За сваку врсту кретања према чланству потребна је нова одлука председништва и парламента, све одлуке ће се доносити у складу са ставовима свих органа власти, истакао је Додик.

Према томе, како је додао, то је један нови квалитет и у документу се налази неколико важних ствари.

"Једна од њих, који су данас важни за Републику Српску, то је да се смањи број припадника оружаних снага, чиме би се смањили трошкови и то треба да урадимо у складу са тим документом", навео је Додик.

Подсетио је да је раније бошњачка страна инсистирала на томе да се донесе Акциони план за чланство у НАТО-у и да је то услов да се уради било шта на плану именовања мандатара, односно кандидата за председавајућег Савета министара.

"Ми смо донели документ који се зове Реформске активности БиХ. Нађен је договор који иде за тим да се створе услови да се именује председавајући", навео је Додик.

Истакао је да разуме противинике из СДС-а и ПДП-а, али сматра да би требало да престану да се љуте.

"Разумем то зато што су дуго седели неоправдано на местима у органима власти БиХ, и тиме се руши њихова привилегија да и покушају да ураде много штошта што није у складу са ставовима Народне скупштине", каже Додик.

Нигде није урушен принцип војне неутралности који је усвојила Народна скупштина, рекао је Додик и поручио да ће РС пратити све облике сарадње које са НАТО-ом има Србија.

Напоменуо је да РС жели да сарађује, али не жели да пружи било какав допринос интеграцији у НАТО.

"Кључно питање које желим поново да потенцирам јесте да у том документу, на првој његовој страни, пише да овај документ не прејудицира чланство у НАТО-у и да се не може сматрати таквом одлуком", указао је српски члан председништва.

"Добра реакција Вучића"

Додик је у Београду разговарао са председником Србије Александром Вучићем, који му је честитао на компромису са партнерима у БиХ.

Захвалио је Вучићу на подршци коју пружа конкретним пројектима у Републици Српској.

Истакао је да је важно да се у региону одржава стабилност и мир, и сматра да је веома јасна и добра реакција самог Вучића на вест о именовању Тегелтије.

"Могу да посведочим да добро изгледа. То је могла да види данас и јавност", рекао је Додик осврнувши се на Вучићево здравствено стање.

Додик је истакао и да треба да се ради на европским интеграцијама, али је напоменуо да предлог Француске о седам брзина у приступању ЕУ уноси још више забуне у тај процес.

Оценио је као добру вест да је одређено ко ће бити нови комесар за проширење.

Утврђено је да је имао 4,34 промила алкохола у крви, због чега је ухапшен.

За овај прекршај предвиђена је новчана казна до 20.000 куна или казна затвора до 60 дана, као и забрана управљања моторним возилима "Б" категорије у трајању од три месеца и шест негативних прекршајних бодова.

Чланови Председништва БиХ усвојили су и одлуку у вези са односом те земље и НАТО-а, што је и био разлог једногодишњег застоја у формирању власти.

Договорено је да БиХ у седиште НАТО-а у Брисел пошаље свој план и програм реформи, док ће детаљи споразума бити познати накнадно, наводи Кликс.

Бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић, СНСД Милорада Додика, као и Демократска фронта хрватског члана Председништва Жељка Комшића, поздравили су одлуку о именовању Зорана Тегелтије, као и одлуку о која се тиче односа са НАТО савезом.

Председник Александар Вучић честитао је српском члану Председништва БиХ Милораду Додику на избору Тегелтије.

"Честитам председнику Додику на компромису који је постигао са партнерима у БиХ. Одличан састанак Београду", написао је Вучић на свом званичном Инстаграм налогу.

Ко је Зоран Тегелтија

Зоран Тегелтија, кандидат СНСД-а за позицију председавајућег Савета министара Босне и Херцеговине, рођен је у Мркоњић Граду 1961. године. Доктор је економских наука.

Био је запослен, између осталог, у Рафинерији нафте, Пореској управи и Републичкој управи царина Републике Српске.

На место начелника општине Мркоњић Град изабран је 2004. године и 2008. године.

За министра финансија Републике Српске изабран је 2010. године у Влади премијера Александра Џомбића.

Мандат обнавља 2013. године, у Влади коју је водила Жељка Цвијановић, све до 2018. када је поново освојио мандат у Народној скупштини Републике Српске.

Председник "Удружења сведока и жртава геноцида" Мурат Тахировић сматра да је из писма видљиво да ће Комитет остати при ставу и доделити Нобелову награду Хандкеу који "негира почињене злочине у БиХ".

Тахировић је за Фену истакао да није очекивао одговор Комитета, али је најавио да ће истрајати у борби за одузимање награде.

"Удружење жртава и свједока геноцида" и Покрет "Мајке енклаве Сребреница и Жепа" су 5. новембра организовали у Сарајеву мирно окупљање испред Амбасаде Шведске, због одлуке Комитета да Нобелову награду за књижевност додели Петеру Хандкеу.

Нови протест најављен је за уторак.

ЈНА је, као једина легална и легитимна оружана снага у СФРЈ, 14. септембра 1991. године покренула војну операцију с циљем да деблокира вуковарску касарну коју су хрватске паравојне снаге отворено нападале од краја јула, а крајем августа се започеле потпуну блокаду касарне, навео је Линта.

Истиче да је јасно да ЈНА није могла да нападне град у коме је била једина званична војска и да је имала обавезу да ослободи своју касарну и војнике који су се налазили под опсадом и оружаним нападима.

Такође, напомиње, ЈНА је имала обавезу да заштити српски народ у Вуковару над којим се хрватске паравојне формације на челу са Томиславом Мерчепом и другима спроводиле терор од почетка 1991. године с циљем стварања етнички чисте "Велике Хрватске".

"Најбоље сведочанство о терору Мерчепових убица над вуковарским Србима оставио је тадашњи повереник Владе Хрватске за Вуковар, Марин Видић Били, који је послао писмо Фрањи Туђману и другим хрватским политичарима Ивици Рачану, Савки Дабчевић Кучар, Дражену Будиши и др. До почетка битке за Вуковар хрватске паравојне формације су у том граду убиле најмање 120 Срба", навео је Линта.

Посебно наглашава чињеницу да треба стално побијати очигледну лаж и измишљотину хрватске стране да је ЈНА била страна и агресорска војска која је тобоже напала и окупирала Вуковар.

Важно је, сматра Линта, на сваком месту истицати неспорну истину да ЈНА била регуларна војска тада међународно признате државе Југославије и да је имала уставну обавезу да деблокира своју касарну, заштити своје војнике и ослободи српских народ у Вуковару од напада и терора хрватских паравојних формација.

"ЈНА је била ослободилачка војска и Србија треба да се поноси са припадницима ЈНА који се погинули у борби за ослобођење Вуковара. Посебну почаст Србија треба да одаје генерал-мајору и команданту Новосадског корпуса Младену Братићу који је погинуо лично преводећи своје војнике", каже се у саопштењу.

Линта је осудио као срамне изјаве појединих невладиних организација који заступају ставове хрватских политичара о ЈНА као агресорској војсци и потреби да грађани стиде битке за Вуковар и његових ослободилаца.

Обележавању су присуствовали председница Колинда Грабар Китаровић и председници Хрватског сабора и владе, Гордан Јандроковић и Андреј Пленковић.

Премијер Пленковић је на питање да ли ће Хрватска блокирати Србију на европском путу ако се не реши питање несталих, рекао да је то дуг пут и да треба да постоји политичка воља да се подаци који постоје у Београду доставе.

Председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац јуче је положио венац на Меморијалном гробљу и поклонио се жртвама.

Наглашава се да се велика већина Срба, који су то подручје напустили због хрватског терора и притисака, више никада није вратила на своја имања.

У саопштењу пише да су од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције у селима Кип, под сумњом да скривају оружје војног порекла, и Клиса, ради "измештања" становништва, похапсили 24 српска цивила и одвели их у Марино село где су, како се додаје, држали у подруму импровизованог затвора "Рибарска колиба" у коме су их психички и физички малтретирали.

Како се наводи, најчешће су их мучили потапањем у воду, прикључивањем на индукторску струју, одсецањем ушију, резањем по прсима и солењем рана, гажењем ногама и ударањем металним шипкама и дрвеним палицама.

"Само су шесторица преживели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за телима петорице још трага", наводи се у саопштењу у ком се подсећа да је за ликвидацију цивила Жупанијски суд у Осијеку, у јуну 2011. године, од шесторице оптужених припадника војне полиције Збора народне гарде, осудио двојицу – Томицу Полетa на 15 година и Жељка Тутића на 12 година затвора.

Двојица су, додаје се, у недостатку доказа ослобођена оптужбе, а против трећег суд је оптужбу одбио због застаре кривичног гоњења.

У периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. године у логорима "Рибарска колиба" у Марином селу и "Стара циглана" у Пакрачкој Пољани ликвидирано је, према шодсцима Веритаса, више од 100 жртава, углавном цивила српске националности.

Већина ликвидираних, додаје се, потиче из западнославонских насеља са подручја Пакраца и Дарувара, али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб.

Како се напомиње, Срби су у поменутим логорима задржавани неколико дана, а после "страховите" тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени су на стратишта и ликвидирани.

Жупанијски суд у Загребу је 2005. године правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске (Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића) на казне затвора од 3 до 12 година због убиства непознатог мушкарца и незаконитог лишавања слободе и изнуде тројице Срба који су у октобру 1991. из Загреба доведени у Пакрачку пољану где су их ликвидирала непозната лица, подсећа се у саопштењу.

Наводи се и да је Жупанијски суд у Загребу, у мају 2016. године, неправоснажно осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а Хрватске и саветника у том министарству, на пет година и шест месеци затвора због тога што "није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено".

Врховни суд је, додаје се у саопштењу, пресудом из фебруара 2017. године, преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на седам година затвора коју, уместо у затворској ћелији, повремено "издржава" у елитној бањи Крапинске топлице.

Након његове реакције у медијима, Комшић му је писао поново.

Међутим, медијима тада није саопштено да је председавајући Председништва БиХ иста писма покушао да пошаље и шведском краљу.

У сваком случају, писма још увек нису ни стигла до краља захваљујући дипломатском гафу Комшића или некога од његових сарадника који службену дипломатску пошту нису упутили на енглеском језику.

Амбасада БиХ у Шведској, која је у овом случају била само поштар, Комшићева писма је проследила Министарству иностраних послова Шведске одмах по пријему.

Међутим, 14. новембра јој је одговорено да писма упућена краљу од 15. и 18. октобра треба да буду преведена на енглески језик.

Чека се да Комшићев кабинет то учини.

Није познато да ли је Краљевска шведска академија прихватила Комшићева писма, или су и они тражили да им буду преведена, пише портал Српскаинфо.

"Србија ће морати да отвори архиве и покаже шта се догађало. Ова политика коју Србија води није добра и не користи побољшању односа двеју држава", рекао је Јандроковић.

Упитан да ли ће Хрватска блокирати Србију на путу њеног чланства у ЕУ, Јандроковић је рекао да је преговарачки пут Србије "јако дуг" и да мисли да ће током наредних година доћи до свега тога што је навео.

Упитан да коментарише то што је лидер СДСС-а Милорад Пуповац на Меморијалном гробљу положио венац јуче, те да се, како је рекао, поклонио хрватским и српским жртвама, Јандроковић је рекао: "Колико сам видео, господин Пуповац је јуче био у Вуковару и исказао је поштовање на свој начин".

Јандроковић није пропустио прилику да каже да је "Хрватска била жртва великосрпске агресије".

"Хрватска је била жртва великосрпске агресије. Да није било Милошевићеве политике, ратови се не би догађали и не би било великосрпске агресије, али је било. То је историјска чињеница", рекао је Јандроковић и додао да је "Хрватска победила у Домовинском рату".

Мисли и да Хрватска на то треба да буде поносна.

"Мислим да морамо да штитимо ту свест и међу младим нараштајима. Морамо се сећати жртава и морамо исказивати поштовање тим жртвама", закључио је Јандроковић.

"Треба да постоји политичка воља и да се подаци који постоје у Београду доставе. А што се тиче приступања ЕУ то је дуг процес", рекао је хрватски премијер.

Хрватска од 1. јануара 2020. године преузима председавање Европској унији.

Према подацима ДХМЗ-а, удари ветра у Сплиту износе до 108 километара на сат, а олујних удара има и на острвима дуж већег дела обале.

Од Дубровника до Ријеке, бројне бродске, катамаранске и трајектне линије су отказане.  

Због невремена два авиона из Загреба нису могла да слете на аеродром Ресник код Сплита. Један је требало да слети у 15:50, а други у 16:14, али су продужили према југу. 

Обале у Каштелима су делом поплављене, јак југо ствара велике таласе и преврће контејнере. 

Иначе, преко Јадрана премешта се фронтални систем који доноси јаке грмљавинске пљускове делу средњег и северног Јадрана.

Због тога је државни хидрометеоролошки завод издао црвени метеоаларм. То значи да је време веома опасно и подразумева високи ризик опасности за здравље, па и за живот, посебно поморцима. Такође, присутан је и значајан ризик од штете за обалску инфраструктуру.  

"И. Д. је јуче на 13. Крајинској Коштанијади нарушио јавни ред и мир на начин што је истакао заставу Републике Албаније", саопштено је из Управе полиције Црне Горе.

Полиција у Бару поднела надлежном суду за прекршаје захтев за покретање прекршајног поступка против И. Д. (64) из Албаније због, како наводе, почињеног прекршаја из Закона о јавном реду и миру.

"Њему је изречена новчана казна у износу од 300 еура, а на основу Закону о прекршајима за њега је изречена и заштитна мјера протјеривања странца са територије Црне Горе у трајању од мјесец дана", наводи се у саопштењу црногорске полиције.

У цркви Светог Николаја запалили свеће смо за све жртве, све људе који су страдали у ратном раздобљу у граду Вуковару и његовој околини, навео је Пуповац.

Он је рекао да са градоначелником Вуковара Иваном Пенавом и другим људима у политици може водити дијалог како да се створе претпоставке да државе институције раде што боље, посебно како да се помогне да се између Хрватске и Србије успостави дијалог о судбини несталих и страдалих, као о томе како да се обнови сарадња у процесуирању ратних злочина, заустављена пре неколико година.

"Ни ми Срби не можемо замијенити хрватску полицију нити хрватско правосуђе кад су осриједи страдали Срби у граду Вуковару за што досад нитко није одговарао",  истакао је Пуповац, додајући да с Пенавом и другим људима у политици може водити дијалог о томе "како створити претпоставке да државне институције што је могуће боље раде".

На прозивке Љиљане Алвир, председнице Савеза удружења Породице заточених и несталих хрватских ветерана која тврди да СДСС није показао иницијативу да помогне у решавању судбине несталих, Пуповац је одговорио да не спада у људе који нападају друге због тога што раде или због тога што не раде.

"Нећу прихватити да СДСС и ја будемо дежурни јарац за то што нетко не ради и није вољан радити. То што радимо државне институције знају, знају људи који су овлаштени да то знају, а подношење рачуна свима и свакоме у овом друштву по логици Срби ништа не раде да се утврде злочини над Хрватима сасвим сигурно није добра логика и ми је не можемо слиједити", рекао је Пуповац. 

Председник СНВ-а Борис Милошевић рекао је да је њихов данашњи долазак израз поштовања према жртвама.

"Данас смо дошли у Вуковар да се на достојанствен начин сјетимо свих невиних жртава града Вуковара, и Срба и Хрвата. Сматрамо да је град Вуковар претрпио тешка страдања и разарања", нагласио је Милошевић.

Он је истакао да Хрватска улаже велика материјална средства да се санира штета у Вуковару и да је то у реду, али сматра да се мало улаже у мирнодопску политику зацељивања траума и у међуљудске и међунациналне односе.

Страдалима је служне помен у Саборној цркви Светог Николе, а венци су положени на Овчару и спуштени у Дунав код "Три вршке".

Инцидент се десио у близини Тухобића, односно пет километара од првог пута, на неприступачном терену, према групи миграната. 

"Полицијски службеници су спречавали прелазак групе, која се највероватније желела да се докопа Словеније, а у том поступању је један мигрант повређен," рекао је Божиновић, преноси Индекс. 

Упитан да ли су мигранти били наоружани, Божиновић је рекао да не зна као и да је за истрагу о овом случају задужено државно Тужилаштво.

Он је додао да су сви остали мигранти, њих 15-так, у полицијској станици.

Врх таласа у подне је достигао 1.10 метара изнад нивоа мора, а главни градски трг је прекривен са 20 центиметара воде.

