Новоизабрана директорка, др Друловић запослена је као неуролог Клинике за неурологију УКЦС.

Нагласио је да снажан допринос односима Србије и Сједињених Америчких Држава даје успешна сарадња Војске Србије и Националне гарде Охаја, која се у оквиру Програма државног партнерства одвија већ пуних 18 година.

Том приликом, министар одбране указао је да се сарадњом са Националном гардом Охаја јачају оперативне способности Војске Србије и подиже степен интероперабилности за учешће припадника Војске Србије у мировним операцијама са циљем очувања светског мира.

Командант Националне гарде Охаја генерал-мајор Харис сарадњу је оценио као изузетно успешну и изразио опредељеност за наставак рада на њеном даљем унапређењу истакавши да високо вреднује професионализам припадника Војске Србије.

Такође, он је додао да је приметан велики напредак у степену оспособљености и опремљености Војске Србије.

Данашњем састанку присуствовао је и амбасадор САД Кристофер Хил.

Одлуком, којом су 3. и 4. мај проглашени Данима сећања на жртве масовних убистава, подстиче се изградња културе сећања на страдале и шаље јасна порука да жртве не смеју бити заборављене, као и да овакви трагични догађаји не смеју да се понове.

Различите активности допринеле би подизању свести јавности, посебно младих о томе како спречити да се овако трагични догађаји понове, навела је Влада у саопштењу.

Почев од ове школске године, Министарство просвете је у правилницима о календару образовно-васпитног рада основних и средњих школа утврдило обележавање Недеље сећања и заједништва, као неговање културе сећања и одавања почасти невиним жртвама, ученицима и младима, кроз примере добре праксе реализоване током школске године, развој и промоцију хуманости, емпатије, толеранције, поштовања и дијалога.

Чланови Владе усвојили су и Извештај о раду Радне групе за успостављање Меморијалног центра у знак сећања на жртве масовног убиства у Огледној основној школи "Владислав Рибникар".

На седници је усвојен Закључак о усвајању Програма за подршку спровођења мера у циљу спречавања породичног и вршњачког насиља у 2024. години, за који је опредељено 55 милиона динара.

Програмом се утврђују циљеви, промовисање примера добре праксе, подршка у спровођењу мера и подизању капацитета професионалаца за примену прописа, како би били у стању да препознају и адекватно реагују у случајевима насиља.

Повређених и страдалих нема.

На терену је 13 ватрогасаца са пет возила.

„Наше прогнозе су да ћемо имати ванредну одбрану од поплава у сектору Бездана и Апатина. А да ће се низводно, значи сектор Богојева, Бачка Паланака, Нови Сад, максимални водостаји кретати ту негде до границе проглашења ванредне одбране од поплава“, каже Игор Колаковић, помоћник директора за техничке послове Воде Војводине.

Граница је 700 центиметара, али се рачуна и на насипе, па се за сада о постављању џакова и не размишља.

„Рецимо на Бездану где данас уводимо редовну одбрану од поплава је висина насипа 921центиметара, а у Новом Саду 925, значи код ванредне одбране од поплава када дођете до 700 центиметара, ви имате још 225, па плус ако су потребни џакови радићемо даље“, каже Владимир Галић, покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

За сада се прати ситуација у Аустрији и Мађарској, а у Будимпешти се очекује највиши водостај до 841центиметара, који ће до наше земље, према прогнозама, ослабити бар за метар.

„Затворили смо све уставе на насипима, црпне станице, бродске преводице. Врши се детаљан преглед и обилазак свих насипа и уводи се дневно дежурство, а када се прогласи ванредне уводићемо ноћно дежурство”, каже Игор Колаковић, помоћник директора за техничке послове Воде Војводине,

Иако је још у магацинима, механизација и друга опрема се припрема, уколико буде било потребе за њом, а надлежни тврде да од предходних великих поплава нису седели скрштених руку.

„Не размишља се осам дана пред увођење редовне или ванредне одбране од поплава, шта ћете урадити са вашим водотоковима, шта ћете урадити са водним објектима, са водозаштитним објектима, са хидро системом ДТД-а и тако даље, него се ради једно дуже време, па смо ми предходних осам година уложили 38 милијарди динара у ове објекте, према томе ми можемо да кажемо да је стање врло задовољавајуће“, наводи Владимир Галић, покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

Већи водостај у Војводини једино се очекује на Дунаву, док на осталим рекама и водотоковима нема значајних пораста нивоа.

На састанку министра и руководилаца здравствених установа детаљно је анализирана припрема за решавање листе чекања за ЦТ прегледе, који ће бити урађени предстојећег викенда.

По налогу министра Лончара, установе су у току недеље контактирале све пацијенте који су на листама чекања за ову дијагностичку процедуру, и на основу тога направиле план и редослед по којем ће грађани долазити у сваку здравствену установу, током суботе и недеље.

