Одлуку "Путева Србије" о повећању цена путарине треба претходно да буде потврђена на седници Владе Србије.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре раније је најавило да ће се од 4. јула примењивати нова Одлука о висини путарина, у складу са годишњим индексом потрошачких цена и порастом цена на мало.

Како је наведено на сајту Министарства, у складу са редовним годишњим активностима извршено је усклађивање динарских износа накнада са годишњим индексом потрошачких цена, пораст цена на мало.

Блокаде саобраћајница јуче су организоване у двадесетак места широм Србије, а том приликом десило се неколико инцидената, али је све прошло без тежих последица и повреда.

Студенти у блокади позвали су на грађанску непослушност и обуставу рада од 1. јула до испуњења три захтева – расписивања ванредних парламентарних избора, распуштања скупа у Пионирском парку и ослобађања неправедно приведених студената.

Закон о буџету и и имиграцији изгласан је тесном већином, односно након што је било изједначено 50-50, пресудио је потпредседник САД Џеј Ди Венс.

Њиме се, како пише Фокс њуз, задржао Трампове пореске олакшице из 2017. године, док би додао нове пореске олакшице и повећао трошења на имиграциону контролу и војну потрошњу, а укључује велика смањења у потрошњи за здравствено осигурање, индустрију чистих извора енергије и студентске кредите и помоћ у храни.

Спречава се повећање пореза за 22 одсто за америчке породице, омогућава порески одбитак на напојнице до 25.000 долара и прековремених сати до 12.500 долара за раднике са средњим и вишим приходима, а за пензионере старије од 65 година уводи се додатни порески одбитак од 6.000 долара до 2028. године.

Законом се, такође, повећава граница за пореске одбитке на државне и локалне порезе на 40.000 долара на 5 година, пре него што се врати на тренутних 10.000 долара, а ово је изузетно корисно за становнике подручја са високим трошковима живота, али је критиковано као награда за прогресивне политике.

Kада је реч о здравственом осигурању, закон предвиђа смањење издвајања за Медикејд, што би могло довести до губитка здравственог осигурања за 12 милиона Американаца, пише Фокс њуз, додајући да ће строжи услови за рад захтевати од одраслих особа без деце да раде најмање 80 сати месечно како би задржали бенефиције.

Између осталог, предвиђено је да се смање средства за програм додатне помоћу и исхрани (СНАП, раније познат као "food stamps" - ваучери за храну) уз увођење радних захтева за одрасле особе и родитеље са децом старијом од 7 година, а, такође, државе са вишим стопама грешака у исплатама сносиће већи део трошкова.

У вези са органичењем државног дуга, предложено је повећање лимита за амерички дуг за пет трилиона долара како би се избегао пад кредитног рејтинга.

У предизборној кампањи, Доналд Трамп се значајно фокусирао и на одбрану и имиграцију, за коју овај закон предвиђа милијарде за одбрамбене пројекте, укључујући изградња система противракетне одбране Златна купола Доме, слично израелској Гвозденој куполи у висини од 25 милијарди долара, завршетак Трамповог зида на граници с Мексиком.

Такође, законом се уводе нове таксе за мигранте, укључујући 100 долара годишње за тражиоце азила и 5.000 долара за оне ухваћене приликом незаконитог уласка.

Две лакше повређене особе одбиле су транспорт санитетом.

Како је навела Мирковићева, синоћ око 23 сата на углу улица Војислава Илића и господара Вучића након саобраћајне несреће мушкарцу старом 22 године констатован је прелом потколенице (22) и он је превезен у KБЦ Звездара.

"Други повређни мушкарац (23) са лакшим повредана је збринут у Ургентном центру", додала је Мирковићева.

Догодила су се и три случаја акутног инфаркта.

Екипе Хитне помоћи интервенисале су синоћ 106 пута, а од тога су 24 интервенције биле на јавном месту, углавном због особа у алкохолисаном стању. За помоћ су се највише јављали хронични болесници, међу њима и онколошки пацијенти, астматичари и хипертоничари.

"Даје се потрошња у киловат часовима за сто циклуса. Раније је било, мислим, годишње, затим је приказана потрошња воде, ниво емисије буке, количина, колики је капацитет те машине, као и класа ефикасности центрифугирања. Машина Г класе потроши 62 киловат часа више него машина А класе", истиче др Мирко Ђапић, експерт за техничко законодавство ЕУ и оцењивање усаглашености производа.

Ипак, анализе показују да и даље мали број грађана приликом куповине електричних апарата гледа налепнице енергетских разреда. Многима је пресудна цена, а неки признају да и не разумеју значење налепљених енергетских ознака.

Министарство енергетике наглашава да Србија у потпуности прати европске директиве у енергетском означавању.

