди динара.

Као резултат укупних пословних кретања, нето добит компаније у 2025. години износила је 133,2 милијарде динара, што представља раст од 24 одсто у односу на 2024. годину, када је добит износила 107,6 милијарди динара.

У складу са законима и важећим прописима Републике Србије компанија је у складу са прописаним роковима измирила обавезе које се тичу уплате обавезне накнаде за експлоатацију минералних рудних ресурса и резерви у износу од 10,64 милијарди динара, наводи се у саопштењу.

Компанија Србија Зиђин Мајнинг послује у Србији од 2019. године као део Зиђин Мајнинг Групе и у оквиру свог пословања управља лежиштем бакра и злата Чукару Пеки где је производња започета 2021. године.

Ђедовић Хандановић је рекла да објекти попут школа, вртића, домова здравља, домова културе, општинских зграда и спортских хала спадају међу највеће потрошаче енергије у локалним самоуправама, саопштено је из Министарства рударства и енергетике.

"Циљ ових мера је да се градовима и општинама омогући да смање потрошњу и трошкове енергије, уз истовремено унапређење услова за грађане који користе јавне објекте. Јавни позив је отворен до 8. маја и позивам све градове и општине да искористе прилику да кандидују своје пројекте и да заједно допринесемо рационалнијој потрошњи енергије, на начин који не смањује, већ повећава комфор грађана који користе јавне услуге и ствара позитиван ефекат на заштиту животне средине", рекла је министарка.

У оквиру програма за унапређење енергетске ефикасности на јавним објектима финансирају се мере као што су замена прозора и врата и побољшање изолације, замена котлова, уградња топлотних пумпи, уградња соларних панела за производњу енергије и соларних колектора за топлу воду, модернизација јавног осветљења и друго.

Ђедовић Хандановић је навела да у финансирању појединачних пројеката министарство учествује са 70 одсто, то јест са максимално 30 милиона динара, а локалне самоуправе са 30 одсто.

"Посебно смо водили рачуна да и најнеразвијеније општине, које у својим буџетима нису могле да издвоје довољно средстава, могу равноправно да учествују и да и грађани у тим општинама осете користи од овог програма. За најмање развијене општине комплетан износ одобреног пројеката финансираће држава, односно субвенција ће износити 100 одсто“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Подсетила је да је од 2014. године енергетски санирано 280 објеката од јавног значаја, а емисије угљен диоксида смањене за око 26.000 тона годишње, за шта је уложено више од шест милијарди динара.

“Деда треба да ми помогнеш нешто. Шта је Мато, каже, другарица нам иде на екскурзију, родитељи нису у могућности да плате екскурзију, ’ајде ти направи нешто, а ја ћу да изађем на улицу и да продам”, прича Слободан Бакић, Матеин деда.

“Постоља за јаја, зеке, корпе и тако различите ствари. Мама, тата, бака и ја смо фарбали и украшавали те предмете, што је деда правио”, каже Матеа Радоњић.

Васкршње украсе, направљене у породици Бакић - Радоњић, требало је што пре продати, јер се ближио дан поласка на екскурзију. Одабрана је прометна локација у граду, а уз Матеа и предмете стајао је и натпис, који је објашњавао сврху целокупне акције.

“Требало је неких 15 до двадесет минута, док су људи почели да се враћају с посла и онда је почела да иде продаја, за два, два и по сата скоро све сам продао”, каже Матеа Радоњић.

“Он је одувек имао такве неке идеје, учествовао је и реализовао их, наравно, ми као породица смо увек били ту да га подржимо, али ово је нешто што је на нас оставило заиста велики утисак и одушевљење је било огромно”, наводи Лела Бакић-Радоњић, Матеина мајка.

Целокупан износ од продаје васкршњих украса на улици, овај мали хуманитарац је предао разредној, која, уз изненађење, није крила и огромно задовољство што је окружена децом, која на прави начин доживљавају свет око себе и спремни су да у сваком тренутку помогну оном, коме је помоћ потребна.

"Цело одељење је увек расположено да организује тако нешто, а Мата посебно.Он је сам преузео иницијативу и одрадио. Обрадовао нас је, сакупио је довољан износ да се плати ексурзија, међутим, од тог новца, он је од мене затражио да је ми спремимо за екскурзију и да јој дамо да понесе, а да ћемо сутра додатно прикупити новац и уплатити екскурзију", наводи Драгана Ђорђевић, разредни старешина.  

