У једном од ретких и искрених излива беса командант једне од милиција Нури Фтаис повикао је: "Ово је потпуно уништење. Својим рукама уништавамо Либију".

Земља у којој је једна од арапских највећих револуција оставила дубок траг изнова се формира. Попут целе земље тако се и у Триполију, после ратних разарања и свеопштег хаоса на улицама, виде понеке назнаке нормалног живота.

Међутим, нико не би рекао да је нормално да у граду припадници милиција на улицама муче на смрт бившег дипломату, да се стотине избеглица под оптужбом да су биле лојалне Гадафију држе месецима у затворима. Није нормално ни да владини званичници признају да је "слобода проблем".

Имајући у виду количине нафте на којима Либија стоји и у Триполију, ипак, постоји оптимизам. Влада премијера Абдел Рахим ел Киба, формирана 28. новембра 2011. године, нашла се потпуно парализованом и немоћном пред ривалитетом разних група. Ривалства су најзаслужнија што је моћ коју је влада требало да има сада подељена по регионима и међи племенским лидерима.

Немоћ власти можда најбоље показује пример да се национална војска не третира другачије од осталих оружаних група.

Власти нису могле много тога да учине да би ублажиле локалне размирице које су довеле до прошломесечних сукоба у Бани Валиду. Шамис, један од владиних службеника, каже да је то, у ствари, кризна влада и да је није реално очекивати да све доведе у ред.

Питање легитимитета остаје као најважније у револуционарној Либији. Званичници се надају да ће избори у мају или јуну постићи оно што се досад десило у Тунису и Египту – да пребаце моћ и ауторитет на изабрано тело које има подршку у народу. Ипак, дешавања у Египту забрињавају. Још више забрињава стање у Ираку где су избори после америчке инвазије толико продубили поделе да је отпочео грађански рат.

Владини званичници признају да не знају како да се дође до довољно новца којим би се подстакла економија и подигао стандард. Становници Триполија, али и других градова, жале се на недостатак транспарентности у одлукама власти чији се министри и даље плаше, због усађеног страха за време диктатуре, да се успротиве било каквој одлуци са врха.

Јенда од студенткиња права у Триполију Најма Мухамед каже да је врло тешко променити људе преко ноћи после 42 године. Попут Туниса на западу и Египта на истоку, Либија је суочена и са разноврсношћу коју је Моамер ел Гадафи одбијао да призна.

Владавина силе

"Где је владавина закона?", упитао је Ашраф ел Кики, продавац из Триполија, који је тражио компензацију од Војног савета у Триполију и милиције из Зинтана зато што су му њихови припадници избушили аутомобил ватреним оружјем. "Ово је владавина силе, а не закона", љутито је викнуо продавац.

Снаге које су стациониране на аеродрому у Триполију припадају милицији у Зинтану, која је одиграла кључну улогу у заузимању Триполија и још држи Гадафијевог сина Сеифа ел Ислама у затвору. Око 1.000 људи обезбеђује аеродром. Иако звучи чудно да било која друга сила обезбеђује такав стратешки објекат изузев званичне војске или полиције, власти у Триполију допустиле су зинтанској милицији да остане ту.

То је још један од показатеља слабости централне власти.

Милиција из планинског Зинтана постала је, током последњих месеци, прилично злогласна. Башир Брабеш каже да је 19. јануара његов отац Омар, бивши дипломата, позван на саслушање. Следећег дана породица је пронашла његово тело у болници у Зинтану. Нос му је био сломљен, као и ребра. Нокти на ногама били су ишчупани, на лобањи је било неколико фрактура. Поред тога ожиљци од угашених цигарета могли су се видети по целом телу.

"Стављају себе у улогу полиције, судије и џелата. Зар нису имали бар толико достојанства да га само упуцају у главу. Ово је толико монструозно. Да ли су уживали док се драо", упитао се Брабеш.

Велики број милиција показао се као главни проблем после револуције. Поделе, неповерење и ривалства постала су пошасти револуције.

Према наводима очевидаца, број жртава је највероватније још већи, пошто су чланови две породице биле у својим кућама у тренутку када су оне погођене.

Сиријски режим је потврдио да спроводи војне акције у Хомсу, али да је циљ да се ухвате терористичке групе које су, како се тврди, одговорне за насиље над цивилима. 

У последњој операцији, која за циљ има чишћење побуњеничких џепова у Хомсу, снаге безбедности покренуле су немилосрдну офанзиву, бомбардујући град у нади да што пре преузму потпуну контролу над градом од милион становника.

Активисти и становници града тврде да је током протекле недеље, када су кренули најинтензивнији напади на Хомс од почетка побуне у марту, убијено више стотина људи, наводи Ројтерс.

Револт је почео уличним протестима, али је у многим деловима земље прерастао у оружану побуну.

И док сукоби трају, међународна заједница тражи нове дипломатске приступе у заустављању крвопролића у Сирији. 

