Ирачке милиције су, одмах, за напад оптужили Американце, који су, једнако брзо, одговорили да ”коалиционе снаге у Ираку немају никакве везе са овом акцијом”.

Одмах затим, умешаност у овај напад негирале су и власти у Јерусалиму.

Проиранске милиције су, истовремено, најавиле освету ”било коме ко се усудио да покрене овакав напад”.

Народни фронт за мобилизацију, који броје око 200.000 бораца је, током првих месеци рата у Појасу Газе, у 107 наврата нападао базе у којима се налазе амерички војници, али су акције престале када је Пентагон запретио жестоким противударима.  

Израелске власти се, за сада, нису оглашавале о овом нападу, али су официри ирачког ратног ваздухопловства навели да су летелице, које су испалиле пројектиле на базу проиранске милиције, највероватније долетеле из правца Јордана.

Вођа ирачког Народног фронта за мобилизацију Абу Фадак ел Мухамадави је, раме уз раме са првим човеком палестинског Исламског џихада Зијадом ел Захалехом у Техерану присуствовао сахрани тројице генерала Револуционарне гарде убијених у израелском нападу на конзулат у Дамаску.

Абу Фадак, кога је иранска новинска агенција Тасним описала као лидера 200.000 бораца у Ираку, наводно је обећао да ће његове снаге понети део терета освете Израелцима.

Складишта муниције Абу Фадакових снага код Багдада експлодирала су свега дан пошто су израелски авиони са три пројектила уништили радар иранских противваздушних снага, распоређених код Исфахана како би штитили тамошње нуклеарно постројење.

Иран је, пак, објавио да је војна база у Исфахану нападнута дроновима лансираним са локације унутар Ирана, због чега нема намеру да покреће нови осветнички напад против Израела.

Током првог директног напада Ирана на Израел, 13. априла, на две израелске ваздухопловне базе лансирано је неколико стотина пројектила и беспилотних летелица, од којих је неколико успело да пробије одбрану и оштети писту и транспортни авион Ц-130 ”херкулес”.

Сједињене Америчке Државе, чије су се дипломате силно трудиле да обе стране убеде да обуставе талас осветничких напада, су после израелске акције у Ирану оцениле да су овакве операције окончане.

Ирачки премијер Мохамед Шиа ел Судани се већ недељу дана налази у Вашингтону, где је од америчких званичника затражио да изврше притисак на Израел како би се окончао рат у Појасу Газе.

"Породица потврђује да је Бојана изненадно преминула данас и иако разуме да је она медијима занимљива личност, они позивају све медије да се понашају у складу са својом етиком, да поштују своју колегиницу и да пусте породицу и Ивану (сестру близнакињу, прим.аут) да у миру одболе ове тешке моменте", навела је породица.

Бојана је иза себе оставила двоје деце.

Рођен је 1953. године у Никшићу. Имао је разгранати грађевински бизнис у Црној Гори. Био је у власничкој структури фирме Џек пот, која се бави организацијом игара на срећу.

Канцеларија за контролу имовине странаца (ОФАЦ) америчког Министарства финансија на листу санкционисаних са Западног Балкана, због корупције и злонамерних активности, додала је прошле године десет особа и компанија из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Северне Македоније, а међу њима је био и Мићуновић.

"Бранислав 'Брано' Мићуновић деценијама је водећа фигура у организованом криминалу у Црној Гори, датирајући још од времена бивше Југославије. Најпознатији је по илегалном шверцу цигарета који је корумпирао и подривао независност демократских институција Црне Горе. Мићуновић је означен због одговорности или саучесништва, или директног или индиректног укључивања у корупцију везану за западни Балкан, укључујући корупцију од стране владе на западном Балкану или тренутних или бивших владиних званичника на било ком нивоу власти на западном Балкану, као што је злоупотреба јавне имовине, експропријација приватне имовине ради личне добити или политичких циљева, или мито“, наводи се у саопштењу Владе САД тада.

Као резултат те акције, сва имовина и интереси у именима означених особа, која се налази у Сједињеним Америчким Државама или је у власништву или под контролом особа из САД, блокирани су и морају бити пријављени ОФАЦ-у.

МУП је саопштио да је полиција у Крушевцу расветлила кривично дело убиство у покушају и ухапсили Н. Т. (1979) из овог града.

Н. Т. се сумњичи да је тридесетпетогодишњем мушкарцу оштрим предметом задао убодне ране опасне по живот у пределу стомака, леђа и бутине.

Н.Т. је по налогу Вишег јавног тужилаштва одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужиоцу.

Повређена особа је према, првим незваничним информацијама, у Општу болницу Kрушевац довезена у тешком стању и тренутно се налази у интензивној јединици хирушког одељења.

Странка Заједно је, ипак, касније вечерас саопштила да ће изаћи на изборе, ако не буде јединственог става унутар коалиције.

ССП: То нису избори, не треба изаћи

Мариника Тепић из ССП-а рекла је гостујући на Н1 да је на састанку коалиције потврђено да имају различита мишљења.

"Ми из ССП-а сматрамо да не треба изаћи, зато што то нису избори, истог става су били и колеге из СРЦЕ, Заједно и ДС-а", рекла је Тепићева.

Алексић: Први пут није испоштован тај став да се испоштује одлука већине

Мирослав Алексић из Народног покрета Србије рекао је да су постигли велики резултат, иако то сад можда не делује тако.

