У Хрватској бележе најниже температуре у последњих педесет година. Иако је ситуација најтежа у Сплитско-далматинској жупанији, градоначелник Сплита, Жељко Керум и његова сестра Невенка Бачић, председница Градског већа, и даље излазе у јавност са изјавама да су грађани сами криви ако се поломе или на било који начин повреде.

Доктор Жељана Богданић из Сплита каже да се најчешће грађани јављају са преломима ручних зглобова.

У Сплиту је протеклих дана помоћ потражило 700 људи, а потрошено је више гипса него у протекле две године.

У Црној Гори саобраћај и снабдевање струјом се полако нормализују, мада је најтеже на северу земље. Екстремне хладноће однеле су јутрос и трећу жртву, а са путева ка северу претходних дана евакуисано је преко 200 људи.

У Македонији војни хеликоптери достављају храну и лекове за становнике у 40 завејаних села у скопском, прилепском и кумановском региону.

Залеђена је и Аустрија. На Дунаву, који пролази кроз дест држава, због леда нема пловидбе. У Румунији је 500 места одсечено од света. Возови су стали на сред пута.

Један од путника каже да је снег прекрио прозор воза, али је добро то што су имали залихе хране и воде.

У Мађарској се најсиромашнији греју новчаницама. Централна банка рециклира своје истрошене новчанице у брикете за грејање које дели најугроженијима. Италија се припрема за нови ледени талас.

На југу замље, хиљаде војника покушавају да ослободе грађане заробљене у сметовима од три метра.

Проблем са ниским температурама има и цела Европа. Таласом хладноће најтеже је погођена Украјина, где је температура пала на минус 30 степени. Бела смрт задесила је 135 људи.

Па ипак, у једном украјинском вртићу користе овакво време да припреме децу за традиционално купање у снегу.

Док су се многи у Европи уморили од хладноће, Холанђани су разочарани - због отопљавања јер је изостала чувена трка клизача по каналима.

Лидери највећих грчких странака почели су консултације у среду, а најспорнији је био захтев Међународног монетарног фонда и Европске централне банке да се значајно смање пензије. Релативно лако је усвојен захтев да минималне плате буду смањене са 750 на 600 евра, као и да до краја године отказе добије око 15.000 запослених у државној служби, а за сада није познато да ли су укинуте 13. и 14. плата.

Министар финансија Грчке Евангелос Ванизелос допутовао је у Брисел, где ће својим колегама из држава еврозоне изнети све детаље договора са приватним повериоцима Грчке, који су пристали да отпишу дуг у износу од 100 милијарди евра, што је отприлике трећина укупног грчког дуга.

Два највећа грчка синдиката саопштила су да нису задовољна постигнутим договором и заказали су 48-часовни штрајк.

Гркчи премијер и министар финансија су јутрос имали састанак са лидерима опозицијена коме нису успели да се договоре о мерама штедње.

Информацију да је постигнут договор је на конференцији за новинаре у Франкфурту потврдио и председник Европске централне банке Марио Драги.

Драги је на конференцији за новинаре рекао да је примио позив од грчког премијера Лукаса Пападимоса неколико минута пре конференције и да му је он поручио "да је договор постигнут и да су га подржале све веће партије", пренела је агенција АФП.

Он није желео да коментарише могућност да ЕЦБ забележи губитке на име бројних грчких обвезница у свом власништву, које је нагомилала у оквиру контроверзног програма куповине дужничких хартија земаља еврозоне, али је указао да ЕЦБ "није преговарач" у разговорима између Грчке и њених кредитора око отписа дуга.

Од приватних кредитора Грчке тражи се да отпишу отприлике половину потраживања на име грчких обвезница у свом власништву, чија је укупна вредност 200 милијарди евра, да би се дужнички терет Атине свео на одржив ниво.

ЕЦБ је под притиском да и сама отпише део потраживања на име дужничких хартија у свом власништву, будући да, чак и ако приватни кредитори отпишу договорени део дуга, то неће бити довољно да се грчки јавни дуг до 2020. године доведе на ниво од 120 одсто бруто домаћег производа, са садашњих 160 одсто.

ЕЦБ је почетком маја 2010. почела да купује грчке обвезнице у покушају да се снизе трошкови задуживања Атине. Покушај није успео, а Грчка се од тада ослања на први пакет међународне помоћи у износу од 110 милијарди евра.

Канцеларка Немачке Ангела Меркел упозорила је раније да би излазак Грчке из зоне евра имао непредвидиве последице.

У околини Прозора протеклих дана виђан је, како се наводи, чопор од пет вукова, па су ловци из секција Прозор и Луг организовали хајку источно од града.

Вукови су виђани на Миланковом бријегу, у Загају, на Боровници где су их очито натерале временске прилике и глад.

На магистралном путу према Јабланици, недалеко од места Конзум, убијен је један вук, а други је убијен на свега стотинак метара од насеља Пограђе.

Прецизно око и мирну руку имали су ловци Игор Бризар и Иван Ротим, који тврде да су погодили и трећег који је побегао у неприступачни кањон Краљевац.

Протеклих година, подсећа се, вукови су на подручју те опшине убили близу 200 оваца и тако овчарима нанели огромне штете.

С обзиром на то да се у зимским условима стока добро чува у шталама, вукови узимају шта стигну, па су ловцима из села Прослапска планина, Орашац и Козо у протеклој ловној сезони на дивље свиње убили 15 ловачких паса, а пет паса убили су и ловцима из Варваре.

У појави великог броја вукова неки виде и "добру страну", пише сарајевски лист, зато што у сеоским насељима и у самом граду, нема више паса луталица па се закључује да су завршили као вучја храна.

У парламенту је нову владу подржала апсолутна већина посланика (237), док су водеће опозиционе партије - Социјалдемократи и Либерали - бојкотовали изјашњавање у парламенту.

Председник Трајан Басеску јуче је дао Унгуреануу мандат за формирање владе, после оставке његовог претходника Бока који се повукао како би ублажио незадовољство грађана који данима протестују због мера штедње и траже расписивање ванредних избора.

"Спреман сам за дијалог. Мој приоритет ће бити економска и политичка стабилност земље", истакао је премијер Унгуреану, преносе агенције.

Потпредседник владе је Марко Бела, шеф дипломатије и даље Кристиан Диаконеску, нови министар финансија Богдан Грагој, економије Лукијан Боде, одбране Габриел Опреа, унутрашњих послова Даниел Берка.

Седам "старих" министара задржало је позиције у новој влади.

Премијер Унгуреану (43) био је шеф спољне обавештајне службе, а раније министар иностраних послова, а по занимању је историчар.

Он је добио мандат да формира владу, пошто је премијер Бок пре два дана поднео оставку, како би смирио протесте грађана који су, незадовољни због мера штедње, данима тражили одлазак и владе и председника Басескуа.

Председник Басеску на овај начин покушава да ублажи незадовољство грађана који траже његову оставку и расписивање ванредних избора.

Популарност владајуће Демократско-либералне партије је опала испод 20 процената и она ће учинити све да сада избегне расписивање ванредних избора, што опозиција упорно тражи.

У Румунији редовни парламентарни избори треба да се одрже у новембру ове године.

"Треба уложити напор да се решења за границе нађу у директним билатералним преговорима, а то ћемо и учинити, јер је то наш посао и наш задатак", изјавила је Пусић за ријечки Нови лист.

Пусић је тако прокоментарисала предлог председника Иве Јосиповића за граничну арбитражу са Србијом и БиХ, ако се довор не постигне у неко краће време.

"Арбитража је увек могућа ако не можеш или не знаш да се договориш. Али апсолутно су најбоља решења она која сама по себи побољшавају прекограничне односе, и наш је задатак да покушамо да остваримо те циљеве. Билатерални договор минимизује осећај да је решење наметнуто, а процес договарања сам по себи развија прекограничне односе и поверење земаља у региону, а о уштеди у новцу да и не говорим", истакла је Пусић.

Вредност договарања најбоље се, према њеним речима, показала на примеру Словеније. Пусићева је подсетила да су "после година блокада и сукоба, Хрватска и Словенија на крају договор о судијама Арбитражног суда де факто постигле билатерално".

Весна Пусић је арбитражу назвала "решењем из нужде", које произилази из "немогућности да се проблем билатерално реши".

Јосиповић је јуче за Нови лист рекао да сматра да би требало "оставити још неко краће време за билатерална решења, а ако се она не постигну, било би мудро договорити арбитражу о граници са сваком од тих земаља (Србија и БиХ)".

Притвор је одређен на захтев Тужилаштва БиХ због опасности да би Станишљевић боравком на слободи могао да омете истрагу, прикрије доказе или утиче на сведоке или саучеснике.

Како се наводи у образложењу суда, притвор је одређен и зато што се ради о кривичном делу за које може бити изречена казна затвора од 10 година или тежа казна.

Дугогодишњи радник у дворани "Борик" у Бањалуци Божидар Станишљевић (61) признао је полицији да оружје пронађено у том објекту дан уочи прославе 20. годишњице оснивања Републике Српске било његово.

У новинарској ложи, која се налази на трибинама преко пута централне бине у тој дворани, пронађено је око три килограма експлозива ТНТ са детонатором, снајпер, две аутоматске пушке, два пиштоља и више стотина метака.

У писму које је стигло на његову кућну адресу стоји порука: "Остави се Алаха и његове вере. Стићи ће те верничка рука", преносе босански медији.

Суљагић је прошле године, у намери да спречи дискриминацију у школама у Кантону Сарајеву, донео одлуку да предмет веронаука не улази у просек оцена ученика због чињенице да неки ученици не иду на веронауку.

Таква одлука кантоналног министра образовања наишла је на веома оштру осуду Исламске заједнице БиХ и њеног поглавара Мустафе Церића, који је запретио "сарајевским летом" на улицама Сарајева, по узору на "арапско пролеће".

Полиција истражује да ли је претеће писмо повезано са наведеном одлуком министра Суљагића.

Најтеже је на северу Црне Горе где су путеви непроходни, а у Пријепољу је заустављено око 200 камиона и шлепера. У другим деловима Црне Горе ситуација се постепено нормализује када је реч о саобраћају и снабдевању електричном енергијом.

Подгорички и тиватски аеродром су поново отворени, а летови се одвијају по планираном реду. Путни правац Подгорица–Колашин–Мојковац поново је отворен за саобраћај, чиме је успостављена друмска веза између југа и севера Црне Горе.

И даље су, међутим, отказане све аутобуске линије из Подгорице за север Црне Горе, док се нормално саобраћа ка Никшићу и приморским градовима. Раније су, због снежних наноса, до даљег затворени за саобраћај путни правци Никшић–Шавник–Жабљак, Мојковац–Ђурђевића Тара–Жабљак и Никшић–Плужине–Шћепан Поље.

Ауто-мото савез Црне Горе апеловао је на све учеснике у саобраћају да без преке потребе не крећу на пут, посебно у раним јутарњим и вечерњим сатима када због екстремно ниских температура на путевима има поледице.

У посебно тешкој ситуацији је север Црне Горе, где је због снежне мећаве непроходна већина путева, а готово сва села на том подручју су завејана. Више десетина насеља и села у Црној Гори остало је без струје због временских неприлика, јер је олујни ветар покидао жице далековода и оштетио бројне трафо-странице.

После више од тридесет сати, становници ужег дела Колашина добили су струју, док су остали делови тог града, села и општина Мојковац и даље без струје. Око 8.000 становника у околини Пљеваља нема комуникацију са градом, а слична је ситуација и са селима у општинама Плав, Плужине, Шавник где снежни наноси достижу висину и до четири метра.

Црногорски премијер Игор Лукшић каже да влада прати ситуацију на северу Црне Горе и да ће, ако и када се за тим укаже потреба, прогласити ванредно стање. Лукшић је истакао да надлежни државни органи предузимају све мере како би се последице временских неприлика у Црној Гори ублажиле.

Према подацима Центра за управљање кризом, око 40 села у Македонији је завејано, а у њима је укупно око 3.000 становника, а најугроженију су у скопски, прилепски и кумановски регион.

У Македонији ће сутра и прекосутра хеликоптери Македонске армије достављати храну и лекове становништву завејаних села.

У Хрватској су јутрос проглашене редовне мере одбране од леда на Дунаву, а четири ледоломца и даље раде на разбијању леда на Драви. Како је изјавио Зоран Ђуроковић, директор "Хрватских вода" у Осијеку, лед на Дунаву у Мађарској покрио је 50 одсто површине реке.

Према информацији Штаба цивилне заштите Херцеговачко-неретванског кантона (ХНК), на једном делу источног Мостара још је отежано напајање електричном енергијом због квара на далеководима. Отежано је и снабдевање питком водом, па поједини грађани топе снег да би дошли до воде.

Снабдевање електричном енергијом и даље је тешко у општини Неум где грађани већ неколико дана немају електричну енергију.

Екипе Хеликоптерског сервиса Републике Српске данас ће помагати становништву у општинама Калиновик, Невесиње и Источни Мостар, изјавио је директор тог сервиса Бобан Кустурић. Два хеликоптера ће достављати пакете лекова и хране у најугроженија места тих општина, а помоћ могу очекивати и мештани села Зијемље.

Из Солане у Тузли отпремљено је 200 тона соли за посипање путева у Кантону Сарајево. Со је отпремљена возом из Тузле који би до краја дана требало да стигне у Сарајево. Солана у Тузли одлучила је да, све док трају природна непогода и велике снежне падавине, приоритет у испоруци има со за посипање путева у Босни и Херцеговини.

У Бугарској на Црноморском приморју таласи премашују 10 метара. У градовима Бургас, Поморије, Анхелој и Царево угрожене су приобалне улице. Проглашено ванредно стање, јавља БНТ.

У Румунији  je снег одсекао 127 места и зауставио саобраћај на 237 путева. Више 1000 људи је остало блокирано у два воза током ноћи.

Медојевић тврди да у тој служби раде бивши војни обавештајци, као и да она служи за праћење Ђукановићевих и Роћенових политичких противника.

Он је рекао да та служба прислушкује опозицију, стране дипломате, невладин сектор, медије, али и чланове највиших органа ДПС-а.

Наводи се и да Медојевић тврди да та обавештајна структура користи опрему бивше Војне обавештајне службе, а да су јој веза са Агенцијом за националну безбедност обавештајци Зоран Лазовић и Душко Голубовић.

"Лазовић и Голубовић су део ове приватне безбедносне агенције која је под контролом Ђукановића и Роћена, а истовремено раде и са значкама АНБ-а. Они су копча АНБ-а и те приватне службе, оперативци који користе информације које Агенција добија легалним путем кроз размену података са партнерским службама, посебно са НАТО-ом", рекао је Медојевић Вијестима.

Паралелна служба настала је, како тврди, трансформацијом некадашњег Центра војнообавештајне агенције и ангажовањем оперативаца тог центра у Војсци Црне Горе.

Медојевић тврди да је служба формирана због појачане контроле Запада над АНБ-ом, њеног приближавања западним службама, због чега се смањио простор за политичку злоупотребу Агенције.

Приватна служба, тврди он, формирана је и због задржавања веза са руским безбедносним структурама са којима су војни обавештајци раније сарађивали.

"Сматрам да би требало оставити још неко краће време за билатерална решења, а ако се она не постигну, било би мудро договорити арбитражу о граници са сваком од тих земаља", изјавио је Јосиповић за ријечки Нови лист.

Он сматра да би арбитражу требало договорити билатерално, без иностраних партнера и у директним преговорима како би се појефтинио и скратио поступак у односу на арбитражу границе са Словенијом, па и у односу на вероватну арбитражу с Црном Гором о граници код Превлаке.

"Могло би се договорити тако да свака земља предложи по двојицу арбитражних судија, да се о петом заједно усагласе, као и томе да пристају на сваки резултат арбитраже", сматра Јосиповић.

Са Србијом је највише неразјашњена граница на Дунаву, јер Србија заступа принцип да граница иде средином реке, док Хрватска жели границе предратних катастарских општина, које прелазе на обе обале Дунава.

Са БиХ је потписан Споразум о граници, али Сабор га није ратификовао, јер је Хрватска накнадно затражила поновно отварање преговора незадовољна што су Мали и Вели Шкољ, два гребена код Неума, припала БиХ. Хрватска не признаје ни право БиХ да има приступ отвореном мору.

Хрватска тренутно арбитражом решава проблем граничне линије са Словенијом, а могуће је слично решење и са Црном Гором. Са Словенијом је арбитража договорена пссле готово две деценије неуспешних преговора и двогодишње словеначке блокаде хрватских преговора са ЕУ.

Са Црном Гором је 2002. успостављен привремени режим на спорној граници код Превлаке, који од тада функционише без тешкоћа. Званичници су у неколико наврата помињали могућност да нека од угледних надлежних институција, попут Међународног суда правде или Међународног суда за право мора, трајно арбитрира и тако реши проблем, али решење још није усаглашено.

Воз који је из Сплита саобраћао ка Загребу исклизнуо је данас из шина код Книна, али није било повређених. Несрећа се догодила на делу Личке пруге, између станице Зрмање и Малована.

Према првим информацијама узрок исклизнућа је налет на нанос снега на прузи.

Заменски воз који је покупио путнике воза на релацији Сплит-Загреб који је јутрос искочио из шина на путу према Загебу покварио се у Плашкоме. При томе је нестало и грејање. Путници су тако доживели још једну невољу након што су преживели јутрошње искакање воза.

Најкритичније и даље је у Вргорцу и Имотском, јер је од света одсечено више од стотину села и заселака у том крају.

Због хладног таласа, у Сплиту је више од 500 људи тражило лекарску помоћ због прелома на снегу и поледици. Управа Клиничко-болничког центра у Сплиту пореди масовне повреде са "ратним стањем", и оштро критикује локалне и државне власти да су неспремно дочекале временске неприлике усред зиме.

На ауто-путу Загреб-Сплит код одморишта Зир код Удбине у Лици, један вук је нападао возила, а претпоставља се да је тако реаговао из страха.

Одрасли мужјак тежи од 40 килограма прескочио је заштитну ограду, јер је она сада нижа због снежних наноса. Вук је сумануто трчао с једне стране ауто-пута на другу тражећи излаз.

Уместо да уплашено измиче, вук је насртао на аутомобиле гризући точкове, блатобране и бранике.

"Нико није смео да изађе из возила, али нисмо ни помишљали да га устрелимо. После претрчаних пет километара успео је с једног високог снежног наноса да скочи на другу страну ауто-пута и одмакне у правцу Велебита", рекао је за Нови лист овлашћени вештак хрватског Министарства културе за штете од предатора Драган Милковић.

Снег поновно пада у већем делу Хрватске, а на Јадрану дува јака бура. Највише новог снега пало је у Загребу, где је измерено 28 центиметара, у Огулину, Вировитици. У Загребу, где снег пада 24 сата, отежан је саобраћај, а на терену је 199 екипа зимске службе.

Најкритичније и даље је у Вргорцу и Имотском, јер је од света одсечено више од стотину села и заселака у том крају.

Због хладног таласа, у Сплиту је више од 500 људи тражило лекарску помоћ због прелома на снегу и поледици. Управа Клиничко-болничког центра у Сплиту пореди масовне повреде са "ратним стањем", и оштро критикује локалне и државне власти да су неспремно дочекале временске неприлике усред зиме.

Црну Гору захватила је снежна мећава, праћена олујним ветром и изузетно ниским температурама, што је узроковало нове проблеме у саобраћају и снабдевању електричном енергијом.

Колашин и Мојковац од јутрос су без струје због квара на трансформатору.

Јак северни ветар беснео је Подгорицом и обарао дрвеће и билборде. Подгорички и тиватски аеродром од јутрос су затворени.

Поново је затворен путни правац Никшић–Шавник–Жабљак, док су од раније затворени путеви Мојковац–Ђурђевића Тара–Жабљак и Никшић–Плужине–Шћепан Поље.

Саобраћајница од Подгорице ка Колашину и Мојковцу јутрос је поново отворена за саобраћај, али се он одвија једном саобраћајном траком. Ауто-мото савез Црне Горе апелује на грађане да без преке потребе не крећу на пут и да то посебно не чине у јутарњим и вечерњим сатима.

На северу Црне Горе многа села су одсечена од градских центара. Локалне власти у Пљевљима и Плужинама тражиле су увођење ванредне ситуације, а тешка ситуација је и у Жабљаку, Мојковцу и Андријевици. Школе на северу земље затворене су до четвртка.