Касно у уторак ниво воде у Венецији достигао је 1,87 метара изнад нивоа мора, што је било најгоре плављење од 1966. године. За недељу се предвиђа да ће вода достићи ниво од 1,6 метара изнад нивоа мора, преноси АП.

Две особе страдале су у неверемену у среду, пренео је Гардијан. 

Туристи су данас газили по води и преко импровизованих мостића од дасака на Тргу Светог марка.

Многи су се сликали усред воде да би документовали своје присуство у Венецији у тренутку изузетно високог таласа плиме.

Музеји су поново били пуни туриста, а гондолијери опет раде.

Ипак, очекује се да ће музеји сутра поново бити затворени због претње од новог налета воде.

Градоначелник Луиђи Бруњаро проценио је да ће штета од поплаве достићи најмање милијарду евра.

Он је рекао да ће коначна процена штете причињене домовима, продавницима, пословним просторима и богатој културној баштини бити завршена када се град исуши, преносе италијански медији.

"Венецију још једном посматра цео свет и морамо да покажемо да можемо да успемо и да наставимо даље", рекао је Бруњаро за италијанске медије.

Говорећи на истој конференцији за новинаре, званичник надгледање уметничких дела и историјских зграда Емануела Царпани рекао је да је половина од 120 цркава у граду била преплављена сољу од воде оштећујући неке мозаичке подове, птреноси Ројтерс. 

Изграђена на низу малих острва, Венеција је посебно осетљива на комбинацију повишеног нивоа мора услед климатских промена и већ установљеног пропадања града у блато.

Према градској служби за праћење плиме, ниво мора око Венеције је 10 центиметара виши него што је био пре 50 године.

У уторак је базилика Светог Марка била шести и пут потопљена за време 1.200 година, али четврта у последњих 20 година. Са три плиме изнад 140 центимetara ове недеље 2019. ће бити
најгора година за плиме у Венецији од 1872., када су и званично прве статистике за плиму израђене. 

Бојан Драгичевић (38) је 2005. године за мање од месец дана, са саучесницима, двапут починио разбојништво у истој пословници банке у Шибенику, усред бела дана, с пластичним пиштољем, пише Индекс.

У првој пљачки украли су 337.000 куна, а у другој 491.000.

Оба пута је побегао и скривао се до 2012. године, када је - након седам година које је провео у бекству - ухапшен у Босни и Херцеговини и изручен Хрватској.

Осуђен је на четири године и два месеца затвора, а казну је издржавао у затвору Лепоглава, одакле је, из најстроже чуваног одељења, побегао после годину и по дана, али је истог поподнева пронађен и враћен у затвор.

Из Лепоглаве је у априлу 2014. пребачен у затвор у Пули на издржавање преостале казне, одакле је побегао након само четири месеца, прескочивши зид и од тада је био у бекству.

На Интерполовој листи од 2016. године

Налазио се на европској листи најтраженијих бегунаца од 2016. године, на којој су објављени најтраженији бегунци Европе с обзиром да се радило о изразито опасном и насилном бегунцу.

Хрватски МУП је саопштио да се од 2014. године активно трагало за њим и да је остварена континуирана оперативна полицијска сарадња с ФАСТ јединицом Србије и Јединицом за циљане потраге МУП-а Републике Српске, те ФАСТ јединицама Словеније, Аустрије, Шведске, Холандије и америчке Маршалске службе, с циљем да се лоцира и ухапси.

Оперативном полицијском сарадњом и правовременом разменом информација прикупљена су сазнања да би се Драгичевић могао скривати на подручју Србије или БиХ.

Усмереном разменом информација и интензивним мерама трагања, Драгичевић је лоциран на подручју Србије, где је и ухапшен, наводи хрватски МУП.

"Југо повремено на средњем Јадрану достиже брзину и до 80 километра на сат те у послеподневним сатима није испловио трајект на линији Сучурај - Дрвеник", рекла је за Хину Јелена Ивулић из Јадролинијине агенције.

Додала је како због појачаних удара југа вечерас није испловио ни трајект на линији Трогир - Дрвеник Мали - Дрвеник Вели.

Услед обилних падалина које већи део седмице погађају Загреб порастао је и водостај реке Саве, пренео је Индекс.

Обилна киша у граду пада од синоћ, што је изазвало бројне проблеме у саобраћају, а према најновијим информацијама, дошло је и до изливања реке Саве из корита.

У Умагу је олујни ветар рушио дрвеће и скидао црепове са кровова, а градом је прошла и јака пијавица.

Због обилне кише, за подручје Истре и Лике и Горског котара издат је црвени аларм, а на снази је и за остатак обале због олујног југа.

Из круга их је полиција померила испред капије, поручивши им да је "Бира" приватни посед и да не могу ту стајати.

С друге стране ограде, било је тридесетак миграната који нису разумели шта се дешава и због чега су им грађани Бихаћа поручивали да оду, наводи сарајевски портал.

Могли су се чути повици окупљених који траже да се мигранти изместе из њиховог града, али и кантона, истичући како је "Уна њихова".

Уговори ИОМ са центром "Мирал" код Велике Kладуше и бихаћком "Биром" данас истичу, а према закључцима Оперативне групе за решавање мигрантске кризе у Унско-санском кантону, њима је забрањено да буду продужени.

Додик је нагласио да је незадовољан начином на који Тужилаштво ради, јер не чини ништа да јавност обавести о тако деликатном питању.

"Због тога многи не заслужују да буду тамо", казао је Додик.

Говорећи о Бакиру Изетбеовићу, Додик изјавио је да му је досадило више да се састаје са лидером СДА и да разговара о формирању власти на свим нивоима у БиХ, али да, ето, понекад и то мора, иако неће.

"Досадило ми је да седим са њим, али понекад морам и што нећу", поручио је Додик на конференцији за новинаре након састанка са председником ХДЗ БиХ Драганом Човићем.

Додао је да ће са председником СДА одржати састанак уколико осети да има елемената за искорак.

"Ја ћу сјести са сваким живим. Али, са њим седети то су обична прела која ничему не служе. Човек који потпише, па не ваља... Човек који седи са нама двојицом и тражи да му нешто упишемо у документ, па му ми упишемо, а онда он неће да потпише, јер смо ми брзо пристали, па је то њему сумњиво. Онда он оде да пита неке своје, па му они кажу да сачека, па онда ништа не ураде...Ја не видим сврху свега тога", рекао је Додик.

Лидер СНСД-а истиче да неће да легализује "такву врсту безобраштине која подразумева да се стално седи, а да се ништа не помера", преноси сарајевски портал Вијести.

"Отварање подморског кабла догађај је велики не само за наше државе већ и за Балкан и за Европу. То је примјер шта земља чланица ЕУ може дати земљама Западног Балкана, али и обрнуто, шта Црна Гора може дати ЕУ", навео је Ђукановић.

Према његовим речима, учињен је велики корак напред у учвршћивању поверења толико потребног Западном Балкану, али и Европи.

Напоменуо је да подморски двосмерни кабл обезбеђује Црној Гори лак и приступачан увоз електричне енергије, и омогућава да у пуној мери искористи предности позиције дела интегрисаног енергетског тржишта.

Председник Италије Серђо Матарела рекао је да је пројекат прави енергетски мост између ЕУ и Балкана.

"Италија је снажно уверена да је судбина свих земаља Балкана неодвојива. Пут којим је Црна Гора кренула ка ЕУ заслужује подршку да може бити подстицај и за друге земље у региону. Реализација овог пројекта представља даљи подстицај добре сарадње", навео је Матарела.

Истакao je да је пројекат је од изузетног стратешког значаја за овај регион јер је то прва интерконекција Црне Горе са Италијом и Европом.

Извршни директор "Терне" Луиђи Ферарис, компаније која је поставила кабл, каже да је привилегија налазити се на челу тог предузећа у историјском тренутку.

Навео је да је реализација пројекта захтевала преко шестсто дана истраживања мора, шездесет дана постављања.

Како је додао, отворен је први пол од 600 мегавата електроде. Снага је једнака годишњим потребама нешто више од милион породица, и заиста смо поносни што учествујемо у овом историјском пројекту," рекао је Ферарис.

Заев је казао да је добио "огромно охрабрење" од Мицотакиса да Северна Македонија оствари свој циљ.

Како је Заев навео, Мицотакис му је рекао да има план како да помогне Северној Македонији.

"Премијер пријатељске Грчка се бори за нашу земљу да коначно добије датум за почетак преговора са ЕУ, рекао је Зоран Заев. 

"За нас не постоји алтернатива", истакао је Заев, мислећи на аспирације Северне Македоније ка ЕУ.

Заев се претходно срео са бившим градоначалником Солуна Јанисом Бутарисом.

"Добри односи наших земаља остају посвећени одржавању и продубљивању пријатељских односа између две државе. Сваки сусрет са бившим градоначелником Солуна Бутарисом доноси нешто ново. Обавестио ме је да ће следеће недеље посетити неколико градова у нашој земљи у оквиру програма за повезивање градова двеју земаља. Сложили смо се да је свака пословна инвестиција  за бољу заједничку будућност грађана двеју земаља", објавио је Заев на Фејсбуку, преносе македонски медији.

Соња Прето из Венеције за РТС се присећа како је вода брзо потопила породични бизнис.

Вода је надошла за десет минута, каже она, док њен брат феном суши технику у посластичарници.

Породица Прето је међу хиљадама које су оштећене. Процена је да су Венецијанци за тих десетак минута изгубили близу милијарду евра. И то не само они који живе и раде у приземљу.

Андреа Солдо има фризерски салон на првом спрату. Лифт за особе са потешкоћама у кретању плаћен је око 7.000 евра.

Иако скуп – није водоотпоран. Систем заштите Венеције се развија 40 година. Због корупције не ради, каже Андреа.

"Велики новац је потрошен да би се направила машина која нас брани од поплава, али та машина не ради", истиче Андреа Солдо.

Каже да су Венецијанци бесни и показује видео-клипове које су његови пријатељи направили.

Који сат након што су снимљени, премијер Конте у посети Венецији обећао је убрзање пројекта "Мозе", који би требало да чува град од високе воде.

Проглашена ванредна ситуација, власти обећавају помоћ

Италијанске власти су прогласиле ванредну ситуацију како би се брзо обезбедила средства за санирање штете.

"Помоћи ћемо грађане са максимално пет хиљада евра и власнике радњи до 20.000 евра. Тај новац ће одмах бити на располагању. За оне који су претрпели већу штету, урадићемо процену", најавио је Конте.

Гимназијалцима из Умбрије није се баш посрећило са термином екскурзије у Венецију. Ипак, ни висока вода не може поткопати чврсто изграђене манире.

Седамнаестогодишњи Франческо не сматра да су само Италијани криви за поплаву у Венецији већ, мање-више, цео свет због доприноса глобалном загревању.

"Моја генерација треба да заустави загађење планете, јер то све води ка катастрофи", сматра Франческо.

"Што се тиче ХДЗ-а, то није проблем. Нисам чуо тог Бакира Изетбеговића јер одавно не пратим шта он говори. Одавно знам да све што каже да то није истина. Дакле, до њих је", казао је Додик.

Лидер СНСД-а казао је како босанскохерцеговачки ентитет РС неће прихватити никакав документ који може да личи на причу о Годишњем националном плану (АНП).

"Ми нисмо глупи да кажемо: Хајде ви то назовите како хоћете, нека се не зове АНП, а онда то пошаљете у Брисел и они то сматрају као АНП. Зар стварно мисле да смо толики кретени? Наравно да нисмо", рекао је Додик.

Председник ХДЗ-а БиХ Драган Човић и председник СДА Бакир Изетбеговић раније су се обратили су се јавности након састанка страначких делегација, а на којем је било говора о изменама Изборног закона БиХ.

Човић је казао да су СДА и ХДЗ БиХ договорили да се отпочне процес тражења решења везаних за измене изборног законодавства и да се нада како ће већ идуће седмице бити понуђени одређени предлози након чега ће се у процес укључити и друге странке.

"Чини ми се да је и даље клима коју градимо ка повјерењу или утопљавању односа доста добра. Мислим да ћемо наставити у том духу и даље", рекао је Човић.

Он је казао да ће након седница шефова Парламентарне скупштине БиХ бити познато докле ће се "добацити" у вези успостављања државне власти, преноси Кликс.

"Ми желимо разговарати о свим одлукама Суда у Стразбуру и Уставног суда БиХ", казао је Човић.

Председник СДА Бакир Изетбеговић казао је да ЦИК БиХ нема интегритет да распише локалне изборе и да је потребно да локалне изборе распише нови сазив ЦИК-а.

"Треба поступити по закону и изабрати нови састав ЦИК-а", рекао је Изетбеговић.

Истакао је да је данас на састанку СДА и ХДЗ-а постављен рок од две седмице како би се покушао направити оквир за имплементацију пресуда Суда из Стразбура и Уставног суда БиХ.

На питање о власти на нивоу БиХ, Изетбеговић је рекао да ће се на седницама колегијума видети шта могу помоћи високи функционери из реда српског народа.

"Цијеним да је крајње вријеме да се постигне договори, али нема договора без треће стране. Мислим да и ту има неких кретања, али најбоље је да не нагађам", рекао је Изетбеговић.

Оценио је да се од лидера много очекује након састанака, односно да се очекује драматични преокрет.

Хрватски портал Индекс пренео текст Вучићевог писма Долу онако како га је објавила ХИНА, без коментара, под насловом: "Вучић: Не долазим у Загреб. Хрвати ме нападају и наставиће да ме нападају", а Јутарњи лист уз наводе да је Вучић одустао од доласка у Загреб и да је послао писмо председнику ЕПП-а, закључује да је српски председник ту прилику "максимално искористио да оцрни Хрватску".

Вечерњи лист акценат ставља на део Вучићевог писма у коме председник СНС-а каже да би му "одлазак у Хрватску и јасно заступање српске политике, несумњиво донело значајне бодове у Србији, али да је, како је навео, узео у обзир и оно што је за њега најважнији део политике коју представља - пружање руке и отворена врата за боље односе између Срба и Хрвата".

Портал 24 сата је вест о недоласку Вучића на Изборни конгрес ЕПП-а у Загреб објавио под насловом: "Воде хајку против мене, јер је Србија јака", а слично извештавају и други хрватски медији, попут Слободне Далмације, Тпортала, Телеграма, Нета, Народа, Дневника, Дневно...

Слободна Далмација такође преноси Вучићево писмо уз, наводна сазнања да се "у кулоарима помиње и да је Вучић одустао од доласка након сугестије из врха ЕПП-а".

Лист закључује и да је својим недоласком Вучић директно помогао и хрватском премијеру Андреју Пленковићу, и ХДЗ-овој предсједничкој кандидаткињи Колинди Грабар Китаровић.

"Први се неће морати никоме оправдавати што дан након годишњице пада Вуковара угошћује српског предсједника ‘који негира злочине које су јединице српске војске починиле у Хрватској’. Она (К. Грабар Китаровић) се, пак, неће морати бранити од критика да је и сама својевремено позвала Вучића у Загреб", пише Слободна Далмација.

Он је навео да је јасно да усташке снаге у Хрватској, чији је, каже, један од предводника Иван Пенава, полазе од старог гебелсовског трика да сто пута поновљена лаж код неупућених постаје истина.

"Једна од лажи јесте да је Вуковар само хрватски град. Истина је да је Вуковар и српски град, а не само хрватски", навео је Линта, који је и председник скупштинског Одбра за дијаспору и Србе у региону.

Линта је рекао да је важно стално понављати да у Хрватској више од 150 година живи великохрватска идеја с циљем да се створи етничка чиста "Велика Хрватска", а један од њених кључних елемената је, додаје, да се Срби присиле да изгубе своје име, национални идентитет и постану православни Хрвати.

"За оне Србе који ниси били спремни да се одрекну свог имена и идентитета била је превиђена кама и нож. Великохрватску идеју према Србима најбруталније и најсвирепије је спроводио усташки покрет у геноцидној НДХ по формули 'трећину побити, трећину протјерати а трећину покрстити'", рекао је Линта.

Он је навео да је "усташки режим Фрање Туђмана наставио реализацију великохрватске идеје планским убијањем Срба и масовним протеривањем српског народа са свог вековног подручја".

Србија очекује од Хрватске да се суочи са својом прошлошћу и да призна и извини се за почињени геноцид над српским народом у НДХ и за злочине и етничко чишћење Срба у грађанском рату у Хрватској и БиХ, навео је Линта.

Премијер је рекао да рокови почињу да теку од 21. или 22. новембра.

"Дакле, следе прикупљање потписа, одлука ДИП-а и кампања која ће трајати 15-ак дана до поноћи 20. децембра", казао је Пленковић.