"Крађа је показана свету, после тога успели смо да учинимо да се не формира та власт, знали су да су ухваћени у крађи. Свесни чињенице да не можемо добити идеалне услове изборне, изашли смо са три јасна захтева", рекао је он.

Навео је и да су до сада имали различите ставове унутар коалиције, али да је мишљење већине прихваћено по демократским принципима и правилима. “Први пут имамо ситуацију да није испоштован тај став да се испоштује одлука већине, али не сматрам да је то сада неки проблем. Ми ћемо сасвим сигурно сарађивати. На истом смо циљу. Можда ћемо на неке локалне изборе изаћи заједно, на неке не“, објашњава Алексић.

Зелено-леви фронт подржао излазак на изборе

Биљана Ђорђевић из Зелено-левог фронта је рекла да ово “нису први избори који су непоштени и неслободни“.

“Откако се бавим политиком, најпре можда више посредно, а онда озбиљније, од 2018. године, прича о слободним условима је нешто око чега се опозиција окупљала. Она је постојала, и ми смо 2020. године ушли у бојкот да бисмо изборили поштене изборе. Дуго се боримо и против ове власти и за поштене изборе", навела је Ђорђевићева.

Заједно ће изаћи на изборе, ако не буде јединственог става унутар СПН

Странка Заједно је  саопштила да је одлучила да не учествује на изборима 2. јуна јер сматрају да није обезбеђен минималан ниво услова да ти избори буду слободни и поштени, међутим, Градски одбор странке је касније саопштио да ће ипак изаћи на изборе, ако не буде јединственог става у коалицији.

"Градски одбор странке Заједно, 13. априла донео је одлуку да ће инсистирати на јединственом ставу опозиције јер је то најважнији предуслов за ослобођење града Београда од девастирајуће власти СНС-а. Такође, одлучено је да уколико не буде јединственог става унутар опозиције, градски одбор Заједно ће на градске и општинске изборе у Београду изаћи јер не жели да одустане ни од једне борбе, нити на терену, нити у институцијама", саопштено је из странке.

Председник Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута позвао је раније данас опозицију да буде јединствена у одлуци да изађе на изборе 2. јуна.

Си-Ен-Ен наводи да се мушкарац из правца суда на Менхетну упутио према парку где је разбацао летке, а након тога се запалио.

Медији преносе да је двадесетак особа, вриштећи, побегло из парка.

Доналду Трампу се у суду на Менхетну суди за наводно фалсификовање пословне документације у случају тајних новчаних исплата порно глумици Сторми Денијелс и прети му казна затвора до 10 година.

Бивши председник САД се изјаснио да није крив по 34 тачке оптужнице. Суђење би требало да траје шест до осам недеља.

Диплому је стекао 1965. и следеће четири године радио је архитектонске вежбе у Паризу, а у Београд се вратио после студентских демонстрација 1968. године.

Први архитектонски пројекат који је после студија потписао Ђорђе Бобић био је крематоријум на Новом Београду.

Радио је урбанистички план Београда, пројекат Светосавског трга, реконструисао пијацу Зелени венац, осмислио стрелиште у Титограду, спортску салу у Сплиту, рекреативни парк у Паризу, марину у Либији, комплекс хотела у Занзибару, хотел у Сочију.

Урбанизам и Архитектуру је практиковао највише у Београду, али и у Паризу, Зеници, Москви, Сарајеву, Скопљу, Загребу, Нишу, Занзибару, Изоли, Сочију, Сплиту, Јакутску, Титограду, Белокурихи, Крушевцу, Кијеву, Бања Луци, Будви, Петровцу на мору, Липецку.

Током педесет година урадио је 300 урбанистичких и архитектонских пројеката, учествовао на 40 јавних конкурса, од чега је 28 награђено, а 10 пројеката је стекло прву награду.

Објавио је књигу цртежа "Радни наслов: !" (2008), књигу есеја "Бележење по Београду" (2010), аутобиографски приказ пола века труда "Трагање за градом" (2012), књигу цртежа "Линије" (2015) и књигу есеја "Архитектура у изнуди" (2019).

Од 2004. до 2008. године, на позив Ненада Богдановића, градоначелника Београда, обављао је дужност Главног архитекте града Београда.

Русија му је 1997. године доделила Велику годишњу награду Руске академије архитектуре, а 1998. године Велику сребрну медаљу Савеза архитеката Русије.

"Ово што они чине са том Резолуцијом то је већи степен раскола, то је трајно разилажење. Ту више нема могућности да се покуша помирење", сматра председник републике Српске.

И док бошњачки и хрватски чланови Председништва у Њујорку лобирају за усвајање Резолуције о Сребреници српски члан Предсендиштва Жељка Цвијановић каже да су синоћње поруке из Бањалуке биле јасне и достојанствене.

"Поруке и такве да не желимо да носимо етикете које нам не припадају и да смо опредељени за мир и сарадњу", поручује Жељка Цвијановић.

Централна тема свих медија у Сарајеву је бањалучки митинг против Резолуције о Сребреници.

Министру иностраних послова БиХ Елмедину Конаковићу који је рекао да је цели свет видио слику негатора геноцида и нељудске наступе оних које, каже, нажалост зовемо својим комшијама стигао је одговор председника Србије Александра Вучића.