Од петка пада снег у БиХ због чега су многа села и засеоци одсечени, а путне комуникације блокиране. У брдско-планинским крајевима снежни сметови високи су и до три метра.

"Електропривреда БиХ" саопштава да је због нестајања залиха угља ситуација са снабдевањем електричном енергијом забрињавајућа, јер не ради железница, а путеви до термоелектрана су непроходни.

Генерални директор "Електропривреде БиХ" Елведин Грабовица каже да хидроелектране тренутно уопште не производе електричну енергију, што ситуацију додатно погоршава.

Стање елементарне непогоде на подручју опшине Сребреница и даље је на снази. Снег непрекидно пада, а већи део локалних путева је непроходан. Мештанима најудаљенијих села понестаје хране.

Даљу нормализацију стања у Мостару омета јак ветар који дува од синоћ. Две старије женске особе пронађене су мртве у месту Горанци код Мостара које је већ неколико дана одсечено и блокирано због снежног невремена.

Путеви до 24 села на подручју општине Хан Пијесак непроходни су због снежних наноса, а до 11 села путне комуникације су успостављене.

Упркос новим снежним падавинама, јутрос се у Сарајеву стање донекле нормализовало када је реч о јавном градском саобраћају. Поред тролејбуса раде и трамваји на релацији Ченгић–Вила–Башчаршија.

Осим с временским неприликама, становници Сарајева у последњим данима сусрећу се и с несташицом воде, и то у већем делу града.

У Бугарској је ванредно стање због пуцања бране и поплавног таласа. Погинуло је осморо људи, више од десеторо је нестало, стотине су евакуисане, а 700 кућа је под водом.  

Неколико стотина демонстраната запалило је заставу Немачке и уз повике "Нацисти напоље" покушало да пробије кордон испред парламента, али их је полиција спречила употребивши сузавац.

Групу од 200 демонстраната који су носили велику грчку заставу са старом грчком изреком "или са штитом или на њему" што значи "или победити или погинути у борби", потиснула је полиција. 

Док су демонстранти узвикивали "Лопови, лопови", један од окупљених је извадио немачку заставу и запалио је. Други су извадили велику нацистичку заставу коју су покушали да запале, али их је у томе спречила полиција.

Сукоби су убрзо престали, а за сада нема повређених и нико од учесника протеста није ухапшен, пренео је АП.

Према подацима полиције, у протестном маршу до зграде парламента учествовало је око 10.000 људи, док је у одвојеним демонстрацијама било око 10.000 присталица комунистичке партије.

Протести су још једна у низу акција грчких синдиката, међу којима је и 24-часовни генерални штрајк, који су организовале два водећа синдиката.

У петицији достављеној парламенту, синдикати су изразили противљење мерама штедње и политици коју спроводи грчка влада како би испунила захтеве такозване тројке, ММФ-а, Европске уније и Европске централне банке.

Синдикати су све раднике широм Грчке и Европе позвали на јединство и борбу у настојању да се "укину узнемирујући, катастрофални пројекти европских моћника који узрокују рецесију и промовишу Европу тржишта и банкара, а не Европу грађана", пренела је грчка новинска агенција АНА.

Због штрајка раде само основне службе у школама, министарствима, болницама и банкама, успорен је јавни превоз, обустављен је железнички саобраћај и не раде трајекти.

Привремена влада премијера Лукаса Пападимоса саопштила је јуче да ће током године отпустити 15.000 радника из јавног сектора, а ЕУ и ММФ захтевају и смањење минималне бруто месечне зараде, која износи 750 евра.

Да су захтеви грађана утемељени, потврдили су и на Правном факултету у Сплиту позивајући се на Закон о комуналном привреди. Професор сплитског Правног факултета Мирко Кларић је изјавио да све особе повређене због проклизавања на јавним површинама имају основу за подизање тужбе.

Градоначелник Сплита Жељко Керум је оценио да не постоји кривац за стање у граду.

"Због чега тражити кривце за овакву ситуацију. То колико је нападало снега није моја ствар. Да сам пре месец дана наручио и купио ралице за снег напали би ме да сам некоме наместио провизију. Овакав снег се не памти 50 година", рекао је Керум.

"Бог је дао снег и снег је пао! Задовољан сам стањем у граду, Сплит је прошао пуно боље од градова у региону, Европи и шире", рекао је Керум.

Опозицију је оптужио за политизацију, а државу због великих пореза - за повреде грађана је крива држава, и то 'због великог пореза на чизме, ланце и зимске гуме'.

Након свега што су проживели, пет стотина Сплић́ана могло би тужити град и тражити одштету за трошкове лечења, пропуштену добит и душевну бол. Тако би се град могао наћи у озбиљним финансијским тешкоч́ама, тешкима неколико десетина милиона куна, пишу хрватски медији.

У Сплитском штабу за заштиту и спасавање сматрају да су градске службе одрадиле одличан посао кад је реч о чишћењу снега и нормализацији живота. Део кривице пребацили су на грађане. Тврде да су Сплићани боље организовали и очистити снег испред својих зграда, ни прелома не би било толико.

Али, многе јавне површине, попут риве, нису очишћене, упозоравају градоначелникови критичари и траже његову оставку.

"То би по нашем мишљењу могло бити штетно како за нашу компанију, тако и за Меркатор те смо стога донели одлуку о повлачењу своје понуде", навео је хрватски концерн.

У саопштењу се подсећа да се "Агрокор" у октобру прошле године јавио на јавни конкурс за куповину 52,1 одсто акција Пословног система "Меркатор", који је у име конзорцијума главних акционара водила "ИНГ банка".

Иако су изабрани за најбољег понуђача и почели преговоре о условима аквизиције до данас нису успели да договоре задовољавајуће услове.

Хрватски медији пренели су данас изјаву будућег словеначког министра привреде Радована Жерјава који је рекао да није наклоњен продаји Меркатора, да држави није свеједно ко је власник тог трговачког ланца, као и да би продаја имала шире последице за словеачку
привреду.

Председник управе РТЛ-а је у отвореном писму подсетио да су пре две седмице од Већа за електронске медије  добили упозорење да не смеју приказати српски филм без превода на хрватски језик, и указао да у последњих 10 година ниједна телевизија, филмски дистрибутер и било која друга културна институција није то учинила, нити је упозорена да то учини, пренела је ХИНА.

Цил се зато пита шта се променило у законодавству и тумачењу закона и зашто је РТЛ прва и једина телевизија која је добила такво упозорење, ако се такав садржај годинама приказивао на свим телевизијама.

На РТЛ-у сматрају како је реч само о једној од многих "дискриминаторних и пристрасних одлука" које је ВЕМ донео против њих.

Тврде да им је ВЕМ последњих неколико година слао опомене због програма, које су они и друге телевизијске куће већ годинама пре тога емитовале без приговора.

У писму се каже да се у међувремену "ништа значајније није променило у законима", но чини им се да се нешто променило у ставовима Већа за електронске медије према РТЛ-у, пренела је хрватска агенција.

У Хрватској, али и у јавности у региону, у последње време вођена је расправа о потреби превођења филмова из Србије и БиХ на хрватски језик, пошто је Савет за електронске медије упозорио РТЛ телевизију да филмове на српском треба преводити.

У расправу у хрватској јавности укључиле су се бројне организације и појединци из света културе и медија, који су углавном критиковали одлуку Савета, међу њима и Хрватско новинарско друштво које је позвало Савет да повуче ту "апсурдну одлуку".

После тих упозорења, Хрватска радиотелевизија саопштила је да ће убудуће путем телетекста титловати филмове из Србије и Босне и Херцеговине, и нудити то као опцију гледаоцима.

"У пресуди Абу Хамзи, суд је навео да је он био притворен супротно Конвенцији у периоду од октобра 2008. до 31. јануара 2011. године. Његово притварање није било у складу са Конвенцијом о људским правима, али јесте са законима БиХ", рекла је агенцији Бета Моника Мијић, агент БиХ пред судом у Стразбуру.

Према њеним речима, суд у Стразбуру је, такође, утврдио да у садашњим околностима не постоје услови за његову депортацију у Сирију због потенцијалне претње да би тиме био изложен тортури и нехуманом поступању.

Абу Хамза ће и у наредном периоду у складу са одлуком о протеривању и стављању под надзор остати у Имиграционом центру у Источном Сарајеву, а ако власти БиХ желе да га протерају у неку трећу земљу, нема препрека за то, навела је Мијићева.

БиХ је, на основу утврђене повреде права на слободу, дужна да Абу Хамзи исплати 3.000 евра на име правичне накнаде.

Абу Хамза, држављанин Сирије с пребивалиштем у Сарајеву, ухапшен је 5. октобра 2008. године због процене власти у БиХ да представља опасност по националну безбедност.

Како је саопштило Министарство сигурности БиХ, пресуда ће бити коначна уколико у току наредна три месеца ниједна од страна у поступку не поднесе захтев за његово преиспитивање.

"Очекује се и покретање процедуре за проналазак треће, сигурне земље у коју би овај сиријски држављанин, а који је проглашен претњом по националну сигурност БиХ, могао бити депортован", саопштено је из тог министарства.

У случају Фадхила ел Хамданија, којег су безбедносне структуре БиХ такође прогласиле претњом по националну безбедност БиХ, суд у Стразбуру је одлучио да нема сметњи за његову депортацију у Ирак.

У оба ова случаја Европски суд за људска права утврдио је повреду Конвенције о људским правима у периоду од њиховог смештања под надзор у Имиграциони центар па до доношења одлуке о њиховом протеривању.

16.54 - За 12 путника међународног воза Београд-Истанбул, који је исклизнуо из шина у Бугарској, обезбеђен аутобуски превоз до бугарско-турске границе, саопштиле Железнице Србије.

16.26 - Висина снега у БиХ: Бјелашница 237 цм, Купрес 110, Сарајево 84, Мостар 79.

16.00 - Око 320 људи повређено за три дана невремена у Сплиту. Шеф болнице тражи да градоначелник власт преда војсци.

На југу Бугарске пукла је брана и поплавила оближње село са 700 кућа. Најмање осам особа је погинуло, док је више од десет нестало, саопштили су званичници. Званичници су раније саопштили да су пронашли тела тројице старијих мушкараца.

Поплавни талас висок 2,5 метра запљуснуо је село Бисер, у близини границе са Грчком, након што се брана урушила. Забринутост изазивају још две бране у том региону, којима прети колапс, па је становништво оближњих насеља упозорено да буде спремно на евакуацију.

У већем делу јужне Бугарске због обилних падавина проглашено је ванредно стање. Бугарска је упозорила Грчку и Турску на опасност од изливања река Арде и Марице.

Снежне падавине уз веома ниске температуре настављају да отежавају ситуацију у читавом региону.

У Хрватској, где од јутрос снег поново пада, екстремни зимски услови однели су до данас пет живота, а у појединим подручјима нема струје.

Надлежне службе се у неким деловима Далмације још боре са сметовима, који на подручју Имотског и Вргорца достижу висину и до четири метра, па је у тим крајевима блокирано око 120 села.

У Сплиту и Шибенику, где је нападало више од 20 сантиметара снега, ни данас нема наставе, али градска управа и јавне службе раде.

Због нових снежних наноса, тренутно нема слободног правца којим се могу кретати камиони из унутрашњости према Далмацији и Приморју и обрнуто. Железнички и авионски саобраћај одвија се редовно, уз одређена кашњења возова.

У Босни и Херцеговини, падавине и проблеми не престају на путевима широм земље, па се тако у близини места Мустапић у Херцеговини заглавио још један аутобус.

Припадници Горске службе спасавања на Јахорини пронашли су поред скијашке стазе 24-годишњег словеначког држављанина, који је касније преминуо у Дому здравља на Палама.

Лекари на Палама рекли су да је младић умро од срчаног застоја, додајући да ће тачан узрок смрти бити утврђен обдукцијом.

У Црној Гори, јутрос је до 10 сати због снежне мећаве био затворен подгорички аеродром Голубовци.

Из Метеоролошког завода су навели да Црну Гору очекује нови ледени талас, паћен снегом, ниским температурама и јаким ветром.

Проблеми са снегом муче и Македонију, изазвавши сметње у путничком саобраћају, па је 50-ак села одсечено, док се железнички саобраћај одвија уз мања кашњења, а авионски засад редовно.

Највише снега има у скијашком центру Кожуф, 217 сантиметара, док је у Охриду снежни покривач достигао висину од 10, а у Скопљу од пет сантиметара.

У Румунији, снег и мећаве блокирали су путеве у седам округа и саобраћај је заустављен на 47 националних путева.

Од 349 места у Румунији погођених снежном мећавом, у 181 настали су проблеми са снабдевањем струјом.

Румунско министарство образовања је саопштило да ће 2.667 школа у целој земљи бити затворено, а метеролози прогнозирају снежне падавине и ветар у појачању до среде.

Према Пешчићевим речима Живковић је пронађен на првом спрату зграде, додајући да је гашење пожара отежавала велика количина горива која се налазила у згради. 

Како је прецизирао помоћник главног уредника листа Дан Никола Марковић највероватнији узрок пожара је квар на електричним инсталацијама.

Ватрогасци су на лицу места, а из редакције Дана агенцији Бета је речено да се пожар догодио у Радио станици Д, која се налази у истој згради.

Марковић је раније истакао да су сви људи из редакције подгоричког листа, као и два електричара која су радила у згради евакуисани на време, а да се за трећег електричара не зна где је.

Зграда у којој се налази лист Дан обавијена је густим димом, а на лице места су дошли министар унутрашњих послова Црне Горе Иван Браовић и директор Управе полиције Божидар Вуксановић.

Полиција је блокирала улицу где је зграда у који је избио пожар.

За 12 путника воза обезбеђен је аутобуски превоз до бугарско-турске границе, саопштиле су "Железнице Србије".

Како се наводи у саопштењу, према информацијама из Оперативне службе Бугарских железница, путници су пребачени из воза у најближу железничку станицу, одакле су путовање до границе наставили аутобусом.

Шеф цивилне одбране Николај Николов изјавио је, у међувремену, да је због обилне кише у селу Бисер, у близини границе са Грчком, пукла брана због чега је село поплављено.

Према његовим речима, поплављено је 90 одсто од 800 кућа у селу, а пронађена су тела три старија мушкарца која су се утопила, пренео је АП.

У скијашком центру Пампорово снежни покривач је достигао 230 центиматара, а гранични прелаз између Бугарске и Румуније, који је јуче био затворен због временских непогода, данас је отворен, саопштила је погранична полиција.

Бок је рекао да подноси оставку "како би олакшао социјалну ситуацију", алудирајући на вишенедељне протесте у Румунији због мера штедње које је влада увела 2010.

Емил Бок, који је постао премијер 2008, позвао је сукобљене политичаре у земљи на зрелост и брзо изгласавање нове владе. Он је рекао и да је током мандата донео "тешке одлуке мислећи о будућности Румуније", мада како је рекао те одлуке "није желео, већ је морао да донесе".

Премијер је додао да је ММФ предвидео да ће раст румунске привреде ове године износити два одсто, што је мање од очекиваног, али више од просека у ЕУ.

Председник Румуније Трајан Басеску именовао је за мандатара нове владе шефа спољне обавештајне службе Михаја Унгуреануа.

"Владајућа коалиција сложила се да именује Михаја Развана Унгуреануа за премијера", рекао је Басеску у јавном обраћању.

Унгуреану има рок од 10 дана да формира владу и добије поверење парламента, пренеле су агенције.

Нови премијер је био министар спољних послова Румуније од 2004. до 2007. године, током првог мандата Басескуа.

Пошто је због сукоба са тадашњим премијером Калином Таричануом био приморан да поднесе оставку, Унгуреану је, у децембру 2007, именован за шефа спољне обавештајне службе.

Течно говори енглески, француски и немачки и професор је историје на универзитету у Букурешту.

Грађани који се окупљају данима тражили су да председник државе Трајан Басеску и премијер Бок поднесу остакве и да се одмах распишу ванредни парламентарни избори.

Ванредни излазак на биралишта траже и опозиционе партије поготово што би, према најновијим анкетама, сигурно освојиле власт.

У Румунији парламентарни избори би редовно требало да се одрже крајем ове године.

Комисија за израду програма за наставни предмет црногорски-српски, босански и хрватски језик требало је до 1. јануара да заврши тај посао, али већ више од месец након истека тог рока договора нема, а чланови тог тела се међусобно оптужују за опструкцију.

Назив наставног предмета црногорски-српски, босански и хрватски плод је септембарског договора премијера Игора Лукшића и опозиције, када је усаглашено и да вишестраначка комисија припреми програм за тај наставни предмет, који би важио од школске 2012/2013. године, а био би ослоњен на досадашњи програм и уџбенике из матерњег језика.

Председник Комисије за израду програма Наташа Газивода окривила је представнике српске језичке заједнице за кашњење, што су они категорично одбили, наводећи да разлози застоја леже, напротив, у понашању Газиводе и представника црногорске језичке заједнице.

Газивода је, у изјави Танјугу, навела да опозиционе партије, преко својих представника у Комисији, покушавају да, како је рекла, суспендују уставни положај црногорског и да наметну апсолутну доминацију српског језика.

Према њеним речима, поједини чланови Комисије настоје фактички да наметну израду четири засебна програма, на основу којих би већ од другог разреда основне школе била извршена сегрегација ученика по националном и језичком критеријуму, што је, каже, недопустиво у грађанској Црној Гори.

Чланови Комисије из српске језичке заједнице Драган Копривица, Лидија Томић и Горан Радоњић одбацили су ове оптужбе, наводећи да Газивода нетачно и погрешно интерпретира њихове ставове.

Разлози необављеног посла, истакао је Копривица, у потпуној су супротности са онима које је навела Газивода.

Копривица: Неко жели да поништи српску азбуку

"Ради се о томе да неко жели да поништи српску азбуку и што се желело инкорпорирати све у црногорски језик и кроз азбуку и кроз програм, односно на тај начин довести до губљења идентитета српског језика", рекао је Копривица.

Копривица сматра да ће, због тога, највероватније бити потребно да се Лукшић и челници опозиције, као потписници политичког договора о језику, поново састану, како би Комисија са новим инпутима наставила рад.

"Надам се да ће Лукшић позвати опозиционе лидере у циљу постизања договора који би представљао неку врсту прекретница за рад Комисије. Све до тада, како сада ствари стоје, седнице Комисије су беспредметне, а кривица за то није на представницима српске језичке заједнице", тврди Копривица.

Лидија Томић је истакла да је дошло до застоја у раду Комисије, јер код представника црногорској језика нема спремности на дијалог.

Томићева је навела да се она само залаже за равноправност српског језика, како је то предвиђено и политичким договором Лукшића и опозиције.

"Председница Комисије то неће да каже, јер њој не одговара да језици буду равноправни, већ јој је циљ доминација црногорског језика. А ја се управо држим равноправности и другачије нећу, управо због науке и струке, али и због народа у Црној Гори који говори српским језиком", каже Томићева.

Према њеним речима, сви треба да се упознају са специфичностима осталих језика, али нико не сме обавезивати ученике да користе туђи језик.

"Не прихватам да црногорски језик пребрише српски, односно да се сагласимо да српски није равноправан, макар онолико колико је присутан у историјској утемељености у Црној Гори", истакла је Томићева.

Радоњић: Запањујући национализам

И трећи члан Комисије из српске језичке заједнице, професор српског језика на Филозофском факултету у Никшићу Горан Радоњић оценио је да Газивода износи неистине, наступајући као гласноговорник екстремиста из Демократске партије социјалиста.

Радоњић је рекао да је истина да је Комисија била постигла сагласност да свако учи и употребљава свој језик - говорници српског да уче и користе српски, говорници црногорског - црногорски, босанског - босански, а упознају се са специфичностима осталих језика.

"Међутим, представници црногорске језичке заједнице, након седнице на којој су то прихватили, мењају понашање и траже начин да обесмисле и потпуно зауставе рад Комисије. Показали су при томе запањујући национализам. Чули смо, тако, и да они неће да уче Андрића", рекао је Радоњић.

Радоњић је истакао да су нетачне оптужбе Газиводе да се представници српске језичке заједнице у Комисији залажу за поделу ученика по националном критеријуму.

"Језичка заједница и нација нису исто, али то црногорски националисти не желе да прихвате. За њих је језик исто што и нација, а један предмет исто што и један језик, и то црногорски са 32 слова. Та логика - један предмет, један језик, један народ, једна држава, личи на један Рајх. То је тежња да се дискриминишу сви остали или да се асимилују", рекао је Радоњић.