Маја Пауновић, помоћница министарке рударства и енергетике, каже да класе од А до Г важе за машине за прање и сушење веша, машине за прање судова, електронске екране, као и електричне изворе светлости.

"Са друге стране, када су у питању уређаји за климатизацију, затим пећнице и напе за домаћинства, грејачи простора и воде – за њих још увек не важе ове ознаке, будући да ни у ЕУ не постоје прописи који предвиђају овакве ознаке за ове врсте уређаја", наводи Пауновићева. 

Осим енергетског означавања, ради се и на мерама будућности, односно, "еко дизајну". Налепнице на електричним уређајима гарантоваће и еколошке параметре, попут порекла материјала од којих су направљени, њихове трајности и начина одржавања.

Путин је указао да је политички Запад годинама игнорисао безбедносне интересе Русије и поновио да решење у Украјини треба да буде свеобухватно, да отклони основне узроке – и да се заснива на реалности на терену – саопштио је Кремљ.

Макрон је позвао на прекид ватре и почетак преговора како би се рат зауставио.

Француски председник је, према украјинским медијима, позвао украјинског председника Володимира Зеленског али се детаљи разговора још увек не знају.

Председник Украјине Володимир Зеленски је најавио почетак истраге о руском ракетном нападу на Хуљајпољ у Дњепропетровској области, у којем су погинули војници.

У нападу дроновима на руску Републику Удмуртију погинуле су три особе, а 35 је повређено.

Најнижа температура од 12 до 19, а највиша од 32 до 36 степени.

Због високих температура у већем делу Србије на снази ће бити жути метео-аларм, док је само у Поморављу, Источној и Југоисточној Србији наранџасто метеоролошко упозорење.

Препоручује се додатан опрез због високих температура, а нарочито су угрожени хронични болесници, лица под терапијом и медицинском контролом и метеоропате.

Временски услови су веома повољни за појаву шумских и других пожара, а додатан опрез се препоручује и у саобраћају.

Температуре у порасту и наредних дана, а у суботу се очекује и до 39 степени.

Утврђено је да је било 118, односно 1,58 одсто неважећих листића, док је важећих било 7.374 односно 98,42 одсто.

У Косјерићу је данас одржано поновно гласање за одборнике Скупштине општине на једном бирачком месту на изборима одржаним 8. јуна, на којем је пресудом Вишег суда у Ужицу поништено гласање.

Председник Александар Вучић претходно је изјавио да је листа "Не дамо Србију – Александар Вуичић" на поновљеним изборима на бирачком месту 25 у Косјерићу убедљиво победила са 197 гласова, док је опозиција, окупљена око листе "Уједињени за Косјерић" освојила 153 гласа.

Вучић је навео да су изашла четири гласача више него прошлог пута и истакао да се догодило велико чудо.

"Пре само неколико дана, ако се сећате на изборима у Косјарићу, на том бирачком месту представници опозиције, блокадера, убедљиво су победили нашу листу. Победили су на том месту са 95 гласова разлике и данас им је требало 147 гласова разлике. Тада је било 220 за њих, а 125 за нашу листу. После само неколико дана дошло је до огромних промена у бирачком телу Србије. Данас смо ми убедљиво победили, чак и на том бирачком месту на којем никада мислим нисмо победили и то са 197 гласова, а они са 153", рекао је Вучић.

Исти однос гласова на поновљеном бирачком месту, према прелиминарним резултатима, потврдили су и из листе Уједињени за Косјерић.

Владајућа коалиција СНС-СПС је 8. јуна у Kосјерићу добила један мандат и 51 глас више од опозиционе листе "Уједињени за Kосјерић".

"Пре само неколико дана, ако се сећате на изборима у Косјерићу, на том бирачком месту представници опозиције, блокадера убедљиво су победили нашу листу 'Не дамо Србију, не дамо Косјерић Александар Вучић', победили су на том месту са 95 гласова разлике и сада им је данас требало 147 гласова разлике. Тада је било 220 за њих, 125 за нашу листу. После само неколико дана дошло је до огромних промена у бирачком телу Србије. Данас смо ми убедљиво победили, чак и на том бирачком месту на којем никада мислим нисмо победили и то са 197 гласова, а они са 153", рекао је Вучић за ТВ Информер.

Навео је да је опозиција изгубила 72 гласа, које је добила листа "Не дамо Србију – Александар Вучић".

Вучић је навео да је излазност у Косјерићу данас била већа од 81,5 одсто.

У Косјерићу су данас поновљени избори на гласачком месту 25. На гласању 8. јуна владајућа коалиција освојила је 51 глас више од опозиционе листе "Уједињени за Kосјерић".