"То око моралних придика, то је заједнички принцип и заједнички именитељ оних који би да раде против Србије. То је да они имају неко морално право да нама неке придике држе. На основу чега, не знају ни они сами ни мени није јасно ал ето имају моралне придике. Нек држе моралне придике коме год хоће. Баш ме брига. Наслушао сам се глупости свих ових година. Него да их питам где ми беше она пушка и снајпер око Сарајева, а где су ухапшени за линчовање. Немојте заборавити они су покушали тужбе за геноцид против шефа државе суседне па су сами одустали од тога и доносили пресуду у моју корист. Нема шта нису радили", каже Александар Вучић.

Посланици у Скупштини Српске одговорили су и на измене Изборног закона БиХ које је наметнуо Кристијан Шмит. Усвојили су Изборни закон Републике Српске по коме ће, не буде ли договора домаћих политичара на нивоу БиХ и не пониште ли се Шмитове измене, бити спроведени октобарски локални избори.

Он је "један млади Албанац" који је "успео оно што ниједан други Албанац на Балкану није" – тако пише у предговору његове књиге.

Абазовић каже да је веома захвалан београдској публици што је дошла на промоцију књиге.

“Изненађен сам врло позитивно што су дошли људи из различитих друштвених спектара и то говори о, чини ми се, једном кохезивном фактору и ако је књига повод онда је много лијепо да се окупљамо око добра. Јер, без обзира што не мислим да се ради сада о неком капиталном делу, али у сваком случају мислим да има еманципаторски карактер, као и свака књига, и јако је лијепо да је завредило пажњу свих структура друштва”, поручује Абазовић.

Указао је да је лепо да промовишемо одређени космополитски дух и да то завређује пажњу.

“Право да вам кажем као закључак, мислим да су Београд и Србија положили један велики, велики испит и да смо се сви лијепо осјећали. Ја посебно лијепо и поносан сам, али надам се да су и сви људи који су били присутни понијели неки лијепи утисак са промоције”, додао је Абазовић.

"Књига полази од претпоставке да постојећа глобализација није довољно праведна"

Поручио је да се књига бави етиком глобализације и полази од претпоставке да постојећа глобализација није довољно праведна.

“Дакле, ја нисам антиглобалиста, напротив, јесам за додатно повезивање, али бих волео да се некако етичке норме више инволвирају. У књизи су објашњене многе филозофске теорије које третирају ову тему и дају неку смјерницу како би евентуално могле ствари да се побољшају у будућности. Иначе, свако друштво почива на одређеним етичким и моралним нормама и свако друштво се распада, односно нестаје када то понестане, односно етика уђе у неку регресију. Ја сматрам да глобална заједница, уколико буде жељела да буде продуктивна и да оствари једну будућност која може да одговори захтјевима човечанства, онда ће морати да пронађе неки минимални консензус”, објашњава Абазовић.

Сматра и да књига није преидеалистичка, иако има ту компоненту.

“Али је добра за некога кога занимају ове теме да буде као неки повод и можда отвори неки прозор мишљења о томе како треба надоградити постојећу идеју. Тако да, за људе који се више занимају за филозофију и више се баве глобализацијом, сматрам да ово штиво може бити корисно”, додаје Абазовић.

У књизи Абазовић се позива и на неке књижевнике и каже да из великих умова света црпимо инспирацију.

“Задржао бих се на неким филозофима попут Џона Ролса, он је тражио тај оверлапинг консензус, тај минимални консензус око одређених норми. То је некако ефектуирало и оним поређењем са оним што је била Универзална декларација о људским правима која је настала након Другог светског рата. Е сада је много важно да нас технолошка револуција не поведе у можда потенцијално неке друге проблеме, па да тек након тога ми реагујемо”, истиче Абазовић.

"Ово би требало да некако да антиципира ствари, да не сачекамо као тада неку велику катастрофу, па онда да схватимо да треба око нечега да се окупимо, него напротив да унапред размишљамо о неким потенцијалним изазвима који постоје. Вештачка интелигенција свакако завређује велику пажњу и да некако, чини ми се, пре него што би се десило нешто негативно, ми покушамо да нађемо неку заједничку звезду водиљу”, објашњава Абазовић.

Књига је на неки начин разрада Абазовићеве докторке дисертације. Ипак, каже да је она добила нове моменте у односу на докторску тезу.

“Kњига је доста другачија у односу на докторску тезу. Књига јеи  оно што је мој неки неки однос са академијом заједницом, то је покушај чувања једне менталне хигијене у односу на оно што је дневна политика. Дакле, то су теоријска промишљена. Истина је да теорија увијек претходи пракси. Ја, лично, мислим да нама у јавном дискурсу политичарима недостаје да се више окрећемо етици. И ово је, чини ми се, један добар, да тако кажем, тренинг. Тренинг за то. Али она нема везе са оним што је мој био професионални ангажман кроз политику”, наглашава Абазовић.

Наводи и да су књиге добар повод, као и гостовања на бројним универзитетима, да се заштити нешто што је теоријско промишљање политике, па и самим тим политичке филозофије, са оним што је дневна пракса.

О критикама Спајића и Милатовића: Свакоме према заслугама

А када је реч о дневној политици, његов Грађански покрет УРА сада је у опозицији, а у опозицији је и ДПС. На питање да ли сада имају другачију комуникацију када су обе странке у опозиционим редовима, Абазовић каже да не.