Генерални секретар УН Бан Кимун изјавио је да је неуспех Савета безбедности УН да изгласа резолуцију о Сирији био "катастрофалан" по сиријски народ, што показује пораст броја мртвих.

"То је охрабрило сиријску владу да појача рат против свог народа", рекао је Бан у среду после брифинга у Савету безбедности о догађајима на Блиском истоку, преноси АФП.

У Сирији је, према информацијама организација за људска права, од избијања побуне пре 11 месеци погинуло око 6.000 људи.

Њему је суђено по оптужници да је наложио прислушкивање разговора притвореника и њихових адвоката у политички осетљивом случају корупције у који је било умешано неколико важних пословних људи у Мадриду и Валенсији.

Гарсону се суди и у много осетљивијем случају - за покретање истраге о несталима за време Франкове диктатуре и грађанског рата.

Оптужен је за кршење Закона о амнестији који је шпански парламент изгласао 1977. године, две године након краја диктатуре, пошто је покренуо истрагу о судбини више од 100.000 несталих током Шпанског грађанског рата који је трајао од 1936. до 1939. године и Франкове диктатуре, у трајању од 1939. до 1975. године.

Оптужбу против њега подигле су десничарске организације "Чисте руке" и "Слобода и идентитет".

Гарсон, кога медији често називају "крсташем европског правосуђа", сматра да се ради о злочинима против човечности који нису могли да потпадну под амнестију.

Судија Гарсон је познат по подизању оптужнице против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа, припреми оптужнице против Осаме бин Ладена, а разматрао је и подизање оптужнице против званичника администрације председника САД Џорџа Буша због мучења људи.

Такође је припремио доказе да је Бин Ладен у Шпанији припремио један део терористичких напада на САД 11. септембра 2001. године.

"Мала деца, старије особе, болесни и бескућници посебно су угрожене категорије становника током екстремних зимских температура, па би требало да избегавају излажење напоље", написала је на блогу француска министарка.

Најзанимљивији део поруке и разлог због којег се нашла на мети напада јавности јесте препорука бескућницима да током поларних хладноћа које су захватиле Европу не излазе напоље.

Бера је покушала да се "извуче" пославши преко Твитера линк на промењени текст у којем се бескућници више не спомињу.

У протекле две недеље, широм Европе од хладноће умрло је стотине људи од којих су многи бескућници. Многи француски градови отворили су додатна склоништа како би се бескућници могли склонити од зиме.

Парламентарни блок "Промена и реформа" изјаснио се против кључне тачке документа да Абас буде и председник и премијер прелазне палестинске владе јединства до избора.

У том блоку су руководство Хамаса у Појасу Газе, укључујући Исмаила Ханијеа, премијера из те исламистичке организације и Махмуд Захар. Они нису били у катарском главном граду Дохи на церемонији потписивања у понедељак, преноси Ројтерс.

Аналитичари већ дуго упозоравају да постоји подела у самом Хамасу између оних који контролишу Појас Газе у последњих пет година и Машала који је живео у Дамаску.

Представници Хамаса из Појаса Газе позивају стране које су потписале и оне које су спонзорисале палестинско помирење да га размотре и да не заобиђу палестински закон, тврдећи да је нелегално да Абас буде и премијер.

Договором који је постигнут у Дохи треба да се превазиђе јаз између две главне палестинске фракције након борбе за власт која је кулминирала крвопролићем средином 2007. године, када су хамасовци силом преузели контролу над Појасом Газе од умеренијег Фатаха.

Та партија је од тада доминирала само на другој палестинској територији – Западној обали.

Задатак прелазне владе биће да надгледа припреме за председничке и опште изборе и обнову Газе. Претходни избори одржани су 2006. године, када је Хамас однео изненађујућу победу.

Зато неки палестински аналитичари сматрају да би његово постављење за премијера била срамота. Други, међутим, истичу да нема ставке у палестинском закону која спречава да Абас буде и премијер и председник.

Повређен је само возач метроа, а вагони ће остати још неко време на месту несреће, јер су чилеанске власти у помоћ позвале француске стручњаке који би морали да открију због чега метро у Сантјагу искаче из шина.

Слична несрећа догодила се и прошлог месеца, пошто је воз пребрзо ушао у кривину, кочнице су отказале, а композиција се забила у бетонски зид.

Веронаука се у протекле две године предавала експериментално у 20 региона у Русији и пратило ју је 300.000 ђака, преноси Верско информативна агенција.

Родитељи ће се до марта определити за један од шест понуђених модела наставе новог предмета, а предавачи ће похађати курсеве до краја августа.

Четири модела су верска - основе православне, односно јеврејске, исламске и будистичке културе, а преостала два су основе светских религија и светска етика.

Предаваче за прва четири модела бираће верске заједнице. Према подацима руског министарства образовања, највеће је интересовање за етику - 42 одсто. Основе православне културе жели 30 одсто, основе светских религија 18 одсто, исламску веронауку девет, а будистичку један одсто.