У петак, од 8 часова, сви грађани којима ће током викенда бити урађени прегледи са контрастом, урадиће неопходне лабораторијске анализе (креатинин и уреа) за ту врсту прегледа у истој здравственој установи у којој ће бити обављен и ЦТ, појашњава се у саопштењу.

У саопштењу Министарства здравља наводи се такође да ће у недељу, 22.септембра бити настављена акција бесплатних превентивних прегледа. Напомиње се да ће тог дана у свим здравственим установама у Србији, у периоду од 8 до 17 часова, сви грађани бити у прилици да обаве преглед хематолога и преглед гастроентеролога, измере крвни притисак и ураде лабораторију (крвна слика, биохемија, ЛДХ, феритин, Фе, билирубини, трансаминазе, ЦРП) као и тумор маркере (ЦЕА, ЦА 19-9, и АФП опционо).

Из министарства указују на то да прегледе и овога пута могу да ураде сви грађани, и они без здравственог осигурања, и то без заказивања.

Листа здравствених установа у којима ће током викенда бити обављани ЦТ прегледи, са терминима, као и листа здравствених установа које учествују у акцији, са детаљном врстом прегледа који ће бити обављани у свакој установи биће истакнуте на званичној интернет страници Министарства здравља https://www.zdravlje.gov.rs/ 

Први је забрана српске робе на тржишту КиМ од јуна прошле године, а други став Приштине да убудуће у Цефти буде представљена и активна не као Унмик, већ искључиво именом Косово.

У октобру, на скупу поводом десетогодишњице оснивања Берлинског процеса, јединог регионалног формата који покрива све земље региона, централни циљ биће деблокирање регионалне економске сарадње у оквиру Цефта организације, најавио је немачки изасланик за Балкан Мануел Сарацин.

У случају да не укине забрану увоза робе из централне Србије, Берлински процес може остати без даљег учешћа Приштине, а то упозорење стигло је из немачке амбасаде, након што је влада одбила да у Цефта буде представљана са фуснотом.

„Берлински процес је једини свеобухватни регионални формат за све земље Западног Балкана. Циљ му је да унапреди регионалну сарадњу, као и сарадњу са ЕУ у бројним областима политике за подршку земљама у региону да постигну стандарде ЕУ и њихову интеграцију у ЕУ. Наравно, политика Берлинског процеса се неће променити и надамо се да ће Косово наставити да учествује. Међутим, ако оно настави да блокира сваки даљи напредак на регионалном заједничком тржишту, наћићемо начин да наставимо овде без Косова. Ово укључује деблокирање доношења одлука Цефте", наводи се у ставу немачке амбасаде у Приштини подељеном медијима на албанском.

Немачка је преузела улогу деблокаде међународних и регионалних иницијатива, насталих одлукама владе Аљбина Куртија. Немачка је преговарала о пакетном споразуму о уклањању Унмика из Цефта  одлучивања како би Приштина могла да представља саму себе.

Истовремено, од владе у Приштини се тражи да укине забрану увоза робе из централне Србије.

"Ако решење Цефта постане немогуће са Косовом, мораће да се деси без њега. Биће одлука Косова у којим деловима регионалне сарадње ће наставити да учествује", категорични су из немачке амбасаде.

Приштина је другу годину под санкцијама ЕУ, којима су блокирана инвестициона средства у висини од око 300 милиона евра, а сада им прети и искључење из Берлинског процеса и Плана раста за Западни Балкан.

Сарацин: Забрана пласмана српске робе је проблeм и за немачке произвођаче у Србији

Ма колико био, како каже, "прокосовски оријентисан", Мануел Сарацин не може да пређе преко једностраних потеза владе у Приштини, пре свих преко забране српске робе, усмено донете, а која погађа и немачке фабрике и произвођаче на територији централне Србије.

Сарацин каже да је Немачка понудила важну могућност за Приштину, предлажући решење које ће јој омогућити да буде представљена у телима Цефта и да се обезбеди заједничко регионално тржиште.

"Нудимо решење које омогућава Косову да се представља у ЦЕФТА телима и да обезбеди заједничко регионално тржиште, тако да се ЦЕФТА може проширити у корист становништва у целом региону Западног Балкана. Понудили смо споразум с једне стране, слушајући жељу Косова да буде представљено у органима ЦЕФТА, а затим смо понудили немачко-европску безбедност и безбедност граница. Али морамо бити јасни, ми, Немачка, желимо слободну трговину у региону и то укључује робу из Србије. Не само српска роба, већ и немачки производи који се производе у Србији не смеју да уђу на Косово и то није у складу са нашим принципима слободне трговине. Не можемо да направимо такав споразум за заједничку трговину на регионалном тржишту, имајући овакву ситуацију", нагласио је Сарацин медијима у Приштини.