“Ми, како у власти, тако и у опозицији, мислим да радимо свој посао професионално добро. Ја немам никакав проблем са тим што смо у опозицији. Лично мислим да демократија треба да функционише на начин што имамо периодичну смјену власти. Ми смо били одређени период на власти. Вјерујем да су сви грађани свједоци неких историјских ствари које су се урадиле у претходном периоду за Црну Гору, које је ефектуирају и дан данас. Ми данас много релаксирано разговарамо у једној демонополизованој политичкој сцени која је била потпуно подијељена само у два табора гдје свако има своју важност и велике странке и мале странке, тако да мислим да су направљени значајни искораци”, наводи Абазовић.

Када је реч о Темељном уговору са СПЦ, Абазовић истиче да је тај уговор веома важан, али да је добио неку политичку конотацију.

“У суштини, наш задатак као Владе није да арбитрирамо међу вјерским заједницама. Наш задатак јесте да омогућимо да сви користе потпуно идентична права складно Уставу и законима Црне Горе. И то је био мој задатак и ја не знам зашто то неко није хтио да заврши раније, можда су то хтјели да користе у политичким обрачунима и на неки други начин, то никада није био мој манир. Ја се трудим да заштитим све вјерске заједнице на потпуно идентичан начин, све људе, њихова људска права и стајем у одбрану свих оних који мисле да су дискриминисани, а за то имају аргументацију”, поручује Абазовић.

У том сегменту, додаје, да су завршили велику ствар.

“Она није сама по себи произвела неке, да тако кажем, велике импликације, али је створила једну потпуно другу атмосферу. Данас грађани много више разговарају о томе колика им је плата, колика им је пензија, да ли неко нуди боље нека социјална решења или гора социјална решења и мислим да то треба да остане неки дискурс. Ако се будемо тога држали, ако се не будемо враћали у прошлост, мислим да ће то бити велика могућност да Црна Гора заиста искорачи и дође до свог циља великог спољнополитичког, а то је да буде прва наредна чланица Европске уније”, наглашава Абазовић.

Говорећи о томе да ли је оштрији према премијеру Милојку Спајићу него према председнику Црне Горе Јакову Милатовићу, Абазовић одговора свакоме према заслугама.

“Дакле, премијер води једну врсту политике која често личи на оно што је било прије 30. августа, са пуно компромиса са људима из бившег режима и тако даље. Док се председник, чини ми се, држи својих уставних овлашћења и врло је реалан у оној политици коју он промовише и спроводи. Наравно, различита су и овлашћења, тако да утицај председника Владе је већи. Дакле, ми смо сада оштра опозиција, али рекао бих, врло праведна и сваку њихову грешку ћемо једноставно идентификовати и презентовати. Све оно што ураде добро поздравићемо и то је то – тако да по заслугама”, додао је Абазовић.

Ко су му политички пријатељи у Србији

На питање ко су му политички пријатељи у Србији и да ли је ближи власти или опозицији, Абазовић каже да му је близак свако ко промовише политику мира, суживота, толеранције и регионалног помирења.

“И далек ми је свако онај који промовише политику национализма, прошлости, сукоба и рушења мостова међу народима. Дакле, у том контексту не бих никога издвајао ни именом ни презименом, али дефинитивно мислим да они политичари који су окренути будућности, који желе да виде Западни Балкан и ЕУ као једну прогресивну регију, наравно различитих држава, различитих народа, али који међусобно сарађују, који се међусобно воле, поштују, имају велику мобилност људи и капитала. Ти људи су моји политички пријатељи и то су моји, да тако кажем, политички саборци. У томе се ја препознајем, не бих уопште издвајао никога именом ни презименом”, рекао је Абазовић.

"Треба нам политика већег договора у региону"

Са друге стране, поручује, има свуда деструктивних структура – и у Србији, али и у Црној Гори, Албанији, БиХ.

“Који заправо желе да некако нас држе у том кавезу деведесетих. Ја њих не сматрам политичким пријатељима, овако у људској равни, наравно, могу имати јако лијепу комуникацију, али мислим да нам треба једна политика која би подразумела већи договор у регији”, нагласио је Абазовић.

С тим у вези одговарајући на питање где се осећа боље – у Подгорици, Београду, Загребу, Сарајеву, чији је студент био, или у Бањалуци или Тирани, Абазовић каже да се свуда осећа одлично.

“Баш се свугде осјећам одлично. Ја сам изненађен колико људи у свим овим различитим градовима некако подржавају или имају осјећај да оно што радимо је заиста добро. Без обзира што имају можда друге идеологије, друге програме, друге визије, али и заиста цијене. И то је нека специфичност. Ја нисам видио да други баш у свим, дакле, има људи што су омиљени у Београду, али зато нису омиљени, на примјер, у Сарајеву или у Тирани”, додао је Абазовић.

“Можда је то једна нада, можда је то један мали прозор који ће неко други искористити, али за добро. Али дефинитивно мислим да се тај наш глас и та наша нека аутентична политика прелила или чула и у региону. Ми смо у прошлости пробали све, само нисмо пробали договор. Ми смо пробали и рат, ми смо пробали и непријатељства, ми смо пробали и сукобе, ми смо пробали и хладне односе, ми смо пробали и ватрене стрелице једни између других. Ми нисмо пробали договор. Ја мислим да ми коначно треба да дамо шансу договору и да пробамо тај договор. Да кажемо ајде макар један период ћемо да пробамо ово да урадимо, јер ово остало све што смо радили до сада није дало неки већи ефекат”, истакао је Абазовић.