Представници руских верских заједница кажу да су изненађени Путиновом одлуком, али и да је схватају као део предизборне кампање.

"Нисмо рођени као непријатељи и нема разлога да живимо као непријатељи. Немојте дозволити да застава непријатељства прекрије тамом ваше историјско наслеђе", рекао је Перес у израелском парламенту Кнесету поводом 63. годишњице од његовог оснивања.

"Ваш народ је осећајан и тежи пријатељству и миру, а не сукобима и ратовима", додао је Перес.

Израелски председник подсетио се времена пре Иранске револуције 1979. године када су Израел и Иран имали добре односе. Ипак, Перес није пропустио прилику да критикује ирански режим.

"Иран није само претња по Израел. Његово постојање претња је за целокупно човечанство. Садашњи ирански режим је гладан освајања и жели да буде врховни газда целог региона", рекао је Перес.

Перес, који има 88 година, девети је израелски председник. Током дуге политичке каријере био је и привремени премијер, а учествовао је као министар у 12 израелских влада.

Иако се водећи политичари у Израелу надају продубљивању економских санкција против режима у Техерану, опција војне интервенције није одбачена као могућност.

Сређивање и сравњивање резултата пописа спроведеног у 2010. години омогућило је јапанским научницима да на почетку ове године изврше симулације и прорачуне будућег демографског стања у земљи и дођу до закључка да ће се јапанска популација у наредних пет деценија, по умереној прогнози, смањити чак 32 одсто, односно, за више од 40 милиона људи.

У Јапану би 2060. године више од 40 одсто тако смањене популације требало да буде старије од 65 година.

Узроци забрињавајућег пројектованог пада и брзог старења популације Јапана су мала стопа наталитета, који тренутно износи 1,39 деце по жени и одбијање да се земља отвори за осетнији уплив страних имиграната, али и пад морталитета и продужење животног века, који сада у Јапану просечно износи 86 година за жене и 79 година за мушкарце.

И Јапанке и Јапанци су по просечној дужини живота већ годинама међу прве три нације на свету, а најновије пројекције предвиђају да ће просечни животни век у Јапану 2060. године износити 84 године за мушкарце и 91 годину за жене.

У целини, популација Јапана је тренутно најстарија на свету, са 24 одсто особа старијих од 65 година. Ово представља велики изазов и за јапанску економију у смислу обезбеђивања свеже радне снаге, одрживости пензионог осигурања и финансирања растућих медицинских трошкова.

Каријера важнија од деце

У Јапану су већ започела затварања и спајања универзитета који због мале студенатске популације не могу да упишу довољан број студената да би могли да нормално економски функционишу, а бележи се и осетан пад у квалитету терцијарног образовања, јер више школе и универзитети константно снижавају критеријуме за упис да би опстали.

Највећи узроци ниског наталитета у Јапану, где број деце до 15 година старости опада већ 30 година заредом су, тврде стручњаци, све дужи број година које жене проводе у терцијарном образовању, велики трошкови одгајања деце, али и промене у друштвеним вредностима и стилу живота због којих се бракови све више одлажу и све мање склапају, а идеали проналазе у каријери и забави уместо у имању деце.

Прорачуни показују да одгојити једно дете до завршетка студија у Јапану сада кошта између 286.000 и 631.000 долара, у зависности од тога да ли дете похађа јавне или приватне школе, иде на друштвени или природни факултет, од којих је најскупљи медицински.

Тако је 2005. године у Јапану за одгој просечног детета до завршетка студија било потребно 14,3 године рада запосленог са просечним примањима.

Упркос овој црној демографској слици, у Јапану се последњих година бележи благи опоравак стопе наталитета, јер је она у 2005. години била још мања и износила свега 1,26.

Таква стопа рађања, најнижа у историји Јапана, није, међутим, најлошији резултат у источној Азији. Тајван је у 2010. години забележио изузетно низак наталитет од свега 0,89 деце по жени, а Јужна Кореја 1,22. Град-држава Сингапур, као и административно полусамостални кинески урбани центри Хонгконг и Макао, такође имају наталитет мањи од 1,3.

И Народна Република Кина, у целини, од прве половине деведесетих година на овамо бележи стопу рађања испод 2,1 детета по жени, колико је просечно потребно да би се популација одржала на истом нивоу као у претходној генерацији, углавном због државне политике усмерене на обуздавање популационог раста по којој је у највећем делу земље дозвољено само једно дете по брачном пару.

Кршење тог правила у прошлости је подразумевало новчане пенале, отежано напредовање на послу када је реч о државним службеницима, па и меру стерилизације.

Услед свега тога, регион источне Азије се, уместо опасности од популационе експлозије која је била актуелна у другој половини 20. века, сада суочава са проблемом драстичног, и могуће незаустављивог, смањења и старења популације.