Хрватска ће имати више кандидата за председника, а према најновијим истраживањима актуелна председница Колинда Грабар Китаровић, за сада, има највећу подршку, следи је у стопу бивши премијер, СДП-овац Зоран Милановић, док је на трећем месту певач и музичар Мирослав Шкоро.

Говорећи ван дневног реда, посланик опозиционог Моста независних листа Миро Буљ је, преноси загребачки Вечерњи лист, рекао да је одлука о изнајмљивању сале у Сабору била срамотна и задовољно додао:

"Сада у последњем тренутку (ЕПП) штити партнера ХДЗ, јер како дозволити да у време Вуковара у Сабору буде странка у којој су четник Вучић и фашист Тајани."

Буљ је подсетио и да му је због његовог противљења да се у Сабору одржавају седнице ЕПП-а у оквиру Изборног конгреса те европске странке два дана било забрањено да говори у парламенту.

"Ово је победа и заштитили смо дигнитет Хрватског сабора", рекао је.

Посланик Хрватске сељачке странке Крешо Бељак не мисли да је одустајање ЕПП-а од одржавања седница Председништва и Скупштине у Хрватском сабору победа опозиције већ и даље, како тврди, "фига" у џепу.

"Фигу коју су држали цело време Пленковић и ХДЗ сада су ставили у џеп. Не мења се чињеница да су Александар Вучић и Андреј Пленковић део исте европске породице. Мислим да би било превише гледати четника како говори у хрватској саборници, човека који је 1995. године у Глини говорио да ово никада неће бити усташка Хрватска, а сада да говори у 'усташком' Сабору", рекао је Бељак.

То би, казао је, било превише и за Пленковића, али он ће бити у Загребу, биће део исте породице и то апсолутно ништа не мења на ствари.

"Сви они који имају имало здравог разума знају да су ХДЗ и Српска радикална странка де факто иста странка", рекао је Бељак.

Председавајућа Самита Ана Арсов рекла је на отварању скупа да ће бити речи о важним темама битним за економски развој.

Истакла је да су присутне велике промене на глобалној сцени и да је зато важно фокусирати се на кључне тачке економског развоја, будући да је потребно сагледати како ресурсе користити на најбољи начин у циљу да се постигне економски раст.

На скупу ће бити око 400 учесника из више од 60 земаља, а наредна два дана Скопље ће бити место окупљања истакнутих домаћих, регионалних и страних стручњака из области пословања, економије, предузетништва, лидерства, иновација и технологије.

Неке од тема о којима ће се разговарати су и глобални и геополитички трендови, могућности финансирања за мала и средња предузећа, породична предузећа, успешне македонске платформе и друге занимљиве дебате.

Како су најавили организатори, циљ самита је да представи одличне економске и пословне примере, подстакне реформе и шири иновације.

На осмом по реду "Macedonia 2025" говориће више од 50 истакнутих експерата из различитих области, као и велики број учесника из области бизниса, менаџмента, домаће и регионалне привреде, високих политичких и дипломатских званица, као и успешни млади професионалци из Северне Македоније и Западног Балкана.

Биће одржано више од 15 панела посвећених најважнијим питањима за регион, попут перспективе бизниса, будућности друштва и креирања нове политике.

Закључни догађај на овогодишњем самиту "Macedonia 2025" ће бити на тему "Планирање за будућност".

Реч је еколошкој иницијативи, спонзорисаној од стране стратешке платформе "Macedonia 2025" и компаније Трибанкс, која ће се одржати 16. новембра на планини Водно, надомак Скопља.

"Ситуација је драматична. Тражићемо од владе да нам помогне, цена ће бити висока. Ово је резултат климатских промена", написао је Бруњаро.

Истовремено, надбискуп Франческо Мораља је рекао да је историјска базилика Светог Марка претрпела "непоправљиву штету", пренео је Ројтерс.

Венецију је погодио други највећи талас плиме у историји, поплавивши историјску базилику и многе градске тргове и уличице.

Две особе страдале су у неверемену, преноси Гардијан, од тога мушкарац од струјног удара када је покушао да укључи пумпу у својој поплављеној кући. У његовом дому пронађено је тело и другог човека.

Најновије поплаве су подстакле позиве да се овај историјски град боље заштити.

Градоначелник Венеције је раније изјавио да ће прогласити стање катастрофе и упозорио на озбиљну штету.

Висина воде на Тргу Светог Марка прешла је један метар.

Базилика Светог Марка поплављена је шести пут у 1.200 године, од чега су се четири поплаве десиле у последњих 20 година, а последња је била у октобру 2018. године.

На видео-снимцима објављеним на друштвеним мрежама види се како дубока вода тече као река улицама Венеције, као и високи таласи који ударају бродове привезане код Дуждеве палате.

Градски званичници кажу да је висина таласа била 187 центиметара, што је нешто мање од рекорда од 194 центиметра, забележеног 1966. године.

Јаке кише погодиле су протеклих дана већи део Италије, доносећи поплаве, посебно на југу земље, а лоше време прогнозира се и за наредне дане.

Изузетак је, додају, Служба заштите и спасавања у Будви која је црпила воду из неколико поплављених стамбено-пословних објеката и постављала вреће с песком ради заштите од плављења Старог града.

"Исте активности спроводе на Јазу, јер море пријети да поплави неколико домаћинстава", истичу у саопштењу, преноси РТЦГ.

На осталим подручјима је, како наводе, стабилно, водостај река и Скадарског језера је у благом порасту.

"Ни данас није било испуштања вода из хидроелектрана на ријеци Дрим", додали су у саопштењу.

Систем заштите и спасавања, како наводе, и даље је у приправности и прате стање на терену.

Према незваничним информацијама, ухапшен је и бивши делегат у Дому народа Парламента Федерације БиХ и некадашњи генерални секретар политичке странке А-СДА А. Х.

Раније се А.Х. доводио у везу са лажним дипломама јер има свој приватни центар за образовање у Цазину.

Ухапшен је и Г. Л., сувласник фирме Центар за образовање "ВИТА плус" и његов блиски сарадник. Они су ухапшени у Цазину.

Дневни аваз открива да су ухапшена и два припадника СИПЕ јер су откривала информације из истраге. Они су ухапшени према наредбама Суда и Тужилаштва БиХ.

Управни одбор ПИК-а наводи да је БиХ призната као суверена држава 1992. године, те је потписивањем Дејтонског споразума трансформисана "у државу која се састоји од два ентитета" и да су Закључци Народне скупштине Републике Српске, према мишљењу амбасадора, у супротности са овим чињеницама.

"Република Српска нема право на отцјепљење и треба да дјелује у складу са Дејтонским мировним споразумом који признаје територијални интегритет, политичку независност и суверенитет БиХ", тврде амбасадори.

Управни одбор ПИК-а додаје да је Уставни суд БиХ својим одлукама успоставио свеобухватну судску праксу о БиХ, њеним надлежностима и статусу конститутивних народа, саопштено је из ОХР-а.

"Одлуке Уставног суда БиХ су коначне и обавезујуће и Народна скупштина Републике Српске није у позицији да бира које одлуке ће проводити, а које неће. Присуство страних судија у Уставном суду је утврђено Уставом БиХ и надлежност за одлучивање о њиховом присуству припада Парламентарној скупштини БиХ", наводи Управни одбор овог савета.

У изјави амбасадора се наводи да Република Српска на основу Дејтонског мировног споразума има обавезу да делује у складу с одлукама институција БиХ и да "пружа сву неопходну помоћ властима БиХ како би им се омогућило да поштују међународне обавезе БиХ".

Амбасадори земаља чланица Управног одбора ПИК-а у потпуности "подржавају институције на нивоу БиХ које су потребне за успјешно функционисање оба ентитета" и позивају органе Републике Српске да се уздрже од, како кажу, подривања тих институција, преноси РТРС.

У изјави се истиче да амбасадори у потпуности подржавају високог представника и његов мандат те изражавају похвале за "напоре високог представника у имплементацији Дејтонског споразума".

Додик: Закључци нису усвојени да би их ПИК одбацивао или прихватао

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да Народна скупштина Републике Српске није усвојила Закључке да би их Управни одбор Савета за спровођење мира одбацивао или прихватао, јер Савјет за провођење мира није тело које је уопште предвиђено Дејтонским мировним споразумом, нити Уставом БиХ, преноси РТРС.

"Закључке је усвојила Народна скупштина Републке Српске, која из свих важећих прописа црпи могућност и право да их усвоји. Савјет за провођење мира је самоорганизовано тијело одређеног броја земаља и организација, које нема ни акт о оснивању, ни акт о функционисању, што говори да је ријеч о тијелу које није утемељено у међународном праву и актима",  рекао је Додик упитан да прокоментарише изјаву амбасадора земаља чланица Управног одбора Савета за Спровођење мира који су одбацили Закључке НСРС.

Да је њихово организовање потпуна правна бесмислица, истакао је Додик, још тада, 1995. године упозорила је Паулина Невил Џонс, тадашњи политички директор Министарства спољних послова Велике Британије, на конференцији у Лондону, када се ово тело и самоосновало.

"Сви су знали да је ријеч о подвали, тако је Паулина Невил Џонс описала оснивање ПИК-а. Високи представник ни по Дејтнском споразуму, нити по резолуцијама Савјета безбједности УН нема никакву обавезу према Савјету за спровођење мира, те стога сматрам да је њихово дјеловање у прошлости, па и ово данас, мимо Дејтонског споразума и мимо било ког правно обавезујућег акта", нагласио је српски члан Председништва БиХ.

Оценио је да форум амбасадора у оквиру Управног одбора Савета за спровођење мира, који се у Сарајеву састаје с времена на време, нити има правно утемељење нити икакав смисао, посебно ако се узме у обзир да се без икаквог правног основа конастантно уплићу у унутрашња питања у БиХ, а позивају се на очување суверенитета те исте БиХ.

Груевски је у случају "Трајекторија" оптужен за примање награде за противзаконит утицај.

Суђење се наставља бившим званичницима ВМРО-ДПМНЕ Владимиру Пешевском, Милету Јанакиеском и Љупчету Георгиевском, који су оптужени за злоупотребу положаја.

Рочиште заказано за среду није одржано због здравствених разлога вештака, који је суду доставио лекарско уверење.

Никола Груевски од новембра прошле године борави у Будимпешти и ужива статус политичког азиланта. 

Јутарњи лист наводи да су полицијски службеници морали у стан да уђу кроз прозор.

На лице места су убрзо стигли и хитна помоћ и ватрогасци.

"Сада већ чујемо да је то ствар прошлости, свако мало чујемо из медија и политичких сфера да се треба окренути будућности, да је рат иза нас", рекао је Пенава.

Пенава се пожалио на тренутну ситуацију у Хрватској у којој, како је оценио, тражити правду и истину постаје ретроградно.

"Неко је те ствари потписао, неко је дао овлашћења, а бојим се да тај неко и данас заузима важна места у систему наше државе, уместо да је скривен у последњу рупу и да се суочио с правим консеквенцама, никакве друге него издајничке политике", казао је Пенава.

"Србија суди само локалним четницима" 

Градоначелник Вуковара сматра да се никад није догодило да Србија, која је, како тврди, "у освајачком походу учинила толика зла и има јурисдикцију над тим случајевима", сама себи суди, пренела је агенција Хина.

За Србију каже да, кад већ мора да суди, суди само нижерангираним особама, "локалним четницима и војницима најнижег ранга" који су игром случаја рођени у Хрватској, а све како би, буде ли потребно могла да каже да је то био рат хрватских грађана с којим нема ништа.

Тврди да "у Србији и даље живи великосрпска политика – од бившег председника Томислава Николића, који је три пута изјавио да је Вуковар српски град, до данашњег Александра Вучића".

"За Вуковарце је кључно да Хрватска од Србије добије здраво суочавање, признавање и извињење, које ће се препознати као искрено тек кад Србија отвори своје архиве и уступи документацију у вези са Вуковаром и Овчаром, укључујући писане заповести и протоколе из болнице", рекао је Иван Пенава.

"Пријављено нам је силовање пса. Власник животиње је примијетио на снимку видео-надзора с куће да је пас, према свему судећи, силован. Тај чин је дјело засад непознате особе, за којом трагамо", кажу у полицији.

"Ако се претвара да разуме или не разуме, то је његов избор, али изгледа да се спољна политика са Албанијом користи за унутрашњу политику. Не верујем да је то најбоље, имаћемо времена да разговарамо и продубимо дискусије", рекао је Рама.

Поводом изјаве Куртија о отварању граница између Албаније и Косова, рекао да тако нешто не може да се учини без пристанка Србије.

"Ако Курти жели да отвори границе, онда се мора сложити са свим државама", рекао је Рама.

Албански премијер је навео и да га руководство у Приштини није питало за мишљење када је одлучило да уведе таксе на робу из Србије, али да је он ту одлуку искрено подржао, пре свега као акцију која би требало да има политички, а не економски резултат.

Министар правде Костас Цијарас рекао је да је уклоњен предлог закона о криминализацији о којем је дебатовано у парламенту, преноси АП, подсећајући да је тим предлогом за богољуње била предвиђена казна затвора до две године.

Предлог закона наишао је на велики број критика.

"Само фундаменталистичке државе у Азији и на Блиском истоку имају такве законе", изјавио је један од водећих посланика опозиције Спирос Лапас.

АП наводи да је Грчка православна црква подржала овај предлог закона, и да је то поткрепила оценама да би он "помогао у очувању религијских осећања верника".

У контејнерима су малобројне породице, малолетници и, ако се тако могу назвати срећници, који су у камп стигли међу првима. Прекобројни спавају у шаторима.

Захур Ша из Пакистана каже да је пре месец дана дошао из Србије.

"Тамо сам имао добре услове. У кампу нас је превише и услови за спавање, хигијену, живот су лоши. Овде нема мира", истиче Ша.

Запослени називају камп "фабриком депресије". Мигранти могу напоље, али тешко до Европске уније.

За њих реч "гејм" има другачије значење – покушај илегалног преласка границе. Већина је у тој игри учествовала више пута. Углавном без успеха.

Шафитулах Сафи из Авганистана планира да иде у Европу, јер у Авганистану дуго бесни рат.

"Скоро сам се оженио и хоћу миран породични живот. Али готово да је немогуће проћи Хрватску. У ужасној смо ситуацији", каже Сафи.

Мухамед Али из Пакистан прича да их је хрватска полиција претукла. "Мени је сломљена рука, мом рођаку је повређена нога. Враћен сам са њих петнаесторо у Босну", каже Али.

Екипа РТС-а је добила ретку прилику да сними унутрашњост "Бире", халу некадашње фабрике беле технике у којој бораве мигранти.

Рок за затварање кампа је 15. новембар, па су кантоналне и локалне власти донеле одлуку да се он премести у село Липа, српско повратничко село на двадесетак километара од Бихаћа.

Томе се противи локално становништво, али и Република Српска, па је селидба, за сада, неизвесна.

Нове локације уз границу траже се и за измештање кампова "Вучјак", где је ситуација најтежа, и "Мирала" у Великој Кладуши.

Политичке партије имају рок од деведест дана да формирају нову владу, или ће бити расписани нови парламентарни избори.

Европски комесар Јоханес Хан је написао на Твитеру да је дубоко забринут због гласања против Сандуове.

Политички блок који предводи Санду жели да се земља придружи ЕУ, док социјалисти заговарају ближе односе са Москвом.

У Молдавији, земљи од 3,5 милиона становника између Украјине и Румуније, честе су кризе од када је из њеног финансијског система нестало милијарду долара 2014. године.

Та бивша совјетска република је 2014. године потписала политички и трговински споразум са ЕУ, чиме је изазавала незадовољство Русије, подсећа Ројтерс.

Како је најавио, 20. децембра биће званично отварање погона, а обуку ће вршити техничари, инжењери и технолози из врањске фабрике "Јумко", саопштило је Министарство одбране.

Трајковић је данас био у Дрвару заједно са министром одбране Србије Александром Вулином и српским чланом Председништва Босне и Херцеговине Милорадом Додиком. Они су обишли радове на изградњи погона фабрике за производњу тканине, конфекције и трикотаже "Јумко".

"Сто грађана Дрвара, сто људи у Дрвару имаће егзистенцију, посао, њихова деца и они ће имати разлога да верују у будућност и да остану на огњишту где су рођени. Одавде су их терали и камом и јамом, време је да се врате, време је да остану и да знају да ће Србија бити уз њих где год да живе", нагласио је министар Вулин.

Милорад Додик је подсетио да је Влада Републике Србије већ уплатила милион конвертибилних марака помоћи општини за решавање комуналних и инфраструктурних проблема, а да ће Влада Републике Српске у четвртак или петак уплатити 200.000 конвертибилних марака за вртић.