"Порука грађанима Србије је да гледају напред, неке ствари не могу да промене"

Коментаришући захтев Приштине за пријем у Савет Европе, Абазовић је рекао да "гласање против чланства Kосова у Савету Европе не би било могуће под мојим мандатом". На питање какав је то гест према Србији, Абазовић каже да све разуме, али да је његова порука грађанима Србије да гледају напред.

“Јер неке ствари не могу да промијене у овом тренутку”, додаје Абазовић.

Каже и да су сва три црногорска члана Парламентарне Скупштине Савета Европе гласала против пријема, шта би то променило.

“И сад ћемо опет да причамо о Савјету Европе, опет ћемо да причамо о неким другим резолуцијама и тако даље. Док не ставимо тачке на неке ствари ми ћемо стално ово понављати и за пет година и за десет. Моја интенција, ово није непоштовање, ово је поштовање, ово је најпријатељски и најбратски савјет, да се на ова питања стави тачка и да се иде даље", поручује Абазовић.

На питање да ли су уследиле неке реакције из Београда на ту његову изјаву, каже да до њега нису дошле.

“А ја то што сам изјавио, ја сам изјавио зато што ја сам политички конзистентан. Ја вјерујем, ја мислим да се и политика као и свака друга професија треба обављати часно, поштено и са јасним намјерама. И став Црне Горе је био до сада и ја мислим да ће исто бити и у будућности да ми једноставно слиједимо политику ЕУ када су у питању велика спољнополитичка питања, рачунајући и однос према Kосову које је Црна Гора признала. И у том контексту ја не знам зашто би ми стално стварали неку тензију”, додао је Абазовић.

“Када знате да са неким имате искрени партнерски однос, па често и ако је то супротно мишљење од вашег, онда вјерујте то ствара оно што се зове лојалност и међусобно поштовање. Ако ви никад нисте сигурни шта ће неко вама да уради иза леђа, шта ће неко преко ноћи да промијени, онда ви са том групацијом и са тим субјектом не можете да стварате однос повјерања. Ја мислим да када имамо чиста посла, када врло јасно знамо ставове, без обзира што су око многих питања супротни ставови, шта то треба значи да производи непријатељство? Зашто”, упитао је Абазовић.

Закључио је да треба да нађемо минимум заједничких ствари које нас спајају и да их промовишемо.

"Они су рачунали да ће имати најмање 70 до 90 гласова 'за', да ће 60 до 70 бити 'уздржано' и да Србија може да добије 20 до максимално 30 гласова. И то саопштавају свима. Ја вам сад кажем, неће бити такав резултат", изјавио је Вучић.

Рекао је да спонзори резолуције имају доминацију у ГС УН, јер ће вероватно 27 чланица ЕУ гласати "за", као и САД, Канада и земље које су, како Вучић каже, политички патуљци.

Вучић наводи да све више земаља у свету сазнаје истину о Србији и истиче да српска борба траје и да неће бити лака.

"Видећемо ту ко је пријатељ, а ко није пријатељ Срба и Србије. Ко је пријатељ правде, истине и међународног права, а ко није", рекао је Вучић.

Додао је да чека да се по питању резолуције изјасни највећи светски стручњак о том питању Јехуда Браун.

"Бриселски споразум био тежак компромис"

Председник Србије Александар Вучић изјавио је вечерас да је потписивање Бриселског споразума пре 11 година био тежак компромис, али најбоље што је у том тренутку могло да се уради за земљу и да не будемо брутално кажњени.

Што се тиче ЕУ, Вучић је рекао да је прошлих 11 година слушао њихове лажи.

"Срамоте Европске уније, срамоте САД и то је показало да су они у ствари имали све време један тајни план, а то је - са Србима разговарате, направите план. Срби увек морају да испоруче оно што је њихова обавеза из неког плана, Албанци никада ништа не морају да испоруче, а ми ћемо да пронађемо хиљаду разлога којима ћемо то оправдати", рекао је Вучић.

Притиске ЕУ на Приштину, Вучић је оценио као бесмислену и безобразну реторику. "То помену на неку годишњицу. Иначе их то не занима", рекао је Вучић.

Он је додао да је ЕУ увела "санкције" против Аљбина Куртија тако што га је позвала на обележавање 75 година Савета Европе да прича о људским правима, што је добио визну либерализацију, чланство у Парламентарној скупштини НАТО-а и чланство у Савету Европе.

“Сви реаговали на хапшење косовских полицајаца"

Вучић је рекао да су јуче Стејт департмент, Европска унија и сви остали реаговали када су били приведени двојица или тројица Албанаца и један Србин припадник косовске полиције.

"Сви су пуштени у року од 24 сата, не зато што је било ко од њих нешто тражио или не знам што већ у недостатку доказа, али су људи испитани, одређени закључци заузети, па ће се видети даље. Ниједан није пребијен, ниједан није малтретиран, нико ништа", констатовао је Вучић.

Он је запитао зашто нико од њих није реаговао када је пре неки дан Србин Стевановић изубијан код Зубиног Потока, када је ухапшен Срећко Софронијевић, који је као и његова породица малтретиран.

Подсетио је и да су Обреновића држали у притвору седам или осам месеци, зато што су убили бога у њему, а да десет месеци нико не спомиње да српска роба не може на КиМ из централне Србије.