Међутим, аргентинска влада жели да, у част и уочи обележавања 30 година од краја Фокландског рата, фудбалску лигу назове "Крстарица Генерал Белграно", која је потопљена 1982. године у рату са Великом Британијом.

Аргентинска председница Кристина Кирхнер обезбедила је велику подршку јужноамеричког континента у дипломатској офанзиви против Велике Британије, чији је премијер Дејвид Камерон, пре неколико недеља, оценио да Аргентина води колонијалистичку политику.

Кирхнерова сада жели да од веома страственог фудбалског такмичења створи снажан извор презира и национализма. Тим потезом аргентинске власти желе и да војни пораз и понижење претворе у национални понос, пише Гардијан.

Аргентинска влада је формално власник тамошње прве лиге и зато се телевизијски преноси емитују на јавним каналима. Такмичење у аргентинској првој лиги почиње 11. фебруара, а титулу брани Бока Јуниорс.

После више од десет година мирних дипломатских тонова, Фокландска острва су прошле године опет постала камен спотицања у односима Буенос Ајреса и Лондона, када су британске компаније почеле да буше морско дно у потрази за нафтом.

Након тога више пута су размењиване оштре речи између лидера две земље. Ипак, чини се да је заоштравању ситуације највише допринела Велика Британија пре две недеље, када је послала разарач "Непоколебљиви" у воде око острва.

Тај потез додатно је разљутио аргенитнску председницу, која је најавила да ће у четвртак објавити важно саопштење у вези са Фокландским острвима.

Потапање Белграна

Крстарицу "Генерал Белграно", названу по оснивачу независне Аргентине Мануелу Белграну, потопила је нуклеарна подморница "Освајач" 2. маја 1982. године.

Упркос чињеници да је крстарица била изван вода које је Велика Британија прогласила својим, тадашња премијера Маргарет Тачер одлучила је да генерал Белграно представља претњу и наредила напад.

Брод је погођен са два торпеда и убрзо након тога је потонуо, приликом чега је 323 морнара умрло.

Губитак тако великог брода и људи шокирао је аргентинску војну хунту. Наслови у британским листовима после потапања додатно су изнервирали Аргентинце.

Рат за Фокландска острва почео је 2. априла и трајао је 10 недеља, погинуло је 907 особа, а завршен је победом Велике Британије.

Према речима активисте Мухамеда Хасана, у Хомсу је од поноћи убијено 47 особа, преноси агенција Ројтерс.

Сиријске снаге безбедности убиле су најмање 20 особа када су упале у три куће у предграђу Хомса, саопштила је сиријска организација за људска права са седиштем у Лондону.

Како тврди шеф те организације Рами Абделрахм, Асадове снаге су током ноћи побиле петочлану породицу у једној кући, у другој седмочлану и осмочлану породицу у трећој кући.

АП је пренео саопштење исте организације да је у бомбардовањима у насељима Бајадах, Баба Амр, Халдијех и Карм ел Зејтоун убијено на десетине људи.

Омара Шакер, активиста из округа Баба Амру, каже да је тамо убијено пет особа.

Активиста Мухамед ел Хасан изјавио је да су војници ушли у болницу Хикмен, да су комуникације у прекиду у многим деловима града и да тенкови иду ка резиденцијалном делу града.

Напади на Хомс су настављени, иако је Русија добила обећање од сиријског председника Башара ел Асада да ће зауставити крвопролиће у земљи.

Извештаји о насиљу над демонстрантима стижу и из других делова Сирије.

Активисти тврде да су тенкови бомбардовали Забадани, који се налази тридесетак километара северозападно од Дамаска, преноси Би-Би-Си.

У још једном снажном упоришту опозиције, Хами, воде се борбе измећу сиријске војске и побуњеника. Међутим, због медијске блокаде, ти извештаји не могу се проверити.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је у уторак у Дамаску да је сиријски председник Башар ел Асад спреман да у блиској будућности распише референдум о новом уставу Сирије.

Асад је, према речима Лаврова, спреман на дијалог са свим политичким снагама у земљи, док ће Москва радити са сиријском опозицијом на смиривању ситуације и окончању насиља.

Русија и Кина уложиле су прошлог петка вето на предлог резолуције о Сирији у Савету безбедности УН за који је гласало преосталих 13 држава Савета безбедности.

Лавров је објаснио разлоге за руски вето и том приликом навео проблематичне предлоге да се сиријска војска једнострано повуче из градова у касарне, као и да се дијалог међу сиријским странама води са унапред одређеним циљем.

У међувремену, ЕУ припрема нове санкције против сиријског режима, док су многе западне и арапске земље повукле амбасадоре како би изоловале садашње власти у Дамаску.

Брисел припрема нове санкције како би се изоловао режим Башара ел Асада, што би могло да доведе до његовог пада и прекида крвопролића.