Како би омекшао владу у Приштини и албанској јавности на КиМ објаснио тежину евентуалног искључивања из регионалних инцијатива, Сарацин је поменуо оживљавање иницијативе "Отворени Балкан".

"Ако се не обезбеди успех заједничког регионалног тржишта и великог плана Европске комисије, а камен темељац тога ће бити самит 14. октобра у Берлину, наравно да ће одмах уследити Отворени Балкан. Дакле, Отворени Балкан је створен да заобиђе Косово. Почели смо да радимо да Косово буде за истим столом, са истим правима, на истом нивоу са осталима. Морамо ићи напред, не можемо оставити цео регион да чека ову сарадњу. Не можемо да угрозимо заједничко регионално тржиште и Берлински процес не може да успе. Дакле, то није ни у интересу Косова, ни у нашем", рекао је Сарацин.

По њему, Приштина не може да блокира друге из региона. Нада се да ће учествовати на самиту у октобру, али да неће бити позвана у привремени механизам ако не крене са уклањањем трговинских мера, које по његовом мишљењу не доносе већу сигурност, већ делују против слободне трговине, па и за немачке производе из Србије.

"Косово треба да буде за столом. Ако Влада Косова каже да им се не свиђа овај споразум и да им други нуде више, наравно да су слободни да донесу ову одлуку. Они једноставно неће имати прилику да блокирају нас и осталих пет у овом региону у овој сарадњи", нагласио је Сарацин.

Последице ако не поступи у складу са немачким саветом за Цефта споразум, биће ускраћивање понуђене користи од договора.

"Договор је на столу. Ако Косово не искористи ово, неће стићи ни до осталих ствари на том столу. Јасно смо ставили до знања да овај механизам има могућност да се Косово врати касније, али је тада цена већа. Понекад је боље потписати уговор него чекати касније, јер и цена може да се помери. Био сам у Бриселу и неки људи су ми говорили да ће, ако Косово блокира Цефта, бити веома тешко да се придружи Плану раста и приступ тржишту ЕУ. Конкретно за Косово, то би могло бити препрека у ЦЕЕПА плану. Последице, дакле, могу бити по људе, по грађане. Дакле, можете блокирати само себе, не можете блокирати друге. Међутим, ово није удар на Косово, већ хитна потреба да се напредује у овој регионалној сарадњи. Немачка не може да чека Косово, ако не успе да се договори", подвукао је Сарацин.

Влада премијера Аљбина Куртија у Приштини у јуну прошле године усменом одлуком забранила је пласман и продају производа из фабрика у централној Србији. Тада су одлуку у влади објаснили наводним безбедносним разлогом и страхом да у комионима са робом, наводно, може бити и оружја.

Штаб за ванредне ситуације Општине Апатин навео је у саопштењу да прати ситуацију и за сада се припрема за предузимање мера редовне одбране од поплава.

У случају даљег пораста и проглашења ванредног стања активираће се посебне мере утврђене планом заштите и спасавања.

Стање у Бездану је нешто другачије, где Дунав данас износи 480 центиметара.

Надлежни су најавили превазилажење граница редовне одбране од поплаве код Бездана сутра, а код Богојева, Бачке Паланке и Новог Сада 21. и 22. септембра са тенденцијом даљег пораста.

Вежба спасавања у Апатину 

У Апатину је данас одржана и једнодневна вежба спасавања и рад на води у организацији Друштва подводних активности Апатин, који делује као део специјализоване јединице цивилне заштите МУП-а Србије и Сектора за ванредне ситуације из Сомбора.

"Мислим да ће други талас, за пар дана, бити критичан. Срећа па је била суша, па ће вода отићи у канале, у подводне воде и на ово наше подручје", предвиђа локални становник.

На апатинској марини, учесници вежбе изводили су проверу опреме на обали и из чамца, спасавање утопљеника и лица угрожених у ванредним ситуацијама, као и њихову евакуацију и превоз чамцима.

Чланови ове јединице и друштва наредних дана ће наставити са обиласком насипа код Апатина, ради идентификовања потенцијалних слабих тачака и спречавања евентуалних опасности.

Добра вест, јер комесарка долази из земље која важи за “пријатеља” проширења, снажно подржава чланство Западног Балкана у ЕУ и разуме ситуацију у овом региону. То је свакако повољније од комесара који би дошао из неке од балтичких земаља, што је била једна од могућности у оптицају.

Мање добра вест је што је Марта Кос донекле насумично изабрана кандидаткиња, која није била ни почетни избор сопствене владе. Нема искуства у европским пословима, мало је позната изван Словеније и долази из мале земље чланице. У том смислу, овај предлог указује на мањак амбиције кад је реч о проширењу.