Говорећи о важности отварања овог погона за тај крај, начелница Дрвара Душица Рунић изразила је захвалност за сву подршку коју је до сада Република Србија и Република Српска пружила тој општини, јер постоји нада за опстанак и останак људи на овим просторима.

Тужилаштво наводи да држављанина Србије, држављанина Хрватске и двојицу осумњичених чије држављанство је непознато, терети да су, након "агресије и окупације Вуковара" од стране бивше ЈНА и српских "паравојних јединица", хапсили грађане Вуковара несрпске националности.

Одводили су их, наводи се, на локације где су боравили припадници српских "паравојних јединица" и тамо их лично и заједно с другим припадницима тих јединица психички и физички злостављали.

"Ово је у оваквим условима важна вијест не само за Дрвар, већ за цијелу БиХ, поготово јер видим расположење да се ови радови на вријеме заврше", рекао је Додик новинарима у Дрвару.

Захвалио је председнику Србије Александру Вучићу, министру одбране Александру Вулину и Србији која тиме показује пажњу према српским повратницима и општинама у Федерацији БиХ.

Влада Србије је већ уплатила милион конвертибилних марака помоћи Дрвару за решавање инфраструктурних и комуналних проблема, Влада Српске ће ускоро уплатити 200.000 марака за одржавање вртића, истакао је Додик.

Додик, који је у Дрвару тазговарао са начелницом те општине Душицом Рунић, рекао је да не постоје отворени проблеми за завршетак радова на новом објекту "Јумка".

"Надам се да ћемо овај објекат отворити до Нове године заједно са руководством Србије, које ће предводити Александар Вучић. Надам се да ћемо тада заједно са челним људима Дрвара промовисати овај успјех који ће значити повратницима", рекао је Додик.

Навео је да кантоналне власти покушавају да потпуно развласте српске локалне заједнице у ФБиХ.

"То даје мале шансе да се може утицати на битне одлуке, али не спречава наше људе који живе овдје да се окупе, организују кроз изборни и политички систем и овладају локалном извршном влашћу. Сада имамо полуге којима можемо да дјелујемо и то ћемо чинити и у другим локалним заједницама попут Грахова, Гламоча и Петровца. Српска и Србија остају посвећене да учине све што је могуће да се српском становништву у ФБиХ помогне на сваки начин, па и отварањем производних погона, као и да им се тиме каже да нису заборављени", поручио је Додик.

Радове на новом објекту "Јумка" са Додиком и Вулином обишло је и руководство Дрвара, делегати СНСД-а у Дому народа Парламента БиХ међу којима је био и Никола Шпирић, генерални директор "Јумка" Бранислав Трајковић, конзул Србије у Мостару Марија Бакоч и начелници српских општина у Федерацији БиХ.

У порукама објављеним у "Вибер" групи "Зна се ХДЗ", међу којима има и оних са увредљивим садржајем, неки од чланова написали су "Може и да пуштамо венце низ Дунав", "Метак у чело", "Свакодневно га треба бојкотовати и његову левичарску протународну масонску политику", "Погодио Шкоро скоро све мете". У врху странке тврде да су поруке разљутиле шефа ХДЗ-а и да због њих странка расправља неколико дана.

Председник Клуба заступника ХДЗ-а Бранко Бачић је у разговору за портал Дневник открио је и да су међу ХДЗ-овцима који су писали непримерене поруке у "Вотсап" и "Вибер" групи и позната имена.

''Има имена која су позната широј хрватској јавности. Морам рећи да је за мене то било изненађење'', казао је Бачић и додао да "сада следи поступак пред часним судом ХДЗ-а који ће ''јасно одговорити на таква подметања која су наштетила ХДЗ-у и пре, а да то нисмо знали''.

''ХДЗ је прејак'', кратко је одговорио Бачић на питање да прокоментарише чињеницу да међу ХДЗ-овим члановима има и оних који подржавају Мирослава Шкору, који је противкандидат актуелној председници на председничким изборима.

Иако је шеф ХДЗ-а Андреј Пленковић, након седнице одржане у понедељак, новинарима казао да је главни смисао састанка био договарање даљих активности у вези са кампањом и да се расправљало о рејтингу странака и о припремама за конгрес Европске народне партије, Јутарњи пише, позивајући се на своја сазнања, да је у центру пажње ипак била афера с "Вотсап" и "Вибер" групама.

Пленковић: Санкције задатак надлежних жупанијских и градских организација

Лист пише да су дужа излагања на ту тему имали Пленковић и његов саветник Марио Капулица, који је, говоре у ХДЗ-у, члан свих тих група и који је наводно све и покренуо.

Чланица Председништва Дубравка Шуица је, наводно, казала да сада можда није добро покретати то питање, али јој се, рекли су учесници састанка, оштро супротставио Пленковић, који је након састанка новинарима рекао да сваки члан има пуну слободу изражавања, мишљења, говора, као и заузимања ставова и критика, али говор мржње и непримерене комуникације неће бити толерисани.

Шеф ХДЗ-а је рекао и да ће санкције бити "задатак надлежних жупанијских и градских организација чији су то чланови."

"Ту морамо ставити са стране нечије амбиције и коришћење ситуација које се догађају, од факата, чињеница и одговорног понашања странке у складу са статутом и етичком кодексу", казао је Пенковић.

Иако је раније рекао да за такве објаве није знао, многи ХДЗ-овци су тврде да су неке од тих спорних објава старе више од пола године, те да је Пленковић "сигурно знао за њих", али да је сада искористио ситуацију да се обрачуна с некима јер се у тим групама, како кажу, највише критикује сам премијер и његово вођење странке.

Наглашава се да је Босна и Херцеговина настала сагласношћу Републике Српске и Федерације БиХ и да само сагласношћу оба ентитета може и постојати.

У закључцима скупштине у Бањалуци захтева се од страна потписница и сведока Дејтонског споразума, као и од свих представника међународне заједнице да реагују на доношење аката који позивају на разградњу Дејтонског споразума, као и на сваку активност која је супротна његовим одредбама и принципима.

Како се наводи, у случају изостанка реакције страна потписница, сведока Дејтонског споразума и представника међународне заједнице на покушаје разградње Дејтонског споразума, Народна скупштина Републике Српске ће приступити доношењу новог Устава Републике Српске, о којем ће се изјаснити и грађани на референдуму.

Парламент РС задужује све надлежне институције Републике да, без одлагања, предузму неопходне активности у циљу припреме свеобухватне информације о околностима и активностима које су довеле до доношења одлуке о давању сагласности Републике Српске на споразуме о формирању Закона о одбрани БиХ, Закона о индиректном опорезивању БиХ, Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, као и других закона којима су дерогиране надлежности Републике Српске, као и оних закона који су наметнути од стране високих представника у БиХ и којима се угрожава уставно-правни положај Републике Српске загарантован Дејтонским споразумом, поручује се у једном од закључака.

Истиче се да ће парламент Српске реаговати у погледу одређивања будућег статуса Републике Српске у случају било каквих настојања противуставне територијалне реорганизације БиХ и било каквих активности на урушавању територијалне организације Града Источно Сарајево, као и у случају свих других активности усмерених на трансформацију и деконструкцију Дејтонског споразума и структуру државне заједнице која је њим створена. 

Наводи се да је скупштина РС као носиоце суверенитета прихвата само ентитете и конститутивне народе у БиХ, те било какво наметање суверенитета изван тога има неуставан и антидејтонски карактер. Босна и Херцеговина поседује ограничени и изведени суверентитет који се огледа у деловању према трећим државама. Унутрашњи суверенитет припада Републици Српској и Федерацији БиХ.

Право на самоопредељење

У вези са тим, Скупштина РС, као најважније начело Дејтонског споразума и његовог Анекса 4 истиче права конститутивних народа у складу са принципима Устава БиХ и међународних докумената који промовишу права народа, а који су део уставног система у БиХ, укључујући и право на самоопрељељење, што у оквирима Дејтонског споразума подразумева очување дејтонске структуре и широке аутономије ентитета.

Надлежности БиХ утврђене Уставом БиХ су ограничене и таксативно набројане у члану 3.1. док су надлежности ентитета све оне које Уставом БиХ нису изричито додељене нивоу БиХ. То потврђују и механизми заштите ентитетских права као и права конститутивних народа.

У случају негирања права народа на самоопредељење које је прокламовано Повељом Уједињених нација и даљој подршци активностима које воде разградњи Дејтонског споразума, Република Српска задржава право да коначно одлучи о свом будућем статусу.

Скупштина РС одбацује свако деловање које је усмерено на измену изворног Дејтонског споразума и његовог Анекса 4 - Устава БиХ, који је темељ постојања и рада свих институција и званичника на нивоу БиХ, те ће свако деловање које није у складу са Уставом БиХ у будућности имати одговарајућу реакцију из Републике Српске.

Парламент РС обавезује представнике Републике Српске у Предсједништву БиХ, у Представничком и у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и у Савјету министара БиХ, да не учествују у мењању Пословника о раду и других аката на начин да се тим изменама смањује број предвиђених српских гласова и гласова из Републике Српске за доношење одлука из њихове надлежности.

У БиХ је годинама на делу систематска и нелегална унитаризација чињена неправним поступцима високог представника уз брутална кршења уставне структуре БиХ. Народна скупштина Републике Српске не прихвата активности које воде неуставној унитаризацији БиХ, те захтева од свих носилаца власти, како у Републици Српској, тако и у заједничким институцијама државне заједнице БиХ, да све своје активности усере на поврат уставних надлежности ентитета.

Иницајтива за укидање Канцеларије високог представника

Народна скупштина Републике Српске ће, сходно поштовању суверенитета и владавине права, покренути иницијативу за укидање Канцеларије високог представника.

Како се указује, постојање и деловање високог представника, као неизабраног страног званичника без икакве одговорности, који је присвојио неограничена извршна, законодавна и судска овлашћења која не подлијежу никаквој ревизији, представља кршење Анекса 10 Дејтонског споразума којим су јасно прописане надлежности високог представника.

Анекс 10 Дејтонског споразума којим је, сагласношћу ентитета који чине БиХ, установљена функција високог представника и дефинисан његов законски ауторитет, не садржи одредбе које му дају овлашћење да издаје било какве обавезујуће одлуке. Неприхватљив је и непродуктиван даљи останак и понашање високог представника у БиХ, чије изјаве чешће доприносе неспоразумима него споразумима у БиХ.

У закљчцима се одбацују бонска овлашћења високог представника као потпуно неуставна, незаконита и нелегитимна, будући да њихова примена представља флагрантну повреду уставно-правног устројства БиХ и кршење основних људских права, као и међународних инструмената за њихову заштиту.

Састав и начина рада Уставног суда

У тексту се даље каже да ће Скупштина РС покренути питање састава и начина рада Уставног суда БиХ. Уставни суд БиХ нема легитимитет због присуства страних судија у саставу Уставног суда, који више политичким него правним деловањем наносе немерљиву штету Републици Српској.

Неприхватљиво је даље присуство страних судија у Уставном суду БиХ, јер нити једна земља у свету нема у свом уставном суду места резервисана за стране судије, што само доказује да БиХ није суверена земља, поручује се у закључцима.

Присуство страних судија у Уставном суду неспојиво је са опредељеношћу за европску будућност БиХ. Уставни суд БиХ у пракси има и друге надлежности које су атипичне у модерном уставном судству, које још проширује, што је апсолутно недопустиво, напомиље се у закључцима које су осовојили посланици РС.

Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да покрене преговоре са Владом Федерације БиХ у циљу ургентног усаглашавања Закона о Уставном суду БиХ, којим ће бити регулисан његов састав и функционисање у складу са темељним принципима Устава БиХ, те отклоњене све препреке за даљи напредак државне заједнице према Европској унији и да у наредном периоду припреми Закон о рехабилитацији свих незаконито смијењених лица из Републике Српске који су смијењени одлукама високих представника

Међуентитетски преговори о правосуђу

Такође, парламент РС задужује Владу Републике Српске и друге надлежне институције да покрену реформу институција правосуђа на нивоу БиХ - Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и система Високог судског и тужилачког вијећа које је високи представник наметнуо незаконитим одлукама, супротно Уставу.

Закон о Суду БиХ мора да спречи проширену надлежност суда у односу на кривичне законе ентитета, те да омогући формирање независног апелационог суда чија ће надлежност бити ограничена на предмете Суда БиХ.

Реформе су нужне и да би се обезбедило да Тужилаштво БиХ буде независно, одговорно и ослобођено доминације једне политичке странке или конститутивног народа или утицаја међународне заједнице.

Ентитетске институције треба да имају овлашћења у погледу именовања и надзора над ентитетским судијама и тужиоцима, а надлежност у погледу судија и тужилаца на нивоу БиХ треба да буде равномјерно распоређена између ентитетских институција.

Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да анализира ефекте неуставних преноса надлежности са ентитета на ниво БиХ, укључујући надлежности пренесене путем тзв. међуентитетских споразума у области одбране и индиректних пореза.

Влади РС се налаже да о о томе извести парламент, с циљем покретања разговора између ентитета и легитимних представника конститутивних народа о преиспитивању њихове ефикасности.

О сарадњи са НАТО

Посебно, Народна скупштина задужује Владу Републике Српске да изврши припреме како би се омогућило евентуално издвајање из ПДВ система БиХ и отварање посебног рачуна за ПДВ Републике Српске, будући да радом Управе за индиректно опорезивање БиХ, као и начином расподеле прикупљених средстава, настаје штета за Републику Српску и њене грађане.

Указује се да ће парламент РС наставити да делује у складу са Резолуцијом о заштити уставног поретка и војној неутралности којом се Српска обавезала на војну неутралност.

Народна скупштина Републике Српске подржава сарадњу са НАТО-ом и њеним кључним чланицама на питањима безбедности, али се противи чланству БиХ у НАТО, најпре због тога што неприхватљивим сматра формирање НАТО границе према Републици Србији, као и због огромних трошкова које би приступање овом савезу произвело за Републику Српску и БиХ.

У случају насилних покушаја приступања Босне и Херцеговине НАТО савезу, Република Српска ће одржати референдум на којем ће грађани одлучити о чланству Републике Српске у било каквим војним савезима, закључује се у тексту усвојених закључака парламента РС.

Ветеринар из Колашина Саша Дрљевић објашњава да је лајшманиоза паразитско обољење, које се преноси између животиња и са животиња на људе помоћу пешчане мушице, због чега се обољење јавља у топлијим крајевима.

Први знаци болести код паса су тромост, апатичност, губитак апетита и мршављење. Кад се болест развије, захвата прво очи и кожу око очију, ушију и носа, по кожи се стварају упални плитки чворићи, чест је губитак длаке око очију, на врату и репу, а кожа може бити са сребрнобелим љуспама, рекли су из Управе за безбедност хране, ветерину и фитосанитарне болести. 

За сада, како наводе, не постоји потпуна заштита паса. Вакцине и лекови за превенцију инфекције не постоје.

За смањење ризика од преноса узрочника лајшманиозе код паса потребно је животиње редовно штитити од инсеката адекватним средствима, третирати, уколико је могуће, простор у којем борави пас одговарајућим инсекцитидима, обезбедити псу смештај у затвореном простору током ноћи и слично.

У случају сумње, како кажу, обавезно се обратити надлежној ветеринарској амбуланти која ће извршити преглед и испитивање пса.

Два удружења грађана и једанаест појединаца поднели су кривичне пријаве против Пуповца јер је наводно, од 21. до 25. августа 2019. у својим јавним иступима, интервјуима, конференцијама за новинаре и изјавама, починио кривична дела износећи своје коментаре у односу на нападе на припаднике српске мањине у Уздољу и Ђеврскама 21. августа 2019. године. 

Грабар Китаровићева се на представљању изборног програма у Загребу обратила, како је навела "Хрватицама и Хрватима у Хрватској, БиХ и свијету" и поручила да је Хрватску позиционирала у централну Европу и Медитеран, преноси Индекс.

"Данас је Хрватска препозната у свијету. Задњих година учврстили смо односе с најважнијим земљама. Иницијативом Трију мора Хрватску сам напокон ишчупала из такозваног региона", рекла је Китаровићева.

Она је за проблеме државе окривила СДП који је имао власт неколико година, тврдећи да је земља тада задужена и да је тадашња власт од Хрватске направила "случајну државу".

Грабар Китаревићева је промовисала изборни слоган: "Предсједница. Јер Хрватска зна", пред врхом ХДЗ-а, који јој пружа подршку на изборима.

Она је као део свог програма навела и хрватски идентитет који, као наводи, треба промовисати "кроз језичку културу" у школама и на факултетима.