"Договор тек треба да се постигне, али ми разматрамо економске мере против сиријске централне банке и забрану извоза злата и других племенитих метала како би се ускратили финансијски извори режима", потврдио је један европски дипломата агенцији АФП.

Према незваничним информацијама, нови "пакет" санкција требало би да се договори до краја месеца.

Европска унија засад не планира да повуче своју делегацију из Дамаска и она ће наставити да улаже напоре како би се криза у тој блискоисточној земљи решила дипломатским путем.

Висока представница за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон јистакла је да ЕУ наставља да подржава напоре Арапске лиге како би се спречило садашње крвопролиће у коме је за 11 месеци страдало шест хиљада људи. "Ми сматрамо да тај процес треба да воде арапске земље", истакао је портпарол високе представнице ЕУ.

Арапске земље апелују на међународну заједницу да изврши приртисак и изолује режим у Дамаску како би се извршиле демократске промене. Шест земаља чланица Савета за сарадњу у Заливу јуче су одлучиле да повуку своје амбасадоре из Дамаска, а то су већ учиниле и Француска, Италија, Британија, Белгија и САД.

Асадова породица, која управља Сиријом од 1971. године, припада мањинској шиитској секти алавита, а званични Дамаск за насиље оптужује "терористичке групе".

Уједињене нације саопштиле су да је број жртава десетомесечних немира у Сирији премашио 5.400, а да је најмање 400 људи убијено од доласка посматрачке мисије Арапске лиге у ту земљу 26. децембра прошле године.

Према првим проценама, градски буџет је оштећен за око 800.000 долара које припадају пореским обвезницима, а неки од превараната су на тај начин зарадили чак 20.000 долара.

У групи јавних службеника која се бавила преварама са социјалном помоћи, налази се 90 радника градске управе који су после откривања мућки суспендовани, и 40 бивших радника.

Међу њима, већина ради у градским школским управама и Секретаријату за саобраћај.

Градоначелник Вашингтона Винсент Греј је поводом афере рекао да се неће толерисати преваре у градској управи и да ће свако ко је крив бити кажњен.

Градски одборник Џек Иванс, који има најдужи стаж у скупштини Вашингтона, сматра да преваре и корупција имају дугу традицију у градској скупштини.

"Проблем је у културолошком обрасцу, јер неки људи имају став 'могу да крадем од државе, јер сам ја државни службеник'", рекао је тај одборник.

Градска управа Дистрикта Колумбија се претходних година већ сусретала са случајевима корупције, па тако бивши одборник Хари Томас чека пресуду пошто је претходног месеца на суђењу признао да је украо 350.000 долара који су припадали јавним фондовима.

Највећи случај преваре догодио се 2008. године када је једна од менаџерки у градској управи Харијет Волтерс осуђена на 18 година затвора, пошто је откривено да је украла 48 милиона долара такси и прихода које убире град.

Само у Русији и Украјини од почетка леденог таласа умрло је скоро 250 људи. Због екстремно ниских температура многе европске земље страхују од несташице гаса и електричне енергије.

Рекордно ниска температура забележена је на Камчатки, минус 55 степени. У већем делу Сибира температуре се крећу између минус 25 и 46 степени Целзијусових.

Јутрос су врло ниске температуре биле и у централној Европи, укључујући Белорусију и Пољску.

У Украјини од хладноће умрло најмање 130 људи, док је око 700 људи збринуто у болницама.

Градске власти Истанбула ангажовале су више од 2.500 људи и више од 870 возила за чишћење снега. Због слабе видљивости отказанао је доста летова са аеродрома у том граду.

У Италији је отказано више фудбалских утакмица прве лиге.

Са таквим планом се, на велику жалост Дохе, нису сложили Пекинг и Москва, па је силна енергија уложена у припреме резолуције против Башара ел Асада место уступила једнако жестоким нападима на Русију, пошто су арапски и француски медији оптужили Чуркина да је, током расправе, претио уништењем Катара.

"Упозоравам вас да се не усудите да уложите вето", рекао је, наводно, неименовани арапски дипломата Чуркину током расправе, на шта му је Рус одговорио: "Уколико наставите да ми се обраћате тим тоном, сутра неће постојати ништа што сада зовете Катар".

"То је лаж", рекао је Чуркин на конференцији за новинаре у Њујорку, наводећи да је резолуцију о Сирији, суштински, уништила журба, јер би после још неколико дана преговора "вероватно" била усвојена.

Уместо те резолуције, наводе извори на Ист Риверу, представници Арапске лиге ће, највероватније покушати да "прогурају" нову, у којој би небо изнад Сирије било проглашено зоном забрањених летова, што неодољиво подсећа на ескалацију сукоба у Либији, на шта ће Русија и Кина тешко пристати.

16.15 - Француска и Италија повлаче своје амбасадоре из Сирије.