Ипак, после више од 10 година стагнација и блокада, Урсула фон дер Лајен обећава да ће проширење поново бити један од главних приоритета нове Европске комисије. Најавила је да ће се нови комесар за проширење бавити искључиво овом темом, одвојено од политике суседства.

Шта би у наредних пет година могао да буде реалистичан циљ нове Европске комисије

Аналитичари и дипломате верују да би у наредних пет година Европска комисија могла да закључи преговоре о чланству са једном или више земаља. Додуше, то ће, као и до сада, зависити пре свога од политичке воље унутар ЕУ и у земљама кандидатима.

Управо је политичка воља оно што је највише недостајало на обе стране у последњој деценији.

Пре тачно 10 година Жан Клод Јункер је, преузимајући дужност председника Европске комисије, изјавио да за време његовог мандата неће бити новог проширења.

Иако је неким деловала само као констатација очигледног, ова порука охладила је ентузијазам за ЕУ на Западном Балкану и дала изговор владама у региону да не спроводе реформе. Током дужег периода политика проширења Брисела сводила се на то да се овај процес што безболније одложи, уместо да се успешно приведе крају

Десет година касније, геополитички контекст је сасвим другачији.

У недавном говору на Стратешком форуму у Бледу, Фон дер Лајен је поручила да је рат у Украјини вратио проширење на агенду ЕУ.

"Агресија Русије на Украјину је прекретница у историји Европе као што је то била 1989. година", рекла је председница Европске комисије.

Обновљена подршка проширењу остала на нивоу реторике

У међувремену, Украјина и Молдавија су у рекордном року добиле статус кандидата и започеле преговоре о чланству. После дугог застоја, одређене кораке ка ЕУ учиниле су и Босна и Херцеговина и Грузија.

Додуше, обновљена подршка проширењу у последње две године остала је углавном на нивоу реторике и симболичних гестова. Стварну политичку амбицију да се заиста доврши посао проширења нова Европска комисија тек треба да покаже на делу.

У стварности, то би значило да закључи преговоре са неким од кандидата и, у најмању руку, припреми јасну мапу пута ка чланству за све земље у процесу.

Пре пет година садашњи комесар за проширење и суседство Оливер Вархељи преузео је дужност са амбицијом да бар једна земља буде спремна за чланство до краја његовог мандата, али то се није догодило.

Многи верују да би комисија овог пута могла да заврши преговоре о чланству са једном или више земаља кандидата и доведе их на сама врата чланства.

"Не верујем да ће у наредних пет година неке земље већ приступити ЕУ, али сасвим је могуће да Европска комисија заврши преговоре са неким од кандидата и припреми Уговоре о приступању. Након тога започела би ратификација у земљама чланицама која може да потраје и до две године", каже Жига Фактор из бриселског института "Еуропеум".

Фактор сматра да је именовање засебног комесара и директората за проширење добродошао сигнал да ће комисија имати више капацитета да се ефикасно бави овим питањем.

Јан Теличка, бивши главни преговарач Чешке Републике о чланству у ЕУ каже да је пет година сасвим довољан период да се закључе преговори, ако за то постоје сви неопходни "састојци". Тим пре што неке земље, Србија и Црна Гора, преговарају већ више од 10 година.

"Да би се то постигло, потребно је да се унутар ЕУ очува моментум за проширење који је настао ратом у Украјини. Неопходно је и да земље кандидати отклоне сваку сумњу да су заиста опредељени за чланство у ЕУ и спремни да учине напоре који воде ка том циљу", каже Теличка.

Аналитичари очекују да би мандат нове комисије могао да донесе и неке иновативне приступе политици прошрења- дуже транизиционе периоде након пријема у ЕУ и наставак политике "постепеног" приступања.

Нешто од тога већ је на делу кроз План раста за Западни Балкан, чија примена би требало да почне до краја ове године. Циљ плана је економска конвергенција ЕУ и Западног Балкана, кроз финансирање од шест милијарди евра, у замену за реформе које воде ка ЕУ.

Брисел уверава да иновативни концепти неће заменити главни циљ – пуноправно чланство.

У преговорима најдаље одмакле Црна Гора и Србија

Од оснивања, ЕУ је прошла кроз седам таласа проширења. До највећег, такозванонг "Биг банг" проширења дошао је 2004. године, када је у ЕУ ушло истовремено 10 нових земаља.

У реду за ЕУ је сада поново 10 земаља кандидата, али више нико не очекује нови Биг Банг. Уместо тога, реалније је да земље приступају ЕУ у више група од по неколико земаља

"Највероватније је да у првој групи буде Црна Гора, заједно са Молдавијом и можда још једном земљом. То би био солидан почетак, који би другима показао да је напредак могућ", сматра Жига Фактор из Института Еуропеум

Црна Гора и Србија су формално најдаље одмакли у процесу преговора о чланству.