Вицегувернерка НБС Ана Ивковић објашњава да ММФ ради детаљну анализу у оквиру постојећег споразума са Србијом.

"Реч је о дубинској анализи коју ММФ спроводи у оквиру постојећег аранжмана са Србијом. То је инструмент за координацију политика, који се одобрава земљама које спроводе добре економске политике и које немају потребу за финансијском подршком. Дакле, ради се о саветодавном, нефинансијском инструменту, намењеном земљама без платно-билансних проблема“, наводи Ивковићева. 

Србија способна да се избори са изазовима

Позитивна оцена из извештаја ММФ-а односи се на то да је Србија способна да се избори са глобалним изазовима и евентуалним шоковима. Вицегувернерка објашњава да је оцена ММФ-а подржана и од стране рејтинг агенција, инвеститора, аналитичара и Европске комисије.

"И то јесте једна од важних порука из овог извештаја с обзиром на то да су ово извештаји које читају инвеститори и рејтинг агенције", наводи Ивковићева.

Међутим, додаје, можда је још значајније на основу чега су донели ову оцену, а то су изузетно високе девизне резерве Републике Србије.

"Дакле, са 27,4 милијарди евра покривамо преко шест и по месеци увоза робе и услуга. Уколико је стандардна мера адекватности девизних резерви три месеца увоза робе и услуга, а да је у Србији преко шест и по месеци, јасно је да Србија има прилично високе девизне резерве", наводи вицегувернерка.

У прилог отпорности економије, објашњавају у Народној банци, говори и ликвидност државе односно високи депозит.

"То је доста важно, посебно у овим условима изражених геополитичких ризика али је подједнако бих рекла, важан и тај њихов поглед унапред. Дакле, на тај средњи рок где они истичу у наредне три године. Дакле како виде развој наше привреде. Дакле, они очекују ове године раст од три одсто. Ако вам кажем да ће Европа и наши кључни спољнотрговински партнери имати раст од негде 1 одсто, онда је овај наш резултат одличан.

Даље, очекују убрзање раста на 4 до 4,5 одсто следеће и  2027. године. Из визуре НБС је доста важно што очекују да ће инфлација да остане унутар граница циљаног коридора НБС. Дакле, то је негде 3, плус-минус, не негде, него је то тачно 3 плус-минус 1,5 одсто. Такође очекују да ће Србија наставити да спроводи ту прудентну фискалну политику са фискалним дефицитом који је до 3 одсто БДП-а. Дакле, остављају негде могућност да он буде и нижи. И у складу са свим тим кретањима они очекују да ће се наставити заправо да опадајућа путања учешћа јавног дуга у БДП-у", наводи Ивковићева.

Глобални ризици и структурни изазови модерног доба

Поред глобалних ризика који не заобилазе ни најравијеније земље, за разлику од претходних извештаја, у најновијем ММФ наводи и актуелне тензије у земљи, које, објашњава вицегувернерка, могу да утичу на инвестиционо и потрошачко поверење.

"То значи да ти ризици могу потенцијално утицати на раст БДП-а, а самим тим и на животни стандард становништва, који је директно повезан са растом БДП-а. Ово је једна од примедби које ММФ истиче када говори о домаћим ризицима. Што се тиче глобалних ризика, међу актуелним проблемима издвајају се волатилност на светском робном и финансијском тржишту.

Дакле, помињу се често и цене енергената. Ми нисмо изоловано острво, тако да можемо да се суочимо и са ризицима који долазе са те стране. Када је реч о структурним ризицима, да кажемо, модерног доба, они су издвојили старење становништва. Дакле то може да има одређене репрекусије и на пензиони систем и на здравствени систем.

Такође, један од ризика структурних модерног доба је потреба да се усагласи потреба на тржишту рада са тим променама које се дешавају у области вештачке интелигенције које утичу на радна места. И то је неминовност. Не говоримо сада о Србији, говоримо глобално", наводи вицегувернерка. 

Препоруке ММФ-а  - наставак одговорних политика и структурних реформи

Вицегувернерка НБС Ана Ивковић је истакла да ММФ препоручује наставак досадашњих политика и спровођење договорених структурних реформи.

"Кључно је да се очува дефицит и да се не прибегава популистичким мерама, што је Србија до сада одговорно показала. Посебно хвале примена специјалних фискалних правила која омогућавају повећање плата и пензија у складу са тим правилима, што значи да дефицит неће прећи 10 одсто БДП-а. Такође, препоручују да се настави са реформама које ће обезбедити енергетску стабилност, јер је Србија препозната управо по диверзификацији извора енергије. Могу да закључим да су поручили да наставимо да радимо онако како смо и досад радили", закључила је Ивковићева.