16.00 - Арапске заливске монархије протераће сиријске амбасадоре из својих земаља и повући ће своје из Дамаска, због "колективног масакра" који, како наводе, спроводи сиријски режим.

15.09 - Израелски војни званичници забринути због могућности да би либански Хезболах могао да прибави оружје из Сирије.

Сиријска војска обновила је бомбардовање Хомса, тек пар сати након доласка руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова у посету. Најмање 19 људи је погинуло, а 40 је повређено у најновијем артиљеријском нападу на трећи по величини град у Сирији.

"Бомбардовање је концентрисано на насеље Баба Амро. Има доста мртвих. У насељу нема струје и сви видови комуникације су прекинути", навео је један од опозиционих активиста Мухамед ал Хасан.

Према најновијим извептајима почели су окршаји између дезертера, стационираних у Хомсу и војске, која покушава да се пробије у насеља под контролом побуњеника.

Сиријска војска и даље тврди да су за сукобе одговорни терористи у Хомсу, који желе да поделе и саботирају државу. Државна телевизија наводи да је шест припадника снага безбедности убијено, док се биланс мртвих код терориста броји у десетинама.

У међувремену Сергеј Лавров разговарао је са сиријским председником Башаром eл Асадом.

Лавров је, после састанка, рекао да је сиријски председник спреман на дијалог са свим политичким снагама у земљи, док ће Москва радити са сиријском опозицијом на смиривању ситуације и окончању насиља.

"Јасно је да напори да се оконча насиље треба да буду праћени спровођењем разговора између свих политичких снага. Данас смо добили потврду председника Сирије о спремности да допринесе томе. Конкретно, Комисија за национални дијалог има сва овлашћења да то спроведе", рекао је Лавров, а преноси Итар тасс.

Лавров је најавио да ће Русија разговарати са различитим групама сиријске опозиције и позвао и друге силе да се укључе у разговоре са њима.

"Наставићемо да радимо са различитим опозиционим групама. Али са њима треба да раде и они који на њих имају већи утицај него што има Русија. Полазимо од једноставних и јасних циљева. Да се спречи убијање цивила. Региону је потребан мир. Сирији треба мир", истакао је Лавров.

Најновији напад војске у Хомсу долази након јучерашњег жестоког бомбардовања града, у ком је, према наводима организација за људска права, погинуло 95 људи, док је у петак убијено више од 200 особа.

Шеф руске дипломатије је оценио да је данашњи састанак у Дамаску био веома користан и да га је Асад уверио да је "у потпуности посвећен прекиду насиља одакле год оно долазило", као и да је Сирија заинтересована за продужетак рада посматрача Арапске лиге.

"Сирија жели да буде пријатељ који је у стању да помогне. Позиција Русије одиграла је одлучујућу улогу у заштити интереса наше земље", напоменуо је Асад.

Како је раније најавио, Лавров је Асаду пренео поруку руског председника Дмитрија Медведева, али није желео да открије садржај те поруке, рекавши само да ће је уручити примаоцу, пренели су руски медији.

Лаврова је, како преноси АП, у Дамаску дочекало хиљаде Сиријаца машући руским заставама и носећи транспарентне на којима је писало: "Хвала Русији и Кини" и фотографије Асада и руског председника Дмитрија Медведева.

Заједно са шефом руске дипломатије у Дамаск је стигао и шеф спољне обавештајне службе Михаил Фрадков. У међувремену, Запад наставља да повлачи своје амбасадоре, па су после Велике Британије и САД, то учиниле и Француска и Италија.

"Због погоршаног насиља које изводи режим у Дамаску против свог становништва, француски званичници су одлучили да позову на консултације свог амбасадора из Дамска", изјавио је портпарол француског министарства спољних послова у Паризу, преноси АФП.

Италија је такође одлучила да опозове амбасадора из Дамаска на консултације, али ће амбасада те земље остати отворена.

Асад не одустаје 

Сиријске власти поново су најавиле да ће наставити "операције" против "наоружаних група" у упоришту побуњеника, Хомсу, све до "поновног успостављања реда" у том граду.

"Министарство унутрашњих послова одлучно ће наставити операције против терористичких група све до успостављања безбедности и реда у свим квартовима Хомса и околине и све док не победимо и последњу особу која угрожава и терорише грађане", наводи се у саопштењу
министарства.

У саопштењу се тврди да су те "терористичке групе починиле последњих седмица ужасна убиства у којима је страдало на стотине недужних људи".

Опозициони сиријски Национални савет и Слободна сиријска војска позвали су сиријске и арапске пословне људе да пруже финансијску помоћ операцијама које воде противници режима Башара ел Асада.

Од почетка побуне против сиријског режима пре 11 месеци убијено је, према подацима опозиције, више од 6.000 људи.

"Капетану кукавици", како је Скетино назван након бродолома, прети осам година затворске казне за сваког од 300 путника и чланова посаде које је оставио на броду када се евакуисао.