Србија је, са 22 отворена преговарачка поглавља од укупно 3,5 далеко испред Молдавије, која процес преговора још није ни започела.

Међутим, преговори са Србијом дефакто су замрзнути већ три године, након одбијања Београда да се придружи санкцијама Русији због рата у Украјини.

У таквим политичким околностима тешко је говорити о убрзању процеса приступања.

Јан Теличка каже да су све земље Источне Европе преоговоре завршиле у року од четири до пет година јер је тада постојала јасна политичка воља на обе стране и извесност око крајњег циља.

"Мислим да данас постоји извесност да ће Западни Бакан бити део ЕУ. Али та извесност ипак зависи и од домаће политике. Ако би Влада Србије јасно показала да жели да буде део ЕУ и допринесе њеној изградњи, да буде поуздан партнер у којег нико неће имати сумње, онда би све друго биле техникалије у преговорима", верује Теличка.

Црна Гора би могла да уђе у завршну фазу преговора

Како ствари стоје, Србија ни до краја ове године неће остварити напредак у преговорима, иако Европска комисија тврди да је наредни преговарачки кластер спреман за отварање.

Црна Гора би могла да уђе у завршну фазу преговора и започне са затварањем поглавља. Албанија би ове јесени могла да започне са стварним напретком и отварањем поглавља.

Северну Македонију и даље блокира неиспуњени захтев Бугарске да измени устав.

Босна и Херцеговина је у марту отворила преговоре о чланству, али даљи кораци нису на видику због унутрашњих неслагања око реформи. Приштина је 2022. поднела захтев за чланство, али земље чланице, од којих пет и даље не признаје једнострано проглашену независност, нису узеле захтев у разматрање.

Последњи пут ЕУ се проширила 2013. године, када је примљена Хрватска. Једанаест година касније, проширење је поново високо на агенди, али и даље није јасно када би нека од земаља кандидата могла да приступи ЕУ.

Дужина процеса довела је до замора и дубоко укорењеног скептицизма у земљама Западног Балкана. То је повећало утицај спољних фактора, допринело демократском назадовању и довело до тога да су неке земље мање спремне за чланство данас, него пре десет или пет година.

Жига Фактор се нада да ће нова Европска комисија послати сасвим другачију поруку од комисије Јункера.

"Надам се да ће нова Комисија и нови комесар за проширење преокренути негативно расположење. И да ће порука бити да је ЕУ спремна за нове земље, али и да кандидати треба да се спреме за приступање“, истакао је Фактор.

Нова Европска комисија требало би да преузме дужност до 1. новембра, након што сви кандидати за комесаре добију појединачно зелено светло Европског парламента.

Добра ствар је, каже, да се издваја више ноца за подршку породицама са децом, 25 милијарди, а да додатних 20 милијарди иде за здравство.

"Двадесет додатних милијарди иде за подршку пољопривредницима, повећавамо субвенције за ратаре и сточаре, определили смо средства која треба да нам појачају и саобраћајну инфраструктуру, куповину нових возова, воза који би требало да саобраћа између главног града и аеродрома 'Никола Тесла' и Експа и припремамо инфраструкутуру и све неопходне ствари за враћање војног рока", рекао је Вучевић.

Порески приходи планирани су у износу од 1.864,8 милијарди динара (повећање од 106,2 милијарде динара), а непорески у износу 275,1 милијарда динара (повећање од 28,4 милијарде динара).

Пројектована стопа привредног раста за 2024. годину, према процени Министарства финансија, износи 3,8 одсто БДП-а, што је више од оригиналне процене која је износила 3,5 одсто. У апсолутном износу то је 8.946,2 милијарде динара, односно 76,3 милијарде евра.

Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали рекао је за РТС да је реч о позитивном ребалансу, пошто су забележени приходи већи за 133 милијарде динара.

Истакао је да је циљ да се до 2027. године просечна плата повећа на 1.400 евра, а да просечна пензија и минимална зарада буду 650 евра.  

"Пратимо ситуацију у Аустрији: водостај лагано опада што је добро, али нас доводи у опасност да том приликом дође до пробијања насипа. У одбрани од највишег нивоа воде смо успешни, међутим не смемо да се опуштамо приликом лаганог повлачења воде. Друга важна најава из Аустрије је да се киша не очекује у наредних седам дана па поплаве неће добити на интензитету. Очекујемо да поплавни талас прође кроз Мађарску до средине следеће недеље", рекао је мађарски премијер Виктор Орбан на јутрошњој конференцији за медије.

Указао је да је ситуација озбиљна и тешка, али, како каже, Мађарска је научила како да се одбрани од поплава.

Са поплавама се боре и у Пољској где је ангажовано више од 14.000 војника. Врх поплавног таласа данас се очекује у Вроцлаву, где се постављају вреће са песком на обале реке Одре.