"И то раде да би Курти могао после тога да нас замајава тиме, не могу ја да формирам Заједницу српских општина, управо смо поднели тужбу за геноцид преко Савета Европе пошто нису држава призната од УН да би могли да користе Међународни кривични суд у Хагу", констатовао је Вучић.

Он је додао да нико не може ни да му одговори зашто је сада, 29 година касније, резолуција о Сребреници у УН.

Дане драматичних промена на Блиском истоку покренула је иранска осветничка акција, пошто је у Техеран у знак одмазде за убиство генерала Револуционарне гарде Мохамеда Резе Захедија у Дамаску, испалио стотине пројектила и дронова на војне циљеве у Израелу.

Ватромет на небу изнад Израела, који је трајао неколико сати коштао је обе стране по око милијарду и по долара и покренуо рат речима у којем су помињана до сада неупотребљава оружја, нуклеарни центри и на концу судњи дан.

И Иран и Израел су прогласили победе. Први јер су успели да, на путу ка војним базама из којих је покренут напад на Дамаск пробију и "Чвоздену куполу" и "Давидову праћку", а други јер су објавили да су оборили 99 одсто пројектила и дронова који су полетели ка Израелу.

У данима који су пролазили, тај проценат је пао за двадесетак одсто, па се испоставило да су Иранци, ипак, успели да погоде писту, стајанку и неколико складишта ваздухопловне база Неватим и Рамон и оштетили транспортни авион Ц-130 "херкулес".

Крај рата, први пут

Одмах пошто је ватромет престао, Иранци су прогласили крај сукоба, надајући се да ће Американци успети да убеде владу Бењамина Нетанјахуа да сујету задовољи проглашавањем победе и уздржи се од даљих ескалација.

Неко време је заиста и деловало како би Израел могао да одустане и одговора и сачека крај великог јеврејског празника - Пасхе, али су у петак рано ујутро у околини Исхафана почеле да одјекују експлозије.

Наједном, протиаввионски топови постављени око војне базе и центра за нуклеарна истраживања, почели су панично да пуцају док су званичници власти у Техерану пожурили са објасне да је штета од напада минимална, те да су дронови који су употребљени у акцији, у ствари полетели са иранске територије.

Неколико сати касније, међутим, испоставило се да су мете били радари, распоређени како би штитили нуклеарни центар Натанз, те да су израелски авиони, из ирачког ваздушног простора испалили укупно три пројектила, јавила је америчка телевизијска мрежа Еј-Би-Си.

Техеран за напад није оптужио Израел, нити је Јерусалим преузео одговорност за ову акцију, што је међу западним дипломатама побудило наду да би се даља међусобна шамарања, некако, могла зауставити.

У потрази за сигналима деескалације, примећено је и да је Иран, после три месеца из Црвеног мора повукао шпијунски брод "Бехшад", који је, претходно, проглашаван за центар из којег је Револуционарна гарда усмеравала паљбу Хута по трговачким бродовима.

Хроника насиља

Напад дроновима на Исхафан је, према наводима америчких званичника, дело Израелаца, али је изведен са иранске територије, према матрици успостављеној крајем маја 2022. године када је у војном комплексу Парчин код Техерана експлодирао самоубилачки дрон и том приликом "убио младог научника и ранио још једну особу".

Од тада, забележена су још три напада оваквих дронова на иранске фабрике у којима се производе беспилотне летелице, као и бар шест ликвидација у којима су мете били научници иранског нуклеарног програма.

Израел је, махом, остајао нем на иранске оптужбе да иза ових акција стоји Мосад, али су амерички званичници, редовно, после неколико недеља потврђивали да су наредбе за нападе потицале из Јерусалима.

Ипак, тек последња размена екплозија довела је Блиски исток на ивицу озбиљног регионалног сукоба, који је остатак света, од почетка рата у Појасу Газе на све могуће начине покушавао да избегне.

Напад дроновима на рођендан иранског верског лидера Алија Хамнеија, који је у тренутку када су одјекнуле експлозије у Исфахану напунио 85 година, довео је напетости до усијања, али су ирански медији одмах покушали да умање значај напада, тврдећи да дронови нису прелетели границу, као и да је штета минимална.

Пуцањ упозорења

"Јерусалем пост" је, пак, позивајући се на војне изворе објавио да је Израел, нападом на циљеве који се налазе недалко од нуклеарног комплекса, упутио јасну поруку - следећи пут ће бити још ближе.

Иако сукоб Израела и Ирана, суштински, тиња од тренутка када се ајатолах Хомеини у Техеран 1979. године искрцао из "Ер франсовог" авиона, две стране су, користећи прокси снаге, Хамасе, Хезболахе, Хуте и опозицију у Ирану, избегалавали директне сукобе, задовољавајући се акцијама специјалаца који су опседали бродове у Црвеном мору.

Израелски специјалци у Црвеном мору су 2021. године мином оштетили брод Револуционарне гарде "Савиз", који је, после тог догађаја утегљен у Иран. Иран је, у месецима који су следили, у неколико наврата испаљивали пројектиле на израелске бродове у Арапском мору.

У данима ескалације, односно до израелског напада на ирански конзулат у Дамаску, обе стране су на мапе доцртавале будуће мете напада - Иранци нуклеарни комплекс Димона, док су Израелци Исфахану додали Натанз и десетине других циљева, које је дефинисала још администрација некадашњег председника САД, млађег Џорџа Буша.