Такође, најавила је да ће се борити за очување културног и политичког идентитета Хрвата у БиХ, преносе хрватски медији.

Китаровићева се залаже за бољи економски развој Хрватске, промовисање демократије и нулту стопу толеранције на насиље. Она жели јачање хрватске војске и полиције, а као посебну тачку програма навела је – хрватски оптимизам.

На скупу је говорио и премијер Хрватске Андреј Пленковић, који је Колинду Грабар Китаровић назвао "глобалним хрватским брендом".

Водитељ на промоцији био је некадашњи познати хрватски и југословенски ТВ водитељ Оливер Млакар. Он је о Китаровићевој говорио бираним речима и истакао да је најављује "са поносом".

Избори за председника Хрватске биће одржани крајем децембра ове године, а евентуални други круг након Нове године.

"Претресом стана, полиција Грчке је пронашла око 104 килограма кокаина", сазнаје Радио-телевизија Црне Горе.

Грчка полиција је ову акцију реализовала у сарадњи са америчком ДЕА. 

Портпаролка грчке полиције Иоана Розиокоу додала је да су из стана у Агиос Димитриос Атика, који је служио као ексклузивно складиште, одузели 104 килограма и 114,7 грама кокаина који је био смештен у 102 пакета, с разним логотипима, преносе Вијести. 

Розиокоу додаје да је шеф криминалне организације странац који је био одговоран за куповину, складиштење и дистрибуцију великих количина кокаина, као и за праћење клијената и управљање новцем.

Други ухапшени био је одговоран за сигурност и чување кокаина, пренос потенцијалним купцима и трговину људима, док је трећи био одговоран за прикупљање новца у име организације, као и за трговину кокаином.

Против њих је покренута кривична пријава за кривична дела и кршење закона о "зависним супстанцама".

"Прихватићемо особе за које се несумњиво утврди да су грађани Босне и Херцеговине", рекао је Мектић.

Од њих 260, око стотину су мушкараци, док су остало жене и деца, а Мектић је додао да ће се жене третирати у складу са међународним правом, али и да ће све које су биле припаднице такозване Исламске државе, па чак и ако су обављале помоћне послове, одговарати пред правосуђем БиХ и у складу са законима.

Већ је усаглашен механизам према којем ће се утврдитити идентитет деце рођене у Сирији и Ираку, а која се налазе у камповима у Сирији. Идентитет ће се утврђивати пре депортације.

Министар сигурност БиХ у том контексту је подвукао да се мора тачно утврдити ко су биолошки родитељи тој деци и имају ли она право на држављанство БиХ.

"Нико ко нема држављанство БиХ неће бити прихваћен. Крајња мјера биће ДНК анализа", рекао је Мектић.

"Народна скупштина Републике Српске као највише законодавно тјело у својим рукама има оно што је потребно да се вратимо у оквире Дејтона. Треба наша политичка одлука, одлучност и наше јединство, на које позивам и вјерујем да је могуће да га постигнемо. Република Српска то може остварити, наравно, и новим Уставом и вјерујем да ћемо већ у наредној или некој од следећих година имати расправу о новом Уставу Републике Српске", рекао је Додик. 

Каже да ОХР и земље које су га подржавале наметали су решења која су називали компромисом.

"Сада знамо да је то лажан компромис на штету Срба и зато је вријеме да се подвуче црта да видимо гдје смо били 1995, а гдје сада скоро 25 година послије",  рекао је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске, преноси РТРС.

Он је подсетио да је циљ "реформи" био јачање државности БиХ, те да од њих не живе боље Срби, Хрвати и Бошњаци него само странци који имају високе плате.

"Питам вас да ли су реформе и закони који су наметани донијели бољитак БиХ, да ли смо задовољини правосуђем које је наметнуо високи представник и да ли је од почетка било зависно од различитих центара моћи. Проводећи селективну правду, правосуђе је довело до још веће подијељености", рекао је Додик.

Сипа ову акцију под називом "Вар" спроводи према наредби Тужилаштва БиХ и Суда БиХ, а започета је јутрос у седам сати на ширем подручју БиХ, између осталог у Орашју, Брчком, Сарајеву и другим местима.

Осумњичене особе се терете да су прекршиле више чланова Кривичног закона, а између осталог им се на терет ставља организовани криминал, злоупотреба положаја, примање мита и других облика користи.

Под лупом је највише утакмица из Прве лиге ФБиХ из сезоне 2018/2019, али и неке из Премијер лиге БиХ.

Већином се ради о судијама с А листе Прве лиге ФБиХ, а међу осумњиченима су И. Ж., К. Б., Х. П., Е.М., М. К. и други.

Међу осумњиченима су осим судија и друге службене особе Фудбалског савеза, међу којима су делегати, посматрачи.

Фудбалски савез БиХ: Подржавамо акцију СИПА

Како су истакли из кровне куће фудбала БиХ, Савез подржава рад СИПА-е, али се посебно наглашава како се истрагом обухватају утакмице у надлежности Фудбалског савеза Федерације БиХ, односно да утакмице Премијер лиге БиХ нису спорне.

"НС БиХ безрезервно подржава акције и активности свих агенција и тијела за проведбу закона у Босни и Херцеговини на откривању недозвољених и коруптивних радњи, како појединаца тако и организираних група. Снажно смо опредијељени и спремни пружити сваку врсту подршке и помоћи надлежним државним институцијама, кроз доступну документацију и информације којима располажемо, како би оне што успјешније радиле на откривању недозвољених и коруптивних радњи појединаца који партиципирају у раду фудбалских органа и тијела", наводи се у саопштењу.

Фудбалски савез БиХ је навео да "без обзира на то што прве информације говоре да се ради о активностима на нивоу ентитета, који статутарно и организацијски имају потпуну аутономију у свом раду, овом приликом морамо истаћи да је у овом тренутку нанесена немјерљива штета комплетном фудбалу у Босни и Херцеговини". 

Према подацима Јоанис је освојио 28,7 одсто гласова, Данчила 22 одсто, док је шеф странке "Савез за спас Румуније" Дан Барна освојио 16,1 одсто гласова.

Резултати изборне комисије очекују се у понедељак ујутру, а за сада је само објављено да је изклазност била 48 одсто, као и да је забележено рекордно гласање дијаспоре.

Он сматра да ће се највероватније ићи на нижу тарифу од осам центи по километру.

"По тој тарифи за пролаз приоритене дионице од од Смоковца до Матешева плаћаће се путарина од три до три и по еура",  рекао је Мујевић.

Према његовим речима највероватније ће државни "Монтепут" наплаћивати путарину на ауто-путу.

"За сада је опредјељење Владе да 'Монтепут' обавља наплату путарине и комплетно одржавање ауто-пута, али чекамо усвајање Закона о путевима, након чега ће то бити прецизирано",   саопштио је Мујевић.

Сматра да "Монтепут" има потенцијал за одржавање ауто-пута.

"Ми имамо и потенцијала и искуства за одржавање ауто-пута и већ правимо одређене припреме. У наредном периоду ћемо купити и опрему неопходну за одржавање ауто-пута", казао је Мујевић и додао да ће средства за набавку опреме издвојити из добити компаније за ову годину.

Средином октобра завршен је мост "Морачица" на аутопуту Бар-Бољаре.

Реч је о једном од највећих објеката и симболу будућег ауто-пута Бар- Бољаре. За само једну стопу моста утрошено је око пет хиљада кубика бетона, у комплетан мост уграђено је око 15 хиљада тона железа.

Мост "Морачица", назван по кориту Мораче изнад кога је грађен, висок је 175 метара и дуг 960 метара.

Крајњи рок за изградњу прве деонице аутопута је 30. септембар 2020. године. 

Извори из ХДЗ-а рекли су за Вечерњи лист да је најбројнија једна Вотсап група названа "Ускоци и хајдуци" – неформална група људи склоних народњаштву, конзервативизму и хришћанској демократији.

Та је група основана 2016. године, има 235 чланова из целе Хрватске, у којој, како кажу извори Вечерњег листа, можда пет одсто чланова групе спада у Пленковићеве поклонике, док су остали његови велики критичари.

Наводи се да је члан једне од тих група био и Марио Капулица, председник Заједнице утемељитеља ХДЗ-а, због чега се верује да је он Пленковића и упозорио на садржај који се пише и дистрибуира у тим групама.

На састанку Председништва ХДЗ-а истицало се да се Вотсап група односи посебно на загребачки ХДЗ. Сви шефови жупанијских организација одлуком Председништва добили су задатак да санкционишу непослушне чланове који у "групама покрета отпора" нападају Пленковића и његову политику.

Наводно је Пленковић затражио од појединих шефова жупанијских организација да ауторе порука у којима се посебно критикују одлуке највиших званичника странке – избаце из ХДЗ-а.

Тридесет година након свргавања Тодора Живкова, интелектуалци у Бугарској опет расправљају о Музеју комунизма.

Колико год то чудно звучало, на бугарским изложбама са историјским темама данас може да се види више о античким Трачанима него о совјетском социјализму који је тако снажно обележио живот у данашњој Бугарској.

Они су предати полицијским службеницима у Битољу.

Полиција је код места Шестановца пронашла мотоцикл у власништву двадесетосмогодишњег Омишанина с полицијским досијеом.

Полиција га је привела, али је убрзо и пуштен, преноси Индекс. Још није познато да ли је тај мотор повезан са убицом.

Нису још познати ни мотиви убиства. Индекс пише да се "по свему судећи, ради о егзекуцији".

Убијени К. Ф. је био власник бара на плажи који је изгорео пре три године, на почетку ударне туристичке сезоне.

Тада се писало како није искључено да је пожар подметнут и да је наводно објекат дуже време предмет имовинскоправних спорова између сувласника.

Он је изразио задовољство што је фирма "Интеграл инжењеринг" из Републике Српске изводила радове на тунелу Банчарево, који је био најзахтевнији на деоници од Ниша према бугарској граници, те тако показала регионалну репутацију као један од озбиљних извођача.

Додик је рекао да је за РС важно да се у Србији граде аутопутеви и подсетио да је недавно почела изградња пута од Кузмина до Раче који на најквалитетнији могући начин повезује БиХ и Србију.

Према његовим речима, данас је и од Бугарске до Хрватске, Мађарске, БиХ далеко лакше стићи, него што је било раније.

"Изградња великих путева је нешто што је гаранција успјеха у развоју сваке државе. Ауто-путеви служе да људи долазе, а малим путевима људи некако оду и нестану",  рекао је Додик. 

"Службеници Одсјека за неексподирана убојна средства (НУС) Директората за ванредне ситуације МУП-а изузели су јутрос авио бомбу из Другог свјетског рата тешку 1000 килограма која је пронађена приликом изградње приступних путева на ауто-путу, у мјесту Матешево", наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова Црне Горе.

Бомба је, како појашњавају, у свом саставу имала два упаљача, те је због веће безбедности приликом транспорта саобраћај био обустављен сат и по времена на деоници Матешево-Колашин-Подгорица, на којој је вршен транспорт.

Тестирања су потврдила да су неки од пиштоља коришћени у нападу на просторије социјалистичког ПАСОК-а, од стране групе Револуционарна самоодбрана, која је раније преузела одговорност за напад гранатом на француску амбасаду, када је повређен полицајац.

Такође, један калашњиков употребљен је за напад на мексичку амбасаду 2016. године.

Премијер Грчке Кирјакос Мицотакис честитао је полицији и поновио обећање да ће "проблем домаћег грчког тероризма бити решен једном за сва времена".

Комшије тврде да муж убио супругу, а потом себе.

"Увиђај је у току, вјештак је на мјесту догађаја, а касније ћемо знати више детаља", рекла је за Кликс портпаролка ПУ Источно Сарајево Весна Стокановић.

Подсетио је, поред осталог, да је током пролећа, лета и јесени 1991. године у Вуковару убијено више од 120 Срба.

Линта указује да у Хрватској нико није оптужен, а камоли кажњен за многобројне злочине над Србима у Вуковару.

"Крајње је време да Тужилаштво за ратне злочине подигне оптужнице против свих оних лица који су наредили, организовали и починили бруталне ратне злочине над српским цивилима у Вуковару", навео је Линта, који сматра да Министарство спољних послова треба да тражи од Хрватске да се у Вуковару подигне спомен-плоча невино страдалим Србима.

Хрватско министарство иностраних и европских послова упутило је јуче дипломатску ноту Амбасади Србије у Загребу којом је изразило најоштрији протест због откривања спомен-плоче генералу Младену Братићу.

Коментаришући изјаве Милорада Додика који је поздравио реакцију Макрона, Џаферовић је додао: "Неке ретроградне политичке снаге из БиХ и из окружења би вољеле да БиХ има ову врсту проблема и вољели би да је БиХ темпирана бомба због повратника са страних ратишта".

"На њихову жалост, то није тако, јер они онда рачунају, те ретроградне снаге, да ће лакше у таквом амбијенту, код такве представе БиХ у очима међународне заједнице, моћи лакше завршити и остварити своје недопустиве и недозвољене циљеве. То је суштина и мислим да је предсједник Макрон о томе требао више водити рачуна", поручио је Џаферовић.

Додик каже да је Макрон својом изјавом признао да овако накарадно устројена БиХ представља опасност за Европску унију због исламског тероризма и ратника џихада који су регрутовани у БиХ за ратишта у Сирији, Ираку, а који се сада враћају у земљу.

"Запад је дуго година охрабривао сарајевске хегемонистичке и централистичке кругове, а то је довело до тога да је БиХ постала потпуно дисфункционална заједница услед поткопавања Дејтонског споразума, односно дејтонског уређења, док је снагом деловања сарајевских политичких кругова склизнула у потпуни исламистички екстремизам", навео је Додик.

Додик истиче да није срећан што је стање у БиХ на неки начин политички неодрживо, али, додаје, ако вас један од водећих светских лидера означи као главни проблем у региону и још наведе конкретан разлог, он ту више не би имао шта да дода, већ само да затражи одговоре од надлежних у Сарајеву да изнесу истините податке о исламским фундаменталистима, о којима говори председник Макрон и каква је ту уопште улога Сарајева.

"Након самита у Софији, када је саопштио да се Европска унија неће више ширити на Западни Балкан, Макрон је својом изјавом о БиХ сада рекао и један од основних разлога за то", поручио је Додик.

Како се наводи, Европска комисија тиме шаље поруку да озбиљно кршење људских права није препрека придруживању Шенгену.

"Незаконито и насилно одвраћање са границе тражилаца азила требало би да онемогући Хрватску да се придружи зони Шенгена", изјавила је Лидија Гал, виши истраживач Хјуман рајтс воча за Балкан и источну Европу.

Према њеним речима игнорисање "злоупотребе миграната на хрватским границама чини схватање да је шенгенско чланство условљено поштовањем људских права само бесмислени разговор".

Како се наводи, враћање тражилаца азила, без разматрања њихове потребе за заштитом, у супротности је са законима Европске уније о азилу, Повеље ЕУ о фундаменталним људским правима и Конвенције о избеглицама из 1951. године. 

Највећи потрес у историји Дубровника догодио се 6. априла 1667. године. У потресу је тада порушен практично цео град, а погинуло је око 3.000 људи. Процењује се да је тадашњи потрес био јачине 7,6 јединица по Рихтеру.

Такође, у новије врме памти се потрес који је 5. септембра 1996. године погодио Стон. Тај земљотрес био је 5,6 јединица и уништио је три села у околини Стона.

"Немам југословенско држављанство, само сам добио пасош да бих путовао", рекао је Петер Хандке за Вечерње новости.

Министарство унутрашњих послова Аустрије покренуло је раније проверу тог случаја.

"Ко добровољно стиче страно држављанство губи тиме, у основи, аустријско држављанство. Да се не би изгубило аустријско држављанство, потребно је, пре узимања другог пасоша, писаним путем затражити дозволу и добити одобрење", објаснило је Министарство унутрашњих послова Аустрије.

Макрон је претходно, у опсежном интервјуу за лондонски Економист, рекао да је БиХ "темпирана бомба која куца тик уз Хрватску" и да се суочава са проблемом џихадиста повратника.

"Ако сте забринути за регион Западног Балкана, прво питање нису ни Северна Македонија ни Албанија, већ БиХ. БиХ је темпирана бомба која куца тик уз Хрватску и која се суочава с проблемом повратка џихадиста", рекао је Макрон.

Макрон напомиње да је изградња светски моћне, обједињене Европске уније неспојива с тиме да се сада отвара процес проширења, који, сматра, треба реформисати.