У међувремену, сви ученици петог - четири одељења, Основне школе "9. Октобар" у Прокупљу, били су на једнодневној екскурзији до Врњачке бање, срећни што су сви заједно и тог дана. Матеа Радоњић наставља даље, до неке нове прилике да се неком помогне, јер како каже, то га испуњава и чини срећним.

Ипак, државни и други органи дужни су да и у дане државних и верских празника који се празнују у Србији обављају делатност у случају ако би због прекида обављања делатности настале штетне последице за грађане и државу, па ће тако државне болнице током празника радити уобичајено.

Градски завод за јавно здравље Београд саопштио је да ће јединица за здравствени надзор (Санитарни прегледи) радити у суботу, 11. априла, од 7.15 до 11 часова, а пријемно одељење радиће од седам до 11 часова.

Измењено време рада у Институту "Батут"

Инситут за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" саопштио је да ће на Велики петак Центар за микробиологију - Одсек за пријем узорака радити на тај начин што ће пријемна и гинеколошка амбуланта радити од осам до 10 часова, а издавање резултата биће могуће од 10 до 12 часова, санитарна амбуланта радиће од осам до 12 часова, као и биохемијска лабораторија.

У суботу, 11. априла, пријемна и гинеколошка амбуланта Центра за микробиологију - Одсек за пријем узорака радиће од осам до 10 часова, а издавање резултата биће од 10 до 12 часова, док ће пријемна амбуланта и биохемијска лабораторија радити од осам до 12 часова.

У понедељак, 13. априла, пријемна и гинеколошка амбуланта Центра за микробиологију - Одсек за пријем узорака радиће од осам до 10 часова, издавање резултата биће од 10 до 12 часова, а санитарна амбуланта и биохемијска лабораторија радиће од осам до 12 часова.

Институт за трансфузију крви Србије на Васкрс неће радити, али ће на Велики петак, Велику суботу и Васкрсни понедељак радити од осам до 15 часова.

Које апотеке дежурају

Током празника дежурне апотеке које иначе раде од 00 до 24 часа, биће отворене и током празника, а то су апотеке "Свети Сава", на адреси Немањина 2, "Први мај" у Краља Милана 9, "Богдан Вујошевић" у Булевару маршала Толбухина 30, "Земун" у Главној 34, "Горњи град" у улици Др Ђорђа Ковачевића 27 у Лазаревцу.

Од петка до понедељка бесплатан паркинг

Јавно комунално предузеће "Паркинг сервис" саопштило је да, због обележавања ускршњих празника, неће контролисати и наплаћивати паркирање у зонираним деловима града од петка, 10. априла до уторка, 14. априла, када почиње редовна наплата и контрола паркирања.

У истом периоду, сходно Закону о државним и другим празницима, биће затворене и пословнице Корисничког сервиса у улицама Таковска 31, Милешевска 51 и Милутина Миланковића 134Г.

Све јавне гараже, посебна паркиралишта и комплекс "Међународни терминал", током предстојећег празника биће непрекидно отворени и радиће по уобичајеном систему наплате, као и Служба за експлоатацију возила.

Наплата и контрола паркирања почиње у уторак, 14. априла, када са радом почињу и пословнице Корисничког сервиса.

"Путеви Србије" интензивирају рад, мање аутобуса на улицама

"Путеви Србије" у циљу несметаног проласка возила српским ауто-путевима током предстојећег празника када се очекује појачан интензитет саобраћаја интензивирали су рад на наплатним станицама, повећан је број инкасаната и сви канали за наплату путарине и дистрибуцију картица су у функцији 24 часа дневно без паузе.

Секретаријат за јавни превоз саопштио је да ће за време ускршњих празника на свим градским, приградским и локалним линијама на којима возила саобраћају у оквиру интегрисаног тарифног система бити примењен измењени ред вожње, а у складу са тим изменама очекује се мањи број возила на улицама.

На Велики петак на снази јавни превоз саобраћаће по реду вожње за недељу, наредног дана, 11. априла, биће ред вожње за суботу, а на Васкрс и у Васкрсни понедељак биће ред вожње за недељу.

Такси превоз током празничних дана, све до уторка, 14. априла у 6.00 ујутру примењиваће празничну, односно - недељну, тј. скупљу тарифу.