У Чешкој је поплавни талас на врхунцу на појединим рекама на југу земље.

Више од 1.000 људи евакуисано је због невремена у Италији, затворене су школе. Река Сенио излила се у насељу Кастел Болоњезе у близини Равене. Покрајине које су најтеже погођене су Болоња, Чезена, Форли, Равена и Римини.

Железнички саобраћај обустављен је од синоћ између Форлија и Фаенце, између Равене и Кастел Болоњезе, Равене и Фераре и између Равене и Фаенце због временских услова који могу довести до поплава, преноси Анса.

"Ту желимо да видимо напредак. САД желе сарадњу са Косовом и Србијом како бисмо увидели на који начин може да се оствари напредак који ће допринети и региону. Постоје два вида перспективе односа Балкана и САД. Један је заснован на наративу, а други на чињеницама. Међу невладиним организацијама постоји наратив да је Србија антизападно оријентисана и руски послушник, а са друге стране је наратив према којем је Србија издала Русију", рекао је Касаноф.

Он је најавио да ће му Београд бити једна од првих станица током посете региону Западног Балкана.

"Истаћи ћу значај блиске сарадње и партнерства. Говорићемо о развоју наших односа, као и о томе докле бисмо желели да иде наше партнерство. Од економских до политичких тема. Објавили смо препоруке и мапу пута о начинима за остварење стратешког партнерства Србије и САД", истакао је Касаноф.

Касаноф је истакао да САД желе да продубе сарадњу са Србијом, оцењујући да је пројекат рударења литијума вишеструко користан.

Додао је да Србија показује велики економски потенцијал, да незапосленост опада, а "систем вредности се мења, поготово у ИТ сектору".

"Грађани Србије су скептични због ранијег приступа САД. Желимо да продубљујемо сарадњу са Србијом, на Западном Балкану и евроатлантском простору. На Западном Балкану постоје савези које САД подржавају, а Србија предводи те иницијативе. Пројекат литијума може да буде веома значајан у смислу нових инвестиција. Помоћи ће Србији, али и другим државама, јер ће повезати економије региона. То је од користи за више страна", рекао је Касаноф.

Он је истакао да Србија треба да настави пут ка "евроатлантском простору" - на обострану корист.

"Бројне су користи тог пута за Србију, али и за евроатланстки простор. То су подручја енергетике, безбедносне сарадње, подршка Украјини, та питања су веома важна за нас и то су начини српске интеграције, али и начини да САД оснаже сарадњу са Србијом", навео је Касаноф.

Званичник Стејт Департмента истакао је да је веома важно да Србија, у сарадњи са Европском унијом и САД, пази да "не дође до повратка национализма".

"Потребно је да будемо на опрезу од таквих сценарија. То би могло да угрози потенцијале сарадње. Партнерство са Србијом и искрен дијалог могу да допринесу превазилажењу тих изазова и остваре визију евроатлантске сарадње", рекао је он.

Касаноф је био политички саветник током Мајданске револуције 2014, као и на почетку рата у Украјини 2022. Он је навео да Сједињене Државе "веома цене подршку Србије Украјини".

Он је затим проводио сате позирајући с голим и онесвешћеним жртвама пре него што би их фотографисао и напао.

Утврђено је да има галерију с више од 500 фотографија жртава. Тужитељи су рекли да је Рејмонд почео са нападима 2006. године и да је жртве проналазио у Мексику, Перуу и другим земљама.

"Са сигурношћу можемо да кажемо да је он сексуални предатор", рекла је америчка судија Колин Колар-Котли, изричући пуну казну коју су тужитељи затражили у Вашингтону.

Као део казне, судија је оптуженом такође наложила да плати 10.000 долара свакој од својих 28 жртава.

На суду се око 12 Рејмондових жртава, које су идентификоване само бројевима, присетило како их је "преварио шпијун који је био део агенције која би требала да штити свет од зла".

Једна жртва рекла је да је Рејмонд изгледао као "савршени џентлмен" када су се упознали у Мексику 2020. године, присећајући се само да су се пољубили. Након што се онесвестила, Рејмонд је без њеног знања снимио 35 видеа њених груди и гениталија.

Друга је рекла да је доживела нервни слом, а трећа је рекла да има ноћне море након што је видела фотографије на којима изгледа као леш на његовом кревету.

Рејмонд је рекао судији да је сате провео размишљајући о свему што је учинио."Знам да ниједно извињење никада неће бити довољно. Не постоје речи којима бих описао колико ми је жао. То нисам ја, а ипак сам то постао", поручио је.

Његови адвокати тражили су блажу казну, окривљујући његов рад у ЦИА након 11. септембра.