Због снега непроходна је већина путева на северу Црне Горе, а готово сва села на том подручју су завејана. Снежно невреме однело је два живота на територији Црне Горе.

Црногорски министар просвете Славољуб Стијеповић изјавио је да је донета одлука о одлагању наставе у школама у свим општинама на северу Црне Горе у наредна три дана, због временских неприлика.

Иако на северу Црне Горе није проглашено ванредно стање, Стијеповић је рекао да је ситуација изазвана невременом још увек тешка, због чега је донета одлука да се настава у школама одложи у наредна три дана.

"Пратимо ситуацију и након истека ова три дана поново ћемо проценити шта да урадимо. У сваком случају, на првом месту биће нам безбедност и здравље ученика", рекао је министар просвете.

У Беранама се у суботу увече, под теретом снега, срушио кров спортске дворане, а у несрећи није било повређених.

Путни правац Подгорица-Колашин-Мојковац, након два дана блокаде, отворен је за саобраћај путничких возила, чиме је успостављена друмска веза између југа и севера Црне Горе.

Саобраћај на тој деоници дозвољен је само путничким возилима уз обавезну зимску опрему. Саобраћај ће се одвијати уз наизменично пропуштање једном траком на појединим деоницама пута због леда.

Влада Републике Српске није прогласила ванредно стање, док је Влада Федерације Босне и Херцеговине прогласила стање природне непогоде.

На подручју Републике Српске, у општини Скелане снег је блокирао око 100 људи, а спасилачке екипе покушавају да до њих прочисте путеве.

Сва села на подручју Скелана одесечана су од света већ 20 дана, а грађани имају проблема са несташицом хране и лекова.

На подручју Сокоца блокирано је око 70 села. Екипе за рашчишћавање су на терену, а сметови на појединим деоницама су и до три метара.

Стање у Неуму је драматично, пошто од јуче у том граду нема струје и неће је бити у наредних најмање седам дана.

Руководилац Електро Неума Марко Ловић рекао је да је у квару главни далековод који Неум снабдева струјом из смера Стона, док су се два далековода срушила услед великог снега.

Стање у Хрватској се полако стабилизује, снег је у већем делу земље престао да пада. Критично је још увек у залеђу Далмације где мећава још увек не попушта.

У пробијање снежних наноса у подручју Далмације укључила се и војска, док се на задарском подручју стање нормализује, па је саобраћај према унутрашњости поновно успостављен.

У Сплитско-далматинској жупанији још увијек одсечено од света око 200 села. Најтеже је због метарских наноса снега и изузетно ниских темпертура на подручју Имотског и Вргорца, где је проглашено ванредно стање.

На Јадрану и приобаљу додатне проблеме ће правити умерена и јака, а местимично и олујна и орканска бура.

Снег је данас после подне, после јучершњег прекида, наставио да пада у у Македонији и већ ствара проблеме у саобраћају, посебно изван градова и на планинским превојима. Температуре су ових дана од минус 13 до минус 4 степена.

Из јавног предужећа "Македонија пут", задуженог за рашчишћавање путева, најавили су даноноћна дежурства да би се спречили већи сметови. Метеоролози најављују наставак снежних падавина, а разведравање тек од среде. У јужним крајевима земље предвидја се киша.

Спасилачке екипе евакуисале су 80 особа, које су од јуче били завејане у тунелу код хидроцентрале Пива, на магистралном путу Плужине-Шћепан Поље.

Пошто снегочистачи нису успели да се пробију до тунела, људи су евакуисани чамцима преко Пивског језера.

У тунелу су били заробљени аутобус са 50 радника Електропривреде, као и путници у неколико аутомобила.

Минибус са 11 путника, међу којима је било и деце, налазио се у снежној блокади скоро 24 сата на путу Пљевља-Мојковац. Њих су, јутрос око четири сата, из снежне блокаде евакуисали путари "Црнагорапута", заједно са припадницима Војске Црне Горе и полиције, који су учествовали у акцији спасавања.

Црногорски министар унутрашњих послова Иван Брајовић је после седнице Координационог тела за управљање ванредним ситуацијама рекао да је сва брига окренута ка северу земље који је од јуче, због великих снежних наноса, одсечен од остатка Црне Горе.

Црногорска полиција саопштила је да је синоћ само из завејаних возила на магистралном путу Подгорица-Колашин евакуисала више од 120 особа, међу којима и 31 страног држављанина.

У Полицијском кампу на Златици је оформљена станица за прихват евакуисаних путника. Ту су евакуисаним путницима били припремљени топли напици и пружена неопходна медицинска помоћ.

За стране држављане евакуисане у овој активности, обезбеђен је смештај у једном од подгоричких хотела.

Снег и ветар и данас стварају проблеме у говото целој Хрватској, а најтеже је и даље у Далмацији где је на подручју Сплитско-далматинске жупаније проглашена ванредна ситуација.

"Ванредну ситуацију сам прогласио због низа опасности и проблема које имамо, а највише због болесника и одсечених подручја и села, посебно на имотско-вргорачком подручју", рекао је жупан Анте Санадер и најавио "могућност да у помоћ позове и војску у критичним подручјима".

Локални медији јављају да је више од 90 одсто становника Имотске крајине блокирано у својим домовима.

У Шибенику је последњих дана пало скоро 30 центиметара снега, а још више га је у шибенском залеђу. Локални медији наводе да је Книн одсечен будући да су затворени магистрални путеви и од Грачаца и од Дрниша према Книну.

У Истри, на целом Јадрану и у делу Горског котара дува јак ветар, повремено с олујним и орканским ударима, упозоравају из хрватског хидрометеоролошког завода. У прекиду су готово све трајектне везе с острвима, а већина аутобуских линија из Загреба према Сплиту је отказана.

Због забране саобраћаја камионима и шлеперима на свим путевима који воде према мору, али и у већем делу земље, могуће су тешкоће у снабдевању храном.

Због буре и зимских услова, за сав саобраћај затворени су аутопут Загреб - Сплит између Светог Рока и Поседарја, аутопут Ријека-Загреб између Киковице и Делница, Јадранска магистрала код Сења, магистрала од Удбине до Книна и Врлике, Крчки мост, као и десетак путева кроз Лику и северну и средњу Далмацију.

У Босни и Херцеговини је од хладноће умрло шест особа. Сарајево, у коме је метар снега, у потпуности је блокиран јер снег непрекидно пада од четвртка.

Драматично је јутрос и на саобраћајницама које воде до Мостара. Више аутомобила и аутобуса заглављено је у месту Салаковац, северно од Мостара, а путници су путем локалних медија затражили помоћ, како због недостатак хране, тако и горива.

Влада Кантона Сарајево донела је одлуку о проглашењу стања природне и друге несреће због последица снежног невремена, које је погодило целу Босну и Херцеговину. Настава у основним и средњим школама отказује се за целу следећу седмицу док је препорука послодавцима да скрате режим рада, наводи се у саопштењу Владе Кантона Сарајево.

Стање природне и друге несреће прогласиле су и општине у Републици Српској Сребреница, Хан Пијесак, Источно Сарајево, Чајниче, Соколац, Ново Сарајево, Источна Илиџа, Трново и Пале, као и у више општина у Федерацији БиХ.

У источној и централној Европи од почетка хладног таласа умрло је 218 људи.

"Свака од странака имаће најмање два министра у влади коју чине председник владе и 12 министара, што је бројчано најмања влада од кад је Словенија постала самостална држава", истакао је Јанша, преноси Фена.

Јанша је рекао да су пред новом владом велики изазови и најтежи задаци последњих двадесет година, јер мора одмах почети деловати на стабилизацији јавних финанција, како би "Словенију извела из кризе". Према подацимја с краја прошле године, словенска задуженост достигла је 49 до 50 одсто БДП-а, рекао је Јанша.

"Могућности за задуживање практично више нема и треба се се понашати крајње рационално", рекао је Јанша, додајући да је неопходно смањење буџетског дефицита.

Кандидати за министре у уторак и четвртак ће се представити парламентарним одборима, а у петак следеће седмице парламент ће гласати о влади која би након тога требало да почне са радом.

Јаншина Словенска демократска странка (СДС) као најјача странка у новој владајућој коалицији уз место председника владе држаће, према предложеној листи министарских кандидата и четири министарства, међу којима министарство за рад и социјалну политику, као и министарство унутрашњих послова у оквиру кога ће деловати и државно тужилаштво.

Министарство за финансије и министарство правосуђа и јавне управе добиће кандидати из Грађанске листе чији је председник Грегор Вирант и председник парламента.

Председник коалиционе Словеначке народне странке (СЛС) Радован Жерјав кандидат је за министра привреде, а истој странци припада и ресор за пољопривреду и животну средину.

Председница странке Нова Словенија (НСИ) Људмила Новак постаће министарка за дијаспору и биће једина жена у Јаншиној влади, а та странка имаће и положај министра обране.

Два министарска места добиће и Демократска странка пензионера (ДЕСУС) чији ће председник Карл Ерјавец постати министар спољних послова.

Срећом није било озбиљнијих последица по путнике и возаче, наводи се у ванредном извештају Цивилне заштите Републике Српске. Повређених нема и екипе раде на извлачењу возила из лавине.

Брано Кљајић (54) из Црне Горе преминуо је од последица смрзавања у месту Миоска, на магистралном путу Подгорица-Колашин, када се на њега срушила снежна лавина, након што је изашао из аутомобила.

Више од 15 аутомобила блокирано је у месту Сјерогоште, на путу од Колашина према Мојковцу.

Минибус предузећа Радуловић са 11 путника, међу којима има и деце, налази се у блокади од јутрос у месту Добриловина, на магистралном путу Пљевља-Мојковац.

Путари "Црнагорапута", заједно са припадницима Војске Црне Горе и полиције, кренули су у акцију њиховог спасавања.

На путу Плужине-Шћепан Поље остао је заробљен аутобус са око 50 радника Хидроелектране Пива, који су се враћали са посла, као и десетак малих аутомобила и један комби.

Црногорска полиција саопштила је да је из завејаних возила на магистралном путу Подгорица-Колашин евакуисала више од 120 особа, међу којима и 31 страног држављанина.

Снег ствара тешкоће у саобраћају готово целој Хрватској, а најтеже је у Далмацији, где је због снега обустављена настава у школама.

На Сплит се сручила снежна мећава каква одавно није виђена, јављају локални медији. Трајект "Бартол Кашић" се јутрос у 6.30, због јаког ветра, наслонио на незаштићени део обале, па је на десној страни дошло до удубљења оплате око 3-4 метра и 1 метар изнад водене линије, пише Јутарањи лист.

Температура се, уз јак снег са орканском буром, спустила на минус четири, а висина снега је око 10 центиметара. Челници града прогласили су нерадни дан за школе, вртиће и институције, а раде само службе неопходне за функционисање града.

Снег пада и у Шибенику, где га има око 15 центиметара, док је у Метковићу и на Шолти пало око 30 центиметара. Пада и у Имотском, као и на најсунчанијем хрватском острву, Хвару.

На подручју Шибенско-книнске жупаније нема наставе у школама, а не зна се хоће ли је бити идуће седмице, с обзиром на то да је најављено још хладније време.

У Истри и у делу Горског котара, као и на целом Јадрану, дува јак ветар, повремено с олујним и орканским ударима. И у Загребу пада снег, измерено је минус девет степени.

Дунав у Бугарској, код луке Русе, готово је залеђен, па се највљује акција ледоломаца како би се речни саобраћај одвијао нормално, јавила је бугарска национална телевизија. Иначе, рекордно ниске темературе и снег у Бугарској већ су узели неколико људских жртава.

Протекле ноћи у Румунији се смрзло 10 људи, чиме се број жртва хладноће попео на 24, а 312 бескућника или прозеблих људи превезено је у болнице или склоништа у последња 24 сата, наводи Ађерпрес.

У Румунији се заледило чак и Црно море, па је главна лука Констанца окована ледом.

Техничке могућности и перспективе прикључења ове земље у пројекат "Јужни ток" размотрили су директор сектора за пројекте руског "Гаспрома" Леонид Чугунов, премијер Црне Горе Игор Лукшић, министар за иностране послове и европске интеграције Милан Роћен и министар економије Владимир Каварић.

Пројект "Јужни ток", са предвиђеном изградњом гасовода испод Црног мора за земље јужне и централне Еропе, "Гаспром" реализује заједно са италијанском енергетском компанијом "Ени" ради повећања избора маршрута за допремање руског природног гаса.

Русија је за реализацију копнене деонице гасовода потписала међудржавне споразуме са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом, Хрватском и Аустријом.

Извршни директор "Гаспрома" Алексеј Милер је 20. јануара одржао састанак на којем је усвојен детаљан акциони план који омогућава ранији почетак изградње гасовода "Јужни ток", и то већ у децембру 2012. године, а не 2013, како је раније било предвиђено.

Он је изразио уверење да међународни надзор у БиХ више није потребан, и то већ дуже време.

"Ми смо као друштво довољно зрели и није нам више потребна никаква помоћ једног високог представника. Међутим, Дејтонски споразум предвиђа тог високог представника, и то је чисто правни, формални проблем. БиХ је боље развијена него многе друге земље западног Балкана", оценио је Радмановић.

Он је додао да у БиХ постоје проблеми, и то и озбиљни, који, како је нагласио, нису тако драматични као што тврде неки у Европи.

"Лично мислим да ако се сви у БиХ трудимо и буде постојала већа подршка од стране ЕУ, онда можемо за десет година постати чланица Уније за коју мислим да има страх од западног Балкана, као и да нема стратешки план за тај регион. Наше унутрашње државно урeђење ће, међутим, на путу ка Европи остати такво какво јесте, и како то предвиђа Дејтонски споразум - са два ентитета и три конститутивна народа", подвукао је Радмановић.

Он је даље рекао да наводни референдум о отцепљењу РС никада није био на дневном реду.

Радмановић је објаснио да када се према ЕУ употреби реч "референдум" онда сви мисле да се ради о отцепљењу, али се та демократска опција у свим развијеним земљама користи за одлучивање о различитим питањима.

"Ако буде постојао притисак, на пример ако се буде поставило питање опстанка РС, онда ће референдум остати могућност", поручио је он.

Он сматра да међу народима у БиХ постоји одређено неповерење и да је важно за функционисање БиХ да се сви осећају равноправним. Радмановић је мишљења да би свака промена актуелних ентитетских структура проузроковала веће проблеме.

"Данас сам за то да се структуре више не мењају, јер не знамо које би биле последице", закључио је члан Председништва БиХ.

Упитан шта мисли о Аустријанцу Валентину Инцку као високом представнику међународне заједнице Радмановић је рекао да је његов допринос развоју Босне то што сматра да не треба толико да примењује моћ, као што су то чинили његови претходници.

МУП РС захтева да се од даљег поступања у овом предмету изузме поступајући тужилац Џуд Романо из Канцеларије главног тужиоца због "незаконитог, тенденциозног и пристрасног поступања", као и да други тужилац спроведе истрагу и подигне оптужницу на основу достављених доказа.

Тужилаштво је саопштило да ће са свим поднесцима бити поступано у складу са Законом о кривичном поступку БиХ.

Тужилац Тужилаштва БиХ Романо донео је наредбу о обустављању истраге против 14 лица у предмету "Добровољачка", међу којима су Ејуп Ганић, Заим Бацковић и Јован Дивјак, јер "у њиховим радњама нису садржана обележја кривичног дела".

Нефић је навео да су судски вештаци обавили обдукцију у просторијама Института за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву.

"Утврђено је да је смрт наступила као последица самоубиства оштрим предметом, односно ножем. Осим те ране, друге ране и повреде које би изазивале сумњу, нису уочене", објаснио је Нефић.

Нефић је рекао да полиција наставља активности на прикупљању свих релевантних чињеница како би у потпуности расветлили све околности узрока овог самоубиства.

Грађани су у среду обавестили полицију да на Башчаршији лежи мушкарац који је повређен ножем у груди.

На лице места изашла је екипа Завода за хитну медицинску помоћ, чији је лекар констатовао смрт.

Утврђено је да је реч о америчком држављанину који је одређено време боравио у Сарајеву.

Настрадали је ових дана требало да се врати у САД, што потврђује купљена карта која је код њега пронађена, наводе сарајевски медији.

Лукшић је, како је саопштено из црногорске владе, затражио од државног тужиоца Ранке Чарапић да провери пословања Електропривреде Црне Горе, Комбината алуминијума Подгорица и "Југопетрола".

Премијер је, истовремено, упутио писмо председнику Скупштине Црне Горе Ранку Кривокапићу да по хитном поступку уврсти на дневни ред парламента расправу о одговорности чланова РАЕ.

Лукшић је, како се наводи, наложио Министарству економије да ангажује тим међународних експерата, у сарадњи са Европском комисијом, који би испитао да ли РАЕ у свом раду поштује европске стандарде, као и да ангажује међнародног ревизора за пословање ЕПЦГ.

Премијер је предложио и повећање броја корисника субвенционисања рачуна за струју, као и да ЕПЦГ редовним платишама рачуна за утрошену енергију повећа попуст за 10 одсто, чиме би се амортизовало поскупљење.

Лукшић је рекао и да ће влада Црне Горе препоручити Електропривреди да повећа време трајања струје по нижим тарифама, што би додатно промовисало концепт штедње електричне енергије.

Он је, како се наводи, затражио и да ЕПЦГ искаже посебан сензибилитет према наплати дуговања, посебно током дана екстремних хладноћа.

Премијер је тиме изашао у сусрет делу захтева са недавног социјалног протеста у Подгорици, организованог због тешке економске ситуације грађана, а пре свега због поскупљења струје.

Лукшић и организатори социјалног протеста у Подгорици нису у уторак постигли сагласност о појефтињењу струје, због чега су најављени нови протести испред владе Црне Горе.

Синдикати, студенти и део невладиног сектора саопштили су да грађани не желе да плаћају "цену сумњивих приватизација" и затражили преиспитивање уговора о продаји кључних црногорских компанија страним власницима.

Проблем је избио када РТЛ није успео да усклади програм са "програмском основом" на основу које је 2005. године добио фреквенцију за емитовање на територији Хрватске.

Кључни проблем је количина информативног програма који емитује РТЛ, у чијој програмској шеми информативни програм учествује са осам уместо планираних 18 одсто укупног програма.

Председник Већа за електронске медије је одбацио тврдње да је повод за искључење ове телевизије био серијал српских филмова које је РТЛ недавно на свом програму пустио без превода.

"Не преостаје нам друго до РТЛ-Телевизију искључити из етра. У овом тренутку не могу казати колико ће дуго трајати мрак на њиховом каналу, јер ћемо то одлучити у року од две седмице... Али, да, могу потврдити да смо присиљени на овако драстичну меру због тога што су се људи с РТЛ-Телевизије систематски правили глуви на наше опомене", рекао је Зденко Љевак, председник Већа за електронске медије.

"Хоће ли се РТЛ-Телевизија искључити на дан, недељу или месец, у овом тренутку не могу казати. О томе ћемо одлучити на састанку Већа, а мој став је да им се дозволи поновно укључење у програм тек када исправе све недостатке", рекао је Љевак.

Иначе, прве опомену РТЛ је добио због емитовања "Великог брата" у непримереном термину још пролетос, а последња опомена у којој су упозорени на мањак Информативног и недовољно усклађеног Дечјег и Забавног програма стигла им је почетком децембра.

РТЛ телевизија тврди да није добила никакво званично обавештење о искључивању из етра.

"РТЛ Хрватска добила је информацију о привременом одузимању концесије РТЛ Телевизије од медија. РТЛ Хрватска је примила к знању изјаву председника Већа за електронске медије да никаква службена одлука није донесена... Не видимо разлог зашто би наша концесија требала бити привремено или трајно одузета", наводи се у саопштењу РТЛ-а.

Поједини власници паса не могу да верују да је донета одлука о забрана кретања паса.

"Шта да раде људи који станују у центру града и имају кућне љубимце?", пита се власник једног ретривера из Бањалуке, који није желео да му се помиње име, преноси интернет портал Sarajevo-x.com.

"Упућиване су петиције и молбе за уклањање табли, али су оне још ту. Они храбрији, који се са псом усуде да прошетају центром града, то раде на властити ризик да плате казну", каже oвај Бањалучанин.