У игри нерава, Израел озбиљно рачуна и на симпатије низа арапских земаља, у којима Јерусалем знатно боље стоји него Техеран. Листом све те државе позвале су Израел и Иран на разум, док се западне земље, злу не требало, затражиле од својих држављана да напусте регион.

Разлог томе, сматрају израелски аналитичари, лежи у претпоставци да после трагања за неком стратегијом у Појасу Газе, влада Бењамина Нетанјахуа нема јасан план шта чинити са иранском претњом, па су петодневне консултације ратног кабинета резултирале тек праском петарди у Исфахану.

"Да Израелци знају о чему се расправља на састанцима ратног кабинета, четири милиона људи би похрлило на аеродроме", написао је усред кризе портал "Ynet".

Страх од регионалног рата

Симболичан напад резултат је и истраживања јавног мнења, према којима се велика већина Израелаца противи акцијама које би водиле ка отвореном рату против Ирана, док је, истовремено, испуњена и 20 година стара жеља израелског премијера да бар мало бомбардује Исламску републику.

Како се чини, паника која је широм света настала после првих обрачуна, навела је кључне политичаре у обе државе да мало узмакну и одложе опасност да упадну у стратешку замку, саткану од претњи и освете.

Израелски "Канал 12" је вече пред напад на Иран објавио репортажу из напуштеног града Метула на северу државе, после које је јавност почела да критикује власти јер су дозволиле да Хезболах, знатно слабији од израелске војске, доведе до евакуације око 60.000 становника тог дела Израела.

Главни финансијер акција Хезболаха, као уосталом и Хамаса, Хута и бројних милиција у Ираку, је Иран, па Израелци очекују да ће, напад на Исфахан, бар у некој мери пореметити досадашњи распоред снага и натерати Техеран да допринесе смиривању стања или бар схвати цену ширења сукоба.

И заиста, убрзо после експлозија, ирански званичници су за догађаје у Исфахану оптужили "убачене елементе" и обзнанили да немају намеру да покрећу нови осветнички напад на Израел. Или, како је то објаснио израелски дневник Харец, лидери обе стране немају јасну стратегију како ће даље наступати у овој кризи, уколико се изузму квази-черчиловске изјаве Бењамина Нетанјахуа. Изостанак ратних планова, у свеопштем хаосу који прети Блиском истоку, можда представља и добру вест.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

20.04.2024. Субота: Ујутру слаб приземни мраз. Током дана мало топлије, пре подне претежно сунчано, од средине дана постепено повећање облачности, после подне у јужним и источним крајевима местимично слаба киша, док се увече и током ноћи ка недељи слаба киша очекује понегде на северозападу Војводине. Ветар слаб и умерен, углавном променљив, крајем дана у Војводини у скретању на умерен северозападни. Најнижа температура од 1 до 5, а највиша дневна од 14 до 17 степени.

21.04.2024. Недеља: Претежно облачно, местимично са кишом и локалним пљусковима, а у планинским пределима и са снегом. Ветар слаб и умерен, северни и североисточни, после подне у Војводини у скретању на северозападни правац и у појачању. Најнижа температура од 4 до 8, а највиша од 8 до 14 степени.

22.04.2024. Понедељак: Умерено до потпуно облачно и изнад већег дела суво. Слаба киша се очекује тек понегде Банату и Подунављу. Ветар слаб и умерен, на истоку и јак, западни и северозападни. Најнижа температура од 3 до 7, а највиша дневна од 11 до 16 степени.

23.04.2024. Уторак: Ново наоблачење са кишом, на планинама са снегом. Ветар слаб и умерен, на истоку и јак, западни и северозападни. Најнижа температура од 3 до 7, а највиша дневна од 11 до 14 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 24.04.2024. до 28.04.2024.)
Умерено до потпуно облачно, местимично са кишом и локалним пљусковима, а на високим планинама југозападне и јужне Србије повремено ће падати снег.

Претходно је странка Заједно саопштила да остаје при усаглашеној одлуци коалиције СПН-а, коалиције НАДА и Прогласа, потписаној 9.марта, да је потребно испунити минимум услова да би се изашло на изборе и последњој иницијативи ових ентитета, да се у складу са предложеним Уставним законом, сви локални избори одрже на јесен, како би се могле усвојити и применити препоруке ОДИХР-а.

“Странка Заједно је одлучила да не учествује на изборима расписаним за 2. јун  2024. године, због тога што није обезбеђен минималан ниво услова да ти избори буду слободни и поштени“, навели су раније у саопштењу.

Истакнуто је да је глобално окружење услед геополитичких тензија постало изазовније и да се повећавају ризици од фрагментације светске економије. Наглашен је значај доношења исправних избора у вођењу економских политика, који ће у великој мери дефинисати будућност светске економије.  

Међу најважнијим приоритетима истакнути су поновно успостављање ценовне стабилности, јачање фискалних заштитних слојева и политике за подстицање привредног раста. Макроекономска и финансијска стабилност имају кључну улогу у подршци економском опоравку, док фактори попут климатске и дигиталне транзиције доприносе обезбеђењу средњорочног раста.  