Ако постоји бојазан за тај регион, пре Македоније и Албаније ту је питање Босне и Херцеговине, каже Макрон, наводећи да је БиХ "паклена машина" која откуцава уз Хрватску и која је суочена с проблемом повратка џихадиста.

Француски председник је у интервјуу Економисту под називом "Емануел Макрон упозорава Европу: НАТО је у стању мождане смрти" говорио о томе да европске државе ме могу да се ослањају на Сједињене Америчке Државе у одбрани чланица НАТО-а.

То је образложио смањеним америчким ангажовањем и одлуком Вашингтона да не консултује савезнике пре повлачења трупа из Сирије.

И портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је истог мишљења. Макрон је у праву, НАТО је доживео мождану смрт, рекла је Захарова.

"Свет је глобално село, нико не може да избегне казну или одговорност. Верујем да ће ускоро доћи тренутак када ће сви одслужити казне, па тако и Никола Груевски", рекао је Заев.

Никола Груевски, који је осуђен на две године затвора због злоупотребе службеног положаја у афери названој "Тенк", односно због своје улоге у куповини 600.000 евра вредног "мерцедеса", побегао је из Македоније два дана пре него што је требало да се јави на издржавање казне.

Груевски је, преко Албаније, Црне Горе и Србије, побегао у Мађарску где је тражио, а потом и добио политички азил. Два дана након његовог бега, македонска полиција је за њим расписала међународну потерницу.

Наводи се да је Хандкеу пасош СР Југославије уручен 15. јуна 1999. у амбасади у Бечу.

"Ко добровољно стиче страно држављанство губи тиме, у основи, аустријско држављанство. Да се не би изгубило аустријско држављанство, потребно је, пре узимања другог пасоша, писаним путем затражити дозволу и добити одобрење", објаснило је Министарство унутрашњих послова Аустрије.

Наведено је да се тренутно истражује да ли је Хандке тражио такво одобрење, али, како додаје Естерајх, велика вероватноћа је да се то није десило.

Један неименовани високи званичник додао је да ово подсећа на случај бившег аустријског спортисте Андреаса Голдбегера.

"Скијаш је тада узео српско држављанство, али је брзо променио одлуку", указао је неименовани извор у Министарству унутрашњих послова.

Министарство истиче да ће детаљно истражити случај Хандкеа.

Интерсепт наводи да је југословенски пасош Хандкеа случајно пронашао на "веома непрегледном" сајту Националне библиотеке Аустрије, на којем се налазе две фотографије југословенског пасоша познатог књижевника.

Прича о 11-годишњем Алвину привукла је пажњу јавности у Италији након што је телевизија известила о мучним покушајима његовог оца да га врати кући.

Дечак се нашао без породице у кампу Ел Хол, којим су управљале курдске снаге на североистоку Сирије, након што су његова мајка и браћа и сестре погинули у борбама.

Такође, потврђено је да су користили хладно оружије, односно ножеве.

У мигрантском кампу Вучјак, према незваничним информацијама, се налази између 600 и 700 људи.

У саопштењу се, између осталог, наводи да се црква руководи тумачењем Светог писма патријарха Павла према којем се на основу потврде медицинске установе може констатовати да је лице променило пол и уписати друго име, чиме се прихватају медицински разлози за такав поступак.

"Овим и оваквим тумачењем Патријарха Павла, Црква се руководи већ деценијама, што значи да се Црква сусретала са овим проблемом и раније, те да слични случајеви нису никаква новост, нити представљају неки наводни црквени 'модернизам' и 'либерализам' по мјери господара овога свијета, већ су одговоран однос према изазовима са којима се Црква сусреће у новије вријеме", пише у саопштењу.

Додаје се да "случајеви промене пола из оправданих и врло специфичних разлога представљају потпуно другачију стварност од пропаганде и правдања истополних односа и безумне родне идеологије којима смо сведоци последњих година".

"Никоме, па ни младој особи која је несрећно изабрала да, поред обећања да то неће чинити, јавно проговори о свом здравственом стању и црквеном статусу, вјероватно изманипулисана од некога, Свето Крштење не може бити на спасење, ако се не одвоји од гријеха, који се, између осталога, огледа и у учешћу у разорној ЛГБТ пропаганди", саопштила је Митрополија црногорско-приморска.

У саопштењу се наглашава да се црква увек и у сваком појединачном случају стара о спасавању "душе човјекове" за разлику од већине медија и разних пропагандистичких организација и појединаца који, руководећи се својим интересима и користећи се полуистинама, од најличнијих људских осећања, проблема, трагедија или радости, праве сензацију и трговину.

"Неће добити статус конститутивног народа. Ђукановић ће ићи на то да додели статус мањинског народа у неком моменту, ако после следећег пописа смањи број Срба у Црној Гори на најмању могућу меру. Нека њихова процена ће бити сада - мање од 20 процената Срба у Црној Гори", рекао је др Александар Раковић, виши научни сарадник у Институту за новију историју Србије.

Срби из Црне Горе сматрају да је потребно да траже заштиту колективних права, права на националне, културне и образовне институције.

"И своје уџбенике историје и српског језика, у садашњим пише да су Срби окупатори. Не само 1918. већ да су Немањићи окупирали Црну Гору", истакао је Горан Киковић, потпредседник СО Беране.

Учесници округлог стола, посвећеног положају српског народа у Црној Гори наглашавају да су на попису 1909, 94 одсто били Срби, а да су различиите мере утицале на то да их већ 2011. буде свега 28 одсто.

"Пораст броја Срба у Црној Гори био је аларм актуелном режиму да нешто хитно предузме у заустављању тог процеса и његовог окретања у супротном смјеру. Уследили су преименовање српског језика у црногорски, инжењеринг у историографији, протеривање ћириличног писма, политика запошљавања у јавној сфери која ригидно фаворизује Црногорце у односу на Србе, без обзира на стручност", навео је протојереј Јован Пламенац, представник Митрополије црногорско-приморске.

Познаваоци сматрају да српске политичке странке у Црној Гори, помоћ, пре свега, могу да траже у Београду, јер је Бања Лука у својим проблемима.

Мишљење је ипак, каже, променио како би избегао да "догађаји око њега" ометају развој града.

Уочи локалних избора 13. октора, објављен је видео-снимак на којем се види се како Боркаи забавља на једној јахти.

"Нико нема право да то прекрши. У разговору са бошњачким чланом Предсједништва Шефиком Џаферовићем и хрватским чланом Жељком Комшићем сам изнио је да потребно да се формира Савјет министара и истакао сам да у Европској унији пет земаља није чланица НАТО савеза. Нико више није наиван око АНП-а, да се путем неких иницијатива међународних фактора може доћи до неког акта, али ми не желимо да учествујемо у томе", нагласио је Додиик.

Рекао је да је на дневном реду формирање власти на нивоу Федерације БиХ.Додик је изјавио да су мигрантски проблеми веома видљиви, преноси РТРС.

"Трећи пут тражимо од Савјета министара да нам достави оперативан план, који је проводив. Нисмо добили извјештај, и поново смо тражили од да нам се достави тај оперативни проводив план" истакао је он.

Навео је да данас у БиХ постоји низ институција које немају никакву функцију.

"Прије масовних интервенција високих представника у институцијама БиХ било је запослено 3.000 људи, а данас 24.000. Што значи да је циљ био централизација", додао је Додик.

Нагласио је да НАТО интеграције нису у надлежности високог представника, баш као ни европске интеграције.

"Петљајући се, он крши своја овлашћена и крши Дејтонски споразум, тачније анекс 10. Високи представник је обмануо и Уједињене нације", напоменуо је Додик.

Истакао је да је Инцко јуче изнио низ тврдњи које нису тачне и "граниче са лажи" у погледу онога што предвиђа Дејтонски мировни споразум.

Према његовом мишљењу садашње стање је по више основа неодрживо. Пре свега, све верске заједнице у Црној Гори морају имати регулисан правни положај.

Тренутно, како наводи Вуковић, Српска православна црква нема дефинисан правни статус у Црној Гори, што је неприхватљиво.

"Српска православна црква дјелује као реликт једног времена, које је прије више од деценију остало или је требало да остане иза нас. Држава никако не може наћи очекивани степен разумијевања са Српском православном црквом", истиче Вуковић.

Поручује да се дошло до тренутка када се ствари више не могу одлагати. ДПС као озбиљан политички субјект преузео је обавезу на себе да по угледу на савремене демократије иницира решење и за ову област.

За Српску православну цркву, намера ДПС-а је класично кршење Устава, каже за Радио Црне Горе протојереј Гојко Перовић.

У Црногорској православној цркви поздрављају одлуку ДПС-а. Стево Вучинић из правног савјета те цркве каже за Радио Црне Горе да су се коначно стекли услови за обнову аутокефалности Црногорске православне цркве.

Ватрогасци су умали више од 20 интервениција. Начелник Службе заштите и спасавања у Никшићу, Веселин Гардашевић, рекао је агенцији Мина да су добили око 50 нових позива у помоћ из најугроженијих делова Мокре њиве, Глибавца, Брезовика, Горњег Поља, Милочана, Растовца.

Услед погоршане метеоролошке ситуације у Никшићу поново је затворен саобраћај преко Мокре њиве.   

Проблема има и у колашинским селима. У граду је најтежа ситуација код старе циглане у селу Бистрица, где су оба моста поплављена.

У околини града излила се река Плашница, а 80 одсто насипа на тој реци је урушено. Излила се и река Пчиња у месту Лугови. 

Пут Подгорица-Колашин затворен је за саобраћај због одрона и воде у месту Лугови. За све врсте возила затворен је и пут Колашин-Мојковац у месту Сјерогоште због огромне количине воде и муља.

Такође, саобраћај је обустављен на путу Мојковац - Ђурђевића Тара због одрона.

На путевима дуж клисура и усека могући су ситнији одрони, а на појединим дионицама због обилних падавина има заостале воде.

Због невремена, јаке кише и натопљених терена, у Подгорици су одложене три утакмице четвртфинала Купа Црне Горе, планиране за данас.  

Киша створила проблеме и Новљанима 

Због јаке кише која је у кратком времену пала - око 90 литара на метар квадратни, за свега два сата поплављене су јавне површине и саобраћајнице код Кружног тока у Мељинама, на Шкверу, у Игалу  Савини на ривијери. Излио се и поток Немила у Мељинама, па се саобрћаја преко Савине.

Према речима начелнице Службе комуналне полиције и инспекцијског надзора Марије Бошковић јутрос од седам часова кол-центруе пристигло је преко 30 пријава.

"Углавном је реч о плављењу угоститељских и стамбених објеката", казала је Бошковићева, преноси Радио Херцег Нови.

Начелник шибенско-книнске полиције открио је раније како је изведен напад на Србе код Книна.

"Као дио навијачке скупине из Сплита окупили су се у Сплиту и с више возила кренули у Уздоље темељем претходног договора због утакмице Црвене звезде. Паркирали су у близини угоститељског објекта. Један је изашао из аутомобила и отишао у извидницу. Касније су ушли у угоститељски објект маскирани фантомкама и напали госте, док су возачи остали у аутомобилима", рекао је начелник Полицијске управе шибенске.

Тада је повређена 37-годишња власница угоститељског објекта и још четири особе.

"Не видим разлога зашто бих се бламирао у вези са тим. Поздравио сам се и са својом добром намером да нешто учиним на том плану. Ако мисле да треба да буде формиран Савет министара, нека председавајући Председништва БиХ сазове седницу да именујемо председавајућег, потом да Парламент организује седницу и наши људи и људи из наше коалиције ће доћи на седницу и све завршити у једном дану", рекао је Додик.

Додик додаје да ако мисле да треба овако да буде, нека раде овако - то је њихов избор, није како каже, његов.

На питање да ли ће наредни састанак ХДЗ-а БиХ и СДА довести до било каквих помака, Додик је казао да је реч о састанку две странке и да се ради о "њиховој интерној страначкој комуникацији". 

Инцко је осудио говор сепаратизма за који је рекао да долази из Републике Српске (РС), као и декларацију СДА о увођењу републике БиХ оценивши овај потез контрапродуктивним.

Позвао је парламент БиХ да усвоји законе о негирању геноцида и величања осуђених ратних злочинаца и најавио да ће се у том смислу у наредном периоду више ангажовати.

"Садашњи трендови и различите политичке изјаве свакако говоре о томе да постоје напори да се одустане од реформи. Оно што је највише за осуду јесте ревизионизам историје или негирање геноцида. Он је почињен у Сребреници 1995. године и ништа и нико не може да промени ту чињеницу", рекао је Инцко.

Он је рекао и да је посебно забринут због недавног престројавања неких полицијских снага у БиХ и оценио да би те формације, ако им се дају дуге цеви и друга војна опрема, имале дестабилизирајући ефекат на безбедност земље.

Руски амбасадор Василиј Небензја оценио је да су Инцкове активности пристрасне, па је поново затражио затварање Канцеларије високог представника.

Небензја је оптужио Инцка да Србе и Хрвате прозива за антидејтонске активности, а да су Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ, и Драган Човић, председник ХДЗ БиХ, јавно исказали приврженост миру и дејтонским принципима.

"Исти је лоциран у ефикасној акцији полицијских службеника Управе полиције МУП-а Кантона Сарајево и ПУ Источно Сарајево, те је у једном моменту пуцао из ватреног оружја према полицијским службеницима, којом приликом није нико повријеђен, а кад је примјетио већи број полицијских службеника извршио је самоубиство", рекао је портпарол МУП-а КС.

Незванично, реч је о мушкарцу Н. Ч. преноси Кликс.

Раније данас, у пуцњави која се догодила у сарајевском насељу Неџарићи једна жена је убијена, а једна рањена.

Рањена жена је превезена у Клинички центар Универзитета у Сарајеву и није у животној опасности.

"За купање и рекреацију користи се око 270 хектара, које чини 52 квадратна километра природних плажа и 100 купалишта насталих изградњом или адаптацијом са процијењеним капацитетом од 300.000 истовремених купача", наводи се у програму урађеном за потребе Јавног предузећа за управљање морским добром, пише Побједа.

Саопштено је да постоји тражња за више плажних капацитета и да се процењује да ће Црној Гори у наредних пет година недостајати минимум 300 квадрата плажа у главној сезони.

Та процена укључује додатних 183.000 квадратних метара плажа које су у процесу привођења сврси, али нису познати прецизни подаци или методолошки утемељене процене где још могу да се направе плаже.

Што се тиче притиска на обалски простор у смислу коришћења плажа, наводи се да он није једнак. Велики притисак је у северним обалним општинама због неприступачне обале, као и у Будви због великог удела туристичког промета, а посебно је повољан у Улцињу.

Поред мањка простора за плаже у програму се наводе и други проблеми морског добра, који се односе на број туриста, преоптерећеност централних градских зона и заузетост плажа садржајима који нису ни нужни, ни корисни.

У наставку поновљеног суђења, данас је на загребачком Жупанијском суду сведочио Никола Јаман који је потврдиo да је Бранимир Главаш био главни заповедник одбране града Осијека.

Јаман је рекао да је он био "алфа и омега за цијели Осијек", а у том смислу и заповедник и њему и његовом заменику Јосипу Фехиру, оцу Крунослава Фехира.

Јаман је сведочио да је веровао у Бранимира Главаша јер је, каже, био симбол отпора и одбране града, али да се после разочарао. Рекао је и да је дао идеју Главашу како да заташка убиство Чедомира Вучковића.

Рекао је и како сада у поновљеном суђењу говори другачије јер је болестан, односно да је пре лагао да Главаш није био у заповедној стуктури.

"Немам разлога да сада лажем, мој отац је био усташа и шест година у затвору. Мучила ме савјест, сада спавам као беба", рекао је Јаман.

Чедомира Вучковића је у августу 1991. убио тада 16-годишњи Фехир, припадник такозване Бранимирове осјечке "заштитне чете", који је накнадно добио статус заштићеног сведока, а у ранијим је суђењима теретио Главаша.

Након сведочења, Јаман и Главаш су се сусрели испред суда.

"Није важно хоћу ли живјети сто година или ћу сутра умријети. Нека ми сад одговори на питање. Што ми ниси једном дошао у посјету, а ја сам теби био?" питао је Јаман Главаша, у присуству новинара.

Главаш је рекао да није желео да дође да не би испало да утиче на сведоке.

Према речима портпарола МУП-а, службеници раде на расветљавању случаја.

Прве информације из полиције су говориле да су две особе рањене након пуцњаве. Ипак, једна женска особа је подлегла повредама, док је друга превезена у болницу.

Русија је под санкцијама ЕУ од 2014, када је Унија оптужила Кремљ да је угрозио територијалну целовитост Украјине, што Москва пориче.

Око 150 особа из Русије и Украјине такође је под тим санкцијама.