Према одлуци градских власти, које су псима забраниле улаз у шире градско језгро, за непоштивање ове одлуке прописана је казна од 100 до 1.000 конвертибилних марака.

Његова Словеначка демократска странка (СДС) позвала је одговорне власти да "предузму кораке по овом питању".

Писмо у коме се Јанши прети смрћу, потписано са "Бин Ладен", послато је из Цеља, на адресу једног од седишта странке СДС, а у њему пише и да би нови мандатар требало да буде нарочито опрезан када сам одлази на пословна путовања.

Аутор писма поручује Јанши и да припази на своју супругу, објављено је на сајту недељника "Демокрација".

Медији су објавили и копију писма откуцаног на писаћој машини, у коме анонимна особа, која се потписала као "Бин Ладен", прети смрћу Јанши и његовој породици, тврдећи да је он "домобранска вуцибатина" коју треба стрељати.

"Бин Ладен" тврди и да је Јанша дошао до мандата за састав владе мимо воље бирача, пошто је његова странка изгубила изборе, као и да је био укључен у "мафијашке послове" шверца оружја у време распада Југославије и да је оптужен у корупцијској афери "Патриа".

Агенција СТА навела је да је тренд слања анонимних писама и претњи смрћу политичарима све чешћи у Словенији, с обзиром на то да су сличне пошиљке недавно стигле на адресе још двеју странака.

Лидер странке Позитивна Словенија Зоран Јанковић имао је током новогодишње ноћи полицијску пратњу због неколико претњи, а Народна партија је такође у јануару добила претеће писмо.

Јанша би, према неким најавама, сутра могао да објави кандидате за министре у својој будућој влади, а парламент би о влади гласао крајем идуће недеље.

Материјална штета је велика, а узрок хаварије још увек није познат.

Обустављена је производња, а тренутно је у Жељезари полиција која обавља увиђај, преносе подгорички медији.

У Жељезари је средином априла прошле године, на захтев већине радника, уведен стечај, а почетком новембра је одбијен план реорганизације, који је поднео бивши власник, након чега је проглашен банкрот.

Стечајни управник је у међувремену расписао оглас за продају фабрике по почетној цени од 30 милиона евра. Оглас је отворен до суботе, 4. фебруара до 16 сати и за сада, и поред интересовања страних инвеститора, нико није доставио понуду.

Када је уведен стечај, Жељезара је бројала 1.412 радника. Након реализације социјалног програма, у фабрици их је остало свега 317.

"Министарство спољних послова требало би да то документује, пошто и Литванија има свог кандидата и да достави предлог Председништву, као и препоруку о томе треба ли подржати нечију кандидатуру или не", изјавила је Ана Тришић Бабић.

Како је истакла, Министарство би требало у овом случају такође да води рачуна о томе за шта јесте а за шта није Србија дала подршку БиХ и "на неки начин вероватно ће дати Председништву препоруку за кога треба да гласа".

"Србија је сваки пут подржала БиХ за било какву кандидатуру, али у овом тренутку немам увид како је реговала Литванија на наше захтеве. Коначно, Србија је наша суседна земља и можда ту имамо више интереса", рекла је Ана Tришић Бабић интернет порталу Sarajevo-x.com.

Међутим, председник Председништва БиХ Жељко Комшић каже да он лично неће подржати ту иницијативу. "Што се мене тиче, БиХ неће подржати кандидатуру Вука Јеремића за председника Генералне скупштине УН", изјавио је Комшић, не износећи разлоге за свој став.

Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић није се изјаснио о кандидатури министра Јеремића за председника Генралне скупштине, јавља тај интернет портал.

Тупурковски је био оптужен да је у време када је био директор Агенције за обнову у развој од 1998. године до 2000. године, потписао штетне кредите са Тајваном и тиме оштетио државу за 2,8 милиона евра, кредите које је давао компанијама без гаранције.

То је било у време владе Љупча Георгијевског када је Македонија успоставила дипломатске односе с Тајваном.

Тупурковски је за аферу у 2009. години био осуђен на три године затвора и обавезан да врати 2,8 милиона евра, када је почео да износи тврдње да су оптужбе смишљене како би био уклоњен с политичке сцене.

Исте године Апелациони суд је укинуо пресуду и процес вратио на поновно суђење у Основни суд, али као кривични предмет, а не као дело организованог криминала, за шта је претходно био оптужен.

Судија је донео одлуку да нема доказа за оно за шта су се теретили Турпурковски као првооптужен и његов тадашњи заменик у Агенцији Јован Андонов. Он сада ради као унверзитетски професор међународног права на Правном факултету у Скопљу.

После јавних расправа које су се последњих дана водиле на тему потребе превођења филмова са подручја Србије и БиХ на хрватски језик, ХРТ је саопштила да је "пронашла техиничко решење које ће задовољити све заинтересоване стране, а истовремено сачувати изворност дела".

"Већ при првом приказивању филмова са српског или БиХ говорног подручја, гледаоци ће имати могућност да, уколико то желе,  укључе титлове за филм те га прате са хрватским поднасловима, док ће они којима то није потребно филм моћи да прате без њих", наводи ХРТ.

Титлови за сваки филм налазиће се на страницама телетекста ХРТ-а, а пре емитовања сваког појединог филма гледаоци ће бити обавештени на којој ће се страници налазити превод.

Тиме је јавна телевизија удовољила Закону о електронским медијима и његовој одредби да сви страни филмови треба да имају превод на хрватски језик, али истовремено сачувала и изворност филма, истиче ХРТ.  О томе је обавештена и Агенција за електронске медије.

У хрватској, али и у јавности у региону последњих дана вођена је расправа о потреби превођења филмова из Србије и БиХ на хрватски језик пошто је веће за електронске медије упозорило РТЛ телевизију, али и друге телелвизије у Хрватској, да филмове на српском треба преводити.

Повод за то је био емитовање српске комедије "Жикина династија" на РТЛ без титла, као што то уобичајено раде све хрватске јавне телевизије.  У расправу у хрватској јавности укључиле су се бројне организације и појединци из света културе и медија који су углавном критиковали одлуку Већа, међу њима и Хрватско новинарско друштво које је позвало Веће да повуче ту "апсурдну одлуку".

С друге стране, из Већа су поручили да самостално никад нису реаговали због непревођења српских филмова и серија, али да су сада поступали по жалби једног гледаоца.

РТЛ је позвала је затим чланове Већа за електронске медије да поднесу оставку и најавила правну битку.

На страну РТЛ стао је и Хрватски аудиовизуелни центар (ХАВЦ) који је поручио да филмове на језицима националних мањина не треба преводити.

Ова телевизија је недавно је титловала изјаву тренера "Хајдука", Бугарина Красимира Балакова који ионако говори на течном хрватском, односно српском језику.

Хрватска телевизија РТЛ почела је "строго да поштује" одлуку Већа за електронске медије које је тражило да се филмови на српском титлују на хрватски језик.

Мушкарац је рођен и настањен у Вашингтону, а у Сарајево је дошао крајем октобра прошле године као туриста.  Он је остао да живи у Сарајеву, где је изнајмио стан, јављају сарајевски медији. 

Грађани су обавестили полицију у 14:06 сати да у староградској улици Крачуле, у близини Вијећнице, лежи мушка особа. Реч је о једној од споредних уличица у старом делу града.

На место догађаја су одмах упућене увиђајна и екипа Хитне помоћи, чији су лекари констатовали смрт. Према првим информацијама, мушкарац је убоден ножем у груди, услед чега је преминуо. Нападач је у бегу.

О догађају је обавештен кантонални тужилац у Сарајеву, а полиција спроводи истрагу.

Полицајац М. И. наложио је тада министру да му преда возачку дозволу и изађе из возила, а колеги рекао да седне на возачево место и одвезе га кући.

Министар је кажњен и са 400 конвертибилних марака и два месеца забране управљања возилом.

Како пише сарајевски Дневни аваз, полицајци су већ сутрадан премештени на друге послове. Један од њих, који већ десет година ради као саобраћајни полицајац, наводно је постављен да чува портирницу.

Министар полиције Федерације БиХ Рифат Делић демантовао је написе сарајевског листа и рекао да само може наградити полицајце, а никако их казнити "јер је закон за све исти".

И кажњени министар Сеферовић изјавио је да "признаје да је погрешио".

"Жао ми је што сам угрозио животе људи, али, на срећу, све се завршило на казни. Иако је ту ноћ било тешких речи, заиста не бих никад тражио освету и не желим да ти поштени момци испаштају што су радили свој посао", рекао је кантонални министар Сеферовић.

"Свети Отац жели да колегијално размишљање бискупа двеју бискупских конференција допринесе надахњивању корисних иницијатива, како би се учинило да хрватски народ настави да врши своје црквено послање у БиХ и да нуди свој драгоцен допринос за друштвени живот земље", стоји у поруци папе, коју је пре почетка заседања прочитао државни секретар Свете Столице Рацисије Бертон.

Бањалучки професор, бискуп Фрањо Комарица је на конференцији за новинаре у Ординаријату Врхбосанске надбискупије у Сарајеву, у време заседања бискупских конференција, такође упозорио да је стање католика у БиХ драматично.

"Ако нема хрватског народа, онда неће бити ни Католичке цркве", објаснио је Комарица, напоменувши да би то била велика штета за ову земљу, јер су католици овде код своје куће".

Истакавши да је Света Столица с великом забринутошћу проговорила о будућности Католичке цркве у БиХ, бискуп Комарица је изразио очекивање од државне власти БиХ, која је са Светом Столицом потписала уговор, да у том смислу има и обавезу према Светој Столици, али да то имају и ОХР, УНХЦР.

Дакле, нагласио је Комарица, "сви они треба да приме на знање, да се мора променити ситуација у корист оних католика који хоће да се врате на своје, и да ту опстану, али не једва преживљавајући".

Бискуп је навео да католика данас у БиХ има 446.000 - а да их је пре рата било 825.000.

У Републици Српској од предратних 220.000, сада је само 11.000 католика, а пад наталитета је врло приметан, навео је Комарица прецизирајући да су то подаци последњег пописа које раде жупни уреди у БиХ.

Он је указао и да се католици не враћају у своје домове као што је то случај са Србима и Бошњацима. Он каже да је томе разлог то што Хрвати нису имали политичаре који би им то и омогућили, додавши да није било ни политичке воље за то.

Дводневном 14. заседању бискупских конференција БиХ и Хрватске присуствовали су кардинали Јосип Бозанић и Винко Пуљић.

Они су се сукобили на седници скупштине у Улцињу након што се потпредседник општине Џаудет Цакули одборници ДУА Хатиџи Ђони обратио речима "срам те било", после њеног излагања у ком је изнела сумње о легитимности његовог пословно-стамбеног објекта.

Њен партијски колега Зенка, захтевао је од Цакулија да се извини, на шта је Ниманбегу прокоментарисао да Ђонијева и треба да се стиди.

Тада је, како преносе подгорички медији, дошло до вербалног, а потом и физичког сукоба између Зенке и Ниманбегуа.

Остали одборници су брзо реаговали и раздвојили их, тако да је спречен већи физички обрачун.

Оптужница је Маринковића и Јована Јаковљевића, који је у бекству, теретила да су 2. маја 1991. године преко заробљених осјечких полицајаца Звонимира Мековића и Далибора Крижановића пребацили ћебад преко главе, па их тукли мочугама, рукама и ногама.

Двојица полицајаца су те ноћи патролирали између Даља и Ердута, па су на путу према Вуковару упали у заседу. У пуцњави су обојица рањени, па су пребијени и пребачени у тоалет викендице у селу Савуља где је тортура настављена.

У спасавање полицајаца је кренуло 60 винковачких полицајаца који су напали Борово Село, којом приликом их је убијено 12, док су 22 рањена. Све њих спасила је ЈНА која се поставила као тампон између полицајаца и Срба у селу.

Уз Маринковића су за иживљавање оптужени и Драган Ракановић, Миленко Михајловић и Јовица Вученовић, али су они у бекству.

Суђење је почело 20. јануара ове године, а Маринковић ће на слободи чекати правоснажност пресуде.

"На корак смо – рекао бих да је то само формалност – до финализовања" споразума о смањењу дуга, рекао је Венизелос и додао да ће следећих неколико дана одредити шта ће се дешавати током следеће деценије.

Приватни кредитори би у оквиру тог споразума заменили постојеће грчке обвезнице новим записима преполовљене вредности с дужим периодом доспећа и нижом каматном стопом, пренела је агенција АП.

Грчкој је тај споразум неопходан како би смањила свој дуг који премашује 350 милијарди евра за око 100 милијарди евра и на тај начин избегла банкрот који би за њу био катастрофалан и који би дестабилизовао Европу и светска тржишта.

Венизелос је рекао да је један од услова за тај "своп обвезница" да инострани партнери наставе да спасавају Грчку. Атина настоји да до краја ове седмице оконча преговоре са партнерима из зоне евра и Међународним монетарним фондом о новом програму строге штедње без којег би прилив иностране помоћи за спасавање био прекинут.

Он је истакао да се нада да ће министри финансија земаља које користе евро моћи да одобре нови програм помоћи Грчкој од 130 милијарди евра, на састанку идућег понедељка у Бриселу.

Циљ "свопа обвезница" јесте да грчки дуг постане одржив на средњи рок тако што би био сведен са прошлогодишњих 160 одсто бруто домаћег производа на 120 одсто БДП у 2020. години.

Та земља опстаје захваљујући првом пакету помоћи за спасавање из маја 2010, вредном 110 милијарди евра, али је већ постало јасно да ће јој бити неопходна нова готовина.

Тим међународних инспектора Европска комисије, Европске централне банке и ММФ-а, познат као тројка, захтева од Атине даља кресања буџетских издатака ради смањења буџетског дефицита.

"Издаци на здравство и одбрану главна су подручја наших фискалних напора", изјавио је грчки министар здравља Андреас Ловердос и додао да ће влада ограничити потрошњу на здравство на 2,88 милијарди евра у овој години, са раније прогнозиране 3,2 милијарде евра.

Већ другу зиму ученици и професори трпе последице немара и небриге Министарства регионалног развоја, Министарства образовања и Вуковарско-сремске жупаније. Они нису могли да подносе рад у згради бившег "Радничког дома" у Борову у учионицама у којима је у понедељак максимална температура била 8 степени Целзијусових, а у ходницима је забележено минус пет степени, пише загребачки лист.

"Да је било бар пет степени више не би било проблема. Истрпели бисмо то као што трпимо већ другу зиму за редом и на настави седимо у зимским јакнама, с капама на главама и шаловима око врата", каже један ученик ове школе, додавши да није срећан што је настава до даљег отказана.

"Нико нам то неће опростити и све ћемо морати надокнадити. Шта ви мислите да смо ми равнодушни што већ другу годину за редом радимо у катастрофалним условима? Нисмо, али немамо избора", каже овај младић видно огорчен небригом система.

Директор школе Ђорђе Лукић је уз сагласност Вуковарско-сремске жупаније одлучио да обустави наставу до даљег, односно док се не побољшају временске прилике.

"Стварно се више није могло радити и ово је била једина логична одлука. Надамо се да овако хладно време неће потрајати како бисмо имали што мање сати за надокнаду", рекао је Лукић, који је у протеклих годину и по дана апеловао на решавање проблема на све могуће адресе надлежних институција, али одговора није било.

Тек му је пре нешто више од месец дана понуђено да се преселе у зграду једне основне школе, али је то било технички неизводљиво.

"Раднички дом" требало је да послужи привремено на годину дана као простор док се не заврше радови на обнови праве школске зграде, која је требало да буде обновљена до почетка јесени прошле године.

Министарство регионалног развоја, као инвеститор радова, у октобру прошле године је раскинуло уговор са извођачем радова, јер су тек тада увидели да они нису у стању да радове изведу квалитетно и у предвиђеном року. Директор и надзорни инжењер у Министарству регионалног развоја су још у децембру 2010. године сугерисали на то, али тада нико није хтео да их слуша, пише Јутарњи лист.

„Нови извођач још није изабран, нити имамо информацију шта се дешава са конкурсом", каже директор.

Ко је крив за овакво стање, нико не зна. Надлежни одговорност пребацују једни на друге и кривца увек траже у туђем дворишту, пише загребачки лист.  

Одељење тужилаштва за борбу против корупције саопштило је да је Максимилијан Баласеску ухваћен на делу када је примио 100.000 евра, а након што је затражио укупно три пута већу суму од једног осумњиченог да би одустао од оптужби против њега.

Локални медији известили су такође да је Баласеску учествовао у преварама које су изводиле две жене, које су ухапшене у децембру прошле године због уцене и изнуде, пренела је агенција Франс прес.

Неколико јавних личности је тада посведочило да су Ванеса и Мелиса претиле да ће на њих бацити чини ако им не плате велике суме новца.

Локална ТВ звезда Оана Заворану рекла је да им је дала 450.000 евра пошто су јој обећале да ће је "заштитити" од свекрве и остале мужевљеве родбине која је на њу "бацила клетву".

Румунски парламент у марту прошле године није успео да изгласа закон којим би се регулисао рад људи који се баве прорицањем судбине, уз обавезу да добију дозволу за рад и плаћају порезе.

Пожар је брзо угашен захваљујући брзој интервенцији становника тог сада већински албанског села.

Полиција је извршила увиђај, али за сада нема информација о разлозима паљења ватре и починиоцима.

Ово је други случај након инцидента у струшком селу Лабиништа када је био запаљен део цркве, али је пожар такође брзо локализован. Лабиништа је село насељено муслиманима.

Струшки градоначелник Рамиз Мерко, члан владајуће партије Албанаца у Македонији, Демократске уније за интеграцију, изјавио је да су цркву покушала да запале лица македонске националности и да полиција то зна, али да крије њихов идентитет.

Македонско Министарство унутрашњих послова није саопштило ко су починиоци, а није ни потврдило нити демантовало изјаву струшког градоначелника.

Ови инциденти само су неки у низу скрнављења и паљења цркви у југозападном делу Македоније, пошто су муслимани из тог краја револтирани због вулгарне маске на карневалу у струшком селу Вевчани, насељеном Македонцима, којом се исмева Куран и бурке.

На смиривање страсти позивају све политичке партије, а поглавари Македонске православне цркве и Исламске верске заједнице су на састанку с преседником Ђорђем Ивановим закључили су да сваки инцидент који нарушава мир и верску толеранцију мора бити осуђен.

Премијер Никола Груевски, који је у посети Турској, позвао је све грађане, независно од етничке припадности, да не наседају на провокације чији је циљ да се наруши заједнички живот.

Груевски је, такође, позвао политичке партије да не користе ове догађаје за политички маркетинг и да не подгревају тензије.

Војници старији од 35 година 2010. су пензионисани због тога што је Босна и Херцеговина покушавала да подмлади армију, али пензије никада нису стигле и стотине бивших војника су доспеле у сиромаштво, подсећа АП.

Српски ветеран Славко Рашевић један je од њих. Био је толико лошег материјалног стања да је био приморан да се прикачи на струјну мрежу комшијске куће зато што није могао да плати рачуне. Није могао да плати чак ни аутобуске карте да би његово троје деце могло да иде у школу.

И када се спремао да 17-годишњој ћерки каже да ће морати да је испише из школе добио је помало неочекиване вести. Бошњачки и хрватски војници, који су почели да примају новчану помоћ, ујединили су се и основали фонд за бивше српске војнике. Свако од њих дао је по пет евра у фонд за српске ветеране.

Уместо да деле први прикупљени износ од 5.000 евра на више стотина особа, Срби су одлучили да они који су у најтежој ситуацији добију већу количину новца. Договорено је да Рашевић буде један од оних који ће овог месеца добити помоћ из фонда.

Тако ће његова и још једна породица добити више од 500 евра, док ће 55 српских ветерана добити по 60 евра. Ово је најновији и најупечатљивији пример зближавања бивших непријатеља у земљи пуној ожиљака од наслеђа најгорег крвопролића у Европи после Другог светског рата, наводи АП.

Бошњаци, Хрвати и Срби ујединили су се у штрајку железничара, а сада служе заједно у истој војсци, али ово је први пут да је једна страна прикупила новац да би помогла другој страни.

Рашевић се придружио Војсци Републике Српске пре 20 година да би се борио против бошњачких и хрватских непријатеља у рату у коме је погинуло 100.000, а избегло скоро два милиона људи.