Према извештајима, он је ушао у један од чамаца за спасавање и са обале посматрао евакуацију путника.

Бројку од 2.500 година израчунали су италијански медији сабравши казне за сва дела за која се Скетино терети.

Пошто је 17 људи погинуло у несрећи, а 15 још није пронађено, страхује се да је 32 укупан број жртава несреће која се догодила 13. јануара када се крузер насукао на стену у близини обале острва Ђиљо.

Суд у Фиренци продужио је кућни притвор Скетину, одбивши захтев тужилаштва да Скетино буде одведен у затвор, али и одбране која је тражила да буде пуштен да се брани са словоде.

Јуче је суд саслушао захтев тужиоца да се Скетино, који се налази у кућном притвору у свом дому близу Тоскане, врати у затвор. Одбрана је, с друге стране, поднела захтев да капетан буде ослобођен из кућног притвора и да му се дозволи кауција.

НРК, на основу полицијске документације у коју је имао увид, наводи да полиција истражује могуће контакте које су Брејвик и Улемек могли да имају почетком 2002. године у Либерији.

Брејвик је рекао полицији да је његова организација "Витезови темплари" формирана 2002. године као "резултат НАТО бомбардовања хришћана у Србији". Брејвик је додао и да је разлог што је путовао у Либерију 2002. године био да се сретне са ратним херојима из Србије, преноси норвешка државна телевизија.

Терориста који је 22. јула прошле године у бомбашком нападу у центру Осла, а затим на острву Утоји, убио 77 људи није желео да каже кога је срео у Либерији, али, према наводима НРК, полиција верује да би та особа могла бити Милорад Улемек Легија.

Лист Дагбладет наводи да је 27. септембра 2011. године полиција Осла упутила захтев полицији Србије у коме се траже информације о Улемеку. У сажетом манифесту "2083: Европска декларација о независности", Брејвик позитивно говори о Улемеку.

Према наводима Дагбладета, Брејвик је норвешкој полицији објаснио да, на многе начине, већина симбола организације "Витезова темплара" потиче из Србије.

НРК наводи да је Брејвик, оптужен за тероризам, вероватно био инспирисан неколицином "хришћанских терориста и убица".

Међу њима је био и командант "црвених беретки" Легија, како наводи норвешка полиција, која због тога сада истражује податке о Улемеку, осуђеном у Србији за убиство премијера Зорана Ђинђића, и проверава да ли може да га повеже с Брејвиком.

Полиција испитује и зашто је Брејвик 2002. године путовао у Либерију. Брејвик тврди да је тамо срео једног Србина, ратног хероја, а НРК наводи да је Брејвик могао срести Улемека, током "лова на дијаманте у Африци".

"Српски ратни херој који је у борбама убио бројне муслимане покушавао је да заради новац на крвавим дијамантима у ратом растрзаној земљи западне Африке", наводно је рекао Брејвик.

Током полицијског испитивања, он је одбио да говори о детаљима својих наводних контаката. НРК преноси да је само рекао: "Сада сте очигледно сви затечени тадашњим ратним злочинима, али они су хероји, зар није тачно".

На статусном саслушању суд у Ослу је одлучио да оптужени Брејвик остане у притворској јединици у затвору Ила, крај Осла, до почетка главног процеса 16. априла.

Међутим, хладни талас из Европе стигао је чак до Либије. Град Гаријан, 70 километара од Триполија, потпуно је прекривен снегом, што не памте ни најстарији грађани.

Саобраћај у граду је успорен, а најтеже су погођени улични продавци и војници нових либијских власти који на улицама обезбеђују мир.

Снег је пао и у Алжиру, а од хладноће живот је изгубило 25 људи.

Истовремено, Италија је почела да примењује хитне мере како би се обезбедило грејање стамбених објеката у тој земљи због смањеног снабдевања руским гасом.

Неким италијанским термоелектранама наложено је да троше нафту уместо метана, а најављено је и смањено снабдевање гасом неких индустријских постројења.

Будући да су и температуре у Русији тренутно веома ниске, руски гасни гигант "Гаспром" смањио је испоруке тог енергента Европи.

Званични Рим је у последњих неколико дана већ повећао увоз гаса из Алжира и северне Европе.

Критичари коментаре Геана у најбољем случају сматрају погрешно протумаченим и циничним, а у најгорем – ксенофобичним, оцењује агенција АП.

Геан је, међутим, у интервјуу за Фигаро одбио да повуче своје речи, потврдивши да их је изговорио у суботу на састанку десничарског подмлатка у француском парламенту и називајући своје гледиште "разумним".

"Очигледно је приметити да немају све цивилизације исту вредност када је реч о хуманистичким врлинама попут наших", рекао је Геан у интервјуу за Фигаро. Геан је у интервјуу за француски дневник инсистирао да није иступио из свог домена када је разматрао стране цивилизације.