Бензинске станице у време наведених празника на државним путевима првог и другог реда, као и на општинским путевима на територији Београда раде од 00 до 24 сата, а остале бензинске станице у граду најмање од шест до 20 сати. 

Како ће радити поште

Током празновања Васкрса, од 10. до 13. априла, радиће дежурне поште у Београду, већим градовима и поште на граничним и административним прелазима.

Свих празничних дана, Главна пошта у Таковској 2 у Београду, радиће од осам до 21.30 часова.

Поште на граничним прелазима Чукарка, Батровци, Хоргош и Сремска Рача и административним прелазима Јариње и Брњак, радиће уобичајено, однсоно нон-стоп, док ће пошта на граничном прелазу Градина бити отворена од седам до 18.30 часова.

Поште у тржним центрима у Београду, Панчеву и Крагујевцу, поште у "Универекспорт" објектима у Београду, Новом Саду и околини, Зрењанину и Сомбору, у "Рода" објектима у Крагујевцу и Шапцу и друге дежурне поште у већим градовима широм земље на Велики петак, Велику суботу и на Васкрсни понедељакћче радити, док ће на дан Васкрса, у недељу 12. априла, бити отворене београдска Главна пошта и поште на граничним и административним прелазима.

Измене и у радном времену продавница и тржних центара

Већина тржних центара ће на Велики петак радити скраћено, односно до 18 часова, а на Васкрс неће радити.

Радно време тржних центара у суботу, 11. априла и у понедељак, 13. априла, биће уобичајено.

Супермаркети ће током празника радити измењено, углавном скраћено. Лидл Србија саопштио је да ће на Велики петак њихове продавнице радити скраћено, односно до 18 часова, као и да ће наредног дана, 11. априла радити по редовном радном времену, а на дан Васкрс неће радити.

Од понедељка, 13. априла, Лидл наставља са радом по уобичајеном режиму.

Супер Веро и Џамбо објекти на Велики петак радиће скраћено, односно до 18 часова, а на дан Васкрса неће радити, док ће током свих осталих дана радити по редовном радном времену. Maxi, Идеа, Рода, Меркатор и друге продавнице углавном ће на Велики петак радити скраћено, односно до 18 часова, а на Васкрс неће радити.

Пијаце само на Васкрс не раде

ЈКП "Београдске пијаце" саопштиле су да ће све пијаце које послују у њиховом саставу, у петак, суботу и понедељак 10, 11. и 13. априла, радити по уобичајеном радном времену од шест до 19 часова, односно од седам до 21 час, што је режим рада пијаце "Палилула".

Зелене пијаце неће радити на Ускрс, у недељу 12. априла, осим пијаца "Земун", "Баново брдо", "Беле воде" и "Душановац", које ће радити у периоду од шест до 14 часова.

Пијаца "ОТЦ Миљаковац - Београдски бувљак" у петак и суботу, 10. и 11. априла, радиће по уобичајеном радном времену од осам до 19 часова, док на Ускрс, 12. и у понедељак 13. априла, неће радити.

Пијаца цвећа Крњача радиће свим данима од осам до 19 часова, изузев на Ускрс,12. априла, а пијаца Душановац (продаја из возила) - неће радити у суботу и недељу, 11. и 12. априла, док ће у петак и понедељак, 10. и 13. априла радити по устаљеном радном времену од 19 до шест часова.

Када је реч о гаражама и паркинг просторима за кориснике и посетиоце пијаца, према саопштењу ЈКП "Београдске пијаце", током празника радиће измењено на тај начин што ће пијаца Палилула радити од 00 до 24 часа, пијаца Зелени венац: у петак, суботу и понедељак, односно 10.,11. и 13. априла радиће уобичајено од шест до 21 час, док на Ускрс, 12. априла неће радити.

Гараже и паркинг простори на пијаци Земун радиће од 00 до 24 часа, пијаца Душановац у петак, суботу и понедељак, односно 10.,11. и 13. априла радиће уобичајено од осам до 19 часова, док ће на Ускрс, 12. априла радити од шест до 14 часова.

Додају да ће на пијацама Стари Меркатор и Смедеревски Ђерам гараже и паркинг простори радити од 00 до 24 часа, а на пијацама Бањица и ОТЦ Београдски бувљак у петак, суботу и понедељак, односно 10.,11., и 13. априла радити уобичајено, односно од шест до 21 час, док на Ускрс, 12. априла неће радити, а на ОТЦ Београдски бувљан неће радити ни у понедељак, 13. априла.