Власти муслиманско-хрватског ентитета су, под притиском ветерана који су протестовали, пристале да пензионисаним војницима који живе не њиховој територији из свог буџета исплаћују око 160 евра месечно све док не пређу на терет државног буџета.

Међутим, власти у Републици Српској нису пристале да учине исто за ветеране који живе на њиховој територији, подсећа АП. Гнев због начина на који се политичари понашају према ветеранима покренуо је талас солидарности међу бившим непријатељима, у земљи која има стопу незапослености од 30 одсто, јавља америчка агенција.

У јануару, чим је први новац стигао на њихове рачуне, бошњачки и хрватски ветерани почели су да прикупљају донације и сакупљена новчана средства уплатили на рачун српског ветерана Радета Џелетовића који је задужен за расподелу новца.

"То је био шок. Некада смо пуцали једни на друге, а сада нам шаљу новац", казао је Џелетовић. Са друге стране етничке границе, у Горажду, Бошњак Сенад Хубијер задивљен је како политичари несвесно доприносе етничком помирењу.

"Када смо имали 16 година политичари су нам дали пушке и присилили нас да се убијамо, а сада нас својим незнањем приморавају да помажемо једни другима", закључио је он.

Према његовим речима, обука радикалних исламиста при школама, али и џамијама подразумева идеолошко учење и обуку разним борилачким вештинама које врше професионални тренери, међу којима има и репрезентативаца БиХ.

"Потом се уче руковању оружјем у камповима у насељима Горња Маоча, Шерићи, Жељезно Поље, Језера на ентитетској граници између теслићке и зеничке општине, Мехурићима код Травника, на Влашићу", тврди Галијашевић.

Џевад Галијашевић напомиње да је реч о местима која су насељена, али доста изолована тако да је њихово надгледање онемогућено, наводећи пример Жељезног Поља и Шерића који су смештени на брдско-планинском подручјима и удаљени неколико десетина километара од најближих градова.

Галијашевић, члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала, каже да у основним и средњим школама у Федерацији БиХ поједине радикалне хоџе вехабије предају веронауку деци, а именују се уз сагласност главних имама. Он је као пример навео школе у Маглају.

"Исламска заједница у БиХ директно у Федерацији БиХ утиче на процес образовања и у том смислу посматрамо те обуке. Зашто би руководства школа била против тога кад плаћају поједине радикалне хоџе да уче веронауку", наводи Галијашевић.

У школама у Завидовићима и у школи Хајдеровићи на подручју Рујница, како се наводи, негирају да се у тим образовим објектима ради било каква обука.

О свим уговорима које те школе имају упознато је Министарство за образовање, науку, културу и спорт Зеничко-добојског кантона, које је законским актима регулисало начин издавања дворана, тврде у тим школама, а школа Хајдаревићи каже да фискултурну салу ни не поседује.

"Одбацујем све што ми се подмеће", изјавила је Косорова на ванредној конференцији за медије коју је сазвала поводом оптужби бившег члана управе "Кроација осигурања" Дамира Михановића да је 270 дана знала за новац у сефу ХДЗ-а.

Чланови ХДЗ-а су новинарима поделили мејлове које је Косорова добила од Михановића, а у којима се жали на притиске због тога што је добио отказ у "Кроација осигурању".

Шефица ХДЗ-а изјавила је да никад ником није претила и нагласила да је била свесна да се борба против корупције може окренути против ње, истичући да је све шта зна о новцу у сефу ХДЗ-а већ рекла канцеларији за сузбијање корупције и организованог криминала.

"Занимљиво је што се Михановић поново појавио у том случају као крунски сведок", рекла је Косорова.

Према његовим речима, Косорова није наредила и није знала за недавно распуштање градског одбора ХДЗ-а у славонском граду Валпову, које је, по тврдњама медија, спроведено како би се у Славонији одржала предност шефице ХДЗ-а и потпредседника Владимира Шекса.

Михановић је прекључе у емисији "Недељом у два" Хрватске телевизије изјавио да му је у септембру прошле године претила жена из самог врха тадашње владе, наводно преко посредника.

Он је оптужио Јадранку Косор да је 270 дана знала за нелегалне паре у сефу ХДЗ-а.

Јутарњи лист је известио да је Канцеларија покренула нову истрагу под радним називом Фими-Медија II, а истражујe се финансирање председничке кампање Јадранке Косор.

Осим кампање, тврди се и да се тим парама Косоровој и њеним сарадницима куповала скупа одећа и авионске карте, а за плаћање је био задужен бивши благајник ХДЗ-а Младен Баришић који је један од оптужених у афери Фими медија.

Фими медија је агенција преко које су се, према сазнањима истраге, извлачиле паре из државних предузећа и завршавале у ХДЗ-у или у џепу бившег премијера и шефа ХДЗ-а Иве Санадера.

Како пише Нова Македонија, ватрогасци су успели, уз помоћ мештана, да локализују пожар и спасу цркву Св. Никола од потпуног уништења.

Инцидент се догодио након неколико дана међуетничких тензија у Струги, граду на Охридском језеру на југозападној граници Македоније према Албанији.

Регион насељава етнички и верски мешовито становништво, а протест исламских верника почео је после карневала у селу Вевчанима, насељеном Македонцима, на којем су исмевани ислам и Куран.

Након тог инцидента, албански житељи су у Струги спалили македонску заставу и почели су протести Албанаца и муслиманских верника.

Они су затражили од градоначалника Општине Вевчани да се извини због исмевања муслимана, а градоначелник је одговорио да није могао да контролише дешавања на карневалу и није се извинио.

Муфтијство исламске верске заједнице и градоначелници Вевчана и Струге позвали су грађане хришћанске и исламске вероисповести на мир.

Демократска Унија за интеграцију, партија Албанаца из Македоније која је део владе, позвала је на смиривање тензија. Владајућа ВМРО-ДПМНЕ за сада се не оглашава.

Албанци у Македонији реаговали су и на скандирање македонских навијача који су на Европском првенству у Србији бодрили своју репрезентацију, али су истовремено узвикивали антиалбанске пароле.

МУП РС захтева од Канцеларије тужиоца Тужилаштва БиХ да "свестрано размотри списе и доказе на које указује у притужби", те да после тога "донесе закониту и правилну одлуку и наложи укидање наредбе о обустављању истраге", наводи се у саопштењу, МУП-а РС.

МУП РС, такође, тражи да други тужилац у Тужилаштву БиХ спроведе истрагу против свих особа осумњичених у случају "Добровољачка" и да се "на основу достављених доказа и информација подигне оптужница".

У саопштењу се наводи да МУП РС захтева да се тужилац Џуд Романо изузме из овог предмета "због незаконитог, тенденциозног и пристрасног поступања".

Тужилац Романо је, како се истиче у саопштењу, неподобан да предузима било какве радње у свим поступцима који се воде пред Тужилаштвом БиХ.

МУП РС је даље навео да је понашање тужиоца Романа нестручно и срамотно и због тога што је, у време док је трајао рок за подношење притужбе, обавестио МУП РС да на то нема право, већ да приговор на тужилачку одлуку о обустављању истраге може поднети само оштећена страна, односно породице погинулих војника ЈНА.

"Очигледно да тужилац није упознат са одредбама закона према коме поступа или покушава да нам одузме законом дато право тумачећи једнострано Закон о кривичном поступку, у чијем члану 216. стоји да је право подношења притужбе признато и подносиоцу пријаве по основу које је донесена наредба о спровођењу истраге", наводи се у саопштењу.

МУП РС је у априлу 2005. године Тужилаштву БиХ поднео кривичну пријаву против високих војних и политичких званичника из Сарајева, које сматра одговорним за злочин над војницима бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву у мају 1992. године.

Тужилац Романо је 17. јануара донео наредбу о обустављању истраге против Ејупа Ганића, Јована Дивјака и још 12 ратних војних и политичких функционера из Сарајева, који су били осумњичени за злочине над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици.

Упитан када ће влада Црне Горе потписати уговор са Православном црквом, Лукшић је рекао да за то постоје две опције, с обзиром на подељеност православне заједнице на присталице Српске православне цркве и канонски непризнате Црногорске православне цркве.

"Једна опција је да се размотри могућност склапања два уговора и друга, која је мени много ближа, да се православна заједница не третира као подељена већ да се приступи дијалогу у циљу премоштавања разлика и стварања услова да Православна црква у Црној Гори буде обједињена", рекао је Лукшић.

Црногорски премијер је навео да је православље већинска религија у Црној Гори, а Уставом књажевине Црне Горе почетком прошлог века била је препозната као државна религија.

"То је оквир у коме сви православци у Црној Гори треба да, без обзира да ли су Црногорци, Срби или неки други, нађу простор за своје верске потребе", рекао је Лукшић.

Лукшић је рекао да, из тог разлога, треба покренути дијалог на тему обједињавања православне заједнице у Црној Гори.

"Мислим да има простора за тај дијалог. Што се тиче владе и мене лично, ми ћемо увек давати подршку једном таквом процесу, али одговорност за дијалог треба да буде препозната од стране свих", рекао је Лукшић.

Координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске Велибор Џомић рекао је раније данас да је за СПЦ једино прихватљив уговор са Црном Гором, који садржи исти обим права као и споразум који је та држава раније потписала са Римокатоличком црквом.

Џомић је поручио да није могућ дијалог СПЦ са канонски непризнатом Црногорском православном црквом (ЦПЦ) и додао да је дијалог увек добар, али да дијалог са рашчињеним лицима која су искључена из цркве апсолутно није могућ.

Црногорска православна црква (ЦПЦ) није заинтересована за уговор са Владом Црне Горе о уређивању односа између те цркве и државе.

У изјави агенцији Бета, представник ЦПЦ Стево Вучинић је рекао такви уговори одговарају "Риму, Албанији, Хрватској, Сарајеву и Србији", а не и Црној Гори.

Лукшић је данас са председником јеврејске заједнице Јашом Алфандарије потписао уговор о уређењу односа од заједничког интереса Владе и јеврејске заједнице у Црној Гори, а јуче је  сличан споразум потписао са Исламском заједницом Црне Горе.

Црногорски премијер је у јуну прошле године потписао у Ватикану темељни уговор Црне Горе и Свете столице, којим се регулише однос те земље са Католичком црквом.

Тај уговор је, како је тада саопштено, представљао континуитет односа Црне Горе са Светом столицом, с обзиром на конкордат који је 1886. године потписала књажевина Црне Горе са Ватиканом, а којим је регулисан статус Римокатоличке цркве у Црној Гори.

Конкордат је први акт те врсте који је прихватила једна већински православна земља.

Бањалучка Алтернативна телевизија је на својој интернет страници објавила факсимил дописа у којем се Романо позива на члан 224. Закона о кривичном поступку БиХ, према којем само оштећена страна има право поднети жалбу на наредбу о обустављању истраге.

Романо је тај допис упутио Центру јавне безбедности Источно Сарајево. АТВ је навео да МУП РС "спрема адекватан одговор".

Тужилац Џуд Романо је 17. јануара донео наредбу о обустављању истраге против Ејупа Ганића, Јована Дивјака и још 12 ратних војних и политичких функционера из Сарајева, који су били осумњичени за злочине над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву у мају 1992. године.

Роману мандат у БиХ истиче почетком фебруара.  Из МУП РС су најавили приговор на тужилачку одлуку, а било је најављено да ће он Тужилаштву бити упућен сутра.

Анкета јавног мњења, коју је ТВ Вијести урадила са том агенцијом, показала је да 82 одсто грађана Црне Горе има повољно мишљење о Вујановићу, односно да у њега подједнако верују Црногорци и Срби.

"Вујановићев висок рејтинг последица је чињенице да су његове изјаве углавном помирљиве и не поларизују јавност. Осим тога, он није на извршној функцији, тако да не мора дневно доносити одлуке које изазивају опречне реакције грађана", рекао је Радомир Крачковић из истраживачког центра ТВ Вијести.

Друга по популарности је извршна директорка Мреже за афирмацију невладиног сектора Вања Ћаловић о којој повољно мишљење има 77 одсто испитаника, а трећи је премијер Игор Лукшић коме верује 72 одсто грађана.

Према истраживању, од опозиционих лидера најпопуларнији је председник Социјалистичке народне партије Срђан Милић о коме позитивно мишљење има 56 одсто испитаника.

О председнику Демократске партије социјалиста Милу Ђукановићу повољно мишљење има 54 одсто испитаника, док га је негативно оценило 39 одсто грађана.

Лидера Социјалдемократске партије и председника црногорског парламента Ранка Кривокапића неповољно је оценило 48 одсто испитаника, док у њега верује 47 одсто грађана. Кривокапић је политичка личност која међу Србима у Црној Гори има најмање подржавалаца. Њега је повољно оценило свега 13 одсто Срба.

Осим Кривокапића, и митрополит канонски непризнате Црногорске православне цркве Михаило добио је више неповољних оцена од гласова подршке. Њега је повољно оценило 37 одсто грађана, док је 44 процената казало да има неповољно мишљење о митрополиту Михаилу.

Истраживање је показало да 45 одсто испитаника верује да Црна Гора иде правим путем, а међу њима је највише присталица владајуће коалиције. С друге стране, да земља иде погрешним путем сматра 42 одсто испитаника, међу којима је највише симпатизера опозиције.

Истраживање је рађено од 21. до 23. јануара на узорку од 802 испитаника.

Председник те организације Недељко Митровић изјавио је да ће тужба бити поднета надлежном суду у Београду, јер је Јовановић својом изјавом "увредио све српске жртве из Другог светског и Одбрамбено-отаџбинског рата".

Поред тога, Митровић је позвао Скупштину Србије да се јавно огради и осуди ову изјаву Јовановића која, како наводи, вређа српски народ на простору РС, будући да је ЛДП парламентарна странка у Србији.

Митровић је подсетио да је на простору РС, али и на многим другим местима током Другог светског рата и рата у БиХ деведесетих почињен "страшан погром и геноцид над српским народом, почев од Јасеновца, Јадовног, Дракулића, Сијековца, Брода, Купреса, Сарајева, Озрена".

Због те изјаве, Јовановићу је јуче упућена и критика из кабинета председника РС Милорада Додика, уз оцену да Јовановић "преко неистина о РС и њеном настанку покушава да придобије своје бираче или менторе".

Јовановић је, на седници Главног одбора ЛДП-а у суботу, рекао да је Република Српска направљена и на геноциду.

Пресуда није дефинитивна, а Настасе је већ изјавио да ће поднети жалбу на пресуду.

Настасе је оптужен да је 2004. камуфлирао фондове за председничке изборе организовањем једног симпозијума на којем се учешће плаћало од 125 до 300 евра и на коме је сакупљено 1,6 милиона евра.

Национална Дирекција за сузбијање корупције (ДНА) је тада почела истрагу против Настасеа и, после дугих саслушања, одлучила да предмет преда суду.

У ДНА и на судском процесу, током шест година саслушано је 900 сведока, а предмет садржи 960 страница, међу којима се име Настасеа помиње на пет страница.

Сам Настасе је изјавио да се није бавио организовањем акције за коју је окривљен. Адријан Настасе је током година анкета и суђења непрестано изјављивао да се ради о политичком предмету, на захтев председника Басескуа.

Настасе и Басеску су 2004. ушли у други круг председничких избора, а са врло малом разликом победио је Басеску.

Настасе је вечерас рекао да су против њега почеле разне истраге када је 2004. Трајан Басеску победио на изборима.

Настасе је навео да је особа коју треба држати далеко од политике јер је "некомотан противник за Басескуа" и због тога има велику смелост да критикује Басескуа и ДНА као политичку полицију. "Много времена сам то чинио сам, сада их има много више", нагласио је Настасе.

Адријан Настасе је остао члан Социјалдемократске партије чији је председник био у време док је био премијер, а после се више није кандидовао.

Настасе је професор уставног права, написао је велики број стручних књига, колекционар је уметничких предмета, чувених слика, старих књига и мапа.

"Инсистирањем на смишљеној лажи да је Република Српска настала на геноциду, лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић покушава да припише колективну одговорност целом народу који је само бранио право на живот, на просторима на којима вековима живи", саопштено је из кабинета председника Републике Српске Милорада Додика.

"Ружно је што преко неистина о Републици Српској и њеном настанку Јовановић покушава да  придобије или своје бираче или менторе. Свеједно", указали су у Додиковом кабинету.

Према писању београдских медија, Јовановић је рекао да је "тачно да је Република Српска настала на геноциду".

"Тачно је - Република Српска је настала на геноциду. На сребреничком геноциду. На етничком чишћењу незабележеном у Европи после Другог светског рата", рекао је Јовановић.

Војска је ангажована у чишћењу путева и помагању заробљеним грађанима на појединим путевима. Затворено је неколико стотина школа, док су многа домаћинста остала без струје.

Хиљаде возила заробљено је на путевима, а у великом броју области уводе се посебне мере безбедности. Неколико магистралних путева је затворено.

Ситуација у Бугарској, која је претходна два дана било потпуно паралисана снегом, полако се поправља.

Упркос томе што је у неким деловима земље било и минус 17 степени, падавине су ослабиле, па екипе задужене за чишћење снега успевају да заврше посао.

Само на подручју општине Бањите остало је на снази ванредно стање, а у другим деловима земље стање се полако нормализује, као и снабдевање струјом.

У школама у којима је обустављена настава од сутра ће деца поново кренути у школу.

Захтев је изнела Немачка, која од Грчке тражи да контролу над својом буџетском политиком преда институцијама Европске уније, пре него што Атина добије други пакет помоћи за спасавање.

Према том плану, један од комесара ЕУ којег би одредили министри финансија еврозоне, могао би да ставља вето на одлуке грчке владе о буџету.

"Ништа нећемо радити што би могло да нас гурне у рецесију. Напротив, желимо привредни раст. Наредни дани ће одлучити каква ће бити наредна деценија и зато је свака одлука изузетно важна", каже грчки министар финансија Евангелос Ванизелос.

Влада у Атини је задовољна што је дефицит земље, рачунајући камату на дуг, са 24 милијарде евра пао на око пет милијарди.

Водећи економисти окупљени у Давосу кажу да је грчка криза специфичан и изолован случај у еврозони и да она може бити решена путем контролисаног банкрота. Не брине их остатак еврозоне, јер охрабрују мере које се предузимају.

Економиста Роберт Гринхил каже да је европска економија на интензивној нези и да добија инфузију. "Можда нема толико оптимизма, али охрабрује што су сви свесни да мора да се ради брзо и одлучно", каже Гринхил.

Иначе, у Грчкој кажу да су близу постизања споразума са приватним кредиторима о преполовљавању приватног дуга Грчке.

Грчка мора да се договори са приватним кредиторима пре него што отпочне преговоре са својим партнерима у ЕУ о другом пакету помоћи за спасавање, вредном око 130 милијарди евра.

Нијаз Дураковић је рођен у Стоцу 1949. године, где је стекао основно и гимназијско образовање.

Студије социологије завршио је 1971, магистрирао 1975, а докторирао је 1979. године. Објавио је 16 књига и више од 200 студија и истраживачких радова.

Био је председник Савеза комуниста Босне и Херцеговине, председник Социјалдемократске партије БиХ, члан ратног Председништва Републике БиХ и члан Председништва Социјалдемократске уније БиХ.

Дураковић је био редовни професор на Факултету политичких наука, на предметима "Упоредни политички системи" и "Међународни односи".

Јанша, који се на челу словеначке владе налазио од 2004. до 2008. године, именован је са 51 гласом за и 39 против.

Раније у говору пред посланицима, Јанша је рекао да је економска ситуација у земљи тешка и да предвиђања за даље нису баш добра.

Према његовим речима потребно је урадити три ствари у земљи - оживети словеначку економију, отворити нова радна места и уштедети у јавном сектору.

Јанша има 15 дана да предложи састав нове владе, којој ће главни задатак бити увођење економских реформи и, према његовим речима, покретање економског раста смањивањем пореза, мањим буџетским трошковима како би се земља изборила са све већим дефицитом.

После предлагања састав кабинета треба да одобри словеначки парламент, у којем Јаншина коалиција од пет странака има солидну већину.

Победник ванредних парламентарних избора 4. децембра прошле године био је лидер Позитивне Словеније Зоран Јанковић, који је добио 28 посланичких места, али као кандидат за мандатара није успео да обезбеди 46 од укупно 90 гласова у парламенту.

Јанша је био једини кандидат за мандатара, пошто председник државе Данило Тирк није предложио новог кандидата.