Појачана сарадња на мултилатералном нивоу посебно је важна ради успешног решавања актуелних изазова и изналажења адекватних решења. У свету који се брзо мења и који је све турбулентнији, заједнички рад на избору добре економске политике, и то политике која ће се ухватити укоштац са изазовима и тражити могућности које ће обезбедити привредни раст, нова радна места и просперитет коме људи теже свуда – важнији је него икада до сада.

"У Србији настављамо да јачамо основе нашег раста, тиме и изворе нових послова и већег стандарда људи. Настављамо и да повећавамо бафере и у овим глобално изазовним околностима и остајемо промотер регионалне сарадње”, поручила је Табаковићева.

Међународни монетарни и финансијски комитет бави се оценом међународних економских токова, кретањима на финансијским тржиштима и даје препоруке Одбору гувернера Међународног монетарног фонда у вези са управљањем и надзором над међународним монетарним и финансијским системом, као и ризицима по тај систем.

Д. Д. је преминуо 7. априла у Полицијској станици у Бору, где је био као осумњичени да је помогао свом брату да сакрије тело двогодишње девојчице.

Двогодишња Данка Илић нестала је 26. марта у Бањском пољу код Бора, а полиција је, након 10 дана потраге и детаљних провера свих трагова и информација, ухапсила С. Ј. и Д. Д. из Бора, за које се сумња да су девојчицу ударили аутомобилом, а затим њено тело ставили у гепек кола и однели на депонију.

Тело девојчице још није пронађено.

"Апелујемо да коалиција донесе јединствен став", поручују из ДС-а.

"Ако у коалицији Србија против насиља већина буде за то да се на изборе 2. јуна изађе, ДС ће поштовати ту одлуку због очувања јединства коалиције, закључује се у саопштењу.

Саобраћајна незгода се догодила тако што је осумњичени управљао путничким моторним возилом налетео на аутобуско и трамвајско стајалиште, којом приликом је двоје људи задобиле тешке телесне повреде, док је код једног наступила лака телесна повреда.

Дежурни јавни тужилац је наложио да се окривљеном одреди задржавање у трајању од 48 часова у ком року ће бити саслушан пред Првим основним јавним тужилаштвом на околност кривичног дела Тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 297 ст. 3 KЗ и кривичног дела Непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди из чл. 296 ст. 2 Kривичног законика.

Такође, тужилац је одмах након наведене саобраћајне незгоде наложио да се прибаве сви докази.

Против председника СРС-а и петоро његових сарадника поднета је оптужница у Хагу због непоштовања суда.

Шешељ је 2018. осуђен на 10 година затвора због подстицања прогона, депортације и присилног расељавања и премештања Хрвата у Хртковцима, где је 1992. одржао говор.

Казну је одслужио током боравка у хашком притвору од 2003. до 2014.

Такође, председник Уставног суда је рекао да ће суд о томе, по потреби, донети посебну одлуку.

За то је гласало девет судија Уставног суда, три су била против а једна судиница није присуствовала седници.

Уставни суд објавио је у петак да је хрватски председник Милановић својим изјавама и понашањем, односно учествовањем у кампањи без подношења оставке на председничку дужност, довео себе у позицију да не може бити мандатар за састав будуће владе ни премијер.

Током целе изборне кампање Милановић је поступао супротно Уставу те је довео у питање владавину права и демократски вишестраначки поредак као највише вредности Устава, наводи хрватски Уставни суд.

Упитан шта се дешава уколико Милановић сада поднесе оставку, председник хрватског Уставног суда је рекао да сада то није могуће.

"Свако је дужан да се држи Устава и закона. Устав је изнад свих. Председник је упозорен да може учествовати у кампањи, али да мора поднети оставку. Сад је готово. Он више не може бити мандатар", рекао је Шепаровић.

Милановић: Одлука Уставног суда припрема за државни удар

Председник Хрватске Зоран Милановић реаговао је на данашње упозорење Уставног суда и рекао да ће воља грађана уисказана на изборима одређивати ко ће формирати владу а не Уставни суд.

"Пре избора су могли претити, нисам ишао по скуповима. То је била претња које је могла произвести материјалне последице. Готово је. Не могу ништа. Већина може одредити за мандатара било кога", поручио је Милановић.

Милановић је рекао и да је одлука Уставног суда "припрема за државни удар".

"Ово су предрадње да сутра кум корупције Пленковић каже да има одлуку Уставног суда. Та прича да је устав изнад хрватских људи, то може смислити чудан ум, ако је уопће ум. Немојте се бојати. Ово је само припрема Уставног суда да Пленковић одбије сабор", рекао је Милановић.

Тврди и да је за њега гласало пуно људи, а да је оно што се сада догађа панични страх Пленковића.

"Ја не морам бити мандатар. Очекивао сам и нешто више гласова. Већина је гласала за промене, то би се морало поштовати. Ко ће бити мандатар одлучује само саборска већина, а прво треба да се конституише хрватски сабор. Ја ћу поштовати Устав, а мандат ће добити само онај ко има 76 потписа", рекао је Милановић.

Председник Хрватске је упитао шта је следеће – да му забране политичко деловање или одузму држављанство.

"Ти људи немају меру. Онај ко буде имао 76 гласова водиће државу", рекао је Милановић.

Он је такође, како се сумња, 17. априла, заједно са још једим шеснаестогодишњаком, у возу на истој линији, поломио седишта и прозоре и делове седишта избацио кроз прозор.

Против обојице ће бити поднете кривичне пријаве за кривично дело уништење и оштећење туђе ствари.