Ипак, 56-годишњи бивши министар саобраћаја, иначе лидер конзервативне Националне либералне партије, мораће да преговорима обезбеђује већину за сваки законски предлог од странака уситњене опозиције.

"Морамо да предузмемо све да правда буде независна у Румунији, без политичког утицаја. Морамо да обезбедимо слободан приступ правосудном систему за грађане, који ће понудити правду за сваког нашег грађанина", рекао је Лудовик Орбан.

Мандат нове владе трајаће до парламентарних избора који би требало да се одрже следеће године.

"Имате неколико министара у Влади који нису добили позитивно мишљење надлежног одбора. Имате и министре који не би требало да буду у влади десног центра. Али, наравно, то је Ваша одлука, па и одговорност", каже Хунор Келемен, председник Демократског савеза Мађара у Румунији.

Избором нове владе завршава се криза које је успорила формирање нове Европске комисије јер се чекао предлог Румуније за новог европског комесара за саобраћај.

Орбан је најавио да ће предложити кандидата за европског комесара после консултација с председником Клаусом Јоанисом.

"Вук је трансмомак који још увијек није прошао кроз цјелокупну транзицију. Нема ријечи којом бих описала овај осјећај среће и поноса. Данас је хришћанска љубав према човјеку побиједила све разлике. Хвала Митрополији на раширеним рукама спремним за загрљај за сву своју ђецу", написала је Јокићева на свом Фејсбук налогу.

Аџић се крстио у црногорској ношњи, а Јокићева је рекла да је ово први случај крштења трансособе која није прошла транзицију.

"Држава није спремна да прихвати његов идентитет прије транзиције, већ му у свим документима стоји женско име, а СПЦ јесте, у крштеници му пише Вук", додала је Јокићева.

Иако Македонији ништа није замерено овај пут, наводно, Емануел Макрон није желео да раздваја две земље. Тако је издвојио Француску од осталих чланица Уније, али пошто се одлуке морају доносити консензусом једно "не" вредело је више од свих "да" заједно.

"Зато што су почели, почевши са Макроном, и европски политичари да се понашају као балкански политичари. Када немају другу причу крећу о национализму, заштити националних интереса", каже Алберт Муслију, политички аналитичар.

"Колико год да ова влада није направила реформе, колико год да је проблем корупција, скандал са јавним тужиоцем, ипак је проблем у понашању Француске и Макрона, самој ЕУ", каже Жидас Даскаловски, професор политичких наука.

"Преспански споразум део мозаика"

Са статусом кандидата Македонија је од 2005. године, стекла га је седам година пре Србије. Али и пре и после те године терет на евроатлантском путу тој земљи је било име које је Преспанским споразумом променила.

"То није било довољно, јасно је речено још прошле године, то је било у извештају Европске комисије, да су потребне реформе у области корупције, криминала, правосуђа. Оно што су рекли званичници ЕУ и пре састанка лидера чланица је да ми нисмо напредовали", истиче Христијан Мицкоски, председник ВМРО-ДПМНЕ.

Додаје да не само што Преспански споразум није био основни услов, него део мозаика.

"Друге делове нисмо сложили, јер имате корупцију, криминал на највишем нивоу власти, имате 'Рекет', гледате како тужиоци и судије са милионским сумама шетају и уцењују бизнисмене и политичаре", наводи Мицкоски.

Премијер Северне Македоније Зоран Заев поручује да су своје обавезе испунили у потпуности.

"То су сви и потврдили. Резултате у реформама, спорове са суседима и друго. Оно што је ЕУ учинила је њихова историјска грешка. Направили смо све што смо могли и што је било до нас", наглашава Заев.

Која је алтернатива? 

У међувремену је почело да се говори о алтернативама за чланство земаља региона. Тако је македонској делегацији на једном од састанака у Бриселу незванично речено да се размишља о опцији која се зова Европска економска зона.

"Криза европске перспективе ће направити политичку кризу без обзира да ли ће то завршити на изборима, то дестабилизује Македонију, Албанију али и регион, одузима се начин да се земље држе заједно. Изнад 80 одсто становништва подржава ЕУ и НАТО, то ће довести до кризе политичког наратива, онда је могуће очекивати политичке промене", сматра Петар Арсовски, политички аналитичар.

А Македонија деценијама мора да живи са одлукама или неправдама међународне заједнице без које ова земља готово ниједно питање сама није могла да реши. Уједињене нација су прву превентивну мисију у историји послале 1992. баш у Македонију како би надгледала стање на границама према Албанији и СРЈ.

Те 1992. године под својим уставним уставним именом није могла да постане ни члан међународних организација, већ је то учинила као Бивша Југословенска Република Македонија.

Смиривање стања после договора са Албанцима у Охриду такође није могло без контроле, 2003. у Македонију је стигла Конкордија, прва мисија европских војних снага. А 2008. у НАТО није могла због грчког противљења.

НАТО – главна или утешна награда

Овај пут Скопље је било жртва за Макрона неопходних реформи у ЕУ и промене методологије приступања европској породици. Али је макар НАТО на видику. Заев очекује чланство у фебруару.

"НАТО је добра утешна награда. Али, ако добијете НАТО, а не прикључите се ЕУ, остаћете празна чаша – земља којој су границе обезбеђене, а нема суштину, нема рефоме, нема људи, јер људи и сада одлазе", објашњава Арсовски.

За председника Северне Македоније НАТО је главна, не утешна награда. Ипак на изостанак награде у виду датума има одговор – ново име примењиваће се постепено.

"Америка и ЕУ били су на неки начин спонзори Преспанског договора, сада је он у опасности, јер у њему има одредби за примену новог имена за унутрашњу употребу. Тако ће се ново име имплементирати отварањем нових поглавља. Док не отворимо здравство, нећемо употребљавати име у званичним документима који се на односе на здравство, тако и у свим другим секторима. Пошто немамо датум, то значи да се договор неће имплементирати... Грчка и Влада Мицотакиса су лобирале да се отворе преговори не само да би се имплементирао договор, него да би имали стабилне односе са суседом", тврди Александар Видиновски, новинар ТВ канала 5.

На тест ће споразум бити стављен још једном. На пролеће.

И афера "Рекет" наштетила власти 

Октобар је Северна Македонија дочекала ипак са једним датумом – за ванредне изборе. Зоран Заев је због неуспеха на европском путу најавио да ће у јануару поднети оставку како би се гласало 12. априла. Међутим, због једне афере деловало је да ће избори бити много раније.

"Свакако нећу дозволити да неколико криминалаца, сујетан новинар и, да ми опрости ЛГБТ популација, један педер смене ову владу", рекао је Заев.

Реч је о афери у којој су један певач, бизнисмен и тужилац уцењивали познатог македонског бизнисмена за новац у замену за ослобађајућу пресуду.

"Мислим да су обе ствари наштетиле власти, али код различитих делова бирачког тела. Преспански споразум код грађана са изражајнијим националним осећањем, а афера 'Рекет' им је наштетила такође, али да тако кажем код интелектуаног крила гласача који су се надали да ће се променом власти коначно рашчистити криминал", наводи Александар Видиновски.

"Али, нажалост, видело се да је специјална јавна тужитељка Катица Јанева осумњичена да је она учествовала у криминалу уместо да се бори против њега", додаје Видиновски.

Професор Жидас Даскаловски сматра да је Влада све карте ставила на евроатлантске интеграције, па је пораз на самиту ЕУ, пораз и Владе у Скопљу.

"Ако на то додамо и велику корупцију и слаб опоравак економије, онда је јасно да је фаворит за победу на изборима опозиција", каже Даскаловски.

Политички аналитичар Петар Арсовски каже да и Мицотакис и ВМРО кажу да никад не би потписали овакав Преспански договор, али шта је ту је.

"То је политички наратив, али имајте обзира да када имате оба лидера и у Грчкој и у Македонији која не желе у принципу Преспански уговор, могућност да се тај уговор стави под ризик је експоненцијално већа, у најмањем случају мислим да ће имплементација уговора бити замрзнута", додаје Арсовски.

Ко ће профитирати? 

У своју шансу за повратак на власт, на којој је био десет година, верује ВМРО, а којој анкете рађене неколико дана уочи лоших вести из Луксембурга, а после афере "Рекет", дају благу предност.

"Резултат ванредних избора ће одредити однос наше владе. Ако имамо две трећине посланика и ако је испуњен услов Бадинтеров, да имамо већину код посланика мањина, тада постоји могућност за враћање корак уназад свих уставних измена које су резултат Преспанског договора. Док ови математички услови не буду испуњени, Македонија на брзој траци, реформе, да исправимо грешке које су направљене", каже Христијан Мицкоски, председник ВМРО-ДПМНЕ.

"Ниједан договор не може да оспори моје право да се зовем Македонац, да говорим македонски језик и да сам из Македоније", наглашава Мицкоски.

После избора нешто важнији ће, чини се, бити коалициони потенцијал од редоследа. ВМРО-ДПМНЕ је и на прошлим изборима, са Груевскимб на челу, имала два посланика више од СДСМ-а Зорана Заева. Али пошто није успела да се договори са албанским партијама, са којима је раније била у коалицији, Владу је формирао Зоран Заев.

Препрека за формирање је била тзв. албанска платформа, коју су председник и ВМРО видели као опасност за суверенитет државе. Заев је, са друге стране, народ убеђивао да се то неће десити, али је на крају пристао на оно што је тај документ три албанске партије подразумевао – увођење албанског као другог званичног језика.

"Са свима ћемо преговарати, свим политичким партијама, без обзира на то да ли је ДУИ, Алијанса за Албанце, Беса, ми ћемо са свима, док имамо заједничку тачку у програму, немамо фрустрацију ни комплекс да направимо коалицију", поручује Мицкоски.

Политички аналитичар Петар Арсовски сматра да ће то зависити од изборних резултата.

"Ако изборни резултати СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ буду близу, ДУИ ће ипак имати притисак да задржи садашњу коалицију имајући у виду да су СДСМ и ДУИ брендиране као проевропске и про-НАТО партије. Ако разлика између СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ буде велика, онда ДУИ неће имати избора и изабраће да остане на власти и онда ће и са ВМРО-ДПМНЕ", објашњава Арсовски.

Политички аналитичар Алберт Муслију сматра да је битка ту тесна.

"ВМРО треба да уради реформе у свом наративу у односу на сарадњу са албанским партијама у односу на Преспански споразум, договор са Бугарском. Не знам да ли имају времена до априла да то ураде, да би постали коалиционо конкурентнији, СДСМ има гласове који нису македонски, има албанске гласове и мислим да би то могла да валоризује", додаје Муслију.

Зоран Заев сада оставља могућност да се због приступања НАТО-у избори помере. Ако буде по старом, 3. јануара 2020, односно сто дана уочи избора, премијер даје оставку и формира се техничка влада у којој ће бити и министри из опозиционог ВМРО-ДПМНЕ. То би, према ранијем договору власти и опозиције, требало да гарантује да ће избори бити спроведени фер и поштено.

Дете (2) је одвезено у болницу, али су доктори могли само да прогласе његову смрт, преноси агенција АНА.

Локално становништво је претходно протестовало и затворило пут како би спречили особље да стигне до кампа са 5.000 миграната, захтевајући да он одмах буде затворен.

Како се наводи, рекордер није странац него црногорски држављанин.

Подаци такође показују да десет највећих депозита домаћих и странаца износи укупно 88,2 милиона.

Централној банци су 62 домаће компаније, односно правна лица, пријавиле да имају новац на рачунима у иностранству. Оне су на иностраним рачунима на крају прошле године имале укупно 12,7 милиона евра, саопштено је Побједи из Централне банке Црне Горе, преноси РТЦГ.

"Извјештај о стању и промету на рачунима у иностранству за 2018. су доставиле 62 компаније. Према тим извјештајима, на крају прошле године стање на рачунима у иностранству износило је 12,7 милиона евра", прецизирали су из регулатора Побједи.

Из ЦБЦГ су се "оградили" да је податак од 12,7 милиона сума коју су доставиле саме компаније. За тачност достављених података они и одговарају.

Без одговора је остало питање из којих области су ове компаније.

"Због повјерљивости и заштите индивидуалних података ове информације нијесу доступне", навели су из Централне банке Црне Горе.

Додају да је и даље непознато колико грађана Црне Горе имају на рачунима у иностранству, јер по законима то нису дужни ником да пријављују.

"Централна банка не располаже подацима колико средстава црногорски грађани имају на рачунима у иностранству", речено је Побједи у одговору на питање има ли процене колико грађана има рачуне вани и колики је укупни конто.

Из овог регулатора подсећају да је по Закону о текућим и капиталним пословима са иностранством прописано слободно обављање текућих и капиталних послова и преноси имовине из Црне Горе у иностранство и обрнуто.

Домаћи рачуни

По последњим подацима ЦБЦГ, укупни депозити износе 3,51 милијарду евра, од чега домаћа правна лица, грађани, Влада, НВО... имају 2,76 милијарди, а стране фирме, грађани и НВО 754,5 милиона евра.

Од 3,51 милијарду евра депозита у домаћим финансијским институцијама на крају септембра, црногорски држављани имали су 1,3 милијарде, а странци 460,26 милиона, локална и централна влада 252,89 милиона, домаћа привреда 1,11 милијарди евра, од чега приватне фирме 903,6, а државне 210 милиона, НВО и друге непрофитне организације 57,8 милиона, финансијске институције 36,1 милион, преноси РТЦГ.

Страни држављани на рачунима у Црној Гори држе 460,3 милиона евра, стране фирме 283,5 милиона евра, финансијски сектор 7,1 милион, а стране НВО 3,57 милиона евра.

"Пронађена дрога биће упућена у Форензички центар ради вјештачења. У реализацији ове активности учествовали су службеници Сектора криминалистичке полиције, Центра безбједности Подгорица, Центра безбједности Никшић, Центра безбједности Бар и Центра безбједности Будва", наводи се у саопштењу полиције.

Портал наводи да је на ширем сплитском и сињском подручју пало врло мало кише, на шибенском подручју пало је 10 до 20 литара по квадратном метру, а невероватне количине пале су на подручју Заострога, места јужније од Макарске.

Тамо је према подацима Крометео мреже пала екстремна колицина кише: чак 161 литра по квадратном метру. На пример, наводи ДалмацијаДанас, током читавог новембра у Сплиту просечно падне 113, а у Дубровнику 147 литара.

Метеоролози за сутра најављују још више падавина, а за цели Јадран сутра је на снази наранџасто упозорење Метеоаларма што значи да су могући обилна киша и бујичне поплаве.

Проблеме ће стварати и јако југо дуж читаве обале.

Први је разлог практичан – ако коалициони преговори мандатара за састав нове владе Себастијана Курца са Зеленима и Социјалдемократама пропадну, он неће имати другог избора него да се врати Слободарима.

Не директно у коалицију са њима, то је мало вероватно, већ као мањинска конзервативна влада са подршком слободарских парламентараца.

Други разлог је да слободарско бирачко тело у свом историјском језгру поседује високи степен отпорности на драме, афере, бламаже и распаде који пословично прате ову партију.

Сваки пут кад је прилике уклоне са политичке бине, нова рунда аплауза ту странку врати натраг.

Сажето, Слободари су легитимни елемент аустријске политичке сцене, иако не увек и легални.

Најновија афера која долази док је странка практично на коленима, тиче се "песмарице" Пеналног удружења у Кнителфелду.

"Penna" је на латинском "перо", у преносном смислу назив за удружења гимназијалаца у којима се кроз контакте садашњих и бивших ученика негују локалне културне традиције.

У конкретном смислу, "културне традиције" садрже овакве строфе: "Хајл Хитлер, ви стари Германи, поздравља вас Тацит", или "Ротшилд има највише пара, у њега је највећа шкриња, па је он највећа свиња".

Као што показује случај из Горње Аустрије, о коме је РТС извештавао у јануару прошле године, инцидентима тог типа недостаје фактор изненађења.

Али у Штајермаркту се за три седмице одржавају покрајински избори, па он за Слободаре није могао доћи у горем моменту.

Веза је директна и персонална, јер је један од чланова школског удружења Волфганг Цангер посланик Слободара у националном парламенту.

И он поседује једну такву "песмарицу", иако не пева из ње, али нема намеру да је баци "јер су из ње певали његови родитељи".

О нацизму и таласању

После овог увода, долази се до праве теме текста, а то су два различита извештаја из два супротстављена извора о историјским коренима аустријске Слободарске партије (FPÖ).

Првог извештаја и има и нема. Поменути случај из јануара прошле године била је кап која је прелила чашу, пре свега за саму Слободарску странку.