Инцидент се десио синоћ око 22 часа, одмах након рукометне утакмице Хрватске и Србије, која се играла у оквиру Европског рукометног првенства у Београду.

Четворица за сада непознатих маскираних лица ушли су у Клуб и физички насрнули на тројицу мушкараца који су се налазили у клубу. Мушкарци су се физички обрачунали, а четворица маскираних нападача разбили су и део инвентара у клубу.

У инциденту није било повређених, а материјална штета процењује на око 2.000 куна (264 евра), саопштила је полиција.

Доскорашњи председник и садашња председница градског већа српске мањинске самоуправе Мирослав Јовичић и Семина Лончар осудили су овај догађај.

Јовичић је осудио сваки вандализам, "и онај у Србији, и овај у Сплиту". "Ово што се синоћ код нас догодило, био је организован напад, а не изоловани хулигански инцидент", рекао је Јовичић.

Лончар сматра да "све ове тензије које се дешавају имају за циљ да дестабилизују владу Зорана Милановића".

"Жели се приказати као да нова хрватска власт није у стању да одржи ред у држави и да треба вратити Туђмана и оно што се дешавало 90-их", рекла је Лончарова.

Инциденти у Вуковару

Неколико инцидената догодило се и у Вуковару. Маскирани навијачи су у локалу "Три руже" напали већу групу српске омладине која је славила рођендан свог друга. Како преноси хрватски портал "24 сата", десетак маскираних навијача су поразбијали део инвентара, више прозора и врата и тешко оштетили четири возила паркирана испред локала.

"Деца никог нису провоцирала, а у локалу није било телевизора", рекао је Душан Живковић из Вуковара, отац младића који је у петак вече славио 18. рођендан у локалу "Три руже".

Живковић је рекао да је с омладином, којих је било четрдесетак, било и седам старијих особа, и да су они позвали полицију и заштитили децу.

Портал "24 сата" наводи да су навијачи, лица сакривених "Динамовим" шаловима, прескочили закључану ограду и камењем, циглама и палицама поразбијали прозоре и врата.

"На једна су врата навукли стони фудбал да деца не побегну, а на друга су упали с палицама. Изашао сам да видим шта се дешава, ударили су ме даском и угурали назад. Изненадили су се видевши да нас је много па су одустали од туче. Разбили су покер-апарат и све до чега су дошли", рекао је Јосип Маленица који ради у кафићу.

Живковић и Маленица сматрају да кривицу за тај инцидент сноси и градоначелник Жељко Сабо, који је организовао гледање меча на видео-зиду и позвао у Вуковар све навијаче враћене с границе.

Медији извештавају да је на лицу места био је и генерални конзул Србије Живорад Симић, који је касније отишао до заменика градоначелника Вуковара Дејана Дракулића да га обавести о инциденту. Власник оштећеног локала "Три руже" најавио је тужбу против градоначелника Вуковара.

Осим напада навијача на локал, у Вуковару је након рукометне утакмице каменовано седиште Самосталне демократске српске странке, при чему су настала мања оштећења на фасади.

Историјском часу на Игману је присуствовало више стотина људи из земаља бивше Југославије - Србије, БиХ и Хрватске. Централни догађај је одржан на Великом пољу на Игману, где је 1942. прошла Прва пролетерска бригада у покрету до источне Босне.

Премијер Кантона Сарајево Фикрет Мусић положио је цвеће на споменик палим борцима и истакао да и данашњи дан доказује да је традиција Босне и Херцеговине антифашистичка.

Прву пролетерску бригаду су тада опколиле јаке немачке снаге на Романији почетком 1942. године. Одлучено је да се крене у пробој обруча с намером да се поред Сарајева, преко Игмана, стигне до слободне територије у источној Босни и града Фоче.

Марш преко Игмана је изведен у ноћи између 27. и 28. јануара 1942. године, по дубоком снегу и великој хладноћи, на температури нижој од минус 30 степени Целзијуса.

У фочанској болници је без анестезије оперисано око четрдесет тешко промрзлих бораца којима су лекари морали да ампутирају смрзнуте делове тела.

О овом маршу партизанских бораца Прве пролетерске ударне бригаде, редитељ Здравко Шотра је 1983. године снимио филм "Игмански марш".

Београђанку су спасиле комшије, полицајци и грађани које је алармирала њена сестра.

Како преноси портал Вијести, Београђанка је кренула од своје викендице на Жабљаку у свакодневну шетњу, али се није вратила до вечерњих сати, због чега је њена сестра алармирала комшије и полицију.

Убрзо затим је кренула потрага. Више група је тражило и дозивало. Пола сата пре поноћи жена је примећена код војног одмаралишта.

"Убрзо смо је избавили из високих сметова снега, где се видело мноштво трагова њеног настојања да се бесуспешно избави", рeкao je један од мештана Жабљака Драган Караџић.

Старијој Београђанки је указана помоћу у жабљачкој здравственој станици, где је констатовано да нема промрзлина, нити било каквих повреда.

Његов бранилац Анте Нобило потврдио је за хрватске медије да је против Бољковца покренута истрага и да је он јуче испитан у загребачком тужилаштву.

После спектакуларног хапшења почетком новембра, 91-годишњи Бољковац је спроведен у Загреб и протворен, али је због лошег здравственог стања убрзо пребачен у затворску болницу где је провео око месец дана, до одлуке уставног суда.

Бољковац се терети да је као један од шефова окружног Одељења заштите народа (ОЗНА) након ослобођења Дуге Ресе у мају 1945. по командној одговорности за затварање и стрељање 21 цивила који су били оптужени за сарадњу с усташама.

Сумња се и да је као комесар Озне у Карловцу командовао првом бригадом Корпуса народног ослобођења Југославије (КНОЈ) која је ухапсила и стрељала десетак цивила сарадника усташког покрета.

Бољковац је тврдио да не зна те људе ни околности под којима се тај злочин десио јер тада није радио у окружној, већ у среској Озни која није командовала јединицама КНОЈ-а.

Бољковчево хапшење у медијима се тумачило као покушај бившег министра унутрашњих послова Томислава Карамарка да прикупи политичке поене и гласове деснице показивањем да се покрећу процеси против бивших партизана.

Због борбе за тековине антифашизма, Бољковац је заједно с народним херојем Радом Булатом добио и награду Српског народног вијећа. Бољковац, истакнути партизански руководилац, био је у власти до "хрватског пролећа" 1971. године кад је смењен.

Један је од оснивача ХДЗ-а и први министар унутрашњих послова, али је отишао у лето 1991. након убиства шефа осијечке полиције Јосипа Рајхл Кира који се, ако и Бољковац, залагао за мирно решење сукоба.

Каварић је подгоричкој телевизији Вијести казао да постоји ризик активирања укупних гаранција државе издатих КАП-у што би, како је истакао, "довело до финансијског колапса система".

"Сада је реално да ће држава морати да преузме дуг код Дојче банке", казао је црногорски министар економије наглашавајући да би по аутоматизму наплату свог дуга у износу од 109 милиона евра могла да траже и преостала два кредитора. Обавезе КАП-а према Дојче банци доспевају у фебруару. 

Каварић је казао да би активирање укупних гаранција државе датих КАП-у, вредних 131 милион евра, изазвало финансијски колапс система и натерало владу на додатна задужења јер тог новца нема у буџету и депозитима.

КАП-ом газдују Влада Црне Горе и компанија коју контролише руски милијардер Олег Дерипаска. Влада и Централноевропска алуминијумска компанија (ЦЕАЦ) имају по трећину власништва у фабрици алуминијума.

Раније је из владе објашњено да су јој приоритети у случају КАП-а преговори с кредиторима о одлагању обавеза и преговори са стратешким партнером о преузимању дела или укупних дугова државе.

Уговор са три банке је такав да ако један кредитор активира гаранцију, то по аутоматизму значи да наплату свог дуга могу тражити и преостала два кредитора.

Обавезе према Дојче банци од 22 милиона евра доспевају у фебруару, у априлу према мађарској ОТП банци, а према главном кредитору, руској ВТБ банци, 2014. године.

Црногорски јавни дуг удсвостручен је у последње две године и за ову годину пројективан је на око 47 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Активирање државних гаранција утицало би на повећање јавног дуга државе.

"Пронађен је и снајпер са којим Јашаревић позира у својој опроштајној поруци и он припада Мунибу Ахмедспахићу. Тренутно смо у потрази за другим ДВД-ом на којем је видео-порука. Доста смо материјала запленили и за његову анализу биће потребно време", рекао је тужилац Чампара, а преносе бањалучке Независне новине.

Он је рекао и да се од америчког Федералног истражног бироа очекују докази о увиђају извршеном у кругу америчке амбасаде у Сарајеву, крајем октобра прошле године.

Приликом пуцања на америчку амбасаду у Сарајеву Јашаревић је ранио припадника Дирекције за координацију полицијских тела Мирсада Велића, који је радио у спољном обезбеђењу амбасаде.

Тужилаштво БиХ јуче је тражило продужење притвора за Јашаревића, кога терети за терористички напад на амбасаду САД, односно кривично дело тероризам.

Тужилац Чампара је на данашњем рочишту од Суда БиХ затражио продужење притвора за Јашаревићеве помагаче Ахмедспахића и Фојницу за још три месеца.

За помагача Дину Печенковића предложено је да буде пуштен из притвора, уз одређене мере забране.

Јашаревић и Ахмедспахић нису хтели да устану приликом обраћања у суду, па их је судија Горан Радевић истерао из суднице.

"Алах ће вас поразити. Ово је измишљено суђење. Зашто да устајем. Ви имате две опције, или да се искрено покајете, или ће вас Алах казнити кад се најмање надате", викао је из свег гласа Јашаревић док га судски полицајци изводили из суднице.

Ахмедспахић је био још радикалнији и гласно је "призивао смрт" чланова Судског већа.

"Ово је смешно. Коме да устајем. Нека вас Алах убије све. И тебе, и ту жену поред тебе и тог лево. Алаху, убиј их", викао је Ахмедспахић обраћајући се судији и Судском већу.

Судија Радевић је рекао да је као човек и судија запрепашћен "безобразлуком и понашањем" оптужених.

У полицијској акцији у Горњој Маочи ухапшени су вођа највеће вехабијске заједнице у БиХ Нусрет Имамовић, његов брат Елдин и Јасмин Мустајбашић над којима је јуче извршена криминалистичка обрада и, како је потврђено из Тужилаштва БиХ, они неће бити задржани у притвору.

РТЛ, који је огорчен претходном одлуком регулаторног тела те земље, не искључује могућност да убудуће исту ствар уради са изјавама својих репрезентативаца Едурарда да Силве који је рођен у Бразилу, и Јосипа Шимунића који је рођен у Аустралији. 

Агенција за електронске медије, чији је Веће интегрални део, упозорила је РТЛ да не емитује филм "Жикина династија", јер нема превода на хрватски језик, тврдећи да се један гледалац жалио на тај филм. 

РТЛ је узвратио захтевом да сви чланови Већа, на челу с председником Зденком Љеваком, поднесу оставку.

"Оставку би требали поднети због непоштовања закона кога би требали проводити, нестручности, пристраности и доношења штетних и противзаконитих одлука", наводи се у изјави. РТЛ ТВ подсећа да су бројни српски филмови били приказивани и на РТЛ-у и на другим ТВ станицама, али без реговања Већа.

"Наведено очигледно указује на дискриминаторно поступање према РТЛ-у, јер никад до сад Вијеће од ни једног власника ТВ станице није тражило емитовање с преводом. Вијеће се са своје стране брани тезом да нико није приговарао на језик у другим филмовима", наводи се у саопштењу хрватске ТВ станице.

У расправу у хрватској јавности о томе да ли треба српске филмове преводити на хрватски укључио се и Хрватски аудиовизуелни центар (ХАВЦ) који је поручио да филмове на језицима националних мањина не треба преводити.

"У Закону о аудиовизуалним делатностима ово питање је јасно уређено: филмови на страним језицима се објављују преведени. Међутим, филмови на језицима националних мањина су законом изузети, те се не морају преводити", истиче ХАВЦ поводом недавног упозорења телевизији РТЛ да мора преводити филмове на српском.

Филмски режисер и директор Загреб филма Винко Брешан каже да превођење на хрватски језик није политичко питање него питање здраве памети.

"Када бисмо сада сакупили све људе који су гледали било који српски филм на телевизији у Хрватској и поставили им питање - да ли разумете све, гарантујемо сто посто да би сви рекли да разумеју", каже Брешан.

Шефица Канцеларије за везу Грчке у Скопљу Александра Пападопулу, у ноти коју је упутила македонском министарству спољних послова, протестовала је "због чињенице да се различитим поступцима константно доприноси политичком кривљењу историјске стварности, које се окреће против Грчке и осталих суседних земаља".

Атина је упозорила Скопље да су такви поступци опасни и да представљају претњу за стабилност у региону Балкана, који је у прошлости већ платио високу цену за национализам, наводи се у протестној ноти.

Грчка је позвала Македонију да "исправи пропусте начињене око подизања спорне капије".

"Капија Македонија", која представља историју те земље, отворена је 6. јануара, уз присуство највиших македонских званичника.

Налик Тријумфалној капији у Паризу, "Капија Македонија" на тргу Пела висока је 21 метар, а на њеним странама су рељефи с мотивима из историје, културе и обичаја од најстаријих античких времена до данас.

Према речима ауторке Валентина Стевановске, на рељефу на страни окренутој према Собрању приказане су античке македонске фаланге, византијски цар Јустинијан, цар Самуило, Марко Краљевић, Карпош, Илинденски устанак, Антифашистички покрет, егзодус Македонаца из Егејске Македоније у Грчкој 1948. године и проглашење независности 1991. године.

Капија је коштала 4,4 милиона евра као део ширег пројекта изградње сличних здања у главном граду за укупно 200 милиона евра до 2014. године.

Атина и Скопље су у вишегодишњем спору због званичног имена Македоније, јер Грчка инсистира да се назив "Македонија" односи на истоимени северни грчки регион.

Епицентар потреса био је између острва Санторини и Крит, 245 километара јужно од Атине, навео је Институт за геодинамику у Атини.

Грчка спада међу сеизмички најактивније области, подсетио је АП.

Ту јужну европску државу годишње погоди неколико стотина земљотреса.

У потресу 1999. године код Атине погинуло је 143 људи.

За измене закона гласало је 80 посланика, док их је 12 било уздржано из редова ХДЗ-а.

Изменама се прекида досадашња пракса према којој су посланици са 40 година укупног радног стажа могли остваривати и 17.000 куна (2.251 евра) пензије, већ ће највиша пензија за њих износити 8.872 куне (1.175 евра), под условом да имају укупно 40 година радног стажа.

За измене је гласао и посланик Истарског демократског сабора Дамир Кајин који је једини из владајуће коалиције недавно једнодневним одласком у пензију активирао привилеговану пензију.

Право на пензију посланици, судије Уставног суда и главни државни ревизор убудуће ће остваривати као и остали грађани, по Закону о пензионом осигурању.

Према најавама, ускоро би требало да се одлучује и о укидању привилеговане пензије за председника државе.

Председник Иво Јосиповић рекао је за Нову ТВ да је он први дао иницијативу да му се у том смислу смање привилегије.

Сабор је већином гласова - 75 за, 17 против и два уздржана, усвојио и измене закона о спречавању сукоба интереса, према којима ће влада у предузећима у којима држава или јединице локалне самоуправе имају власништво моћи без јавног конкурса да предлажу чланове управних органа и надзорних одбора.

Друга статусна конференција у жалбеном поступку Готовине и Маркача, који су у првостепеном поступку 15. априла прошле године осуђени на 24, односно 18 година затвора, трајала је кратко, тек колико да их Мерон упита за њихово физичко и психичко стање, како извештавају хрватски електронски медији.

Готовина је кратко рекао да је у реду, док је Маркач изјавио да његово здравствено стање није добро, али да здравствене службе у притворској јединици предузимају адекватне мере да га побољшају.

Мерон је изјавио да је Готовинина одбрана 4. новембра 2011. затражила увођење нових доказа и да су поднета још два захтева за доделу статуса пријатеља суда, о чему ће, како је рекао, одлучити у догледно време.

Готовинина одбрана је затражила да се у жалбеном делу поступка уведе 25 нових доказа, међу којима су и записници седница Врховног савета одбране које су се одржавале у Београду за време "Олује", америчка дипломатска белешка објављена на Викиликсу и експертни извештаји америчких официра.

Ти докази су у вези са околностима одласка српских цивила пре, за време и након "Олује", карактером артиљеријских напада Хрватске војске у "Олуји" и Готовининих овлашћења у вези с јавним наступима.

Маркачев адвокат Горан Микуличић је Меронову најаву оценио као добру вест јер се говорило да би поступак требало да почне на јесен.

Ово убрзање значи да би коначна пресуда у овом предмету могла бити донета до краја ове године или у првој половини 2013. године, што је помак од годину дана, јер се раније помињала и 2014. као година за доношење коначне пресуде.

Микуличић и Готовинини адвокати Лука Мишетић и Грех Кихо оценили су захтев групе 12 западних правних и војних стручњака, који су затражили да се преиспитају и одбаце закључци првостепене пресуде о незаконитим артилеријским нападима за време "Олује" коректним и стручним актом.

Интернет портал Sarajevo-x наводи да је ухапшен и Имамовићев брат Елдин, као и Јасмин Мустајбашић.

Нусрет Имамовић већ годинама слови за лидера селафија у Горњој Маочи и шире. Један период провео је у Бечу где је сматран једним од најближих сарадника Мухамеда Порче.

Вехабије из Горње Маоче важе за најрадикалније међу босанским вехабијама. Током последњих десетак година, радикални исламисти из тог места били су хапшени због мноштва наводних покушаја терористичких напада, укључујући подметање експлозива на рути којом је својевремено требало да прође амерички председник Бил Клинтон.

Хрватска и италијанска полиција осујетиле су њихов покушај да поставе бомбе током сахране папе Јована Павла Другог. 

Током преподнева у Горњој Маочи је претресено више локација по налогу тужиоца Посебног одељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва БиХ.

Како је потврђено у Тужилаштву, активности су спроведене ради прикупљања доказа у предмету који се води против Мевлида Јашаревића осумњиченог за терористички напад на Амбасаду САД у Сарајеву.

Мевлид Јашаревић је 28. октобра прошле године пуцао из аутоматске пушке на зграду Амбасаде САД у Сарајеву.

Након полусатне драме, Јашаревић је рањен у ногу, после чега је ухапшен и смештен у притворску јединицу Суда БиХ. Оптужен је за кривично дело тероризма.

"Државне институције као што су Тужилаштво и Суд БиХ морају имати подршку свих органа власти, и финансијску подршку да би могли да извршавају своје надлежности", истакао је Инцко након разговора с председницом Суда БиХ Меџидом Кресо и шефицом Посебног одељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Весном Будимир.

Инцко је рекао да нема никакве дилеме у погледу уставности Закона о Суду БиХ и нагласио да је она већ у два наврата потврђена одлукама Уставног суда БиХ, којима је, истовремено, потврђен статус Суда и Тужилаштва БиХ као уставних категорија.

"Сматрам да подршку овим институцијама треба да дају сви грађани, пошто без владавине права нема ни државе", рекао је Инцко.

Инцко сматра да ове две правосудне институције добро обављају свој посао и додао да они одговорно и независно раде. Инцко је подсетио на тешкоће које се огледају у комплексности и великом броју сллучајева, као и потребном за саслушањем великог броја сведока.

Високи представник је истовремено оценио да је потпуно неоправдано критиковати Суд БиХ, с обзиром на то да неки случајеви уопште нису ни дошли до овог суда, не желевши да коментарише позиве за укидање двеју државних институција.

Правоснажном пресудом Државног суда Вуковић је проглашен кривим због учешћа у погубљењу више од 1.000 заробљених мушкараца у Земљорадничкој задрузи у Кравици. Томић је истом пресудом ослобођен због недостатка доказа.

Вуковићу је Апелационо веће продужило притвор, док је Томић пуштен на слободу.

Првостепеном пресудом Суда БиХ из априла 2010. године Вуковић и Томић осуђени су на по 31 годину затвора због учешћа у убиству око 1.000 заробљених мушкараца бошњачке националности у Земљорадничкој задрузи у Кравици 13. јула 1995. године.