"Могу да пренесем добре вести академској заједници, на места сваког од страдалих пријавиле су се стотине младих који већ раде у нуклеарној индустрији... Празнина коју је оставио непријатељ створила нам је нове могућности", рекао је председник тог универзитета Махмуд Реза Ахамири.

Смрт 13 нуклеарних физичара приписује се, махом, акцијама агената Мосада, који су се током претходних година инфилтрирали у Иран, па су власти у Техерану, паралелно са комеморацијама и сахранама, покренули лов на шпијуне, хапсећи стотине особа које су им се, из разних разлога, учиниле сумњивим.

Дан за вешање

Тројица су, јавља агенција Тасним, обешена у затвору Урмија после процеса у којем су на смрт осуђени јер су у Иран унели опрему употребљену у убиствима "значајних појединаца".

Вешање у дворишту затвора производ је убрзаних судских процеса и свеопштег лова на шпијуне, који је током претходних недељу дана резултирао стотинама хапшења, али и одлукама судова да обесе све особе осуђене за шпијунажу.

Укупно пет безбедносних агенција, укључујући Републиканску гарду, упало је у неколико десетина објеката широм Ирана у потрази за инфилтрираним агентима, који су прву успешну акцију на иранском тлу извели још почетком 2007. године, када је у прилично магловитом сплету околности страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану.

И Иран и Израел су, током недавно заустављеног рата, потврдили да су израелске обавештајне службе показале завидну способност да се инфилтрирају међу Иранце и изведу серију напада на кључне војне команданте и вође нуклеарног пројекта.

Шеф Мосада и израелски шпијуни

У серији снимака које су иранске власти објавиле претходних седмица показани су докази да је Израел у деловима допремио наоружање, пројектиле и дронове у Иран. То оружје је, током сукоба, употребљено у низу ликвидација и напада на лансере противавионских и балистичких пројектила.

Команданти војске и Револуционарне гарде, али и нуклеарни научници убијени су у становима, што је изазвало праву панику у обавештајним службама, које су на критике одговориле антитерористичким акцијама и хапшењима.

Укупно, у израелским ваздушним нападима убијено је нешто мање од 1.000 Иранаца, махом цивила. Иранци су у противтерористичким акцијама ликвидирали двадесетак особа, углавном у провинцијама Систан и Балучестан.

Пољуљано поверење у иранске обавештајне службе додатно је пољуљао и шеф Мосада, Давид Барнеа који се сликао са неколицином агената, похваљујући њихове акције у Ирану.

"Бићемо тамо, као и што смо били до сада", рекао је Барнеа.

Обавештајни џихад против Израела

Убрзо затим, иранске тајне службе објавиле су почетак "обавештајног џихада", чији је циљ проналажење непријатељских елемената међу више од 90 милиона Иранаца, од којих се добар број ни на који начин не слаже са, пре свега, унутрашњом политиком вођа Исламске државе.

Део особа које су, до сада, похватале иранске службе, пружао је "услуге" Израелцима у замену за новац, што је донекле и логично у земљи која се, због безброј пакета спољних санкција и бацања милијарди долара на наоружавање прокси снага у Ираку, Либану, Јемену и у Појасу Газе, већ годинама налази у драматично лошој економској ситуацији.

"Пријавите нам уколико сте издали кућу или стан у претходних неколико месеци", наводи се у позиву који су иранске власти објавиле у бројним медијима.

Убрзо затим, објављено је да у серији акција, само у Техерану заплењено око 10.000 малих дронова, који су употребљавани у нападима на генерале и научнике.

Аналитичари прилика у Ирану, бројна хапшења и заплене наоружања објашњавају неочекиваном хомогенизацијом друштва усред израелских напада, па су се Иранци, који обично јако зазиру од тајних служби, у приличном броју укључили у потере.

Чини се да је стање нације схватио и председник Масуд Пезешкијан, који је на састанку кабинета рекао да су "рат и јединство створено током напада отворили могућност да се промени перцепција становништва према властима и начину владавине".

"Ово је злата вредна могућност за промене", рекао је ирански председник.

Говорећи о главном мосту преко реке Ибар, који је тренутно затворен за саобраћај и који стално обезбеђују припадници КФОР-а, Курти је рекао да би га требало отворити што је пре могуће.

Изградњу два нова моста преко Ибра најавио је 18. јуна министар инфраструктуре привремених приштинских институција Љибурн Аљију, тврдећи да ће то "јачати друштвену интеграцију".

Петковић: Полагањем камена темељца Курти изазива сукобе и немире

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић поручио је да је полагање камена темељца за два моста на Ибру противправни и насилан акт који је дубоко против интереса српског народа на северу Покрајине и оценио да вршилац дужности премијера привремених приштинских институција Аљбин Курт опасним ескалаторним потезима жели да изазове сукобе и немире.