То је, рекли су адвокати, било плодно тло за емоционалну неосетљивост и "објективизацију других људи" због којих је годинама вребао жене.

Агенција је јавно осудила Рејмондове злочине, за које се сматра да су један од најнечувенијих случајева недоличног понашања у историји ЦИА.

Први лет "Ер Србије" свечано је дочекан на аеродрому Азурна обала Ница (НЦЕ), другом по величини у Француској, који годишње опслужи више од 14 милиона путника.

"Нама је јасан циљ, то је Србија 2027, да подигнемо и плате на 1.400 евра у просеку, пензије на 650 евра, минималну зараду на 650 евра и да подигнемо квалитет инфраструктуре, квалитет живота у Србији на највиши ниво икада до те године. Тако да је сваки ребаланс буџета и сваки буџет који правимо усмерен управо ка том циљу", навео је Мали.

Истакао је да ће Влада данас расправљати и о Закону о финансијској помоћи породицама са децом, чиме ће се повећати накнаде за прво, друго, треће и четврто дете и важиће за сву децу која су рођена од 1. јануара ове године.

"Када је ребаланс у питању, позитиван ребаланс, добар ребаланс, управо због тога што имамо, веровали или не, 133 милијарде динара веће приходе од планираних. Идеја нам је да видимо на који начин да те приходе поделимо или усмеримо ка ономе што нам је у овом тренутку приоритет", нагласио је Мали.

Како је додао, приходи нису случајни, а српска економија у првих шест месеци ове године забележила је раст од 4,3 одсто, чиме је, како је навео, друга економија у Европи по стопи раста.

"Последњих шест година смо међу топ 5, дакле, расте нам привреда. Имамо изузетне резултате и када је стопа незапослености у питању, 8,2 одсто, дакле у другом кварталу ове године, то је историјски најнижа стопа незапослености у Србији. Поређења ради, пре само 12 година, стопа незапослености у Србији била је чак 25,9 одсто", навео је Мали.

Напоменуо је и да је стопа запослености 51,4 одсто и да у Србији никада већи број људи није радио. Како је навео, 2.360.000 грађана плаћа порезе и доприносе.

"У односу на прошлу годину 16 одсто више страних директних инвестиција"

Говорећи о страним директним инвестицијама, Синиша Мали је рекао да је у првих осам месеци 2024. године забележено 16 одсто више страних директних инвестицијама него у истом периоду прошле године која је била рекордна.

"И то све у условима када криза и даље траје. Сада видите и овај потенцијални сукоб на Блиском истоку, конфликт у Украјини и даље траје. Упркос свему томе, када имате једну Немачку, која полако, али сигурно, улази у рецесију, дакле српска економија добро иде, добро гурамо и хоћемо на такав начин да наставимо", нагласио је Мали.

Објаснио је да ће, у односу на иницијални буџет, предлогом ребаланса бити предвиђено 18 милијарди динара више за пољопривреду, чиме ће са 137 милијарди динара издвајања за пољопривреду бити на око 7,3 одсто укупног буџета.

Мали је најавио да ће се повећати и издвајања за здравство и за просвету, али и за Војску Србије, с обзиром на набавку нових "рафала".

"Издвајамо оно што смо више зарадили. Позитиван, развојни ребаланс. Ниједну инвестицију нисмо зауставили. Издвојили смо додатни новац за завршетак брзе пруге од Новог Сада до Суботице, за све остале ауто-путеве, брзе саобраћајнице, болнице, школе, све што градимо, дакле довољно новца да се све заврши ове године, као што је планирано", истакао је Синиша Мали.

Додао је да ребаланс буџета, на неки начин, јесте увод у буџет за следећу годину и да ће се тај предлог пред посланицима наћи до краја новембра.

"Упркос тој великој кризи која и даље траје у свету, потенцијалним новим кризама, као што видите, имамо стабилан буџет, имамо јасне циљеве, удео јавног дуга у БДП-у 49,8 одсто, дакле испод 50 одсто, далеко испод нивоа Мастрихта од 60 одсто, далеко испод нивоа еврозоне који је 89 одсто", истакао је Мали.

Како је навео, јутрос је проверио стање у трезору и видео да износи 718 милијарди динара.

"Дакле, потпуно смо ликвидни, све своје обавезе испуњавамо у динар и у дан, тако да с те стране грађани Србије не треба да брину, али оно што желимо, наравно, јесте да сваки вишак новца који зарадимо, сваки додатни приход који имамо, као што је сада случај, искористимо за приоритете који су пред нама", нагласио је Мали.

"Са повећањем од 10,9 одсто идемо на просечну пензију од 435 евра"

Истакао је да ће минимална зарада бити повећана за 13,7 одсто, односно са 404 на 457 евра, чиме је минимална зарада изједначена са минималном потрошачком корпом.