На другостепену пресуду Суда БиХ не постоји могућност жалбе.

Суд је осудио Ива Гојнића на две године затвора, Шпира Лучића и Бора Глигића на по три године, а Ива Мензалина на четири године затвора, док су Младен Говедарица и Златко Тарле ослобођени оптужбе за злочин против ратних заробљеника.

У образложењу пресуде наводи се да су Тарле и Говедарица ослобођени услед недостатка доказа.

Четворица осуђених бивших припадника ЈНА терете се да су од 3. октобра 1991. до 21. јануара 1992. године у Морињу кршили правила међународног права о поступању са ратним заробљеницима, као и чланове Женевске конвенције о заштити грађанских лица током рата.

Сва шесторица оптужених припадника активног и резервног састава бивше ЈНА су у поновљеном поступку који је почео у априлу 2011. године, негирали да су мучили, тукли и злостављали заробљенике у некадашњем сабирном центру у Морињу.

Првостепеном пресудом, 15. маја 2010. године, они су били осуђени на укупно 16 и по година затвора, али је Апелациони суд Црне Горе укинуо ту пресуду.

Новом пресудом затворске казне су смањене Гојнићу и Лучићу за по шест месеци.

Коалиција ће у среду за мандатара нове владе предложити парламенту председника Словенске демократске странке Јанеза Јаншу.

Конференцију за новинаре најавио је и председник Данило Тирк, који ће јавности објавити и предлог за мандатара.

Након што је пропао Тирков предлог да за мандатара предложи међународно признатог економисту и финансијског стручњака Марка Вољча, председник би поново могао да предложи председника Позитивне Словеније, појединачно победника недавно одржаних превремених парламентарних избора Зорана Јанковића.

Према парламентарној процедури, на седници на којој буде биран мандатар посланици прво гласају о предлогу председника државе и ако он не буде прихваћен, о предлогу странака.

ЕУ је већ покренула правну процедуру против Мађарске због кршења независности централне банке, али и због непоштовања тајности података.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо изјавио је након сусрета са Орбаном, да се закони Европске уније морају поштовати. "Појаснио сам премијеру Орбану шта треба предузети да би се одговорило на забринутост Комисије у односу на правна питања", рекао је Барозо.

Он је подсетио да је Комисија 17. јануара затражила од Будимпеште одговоре на низ питања у вези са контроверзним законима о Централној банци, заштити података и пензионисању судија и тужилаца.

Премијер Мађарске Виктор Орбан истиче да влада жели да грађани прихвате економски и социјални програм. "Оно што се ради је покушај да их ујединимо а не да их делимо", додаје Орбан.

Председник Европског парламента Мартин Шулц је после разговора са Орбаном у Бриселу критиковао законске промене у Мађарској инсистирајући на томе да су оне неприхватљиве.

Критичари у ЕУ тврде да измењеним уставом и усвојеним законима премијер Орбан гура Мађарску у ауторитарну владавину.

Санкције због дефицита

Истовремено, Европска унија је Мађарској запретила финансијским санкцијама због огромног буџетског дефицита.

Министри финансија ЕУ потврдили су извештај Европске комисије, која је предложила да Будимпешта буде кажњена због неуспеха да ограничи буџетски дефицит, пренео је АФП.

Данска министрака економије Маргарет Вестагер, чија земља тренутно председава Унијом, каже да Мађарска као чланица Уније није урадила оно што је било потребно. "На нама је да је вратимо на прави пут, да би завршила посао", напоменула је Вестагерова.

Аналитичари кажу да је реч је о великом ударцу премијеру Виктору Орбану, у тренутку када његова земља која је на ивици банкрота, настоји да добије између 15 и 20 милијарди евра позајмице од међународних кредитора.

Европски комесар за економију Оли Рен рекао је Мађарска мора да води паметну фискалну политику и поштује европска правила да би добила ту помоћ.

"На основу до сада утврђених чињеница и прикупљених података, као и раније испитаних сведока у предметима ратних злочина на том подручју, није утврђено постојање основе за сумњу о кривичној одговорности Станимировића у наведеним догађајима", наводи се у саопштењу тог тужилаштва.

Тужилаштво је на својој интернет страници објавило да је "поводом медијских тврдњи и јавних иступања појединих лица да се испита ратна улога председника СДСС-а Војислава Станимировића, а нарочито приликом злостављања цивилних лица у магацину 'Велепромета' у Вуковару, предузело радње у циљу утврђивања његове евентуалне кривично-правне одговорности".

Поред обављеног информативног разговора са Станимировићем, извршене су и друге радње, а анализом прикупљених података, докумената и доказа, тужилаштво није нашло основу за даљи поступак, навело је осијечко Жупанијско тужилаштво.

Тужилаштво истиче да у вези са силовањем жена током рата и даље спроводи доказне радње да би се утврдило ко су починиоци тих кривичних дела и њиховог процесуирања, а да ће о одлуци јавност бити правовремено информисана.

Станимировић има основа да Ружицу Ердељи тужи због клевете, што је и најавио кад је самоиницијативно, дан пошто је вербално нападнут у хрватском Сабору, отишао у државно тужилаштво у Загребу и одбацио њене оптужбе.

Ружица Ердељи, наводна жртва силовања у Вуковару, у бројним медијима је тврдила да су једног дана Станимировић, тадашњи градоначелник Вуковара Славко Докмановић и шеф САО Источне славоније Горан Хаџић дошли у круг касарне где су она и друге жене биле затворене.

"Пљували су нас и говорили да је ово свето српско тло. Плакале смо и ћутале", рекла је Ружица Ердељи хрватским медијима.

Због тог исказа прошле седмице посланик Хрватског демократског сабора Славоније и Барање тражио је од Сабора и владе да тужилаштву нареде испитивање Станимировићеве улоге у рату.

Зато су грчки порезници, после дуго година затварања очију, почели да раде свој посао. Објавили су својеврсну "листу срама" са именима више од 4.000 појединаца који заједно дугују око 15 милијарди евра.

Познате личности, угледни пословни људи, бивши спортисти... Не, то није извештај са неког монденског догађаја, него "листа срама" грчких пореских неплатиша. Свако од њих дугује државној каси бар 150.000 евра.

Највећи дужник је књиговођа из Солуна Никос Касиматис који је нагомилао готово милион евра дуга. Касиматис је иначе у затвору због издавања лажних рачуна. Према евиденцији пореске управе порез уредно плаћају само радници и пензионери.

Неки грађани мисле да је објављивање листе дошло са закашњењем и да је корупција толико дубока да ће свако од њих наћи неког политичара да га спасе.

Листа је дуго најављивана и састављена је још прошлог новембра, али је Министарство финансија морало, пре објављивања, да добије дозволу агенције за заштиту података.

Прошлог септембра је објављена и листа са више од 6.000 компанија и организација које дугују више од 30 милијарди евра. Влади у Атини је решавање проблема избегавања пореза приоритет, али признаје да не очекује да ће успети да наплати цео порески дуг.

"Неки дугови произилазе из закона за који је објављено да ће бити укинут, али је још на снази, као и из мањкавости механизма за разрезивање пореза. На листи има и много старих особа, као и странаца којима ће сигурно бити тешко ући у траг", каже Панајотис Пантелис, порески консултант.

Грчка влада води кампању да међу становницима створи, како каже, пореску свест. За почетак, треба да навикне Грке да узимају фискалне рачуне.

Како је речено, одлука о обустављању истраге донета је због недостатка доказа, а не због "компензације за обустављање истраге у случају Добровољачке улице", легитимна је и донета је у сарадњи са Хашким трибуналом, речено је у Тужилаштву.

Одлука о обустављању истраге у случају помагача Радовану Караџићу донета је пре одлуке о обустављању истраге у предмету "Добровољачка", јер резултати истраге нису показали да је нека од ових 58 особа учествовала у финансијској помоћи Радовану Караџићу, током његовог скривања, тврде у Тужилаштву.

Дневни аваз у Тужилаштву БиХ није добио податке о идентитету особа против којих је вођена истрага, али се са помагањем у скривању Караџића повезивао низ особа, наводи лист, попут бившег челника обавештајне службе РС Љубана Ећима, Томислава Ковача и Драгана Кијца, Караџићеве породице и већег броја високих звничника РС.

Регионални суд у Асеновграду прогласио је Рашкова (69), познатијег као Цар Киро, кривим за изречене претње двојици бугарских држављана у Катуници, пошто је 19-годишњи Бугарин погинуо у саобраћајној несрећи који су изазвао Рашков рођак.

"Рашков је осуђен касно синоћ на три године и шест месеци затвора за изречене претње смрћу упућене двема особама", рекао је председник суда Иван Кривачев.

Један од Рашкових адвоката најавио је да ће уложити жалбу на ту пресуду, пренела је агенција Ројтерс.

Бугарска полиција ухапсила 27. септембра прошле године Цара Киру и 168 демонстраната, који су нарушавали јавни ред и мир на протестима организованим широм земље, у знак подршке житељима пловдивског села Катуница.

Немири су избили после погибије младића кога је прегазио минибус у коме се налазила породица Цара Кире.

За улазак у европску породицу гласало је две трећине изашлих бирача, највише "за" било је у Међумурској, а најмање у Далматинској и Дубровачкој жупанији.

Мала излазност бирача, тек 44 одсто, међутим, није умањила славље у Сабору. 

И еврофили и евроскептици слажу се да има много мртвих душа у бирачком списку, Хрватска има више гласача него становника, па би, када се све сабере и одузме, кажу, излазност била већа од 50 одсто. Међутим, опет неочекивано слаба за уверљивију легитимност референдума.

Професор Бранко Царатан са Факултета политичких наука у Загребу каже да је ситуација у Европској унији, криза у еврозони, као и близина парламетраних избора утицала на малу излазност. 

"Ја бих рекао да је неартикулисана кампања саме владе и заговорника а и оно што су противници уласка Хрватске у ЕУ постигли у задњим недељама пред референдум, довела до тога да они који су се двоумили, радије остали код куће", рекао је Ненад Закошек, декан Факултета политичких наука из Загреба. 

Хоће ли европско тржиште прогутати Хрватску, или ће баш оно бити једна од њених предности? Да ли ће Хрватска, попут Румуније, привући велики новац из европских фондова? Колико све то, и још много тога, зависи од Загреба, а колико од Брисела?

"Све зависи искључиво од Хрватске, Европска унија је само шанса која се пружа", истакао је Бранко Царатан и све то упоредио са играњем у сеоској и немачкој лиги. 

"Они који играју у немачкој лиги морају много да трче и да буду добри, а онај који игра у сеоској лиги не мора да тренира сваки дан", рекао је Царатан.

Хрватску чекају велики економски резови, пре свега, смањење дефицита. Да ли је ближа пољском или грчком сценарију?

"Мислим да смо ми далеко од грчког синдрома и да имамо пуно резерве које ћемо искористити за стабилизацију стања и да ће у наредне две године догодити битне промене", рекао је хрватски министар регионалног развоја и фондова ЕУ Бранко Грчић.

Да је готово са запошљавањем преко везе и куповином диплома, односно подмићивањем сваке врсте, нека су од првих реаговања на форумима грађана нове чланице европске породице.

Додик је навео да ће представници Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и Српске демократске странке (СДС) у наредних три до пет дана упутити парламенту БиХ предлог закона којим се укидају Суд и Тужилаштво БиХ.

"Видећемо како ће се то развијати, ми ћемо и у оквиру структуралног дијалога и правосуђа покушати да реализујемо нашу замисао кроз парламент БиХ", рекао је Додик приликом посете фестивалу "Кустендорф" на Мокрој Гори.

Председник РС је оценио да је Тужилаштво БиХ неуставно формирано, законом високог представника.

Како је рекао, високи представник није имао права да намеће законе, а својим поступцима "произвео је неке ствари које тамо постоје, а које не могу да буду одрживе, и које ћемо ми увек бити оспоравати", нагласио је Додик.

Милорад Додик је подсетио да је у Уставном суду БиХ девет судија, од чега два Бошњака, два Хрвата, два Србина и три странца. Говорећи о предстојећим изборима у Србији, Додик је рекао да му је битно да Србија има демократске изборе и да они имају потпуни легитимитет.

"Имали смо интензивну сарадњу са Коштуницом, сада сарађујемо са Демократском странком. Моја партија и ДС имају заједничке активности и блиске су програмски", рекао је Додик.

Јанша је синоћ рекао новинарима да је текст коалиционог споразума усаглашен са још четири партије које држе 50 од могућих 90 посланичких места.

Коалиција десног центра Јанеза Јанше је на синоћ завршеном састанку поделила министарске функције, а предлог за мандатара нове владе Јанеза Јанше са потписима свих својих посланика у среду ће упутити парламенту.

Коалиција је постигла сагласност о влади од једанаест министарстава.

Споразум је објављен 10 дана након што је парламент одбио да Зорана Јанковића, бившег градоначелника Љубљане, прихвати за премијера Словеније.

У исто време, у анкети коју обављује данашње Дело на питање ко би био бољи мандатар, председник Позитивне Словеније Зоран Јанковић или председник Словенске демократске странке Јанез Јанша, више од половине анкетираних изјаснило за Зорана Јанковића.

Око 63 одсто испитаних сматра да је лоше што парламент није одлучио да мандатар буде Зоран Јанковић, председник Позитивне Словеније која је на изборима 4. децембра овојила највише мандата у парламенту.

После Јанковићевог неуспеха у првом кругу, председник државе Данило Тирк предложио је странкама да размисле о банкару Марку Вољчу као могућем мандатару, али је већина странака реаговала негативно на ту идеју.

Председник Данило Тирк до среде може поново предложити Јанковића за мандатара, може предложити неко ново име или се уздржати од предлога, а кандидата за мандатара могу предложити и политичке странке.

Предност позиције председника државе у процесу именовања мандатара јесте у томе да се, у случају да има више кандидата у другом кругу, прво гласа о његовом предлогу.

На децембарским изборима СДП је освојио 26 места у парламенту, док је Јанковићева странка левог центра Позитивна Словенија освојила 28 посланичких мандата.

У случају да парламент не успе да постави новог премијера до краја месеца, председник може да распусти парламент и распише нове изборе.

Јаншина партија десног центра Словеначка демократска партија (СДП) последњи пут је била на власти од 2004. до 2008. године.

"Congratulations to Croatia for voting to join the EU", написано је на Твитер профилу црногорске владе.

Сат касније хрватска влада је одговорила на енглеском: "Хвала вам, можете рачунати на нашу подршку и помоћ током преговора с ЕУ. Поздрав Црној Гори" (Thank you, you can count on our support and help during the negotiations with the EU. Greetings to Montenegro!)

Владе Црне Горе је накнадно објаснила да је њен Твитер профил на енглеском и да би ове године требало да буде покренута страница и на црногорском језику.

На јучерашњем референдуму је 1,3 милиона или око 66 хрватских држављана гласало за улазак земље у Европску унију.

"Немогуће је бити индиферентан у тренутку када је румунски народ дубоко незадовољан", истакнуто је у саопштењу Румунске паравославне цркве, преносе новинске агенције.

У Румунији, 90 одсто грађана су православци и црква ужива велики углед и утицај у друштву. Међутим, црква се по правилу држи по страни, тако да овај несвакидашњи потез потврђује да се земља суочава са великим изазовима.

Грађани већ десет дана протестују и траже укидање мера штедње и одлазак председника Трајана Басескуа и владе.

Огласио се и бивши краљ Румуније Михаел који апелује да се нађе излаз из садашње кризе. "Политичари треба да одговоре на легитимну забринутост румунског народа", истиче се у његовом саопштењу.

Иначе, протести у Румунији нису масовни као у Грчкој, Италији или Француској, али су највећи у последњој деценији.

Непосредан повод за садашњи излив незадовољства, који је почео 12. јануара, била је смена једног званичника из министарства здравља, који се успротивио приватизацији у тој области. Грађани су га подржали, јер страхују од нових намета на плате и пензије.

Узроци садашње кризе, међутим, много су дубљи и грађани поручују да више не могу да носе терет штедње и стабилизације, док милиони одлазе у приватне руке због криминала и корупције.

Влада је, да би ублажила дефицит у буџету, средином 2010. године смањила плате у јавном сектору за 25 одсто, "заледила" пензије и повећала порез на промет пет процената.

Премијер Емил Бок, који се уз Басескуа сада нашао на удару, тврди да се економија стабилизовала и да ускоро треба очекивати конкретна побољшања животног стандарда, али грађане као да је већ издало стрпљење.

На протестима се тражи одлазак владе и расписивање ванредних парламентарних избора. Када би Румуни сада изашли на биралишта, владајућа Демократско либерална партија претрпела би тежак пораз, пошто је тренутно подржава свега 18 одсто грађана.

Парламент је недавно одлучио да се, због уштеда, парламентарни и локални избори одрже истовремено, највероватније на јесен ове године, мада датум још није одређен.

Хрватски председник Иво Јосиповић изјавио је да је "ово велики дан за Хрватску јер је изабрала европску заједницу с демократским земљама које стреме бољитку".

"Данашња одлука је одредила Хрватску као земљу европске будућности", рекао је Јосиповић и честитао свима који су изишли на изборе и гласали за приступање.

"Ову одлуку смо донели сами", рекао је премијер Зоран Милановић и додао да од сада "за своје одлуке одговорност сносимо сами". "Успех или неуспех зависи од нас", рекао је Милановић.

Министарка спољних и европских послова Весна Пусић каже да је данас послата порука  Европи и потврђен став земље да цени стабилност и доготрајни мир као универзалне вредности.

Председник Сабора Борис Шпрем је присутнима у Сабору пожелео "добро вече и добро јутро, зато што за Хрватску долази нови дан, нови период и ново поглавље, као и срећнији и бољи живот".

"Хрватска ће остати своја на свом. Али са ширим видицима и много већим могућностима", рекао је Шпрем.

Шеф делегације Европске уније у Хрватској Паул Вандорен изјавио је да је позитиван резултат хрватског референдума добра вест за Хрватску, Брисел и регион.

По објављивању резултата Вандорен је рекао да позитиван исход пружа европску перспективу целој југоисточној Европи.

Према подацима Државне изборне комисије, на референдум је изашао мањи број бирача у односу на недавне парламентарне изборе. Гласало је укупно 43,68 одсто (око 1,9 милиона) бирача. Излазност у Хрватској је била 47,50 одсто, а у иностранству свега 3,47 одсто бирача. 

Иако референдум због временске разлике у државама Јужне и Северне Америке још траје, ти резултати не могу битно утицати на коначне.

Биралишта у земљи и у иностранству, њих 6.750, била су отворена до 19 часова, а право гласа имало је око 4,5 милиона хрватских држављана.

Да би референдум био успешан, приступање ЕУ требало је да подржи више од 50 одсто грађана изашлих на биралишта.

Хрватска ће 28. чланица Европске уније постати 1. јула 2013. након што претходно то потврде и све земље чланице ЕУ.

Једанаест година је БиХ ишла путем јединства, функционалности и према Европској унији, али протеклих пет, шест година динамика се променила и иде у супротном правцу, оценио је Ешдаун.

Према његовим речима, "постоји реална опасност да БиХ постане нефункционална црна рупа", због чега "политичари морају преузети одговорност и деловати конструктивније у интересу грађана".

"Опасност је динамика која иде према распаду, а не јединству. То је почео Додик, када му је међународна заједница дозволила да прети реформама, независном правосуђу, државном фискалном систему и другим државним структурама које су грађене 11 година", наводи британски дипломата.

"Чак и бошњачке странке, попут СДА, сада много више пажње посвећују Федерацији него држави. То значи да Босна иде уназад, према ситуацији у којој постоје само два ентитета, а државе је све мање, рекао је Ешдаун.

Педи Ешдаун оцењује да ЕУ треба да разговара само са онима који су за јачање државе, а не за распад.

"Наставак напретка Београда према ЕУ мора бити условљен тиме да Србија експлицитно каже да је против било чега што слаби државу БиХ", рекао је Ешдаун. Бивши високи представник у БиХ истиче да ЕУ мора да буде енергичнија у коришћењу механизама притиска.

Листа коју је објавила парламентарна комисија за отварање архиве тајне службе открива да су од садашњих 15 митрополита чак 11 били сарадници злогласне Државне сигурности која је била задужена да прати особе осумњичене за "антикомунистичко понашање".

Поред имена тројице митрополита, на листи агената и сарадника тајних служби није се нашло ни име 97.годишњег патријарха Максима.