Петковић је у изјави Танјугу нагласио да тиме Курти угрожава опстанак Срба посебно у Косовској Митровици, који су преживели више од 200 тешких напада на мосту и покушаја упада од стране екстремиста из јужног дела града и додао да је то данас пренео и специјалном изасланику Европске уније за дијалог Београда и Приштине Питеру Соренсену.

Навео је и да ниједан Србин на северу не одобрава одлуку о изградњи мостова. 

"То је партијска одлука Самоопредељења која са собом носи катастрофалне последице. Најавом да се мостови отворе у октобру пред локалне изборе, Курти свесно питање безбедности ставља у службу изборне кампање. Зато је са састанка Берлинског процеса отишао право на полагање камена темељца и тиме показао да изградња мира и сарадње за њега не важе! ЕУ мора да заустави Куртија у свом науму док не буде прекасно", рекао је Петковић.

ЕУ и Немачка позивају да се уздржи од једностраних акција

ЕУ јуче је позвала Приштину да се уздржи од било каквих једностраних акција, укључујући изградњу два нова моста, а немачка амбасада данас је такође позвала Приштину да покаже уздржаност у вези са изградњом два моста преко Ибра.

Главни мост на Ибру у Косовској Митровици, који град дели на северни део настањен највећим делом Србима и јужни део, где живе Албанци, затворен је за возила, а стално га обезбеђују припадници КФОР-а.

На њему су после сукоба 1999. године забележени бројни инциденти јер су Албанци из јужног дела града покушавали да упадну у северни део Косовске Митровице, где су Срби већинско становништво.

Након што су Срби напустили привремене институције због једностраних потеза Приштине, општински одборници у северном делу Косовске Митровице су у априлу 2023. године одобрили захтев за отварање главног моста за саобраћај, а ту одлуку је подржала влада привремених приштинских институција. 

Отварању моста на Ибру противе се Срби на КиМ и Београд, истичући да би то угрозило безбедност Срба на северу покрајине.

Отварању овог моста у Косовској Митровици успротивили су се и представници међународне заједнице, наводећи да то питање треба да буде решено у дијалогу Београда и Приштине. 

У саопштењу је наведено да је осумњичени током јучерашњег дана, полицијском службенику ангажованом на обезбеђењу јавног окупљања, понудио новац како не би извршио службену радњу, односно да му омогући кретање возилом кроз блокаду грађана.

Осумњичени је, уз кривичну пријаву, спроведен надлежном тужиоцу.

Председник Србије Александар Вучић осудио је напад.

"Људи који на овакав начин вређају новинаре, жене, не заслужују ништа, сем људског презира. Као председник државе, захтевам сваку врсту одговорности за лица која се овако односе према новинарки Информера Ањи Весовић", навео је председник Вучић у објави на Инстаграм профилу "buducnostsrbijeav".

"Депонија је после пожара предата на даље управљање Јавном комуналном предузећу 'Шумадија'", истиче Кочовић.

Гашење је трајало 32 сата, а комплетна депонија је прекривена земљом.

Нико није повређен, док је, како се наводи, брзом и координисаном акцијом великог броја људи спречено ширење ватре на куће и фабрике.

“Ми смо радили ту испред куће, и дим и црвене неке флеке по бетону. Погледамо горе, оно затворило сунце, затворило све. И из Пожежена, оданде је дим куљао, куљао, и тек после смо видели шта је”, каже Дејан Милатовић из Београда.

“Баш је било страшно, значи то је пламен био на све стране, растиње је све то горело. И сви смо отишли, значи отишли смо до Дунава и после се вратили кад се стишало мало”, наводи Зора Марков из Кикинде.

Брзом ширењу пожара допринео је и ветар, а право је чудо како су неке викендице остале нетакнуте иако је око њих све изгорело

“Били су ту доста и ватрогасци и комшије и мисмо, али опет нисмо. Неке су викендице до темеља изгореле. То су од људи који нису стигли да дођу. Људи који су дошли су некако и спасили доста”, каже Матеја Рикић из Сурчина.

“По мени то није на време интервенисано, неозбиљно је схваћен пожар, а кад се раширило шишарке онда лете по сто, двеста метара кад се упали, и не знаш на коју ћеш страну”, сматра Петар Падејски из Зрењанина.

У борби против ватрене стихије учествовале су ватрогасне јединице из Пожаревца, Великог Градишта, Петровца, Жабара, Смедерева, Београда и Панчева. Помогли су и припадници Војске Србије и чланови добровољног ватрогасног друштва. Учествовали су и хеликоптери Ратног ваздухопловства који су јутрос наставили засипање водом Пескова и подручја захваћеног пожаром у Винцима.