"Што се пензија тиче, успели смо да нађемо решење за молбу председника Вучића, дакле, повећање пензија, да знају наши најстарији суграђани, идемо са повећањем од 10,9 одсто, тако да настављамо са двоцифреним повећаем пензија из године у годину. Оно што је веома важно, већ данас је просечна пензија око 390 евра, са овим повећањем идемо на 435 евра", рекао је Мали.

Представници Међународног монетарног фонда долазе у Србију 3. октобра. Синиша Мали је навео да се завршава текући аранжман са ММФ-ом, а да ће тема састанка бити разговори о новом аранжману, новим реформама и новим структурним циљевима.

"Дакле, све циљеве које смо дефинисали у аранжману са ММФ-ом смо испунили. Врло је јасан њихов став да смо на добром путу, што је добро. То је најважнија, најеминентнија финансијска институција на свету. Дакле, да не каже неки Синиша, или неки Вучић, ми смо добри. То они кажу, што је врло важно", истакао је Мали.

Истакао је да је све то део једног мозаика који се зове одговор на економску политику, а да је циљ јасан – Експо 2027. године, као и подизање плата, пензија и минмалне зараде, али и да квалитет живота и квалитет инфраструктуре расту из године у годину упркос свим глобалним изазовима.

"Ми смо већ загазили у јесен, септембар је јесењи месец, то се показало и пре неки дан кад је било онако изражено захлађење, значи на велика врата смо ушли у јесен, али ипак до краја септембра биће топлије време, са температурама око или мало изнад просечних вредности. Максимална температура од 21 до 25 степени, почетком наредне седмице чак понегде и до 27, углавном суво и сунчано", каже Тодоровић.

Говорећи о падавинама, каже да дугоручне прогнозе указују да нема назнака за обилне падавине.

"Следеће седмице можда једно краткотрајно наоблачење око 25. септембра, са ретком појавом кише. Практично до краја месеца нема озбиљних падавина, имаћемо пријатно умерено топло време, уз напомену да би се средином наредне седмице у кошавском подручји појачао југоисточни ветар, не би био олујни али онако умерен јак, поготово у јужном Банату", каже Тодоровић.

На питање каква нас зима очекује одговара да је рано дати такве прогнозе.

"Могућности прогнозирања на дуги рок нас ограничавају да причамо озбиљно о тим стварима. Нормално, зима долази, температура полако пада, у октобру, новембру, почињу први мразеви, појачава се кошава. У новембру поред кише има и магле. То је карактеристика нашег времена, тако да ништа озбиљније, конкретније не могу да кажем", закључио је Тодоровић.

"На великом међународном аеромитингу биће и гости из иностранства, али и наши инструктори, наставници, кадети, али и ученици и студенти", рекао је Цвијовић.

Петар Војиновић, уредник портала Танго Сикс, највио је богату цивилну и војну авијацију.

"Учествоваће све државне службе које лете, Ратно ваздухоплавство, Хеликоптерска јединица, Министарство унутрашњих послова, на крају летачког програма биће прелет путничног авиона националне авио компаније Ер Србија са миговима 29", рекако је Војиновић.

Посебна атракција биће гошћа из Француске, акробатски пилот, која ће приказати своју акробатику авионом "екстра 300", као и флота хеликоптера коју је скоро МУП обезбедио међу којима је и руски хеликоптер за гашење пожара.

Око 1.000 ђака и 200 студената се школује за разне профиле у ваздухопловству на академији..

"Огромно је задовољство радити са младим људима који имају амбицију да буду пилоти, инжењери, механичари, који граде неку врсту каријера кроз страст и љубав ка летењу и ваздухопљивству", истакао је Цвијановић.

Србија је једна од ретких земаља у региону која има у потпуности заокружен систем образовања за ваздухопловство.

"Почевши са Ваздухопловном академијом, средњом стручном школом, високом ваздухопловном школом у којој се од пре неколико година образују контролори, пилоти и техничари. Не морају сви да буду пилоти, постоји и доста интересантних профила, као што су техничари, механичари, контролори летења", нагласио је Петар Војиновић.

Руководилац тренинг центра Ваздухопловне академије у Вршцу Милош Ђокић очекује повољне метеоролошке ситуације у недељу и позива грађане да се одазову у што већем броју, али и да на манифестацију раније, пошто се капије отварају од 10 часова.

Вучић је синоћ у кинеској амбасади у Београду присуствовао прослави поводом обележавања 75 година од оснивања Народне Републике Кине.

Прослава је организована у знак сећања на 1. октобар 1949. године када је са Тјенанмена - Трга небеског мира Мао Цедунг прочитао проглас којим је основана НР Кина, а чиме је, према речима кинеског председника Си Ђинпинга окончан период стогодишњег понижавања кинеског народа и ударен темељ моћне државе каква је Кина данас.