Документ комисије не повлачи никакве правне последице, али има моралну тежину.

Бугарски премијер Бојко Борисов изјавио је да је шокиран овим налазом, док је група нижих свештеника са југозапада земље објавила саопштење у коме наведене митрополите проглашава "апостатима" - отпадницима - и тражи њихово удаљавање из цркве.

Калин Јанакијев, професор филозофије на Универзитету у Софији и уредник верског магазина "Хришћанство и култура", рекао је да је црква била жртва Државне сигурности која је "бирала, гајила, унапређивала и постављала митрополите".

"Митрополити су доживотно изабрани. Они не могу да поднесу оставку, али треба да се покају", изјавио је Јанакијев бугарској телевизији.

Многи у Бугарској су се изненадили што се патријарх Максим, који је изабран још у доба комунизма 1971. године, није нашао на листи.

"На Светом Синоду је да одлучи шта ће учинити. Али, сигуран сам да ће им народ опростити уколико се покају", истакао је Емил Велинов, шеф специјалног владиног одбора за верска питања.

Ускоро саопштење Синода

Свети Синод засад ћути, али је патријарх обећао да ће ускоро издати саопштење.

Синод је покушао да спречи парламентарну комисију да објави своје налазе, страхујући да би то могло да изазове раскол у цркви и предодредити наследника патријарха Максиму након његове смрти.

"На помолу нови раскол у Синоду", "Црква се поново цепа", само су неки од наслова у бугарској штампи.

Током 90-их година прошлог века, поједини свештеници су покушали да доведу у питање легитимитет Максимовог избора на чело цркве тако што су изабрали алтернативног патријарха, Пимена, изазвавши поделу у цркви у којој је чак било и физичких обрачуна.

Након Пименове смрти, 1999. године, ситуација се донекле смирила, али је поверење народа у црквене великодостојнике остало пољуљано.

Недавно истраживање је показало да Бугарска православна црква, којој припада 80 одсто од 7,4 милиона становника, губи популарност у народу.

Иако се 70 одсто Бугара изјашњавају као верници, свега 10 одсто сматра одлазак у цркву важним делом своје вере.

Лидери тих странка Милорад Додик и Младен Босић рекли су и да ће од Министарства иностраних послова БиХ затражити да стране судије и тужиоце прогласи непожељним и спречи њихов рад у правосудним институцијама БиХ.

Додик је навео да Суд и Тужилаштво БиХ треба вратити у уставне оквире и најавио је да ће РС оснажити ентитетске судове и тужилаштва за предмете ратних злочина.

"Оно што је урађено везано за 'Добровољачку', директно је понижење за српске жртве, не само у Добровољачкој него у целости, јер недостаје систем који треба да омогући процесуирање злочина над Србима", рекао је Додик.

Председник СДС-а Младен Босић рекао је да је случај "Добровољачка" доказао да Суд и Тужилаштво БиХ "не спроводе правду", већ имају "политичку конотацију".

"Ово је сасвим довољно да заједно наступимо и затржимо укидање Суда и Тужилаштва БиХ", оценио је Босић и додао да СДС није одустала од захтева да се поново активира одлука о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ.

Додик је поновио да референдум остаје опција, али тек "када се процени да је за то право време".

Изабрани министри за Савет БиХ

Министри из Републике Српске у новом Савету министара БиХ биће Никола Шпирић и Средоје Новић из Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и Мирко Шаровић из Српске демократске странке (СДС).

Договор је постигнут на састанку руководстава те две странке, уз захтев да се уз формирање Савета министара БиХ, реше и остала питања о којима су споразум раније постигли лидери шест најјачих странака БиХ.

Додик је рекао да не спори формирање новог Савета министара БиХ, али да уз то морају бити решена и питања усвајања буџета, закона о систему државне помоћи и попису становништва.

"Констатовали смо да имамо довољно времена да закажемо заједничку седницу оба дома Парламента БиХ да би се разматрала та два закона", рекао је Додик.

Председник СДС-а Младен Босић рекао је да ће СНСД и СДС своје захтеве о раду Савета министара заједно пренети мандатару Вјекославу Беванди. Босић очекује скоро формирање Савета и решавање проблема буџета и доношења закона о попису и систему државне помоћи.

Босић је оценио да ситуација у вези са буџетом указује на то да неке политичке снаге из Федерације БиХ и даље желе да блокирају спровођење договора шест политичких лидера из децембра прошле године, којим је дефинисано и решавање спорних закона о попису становништва и систему државне помоћи.

Према његовим речима, застој у вези са неким од тих питања могао би довести до потпуног застоја формирања Савета министара БиХ.

"Да Црна Гора почне преговоре са ЕУ у јуну, и ако би преговарали као Хрватска, преговоре би завршила марта 2018, минимум годину и по траје ратификација, што значи да би Црна Гора у ЕУ ушла 1. јануара 2020. године", рекла је Ђуровићева.

Савет ЕУ одлучио је раније да Црна Гора почне преговоре са Унијом у јуну, ако до тада испуни одређене услове који се тичу владавине права.

Ђуровићева је, како преносе подгорички медији, навела да се Црна Гора определила да користи хрватски модел преговарања са ЕУ.

"То што се Црна Гора одлучила да за главног преговарача постави дипломату знак је да ће користити хрватски модел преговарања. Да ли ће и европске интеграције ићи истим путем као у Хрватској рано је говорити, али предстоје нам задаци које су и они имали", истакла је Ђуровићева.

Влада Црне Горе именовала је недавно бившег амбасадора у Бриселу Александра Пејовића за шефа преговарачког тима са ЕУ.

Подгорички Дан преноси да је Мијовић имао право на амнестију и условни отпуст, али није познато због чега му је прекинуто издржавање затворске казне.

Црногорска полиција је, наводи лист, укинула и међународну потерницу за Мијовићем, који је тражен због издржавања затворске казне изречене после афере везане за куповину гласова у Зети, уочи референдума о независности Црне Горе.

Мијовић је ухапшен 17. јануара на аеродрому Голубовци, где се после слетања пријавио граничарима. Он је последњих седам година живео у Београду.

Мијовић је уочи референдума 2006. у току кампање у подгоричком Основном суду осуђен на 10 месеци затвора због повреде слобода опредељења при гласању и изазивања панике.

Василије Мијовић је оптужен због тога што је поставио камеру и тајно у Зети снимао разговор активиста ДПС-а са Машаном Бушковићем, којем је нуђено плаћање рачуна за струју од 1.580 евра, да би на референдуму гласао за независност.

Мијовић је неколико месеци пре афере "Машан" отпуштен из МУП-а Црне Горе, а тадашњи директор Управе полиције Веселин Вељовић против њега је поднео кривичну пријаву, јер је наводно фалсификовао диплому Правног факултета.

Станковића је Суд БиХ осудио на 20 година затвора за злочине против човечности почињене на подручју Фоче. Он је први оптужени за ратне злочине којег је Хашки трибунал уступио на процесуирање Суду БиХ.

"Задовољни смо што је Радован Станковић, којег је оптужио Хашки суд и пребацио у Босну и Херцеговину, где му је суђено, на крају ухапшен", навео је Брамерц у саопштењу.

Његово поновно хапшење, додао је главни хашки тужилац, "значајно је због жртава тешких злочина због којих је осуђен".

Радован Станковић је синоћ уз јаке безбедносне мере пребачен у Казнено-поправни завод у Фочи, из којег је својевремено побегао.

Током транспорта у затвор колону у којој је било возило са Станковићем пратили су и грађани који су скандирали његово име и пароле попут "Не видео Видовдана, ко изд'о Радована", пренели су босански медији.

Станковић је ухапшен јуче по подне у Фочи на основу дојаве, а према тврдњама очевидаца, акција је изведена на улици, испред зграде у којој је живео.

Радована Станковића је Суд БиХ осудио на 20 година затвора за злочине против човечности почињене на подручју Фоче, а он је први оптужени за ратне злочине којег је Хашки трибунал уступио на процесуирање Суду БиХ.

Из затвора је побегао у мају 2007. године, током одвођења на Стоматолошки факултет ради снимања зуба. Државно тужилаштво је оптужило десет особа због помагања при бекству осуђеном, од којих је његов брат осуђен неправоснажном пресудом на две године затвора, а још две особе не по шест месеци условно.

У Хрватској је у 19 часова завршено гласање на референдуму о приступању Европској унији, а први непотпуни резултати биће познати већ око 20 часова. 

Право гласа имало је 4,5 милиона грађана у земљи и иностранству, а одлуку о уласку земље у Унију донеће већина од укупно изашлих на биралишта, а не од укупног броја бирача.

До 16 часова изашло је 1,3 милиона грађана с правом гласа, односно 33,79 одсто грађана, што је мање него на недавним парламентарним изборима када је до 16 сати изашло 46,6% бирача, односно чак 260.000 више.

Највећа излазност је у Загребу - 40,05 одсто, а најмања у Вуковарско-сријемској жупанији - 25,53 одсто.

Државна изборна комисија саопштила је да је полиција неколико пута интервенисала углавном због исписивања парола против ЕУ код бирачких места или у њиховој близини.

Сва истраживања предвиђају позитиван исход референдума, а уверење у успех референдума изразио је и државни врх Хрватске.

"Весели ме што ће цела Европа постати мој дом", рекао је председник Хрватске Иво Јосиповић и додао да ће његов први дом бити Хрватска. Он каже да ће грађани Хрватске у ЕУ уживати сва права која уживају било који други становници те заједнице, постајући тако равноправни у цивилизованом делу Европе.

Нови хрватски премијер Зоран Милановић рекао је да код њега нема места евроскептицизму, "већ здравој људској скепси према свему, али и оптимизму према већини". Поручивши да Хрватска улази у Унију, Милановић је рекао да Хрватска није велика, али ни безначајна и мора бити свесна сама себе.

Министарка иностраних послова Весна Пусић оценила је да би улазак Хрватске у Унију био позитиван за читав регион.

Хрватској ће бити боље већ данас, јер ћемо знати да смо постали чланица Европске уније, изјавио је председник Сабора Борис Шпрем.

Бивша премијерка Јадранка Косор рекла је да Хрватска својом историјом, културом и хришћанском традицијом припада Европи што данас мора да потврди на референдуму.

Председник Српског националног већа Милорад Пуповац оценио је да је у интересу Хрватске да подржи цео постјугословенски простор на путу у ЕУ.

Економисти и политичари наводе као користи приступ европским фондовима, већу конкурентност и тржиште од пола милијарде људи, што би олакшало положај туризма.

Истиче се и да је улазак у ЕУ, па чак и кад је у кризи, бољи него да Хрватска остане ван Уније, с обзиром на 315.000 незапослених, велико задужење и пад БДП-а због глобалне и европске кризе.

Међутим, дан уочи изјашњавања грађана Хрватске о приступању, демонстранти у центру Загреба сукобили су се полицијом због покушаја демонстраната да скину заставу ЕУ са централног загребачког трга. На протесту у организацији "Покрет за Хрватску - не у ЕУ" неколико особа је приведено.

Хрватска се 2003. године пријавила за чланство у ЕУ, а Европска комисија ју је препоручила за кандидата почетком 2004. године, па је тај статус стекла средином године.

Почетак преговора марта 2005. године одложен је због недовољне сарадње с Хагом, па су преговори почели 3. октобра 2005. године, с тим да су последња од укупно 35 поглавља затворена 30. јуна 2011. године, а као дан уласка у ЕУ означен 1. јула 2013. године.

Након одлуке Сабора, Хрватска је споразум о приступању потписала 9. децембра 2011. у Бриселу. Споразум су потписали председник Иво Јосиповић и премијерка Јадранка Косор, чија је влада референдум расписала у року од месец дана након избора 4. децембра. Новој влади и саборској већини то је био кратак рок, па је референдум померен за 22. јануар.

Ако се грађани изјасне за приступање, креће поступак ратификације у 27 земаља чланица који треба завршити до 1. јула 2013. године.

Неколико стотина противника приступања Унији окупило се у центру Загреба, на скупу који је организовао "Покрет за Хрватску - не у ЕУ".

Још пре почетка, организатори су се посвађали са полицијом која је покушала да легитимише учеснике.

Полиција и демонстранти сукобили су се када су учесници скупа покушали да уклоне плаву заставу са звездицама са стуба на централном загебачком тргу.

Међу приведенима су председник Удружења Праведник Натко Ковачевић, један од организатора скупа Марко Франчисковић, Иван Пернар из Савеза за промјене и шеф Аутономне хрватске странке права Дражен Келеминец, који је покушао да спречи одвођење ухапшених полицијским возилом.

Иначе, организатори скупа поново су позвали грађане да сутра гласају против уласка у Унију.

"Населиће се странци и нећемо моћи ништа више да одлучујемо", рекао је један од организатора скупа Натко Ковачевић, објашњавајући грађанима зашто би требало да гласају против уласка у ЕУ.

Говорници су оштро критиковали власт у Хрватској, а посебно министарку спољних и европских послова Весну Пусић због проевропске политике.

Као аргументе против ЕУ, углавном су наводили како ће људи остати без посла, те да ће у Хрватску стићи европске цене, а остати хрватске плате.

Истовремено, на Цветном тргу у центру Загреба Министарство спољних и европских послова Хрватске поставило је информативни пункт о уласку земље у ЕУ, а министарка Весна Пусић је делила грађанима брошуре и позвала их да подрже улазак у Унију.

Пусићева је истакла да сва истраживања показују да је већина грађана за улазак у ЕУ.

А за разлику од протеста у Загребу, протест у Ријеци, такође, против приступање Хрватске ЕУ, прошао је без инцидената.

Ријечани су позвани да на референдуму гласају против уласка у ЕУ, уз објашњење да је Унија у кризи, а њени политичари, под чијим је "лошим вођством" и дошло до економске и политичке кризе, терет сваљују на леђа радника, сељака, студената и осталих најугроженијих категорија становништва.

Протест је организовала Унија слободних синдиката, уз подршку Мреже за афирмацију невладиног сектора и неколико студентских организација. Мото протеста, који је организован због поскупљења струје и остале робе и услуга у Црној Гори, гласи "Побуни се - тражи чист рачун".

Учесници скупа бацали су јаја и рачуне за струју на зграду владе, а носили су и транспаренте: "Радничка класа одлази у рај", "Сизиф је макар имао посао", "Дератизација Владе".

Председник Уније слободних синдиката Срђа Кековић затражио је да се поништи одлука о поскупљењу струје и да челници регулаторне агенције за енергетику поднесу оставке.

"Окупили смо се да кажемо доста лошој политици владе и тражимо од ње да се определи хоће ли бити влада грађана или влада иностраних и домаћих тајкуна", рекао је Кековић.

Хоћемо да живимо у правној држави, захтевамо ефикасну борбу против организованог криминала и корупције, рекао је Кековић и додао да је прошло време идентитетских питања, а да је дошло време за социјална питања.

Кековић је поручио да ће Унија слободних синдиката заказати ново окупљање испред зграде владе уколико се не прихвате захтеви за протесте.

Извршна директорка Мреже за афирмацију невладиног сектора Вања Ћаловић поручила је да власт треба да се плаши народа, а не обратно.

"Нећемо више мрвице са стола, хоћемо чисте рачуне. Ако не послушају наш захтев за укидање поскупљења струје, поново ћемо се окупити испред владе и тражити да Лукишић оде са власти", рекла је Ћаловићева.

Председник Студентске уније Демир Хоџић рекао је да су најновија поскупљења била кап која је превршила чашу бахатог понашања црногорске власти.

"Док они узимају милионе од сумњивих приватизација, грађанима поскупљују основне животне намирнице. Време је да им поручимо - доста је било такве политике", рекао је Хоџић.

Председник Владе Црне Горе Игор Лукшић поручио је да разуме жељу организатора протеста да укажу на тешку социјално-економску ситуацију, али да није сагласан да треба протестовати због цене струје.

"Не могу да се сложим са неким разлозима за протест, као што је, на пример, цена електричне енергије, јер је она мања него 2009, а много мања него 2008. године", рекао је Лукшић.

"Мора да се усвоји закон о попису становништва, да се реши проблем буџета и проблем система државне помоћи и да се договори одржив концепт у случају 'Добровољачка', а тек онда формира Савет министара", рекао је Додик на конференцији за новинаре.

Додик је навео да његов Савез независних социјалдемократа (СНСД) и Српска демократска странка (СДС) нису против формирања Савета министара БиХ, али је додао да се пре тога морају испунити неке ствари и да желе да виде конкретне потезе "с друге стране".

"БиХ може да функционише искључиво ако се врати изворним дејтонским надлежностима", оценио је Додик.

Према његовим речима, пренос надлежности са ентитетског на држвани ниво, као што је то било у случају Суда и Тужилаштва БиХ, само "праве раздор у БиХ".

Додик је оценио да су стране судије и тужиоци остали у државном суду и тужиластсву по налогу високог представника, који, како је истакао, "сноси потпуну одговорност за даљи развој ситуације".

Председник РС је поручио да је потпуно неприхватљиво обустављање истраге у случају "Добровољачка", оцењујући да је видљиво да се одуговлачи с процесуирањем злочина над Србима "са очигледном намером да се изгубе докази и помру сведоци".

Додик је најавио да ће РС уложити жалбу на одлуку Тужилаштва БиХ да обустави истрагу против 14 особа осумњичених за ратне злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву, као и да ће тражити изузеће страних тужилаца и њихово избацивање из земље.

Председник Републике Српске је  рекао да ће увек афирмисати право на одржавање референдум о Суду и Тужилаштву БиХ, а да време за његово одржавање мора бити пажљиво одабрано.

"Оставићемо могућност да се настави структурални дијалог о правосуђу и уколико он не одговори на питања о уставности ових институција, референдум нам увек стоји на располагању. Од њега никада нисмо одустали", истакао је Додик.

Хапшење је извршено у поподневним часовима у близини Станковићевог стана у Фочи, а по дојави једног грађанина. Ухапсили су га припадници Јединице за подршку фочанске полиције.

Станковић се тренутно налази на испитивању у полицији, а потом ће бити предат КПЗ Фоча.

Ухапшени Станковић осуђен је на 20 година пред Судом БиХ због злочина против човечности које је починио на подручју Фоче у периоду од 1992. до фебруара 1993. године.

Током рата Станковић је служио у Миљевинском батаљону у Бригади за тактичке операције у Фочи, а 1992. године формирао је женски логор у Карамановој кући који су војници називали "јавна кућа".

Осуђени Станковић побегао је 25. маја 2007. године из КПЗ Фоча док су га водили у болницу.

Скоро десет дана Румуни излазе на улице Букурешта и још четрдесет градова. Свих су социјалних категорија, свих генерација. Повод за талас протеста је предлог закона о приватизацији у здравству, што су грађани доживели као нови намет државе на њихове џепове.

Разлози су ипак дубљи - конзервативна влада премијера Емила Бока, суочена са тешком економском кризом, приморана је да последње две године уводи ригорозне мере штедње.

Грађани су револтирани стањем у земљи и не могу да верују да после више од две деценије поново на улицама траже промену власти.

Плате у јавном сектору смањене су 25 одсто, пензије замрзнуте, а ПДВ је повећан за пет одсто. Многи радници и службеници у државном сектору добили су отказе како би се смањио мањак у државном буџету.

То је био предуслов за добијање нових кредита од укупно 20 милијарди евра, колико су обећали међународни кредитори.

Премијер Емил Бок разуме тешкоће кроз које пролазе Румуни. "Знамо да су тешка времена и да су мере које смо предузели донеле страдања", каже Бок. Румунски премијер, међутим, сматра да је влада тим мерама успела да доведе до релативне стабилизације, али се, како је навео, резултати још не виде, јер криза траје.

Популарност премијера Бока и његове Либерално-демократске партије пала је сада на најнижи ниво од 18 одсто. За водеће опозиционе партије, које желе да искористе кризу и придруже се незадовољним грађанима, сада је више од 50 одсто Румуна.

"Нас је ујединило то што желимо да оде председник Басеску. Нема дијалога између поштених људи и лопова", каже председник Националне либералне партије Крин Антонеску.

Председник Трајан Басеску, који се нашао на удару незадовољних грађана, за сада се не оглашава. Влада је апеловала да се избегне насиље, јер је у протестима до сада повређено 70 људи и неколико десетина ухапшено.

Демонстранти, медији и опозиција жале се због прекомерне употребе силе, док полиција твди да је поштовала закон.