“Горе изгори, али доле опет стаје слој иглица, после сат времена опет крене ватра”, прича Вељко Павловић из Земуна.

Колико је тачно објеката у Винцима изгорело или оштећено у пожару, још није познато, Претпоставља се да их је најмање двадесет.

“Број уништених и оштећених објеката имаћемо у наредних неколико сати, зато што је екипа на терену ради евидентирања потпуне штете. Што се тиче површине пољопривредног земљишта и атара насеља Винци, скоро 600 хектара је захваћено било овим пожаром”, каже Александар Ђукић, председник Скупштине општине Голубац.

Винци важе за највеће викенд насеље у Србији. По боровој шуми, која се пружа према Дунаву, разасуто је преко две и по хиљаде викендица. Али, управо песковит терен са ниским растињем и лако запаљива стабла пуна смоле, брзо могу да разбукте пожаре, који су се овде већ дешавали. Шта је узрок овог последњег и по начињеној штети највећег до сада, тек би требало да се утврди.

Власт поручује да неће попустити притиску са улице, а полиција наставља са рашчишћавањем блокада, као и са привођењима осумњичених за нападе на њу, за насилничко понашање и кршење јавног реда и мира.

Правник Милан Антонијевић наводи за РТС да је блокада улица тактика која се раније појављивала током протеста.

"У претходним месецима полиција и државни органи нису реаговали на блокаде, па чак ни када су биле блокиране магистралне саобраћајнице или ауто-путеви. То је у некој мери било у складу са законом, јер је право на слободу окупљања широка категорија у нашем праву и подржана бројним пресудама Европског суда за људска права", наводи Антонијевић.

Међутим, Антонијевић истиче да се сада држава другачије поставила.

"Сада је држава одлучила да примени закон и ограничи могућност блокирања одређених саобраћајница. Покрећу се прекршајни и кривични поступци. Држава је могла то радити наравно и раније, али чини ми се управо због људских права да се томе није прибегавало у претходним месецима", додаје гост Јутарњег програма.

Европски стандарди – протест да, али не блокада у бесконачност

Он подсећа и на праксу Европског суда за људска права, посебно пресуду Атаман против Турске, према којој блокада може бити део протеста, али не може бити трајно средство.

"Постоји и пресуда у предмету 'Атаман против Турске' која каже да чак и мали број људи може организовати протест и на тај начин ограничити саобраћај, али то не може бити трајна пракса или шира тактика. Што се тиче овог случаја са блокадама и померањем контејнера, мислим да би на Европском суду вероватно било тешко добити спор", указује Антонијевић.

Антонијевић каже да је могуће да се блокаде користе као тактика да се протест продужи у бесконачност, али да то вероватно неће успети јер је укључен мали број људи.

Указује да је за блокаду довољно око двадесетак људи, али да то изазива неред и лошу комуникацију са грађанима који желе нормалан живот и слободан саобраћај.

"Мали број грађана који изађе може направити такву блокаду, двадесетак људи може да направи такав један неред. То није добро и лоше утиче на комуникацију са грађанима, јер сви желе нормалан живот и саобраћај. Једино је повољно што се то дешава током лета, када нема школских обавеза, сада не водите децу у школу, али уопште није добра порука да се скупови продужавају оваквим методама", наводи гост Јутарњег програма.

Захтев за изборима – држава остаје чврста у ставу

Када је реч о захтеву за ванредним изборима, указује да је држава јасно саопштила да их неће бити до краја 2026. или почетка 2027. године, па не види да било који притисак, укључујући блокаде, може променити ту одлуку.

"Ви овде имате захтеве одређеног броја студената који су у блокади и држава је рекла да неће изаћи у сусрет самим онима који траже ванредне парламентарне изборе, да смо релативно скоро имали изборе и то се мора слушати. Значи, ако желите да имате дијалог између оних који врше блокаду и државе, онда морате слушати поруке које добијете од државе. Оне су очигледно у овом тренутку изузетно чврсте и не видим да се могу пољуљати било којим контејнером који је изгуран негде на улице Београда или било ког града у Србији", наводи Антонијевић.

Сматра да генерални штрајк нема велики потенцијал успеха, посебно имајући у виду да ранији позиви за штрајк нису дали резултате.

Он наглашава да се економска активност полако враћа, а људи размишљају о функционисању државе и својих буџета. Ако они који блокирају улице не понуде јасан одговор, јавља се незадовољство.

Грађанска непослушност и границе легитимности

Каже да је грађанска непослушност легитиман облик изражавања, али када утиче на друге, посебно када се затварају школе и факултети, онда последице трпе и они који нису део протеста.