Она је тада била у коалицији са конзервативцима и трудила се да са себе стресе стигму "наци-странке".

Како су се "појединачни случајеви" гомилали, врх Слободарске партије је најавио оснивање независног професионалног панела који би саставио извештај о "смеђим флекама" Слободарске партије.

У јануару 2018. странка је оформила Комисију историчара, чији се извештај очекивао крајем прошле, па октобра ове године, да би сада престала свака прича о роковима.

На конференцији за новинаре почетком августа у Бечу представљен је документ од двадесет пет страна, најављен као "сажетак" пуног извештаја од преко хиљаду страна.

Из "сажетка" се једино види како ће изгледати поглавља у будућем извештају, како су послагане теме и како изабране аргументације.

Предвиђена су четири дела – формални, материјални, персонални и појединачни. Формални се бави деловањем странке у државном систему Аустрије; материјални идеолошким повезницама Слободара; персонални је јасан без објашњења.

Појединачни би требало да садржи низ одвојених тематских студија о одоносима са народњацима и социјалдемократама.

То што је објављено, не оставља никакву сумњу о чему ће се говорити на хиљаду страна - о интерпретацији историје по идеолошким критеријумима једне странке, која никако да пресече пупчану врпцу са моментом властитог рођења.

Критичари: "Слободарима не треба суочавање са оним што су били, већ са оним што су данас."

Зашто су се Слободари уопште одлучили да сами истражују своје националсоцијалистичке корене, кад други то раде боље?

Из сажетка: "Требало је да то урадимо још 1993. кад смо нападнути у књизи 'Речник аустријског десног екстремизма', али нисмо, јер тадашње вођство није било сигурно да може добити обрачун унутар партије".

О семитизму и односу према Израелу: "Слободари воде исправну политику, једино што неки партијски функционери повремено дају глупе изјаве."

О такозваној "материјалној", страни Слободарске историје: "Пренаглашавање националног над либералним елементом (у програмима великонемачких партија, прим. В. К.) довело је до национално кризних ситуација - од заоштравања међунационалних конфликата у Монархији, преко пораза у Првом светском рату и мира у Сен Жермену, до нестабилног карактера Прве републике.

Али уопштено се може рећи и да су све те последице проузроковане генералном кризом либералне идеје, кризом којој смо ми допринели, али је нисмо произвели."

О либералној идеји: "После Првог светског рата погоршала се криза либерализма, чиме је створен вакуум у који су нахрупили бољшевизам, фашизам и националсоцијализам, тако да су тадашње присталице великонемачких партија у Аустрији биле заслепљене идеолошком понудом. Али својим поразом, али посебно својим криминалним карактером, нацизам се дискредитовао, тако да је национално-либерална идеја (Слободарска партија, прим. В. К.) добила шансу за нови почетак".

О персоналним везама првих генерација Слободара са националсоцијализмом: "У тој области дефинитивно постоје најизразитије линије-повезнице, иако, мора се нагласити, те линије долазе у таласима - некад их има, некад нема."

Историјска струка је још у августу "поцепала" тај папир, називајући га "партијско-интерним спином", "вежбом из маркетинга" и "фарсом".

Нити су сви чланови слободарске Историјске комисије историчари, нити је то тело везано за било који научни институт у земљи.

У саставу преовлађују партијске личности и резони; један члан се већ повукао, и то тако што је рекао да није ни знао да је унутра (Курт Шолц, за град Беч водио процес реституције); председник је Вилхелм Браунедер, правник који је у сазиву 1996-1999. био трећи председник аустријског парламента, у медијима описиван као "толико десно, да је десније од њега само зид".

Браунедер: "Партија као и свака друга"

За разлику од партијског састава слободарске Историјске комисије, Маргит Рајтер (р. 1963) је заиста историчарка, професорка савремене историје на универзитетима у Бечу и Салцбургу.

Специјализовала се за такозване "смеђе флеке" аустријске историје и у тој тематској целини до сада је објавила књиге Генерација после. Националсоцијализам у породичном сећању (2006), Под сумњом антисемитизма. Аустријска левица и Израел после Холокауста (2001), и недавно објављену Бивши. Националсоцијализам и почеци ФПО (Wallstein Verlag, 2019).

"Бивши" је у колоквијалном немачком назив за бивше припаднике и симпатизере нацистичке идеологије, с тим да "бивши" значи "они који су још увек".

Рајтерова обрађује време између 1945. и 1960. године, у коме су формиране партијске, културне, образовне, добротворне и медијске организације такозване "треће снаге" у аустријском политичком телу.

"Трећа снага" је била еуфемизам за гласачки потенцијал бивших чланова НСДАП-а (Хитлерова Националсоцијалистичка немачка радничка партија) у Аустрији.

Њих је у Аустрији, према документима, било пола милиона али се претпоставља да  их је било 200.000 више.

За поређење, партијске књижице је у Трећем рајху поседовало око десет милиона људи.

Пола милиона декларисаних нациста, плус чланови њихових породица, то је у Аустрији крајем четрдесетих година чинило најмање четвртину бирачког тела.

Чим је са групе "мање компромитованих" (око 90 одсто укупног броја) скинута забрана пасивног и активног бирачког права, почео је дуги организациони процес њихове политичке консолидације, најпре 1949. у Удружењу независних (ВдУ), онда у трансформацији тог Удружења 1955-56. у ФПО.

Из књиге Маргит Рајтер преносимо део о персоналним везама ВдУ/ФПО с нацистичким системом:

Херберт Краус је први председник Удружења независних (ВдУ) и аустријски парламентарац 1949-1956.

Био је новинар, део медијске пропаганде у Берлину, дошао у сукоб са надређенима и да би избегао казну сам се пријавио за војну службу.

До краја рата је радио у војној контрашпијунажи (Abwehr II, саботаже и диверзије) и служио у Украјини у јединици бившег совјетског генерала Власова који је прешао на страну Хитлера.

Свој "сукоб са надређенима" Краус је после рата стилизовао у "политичку опозицију", иако се радило само о томе да у детаљима није био задовољан економском политиком Трећег рајха у Украјини.

Краус је био жестоки борац против такозваног "наци-закона" из 1947. којим је правосуђе Републике Аустрије поделило "бивше" на теже и лакше случајеве.

Помирење је било Краусов парламентарни мото: "Свеједно да ли Јеврејин или Хитлеров припадник, логораш из конц-логора или избеглица, избомбардовани или повратник, ми морамо да се помиримо! (...) Кад смо већ изгубили једну високо надарену генерацију, као што су били Јевреји, не смемо сад изгубити и другу."

Хелфрид Пфајфер, новинар и пропагандиста Трећег рајха, оснивач ВдУ у пару са Краусом.

После је прешао у Слободарску партију и у парламенту седео до 1959. За разлику од плачљивог Краусовог тона, Пфајфер је наступао агресивније и у медијима тог времена добио надимак "специјалиста за де-денацификацију".

Кад су се из Аустрије повукли савезници 1955, Пфајферов први парламентарни захтев је била апсолутна амнестија.

Квака је била у томе да је у Аустрији тог тренутка већ важила амнестија, а да је у затворима седело још само 12 особа и то не због "специфичног погледа на свет" већ због конкретних злочина.

Укратко: Пфајфер је судбину аустријске демократије везао уз 12 правоснажно осуђених ратних злочинаца. Или сви иду даље, или нико.

Краус и Пфајфер су од самог почетка поставили слободарску тезу "ми смо квит", у смислу да је "терор" после 1945. отплатио терор 1938-45.

Обојица су остали угледни и после повлачења из политике, живи доказ шта све може вешт новинар, да преокрене црно у бело.

Антон Рајнталер, оснивач Слободарске партије, која је од средине педесетих програмски и персонално преузела старији ВдУ.

Био је илегални члан НСДАП-а од 1928, тако да је после Аншлуса 1938. имао партијску књижицу ниског броја (шест хиљада плус), што је у тим круговима доносило углед, понос и завист.

У СС га је примио директно Химлер и добио је титулу генерал-мајора (Brigadeführer); кратко време је био аустријски наци-министар, а након што је Аустрија и службено постала покрајина Трећег рајха, преселио се у Берлин и до краја остао парламентарац у Рајхстагу.

После рата се вратио кући као да ништа није било, где га је ухапсила америчка војна управа.

Рајнталер је био забележен већ на првој листи проминентних ратних злочинаца одмах у пролеће 1945.

Био је интерниран у логорима Глазенбах/Салцбург и Дахау, па сведок у Нирнбергу, након чега су га Американци испоручили аустријском правосуђу, а оно га судило у поновљеним процесима до 1953.

Добио је три године и одузета му је имовина. На страховити притисак из политике, при чему су се истицали народњачки канцелар Леополд Фигл и његов социјалдемократски вицеканцелар Адолф Шерф, помилован је указом социјалдемократског председника Теодора Кернера.

Рајнталер је заправо био нациста из вица и карикатуре, бранио се да је он "само спроводио наређења".

На суђењу је наступио као пасивни алтруист и разочаран идеалист, жалио се да су "он и његова генерација" лагани и преварени од нацистичке врхшуке:

"Сви ми сада кажу, па зар ниси видео какви су - мени је жао, али ја то нисам видео".

Због његове позе "посредника" пре и после Аншлуса, носио је надимак "далај лама".

У послератну политику је ушао на директан наговор народњачког канцелара Јулијуса Раба, који му је саветовао "да се окружи демократским елементима".

Фридрих Петер, преузео је Слободарску партију 1958. након смрти Рајнталера и водио је до 1978. Са 17 година (р. 1921) добровољно се пријавио у Waffen-SS и служио у злогласној првој СС-пешадијској јединици са чином команданта (SS-Obersturmführer) и Другој СС тенковској јединици под именом "Рајх".

Његове групе су у Русији и Француској биле ангажоване у "борби против партизана", како је гласио код за масовна убиства.

Одмах након рата 1945. вратио се кући, у Горњу Аустрију, и постао в. д. директора једне основне школе.

Американци су га ухапсили 1946, непуну годину дана држали у интернацији у Глазенбаху, а онда пустили на слободу, где је обављао посао директора неколико покрајинских школа.

Петерова нацистичка прошлост је тек после 1975. постала јавна тема.

Интересантно је и како. Социјалдемократски канцелар Бруно Крајски је намеравао да уђе у коалицију са Слободарима, а да би то спречио, Симон Визентал је објавио све детаље из Петерове биографије.

Петер признао да је био у Waffen-SS, али да није суделовао у масовним убиствима.

Осим тога, то су биле "сасвим нормалне јединице које су испуњавале своју дужност".

Крајски, који је лично мрзео Визентала, подржао је Петера и ушао у коалицију са Слободарима.

Штавише, Крајски и Петер су почетком седамдесетих заједно посетили Аушвиц и, како гласи уобичајена фраза, поклонили се жртвама.

Крајски и Петер, Јевреј и наци, тим снова из Краусове формуле о националном помирењу.

"Ми смо само испуњавали наређења"

Горе је само мали избор из књиге Маргит Рајтер. Густо напакованим детаљима, књига даје политичку и идеолошку морфологију из које је израсла данашња Слободарска партија.

Рајтер говори о људима и биографијама; "сажетак" Историјске комисије Слободарске партије о стварима.

Рајтер говори о људима у униформи. Слободарски историјски панел раздвајаја униформу од човека и о сваком посебно пише извештај: униформа је "ствар" која са другим стварима као што су идеологије, политике и оружје маршира кроз историју, убија, пали и ломи, док људи стоје са стране и збуњено гледају хаос који су направиле "ствари".

"Нацизам се дискредитовао поразом", стоји у сажетку слободарског извештаја. Нацизам као ствар, не људи који су чинили нацистички апарат.

Рајтер исто тако показује да су "бивши" из "треће снаге" увек могли рачунати на подршку прве и друге снаге, то јест народњака и социјалдемократа.

Зашто и како је јасно. Демократији је потребан сваки глас. Нису сви исто криви.

Немогуће је казнити све. Неко се увек извуче. Подељена нација мора постићи разуман степен гледања у страну, ако хоће да остане нација. Гледање у страну је пожељно звати помирењем.

То је тајна сваког успешно изгубљеног рата, не само у Аустрији.

Министарка спољних послова Бугарске Екатерина Захаријева наредила је бугарском амбасадору у Паризу да упути протестну ноту француском Министарству спољних послва и истовремено позвала француску амбасадорку Флоранс Робин у министарство.

Захаријева је у саопштењу истакла да су Макронове речи увредљиве и неприхватљиве.

Она је додала да не разуме разлог за такву изјаву француског председника и оценила да је вероватно реч о неким унутрашњим политичким проблемима, преноси БТА.

Захаријева је изразила уверење да ће овај неспоразум бити решен дипломатским путем.

Заменик премијера и министар одбаране Бугарске Крашимир Каракачанов такође је реаговао на Макронову изјаву.

Он је на Фејсбуку написао да је то "још један пример ароганције коју демонстрира један од актуелних лидера некадашње Антанте" и истакао да је она неприхаватљива и увредљива са дипломатског гледишта.

"Категорички се противим таквим покушајима да се Бугарска дискредитује и да се газе права бугарских грађана. Бивше колонијалне силе треба да се суоче с наслеђем своје бивше владавине", написао је Каракачанов.

Портпарол полиције је рекао да сумњају да се ради о женској особи чији нестанак је пријављен дан раније.

О случају је обавештен дежурни тужилац.

У тексту под називом "Тражити некакву 'аутокефалну Црногорску цркву' могу само људи који не знају шта је Црква", коментарисао је Ђукановићеву изјаву митрополит Амфилохије.

"Сигурни смо да г. Ђукановић памти да је дуго времена сарађивао са овом Црквом (и овим митрополитом), помагао градњу Храма Христовог Васкрсења, тражио и добио пријем код Српског патријарха Павла... Понадали смо се да је то била његова потрага, као Титовог пионира, за Богом и дубљим смислом живота. На основу, пак, онога што сада тврди, види се да је то и тада, као и сада, био приватни властољубиви политичко-партијски интерес, проглашен за државни интерес Црне Горе и њених 'европских вриједности'", навео је митрополит Амфилохије.

Митрополит црногорско-приморски наводи и да Ђукановић "покушава да гради идентитет Црне Горе на лажним историчарима" који пресликавају послератну тоталитарну идеологију на претходних хиљаду година историје Дукље, Зете и Црне Горе, као и историју и устројство Православне цркве "на њима измаштаном лажном канонском поретку".

"Да је крштен и да иде у Цркву, он би знао да православни хришћани на литургији не исповиједају ни грчку, ни руску, ни српску, ни црногорску, ни било коју националну Цркву, него вјерују 'у једну, свету, саборну и апостолску Цркву' Христову и да је за Хришћане битно да припадају тој Цркви Божијој – Христовој, а не какав је њен спољашњи поредак условљен историјским збивањима", навео је Амфилохије.

"Митрополија није ничија филијала"

Поручио је и да Митрополија црногорско-приморска није ничија "филијала", већ да "својом Литургијом представља пуноћу Цркве Христове".

Митрополит Амфилохије је навео и да тзв. обнављање "аутокефалне Црногорске цркве" (1993) представља "авантуру групе црквених делинквената која, као и друге невладине организације, нема никакве везе са изворном Црквом у Црној Гори, као ни са васељенском Православном црквом".

"Тражити, дакле, у Црној Гори, некакву 'аутокефалну Црногорску цркву', или нову Православну цркву, могу само људи који не знају шта је и ко је Црква. А темељити идентитет секуларне Црне Горе, на нечему што је све друго само није Црква – значи темељити је на лажи и лажним идејама, на партијској антицрквеној идеологији", наводи се у тексту објављеном на сајту Митрополије.

"Посебно се надамо да господин Ђукановић неће као човјек, државник и изворни Црногорац, дозволити себи да изгуби образ оваквим безакоњем и нељудским антиевропским чином", закључио је митрополит Амфилохије.

Евромедитерански сеизмолошки центар је у почетку забележио да је земљотрес био јачине 5,1 по Рихтеровој скали, али је касније коригована на 4,8 јединица.

Земљотрес се осетио у већем делу БиХ. Према дојавама са терена посебно се осетио на подручју Травника, у Бањалуци, Теслићу, Зеници и Витезу, преноси Кликс.

Фахрудин Солак, директор Федералне управе цивилне заштите, рекао је за портал Радио Сарајево да није било веће штете на терену.

Епицентар земљотреса био је на дубини од десет километара у близини Турбета.

Портал travnicki.info пише да је у околини Турбета причињена материјална штета и да су оштећени зидови, димњаци и кровови објеката.

Ово је најјачи земљотрес који је погодио Босну и Херцеговину у протеклом периоду.