Као пример наводи професоре који су се придружили студентским протестима, па нису држали предавања и испите, што је довело до прекида наставе. Сада се, како каже, наставни процес полако враћа у нормалу, а професори морају поново да остваре свој ауторитет и постављају услове за полагање испита, без обзира на притиске.

"Али мислим да је то сада на сваком факултету да поради и на свом и на ауторитету професора. Они су га донекле и задобили негде рационалним односом према према студентима, али не бих волео да се било који професори уљуљкују у неке аплаузе које добијају од студената у блокади, јер то није добро, не показује добру поруку, ни према онима који легитимно не желе да учествују у блокади, а професори су или студенти", наводи Антонијевић.

Истиче да постоји много отворених питања која друштво мора да разматра кроз дијалог и да се слушају различите стране.

"Ако вам сви из државе са пуно ауторитета јасно кажу да ванредних избора неће бити до краја 2026. или почетка 2027. године, онда се са том информацијом мора рационално поступати. Значи, не можете сада направити протест који ће трајати годинама. То је нерационално. Шта ће држава одговорити на то, остаје да се види", наводи гост Јутарњег програма.

Полиција и контрола поступања

Антонијевић наводи да поступање полиције током блокада треба пажљиво анализирати. Истиче да, иако можда постоје појединачни инциденти, не види системску тортуру коју спроводи полиција, односно намерну и константну примену прекомерне силе. Наглашава да се снимци изоловани из контекста могу чинити агресивним, али ако дође до напада на полицајца, он је овлашћен да реагује – мада не сме да користи силу над особом која је већ савладана и лежи на земљи, а таквих случајева, по његовим сазнањима, није било.

Полиција, каже он, има законско право да уклања грађане са раскрсница и да их легитимише, поготово у случају непријављених скупова који не уживају исту правну заштиту као пријављени протести. Привођења, као што је случај са женом која није желела да се легитимише, такође спадају у законску процедуру.

Он напомиње да је важно поштовати закон, чак и када се боримо за владавину права, и упозорава да ни увреде, претње, нити противправно понашање не смеју бити нормализовани. Подсећа да је држава у претходних седам месеци углавном била уздржана у санкционисању блокада, али сада сваки случај мора бити анализиран – укључујући и потенцијално повређене полицајце и грађане.

Антонијевић позива на мање тензија, разумевање обе стране и враћање дијалогу као једином решењу, истичући да је то и премијер поручио.

Цело гостовање Милана Антонијевића можете погледати у видеу на почетку текста.

„Научници који су овде присутни, универзитетски професори, многи од њих чланови разних академија, великих удружења, дакле људи са озбиљним академским каријерама имају прилику да излажу радове на теме које обрађују од рецимо доморадачких аутохтоних народа Латинске Америке, преко архитектуре, уметности, књижевности, језика наравно, спорта, политичких, економских студија", каже професор Бојана Ковачевић Петровић, председница Организационог одбора ИЦА2025.

Конгрес окупља научнике са свих континената, предходни је одржан у Бразилу, а у конкуренцији универзитета из целог света за овогодишњи скуп изабран је новосадски. Главни организатор је Филозофски факултет , а суорганизатори су ПМФ, ФТН и Технолошки факултет, као и Друштво хиспаниста Србије.

"Овај скуп је веома важан за Србији, јер је на жалост помало непозната, не само у Шпанији, већ и у Америци. Ово је сјајна прилика да више од 3000 делегата покажете ко сте ви заправо и колико људе овде веома интересује Америка", наводи Хуан Хосе Санс Апарисио амбасадор Шпаније у Србији.

Конгрес има и хуманитарни карактер. На Базару солидарности у просторијама Гимназије "Исидора Секулић", продају се рукотворине које донирали локални уметници, али су их доносили и учесници конгрсеа из 69 земаља. Уз њега организоване су још две акције.

"Приход који остваримо у том базару намењен је Удружењу родитеља деце са аутизмом "Свој свет" за изградњу куће у Бачком Градишту. Друга акција је намењена за прикупљање помоћи Дечјем селу у Сремској Каменици и за Центар за породични смештај и усвојење. Учесници конгреса донирају бејби опрему, играчке, школски прибор. И трећи последњи јесте да су учесници засмољени да донесу са собом било своје публикације или публикације својих универзитета и донације књига биће поклоњена Центру за иберо-америчке студије", наводи проф Гордана Лалић Крстин, чланица Организационог одбора ИЦА2025.

Конгрес Американиста основан је 1875. године у Француској и од тада се организује сваке три године. ИЦА2025 одржава се у Новом Саду до 4. јула.

Eвропска комесарка Мрта Кос је рекла да у ЕУ постоји јасан консензус за будуће проширење и да се та прилика мора искористити сада.

"Кључне реформе које од вас тражимо нису једноставне. Оне се тичу укорењених структура моћи и интереса и захтевају дубоку друштвену трансформацију. Користи су вишеструке – сигурност за све ваше грађане", рекла је Кос, преноси Фонет.

"План раста је у потпуности у вашим рукама, ослобођен уплитања политичке динамике. Ово је алат који ће вам помоћи у важним реформама, а те реформе су неопходне да вас припреме за чланство", рекла је Кос.

У оквиру састанка лидера планирано је одржавање два панела, од којих је први посвећен Плану раста Западног Балкана, а други панел специфичним механизмима и подршци за имплементацију Плана раста.

Старовић: Очекујемо подршку за отварање Кластера 3 

Министар за европске интеграције Србије Немања Старовић изјавио је да је самит лидера Западног Балкана и представника Европске комисије у Скопљу био прилика да Србија још једном потврди пуну посвећеност процесу европских интеграција и да званични Београд очекује подршку држава чланица за отварање Кластера три.

Старовић је рекао да спровођење Плана раста за Западни Балкан већ даје прве резултате, јер је Србија приступила Јединственој области плаћања у еврима СЕПА, разговара се о ширењу зелених саобраћајних коридора и ка државама чланицама ЕУ, о приступању АКА споразумима, као и о томе да грађани региона могу да користе "роминг као код куће" и док су у ЕУ.

Све су ово области које чине срж реформи унутрашњег тржишта Србије, али и језгро логике европске интеграције, рекао је Старовић, саопштило је Министарство за европске интеграције.

Старовић је подсетио да Европска комисија још од 2021. године оцењује да је Србија спремна за отварање Кластера 3, који обухвата правила конкуренције и инклузивног раста, наводећи да Србија очекује даљу подршку држава чланица како би тај процес био убрзан.

Према његовим речима, напредак у Кластеру 2, који се односи на слободно кретање робе, услуга, капитала и радне снаге, доноси непосредне користи за домаћу економију и све више је интегрише у унутрашње тржиште Уније.

Зато је важна подршка Европске комисије да и овај кластер буде што пре спреман за отварање, нагласио је Старовић.

Домаћин панела био је председник Владе Северне Македоније Христијан Мицкоски, а говорили су и европска комесарка за проширење Марта Кос, председник Владе Албаније Еди Рама, председавајућа Савета министара Босне и Херцеговине Борјана Кришто, представник привремених приштинских институција Аљбин Курти и потпредседник Владе Црне Горе за спољне и европске послове Филип Ивановић.

Министарство је саопштио да је самит, као и сви састанци тог формата, одржан у статусно неутралном формату у погледу представљања представника из Приштине, без прејудицирања статуса.

Стопа природног прираштаја била је негативна и износила је -5,7 промила, што је за 0,3 промила више него 2023. године. Најнижу негативну стопу природног прираштаја имао је Београдски регион (-2,5 промила), док је највиши пад забележен у региону Јужне и Источне Србије (-8,1 промила).

Од укупно 174 града и општина, само у шест је забележена позитивна стопа природног прираштаја: Тутину, Новом Пазару, Сјеници, Звездари, Новом Саду и Пантелеју, што је за две мање него прошле године.

Највише рођених, 18.323, било је у старосној групи жена од 30 до 34 године. Просечна старост жена при рођењу детета износи 30,5 година, а при рођењу првог детета 29,1 годину. У градским насељима тај просек је 31,3 године, док је у осталим насељима 28,9 година.

Живорођених у градским срединама било је 65,8 одсто, а у осталим насељима 34,2 одсто.

Стопа укупног фертилитета (број живорођене деце по жени) за 2023. годину износила је 1,63, што је мало више него претходне године. Највећи фертилитет забележен је у Шумадији и Западној Србији (1,67) и Војводини (1,66), док је најнижи у Београдском региону (1,58) и Јужној и Источној Србији (1,59).

Према реду рођења, у 2024. години смањен је број прворођене деце за 235, другорођене за 165, и трећерођене за 22. С друге стране, повећан је број четврторођене деце за 67 и петорођене и више за 145.

Лане је регистровано 98.230 умрлих, од којих је 48.675 мушкараца и 49.555 жена. Просечна старост умрлих била је 75,4 године, а највише смртних случајева било је у старосном интервалу од 75 до 84 године.

Број насилних смртних случајева повећан је за 153 у односу на претходну годину и износио је 2.488. Самоубистава је било 702, што је 34 више него 2023, док је број убистава смањен за 38 и износио је 55.

Водећи узрок смрти код оба пола су болести система крвотока, од којих је умрло 46.289 особа, што чини 47,1 одсто укупног броја умрлих. Тумори су други узрок са 21.161 умрлим, а болести система за дисање трећи са 6.036 умрлих.