"Ко може да доведе у питање да постоје разлике у вредности између цивилизација које фаворизују демократију, штите индивидуалне слободе, промовишу права жена и цивилизација које прихватају тиранију, не придају значај слободама и не поштују једнака права између мушкараца и жена", цитира Фигаро Геанове речи од суботе.

Ривалски социјалисти отпужују Геана, који је из редова конзервативне Уније за народни покрет (УМП) француског председника Николе Саркозија, да су на његовој мети муслимани и ислам и да да својим изјавама жели да привуче бираче крајње деснице да гласају на предстојећим председничким изборима у априлу и мају за кандидата УМП.

Шеф кампање кандидата Социјалистичке партије Франсоа Оланда за председника Пјер Московици назвао је Геанове коментаре "унапред смишљеним, намерним и самосвесним гестом" којим има намеру да изгради "мостове између деснице и екстремне деснице".

И други социјалистички политичари описали су Геанове коментаре као лов на бираче из ултрадесничарског Националног фронта да се упецају у конзервативни Саркозијев УМП.

Главна тема Националног фронта у предизборној кампањи управо је превише ислама у Француској. Они тврде да пет милиона француских муслимана "нагриза" француску цивилизацију.

Саркози још није објавио да ли ће се кандидовати за председничке изборе, али се очекује да то учини почетком марта. У данашњем интервјуу за телевизију Франс 2 Саркози је гнев јавности због Геанових коментара назвао "смешним".

"Министар унутрашњих послова је рекао да цивилизација која не придаје исти значај правима мушкараца и жена нема исту вредност (као она која придаје). Не желим да кажем ништа против тога", рекао је Саркози.

Кандидаткиња Националног фронта Марин ле Пен није се огласила о том питању. Геан је прошлог марта изазвао сличне контроверзе када је говорећи о имиграцији рекао да "Французи понекад имају осећај као да више нису у сопственој кући". Ле Пенова је недуго после тога реаговала, рекавши да би Геан требало да добије "почасну чланску карту у Националном фронту".

Абас и Мешал потписали су споразум у присуству катарског емира шеика Хамада бен Халифа ал Танија.

"Декларација из Дохе", како је споразум назван, предвиђа "формирање владе националног помирења коју ће водити председник Махмуд Абас, а формираће је независне технократе како би било олакшано одржавање председничких и парламентарних избора и почела обнова појаса Газе".

Састав владе биће саопштен 18. фебруара у Каиру на састанку управе Палестинског ослободилачког покрета на којем ће учествовати све палестинске фракције, укључујући Хамас и Исламски џихад, рекао је представник Фатаха Азам ал-Ахмад.

У декларацији се не прецизира датум одржавања избора, првобитно предвиђених за мај на основу споразума о помирењу који су у априлу 2011. године закључили Абасов Фатах и Хамас.

Последњи избори били су у јануару 2006. када је победио Хамас, након чега је у јуну 2007. године преузео контролу у појасу Газе због чега је Израел увео блокаду тог подручја.

Две стране су се такође договориле да "наставе процес обнове ПЛО-а како би у ту организацију били укључени и Хамас и Исламски џихад.

"Крајње смо озбиљни. Споразум ће омогућити Палестинцима да све своје снаге усмере на суочавање с непријатељем", рекао је Мешал.

Нетанијаху: Абас одустаје од мира 

Израелски премијер Бењамин Нетанијаху оштро је реаговао на потписивање споразума истакавши да је тим чином палестински председник Махмуд Абас одустао од "пута мира" са Израелом.

"Ако Абу Мазен (Махмуд Абас) примени оно што је потписано у Дохи он бира да одустане од пута мира за Хамас", рекао је Нетанијаху.

"Или ће бити мир са Хамасом или мир са Израелом, не можете имати оба. Хамас није прихватио минималне захтеве међународне заједнице и не само да не признаје Израел и потписане споразуме, него не одустаје од тероризма", рекао је Нетанијаху.

Међународна заједница бојкотује Хамас, а да би обновила дијалог са тим покретом тражи да он призна Израел и потписане споразуме и да одустане од сваког облика насиља.

Израелско-палестински мировни преговори прекинути су од септембра 2010. године. Серија од пет сусрета у Јордану одржаних с циљем да се испита могућност обнове преговора завршени су 25. јануара без опипљивих резултата.

„Они који побесне ретко када су у праву", рекао је Лавров у Москви, а преноси Раша тудеј.

Према његовим речима, суштина таквих „хистеричних изјава" јесте да се сакрије оно што се заиста догађа у Сирији. Лавров је рекао да постоји више изазивача насиља у Сирији и да је Русија због тога подржала мировну иницијативу Арапске лиге од прошлог новембра. Арапска лига тада је позвала на прекид насиља – „без обзира на то одакле долази".

Шеф руске дипломатије истакао је да Резолуција не би требало само да буде декларативна, већ и да садржи прецизне кораке како да се успешно примени у пракси.

„Детаљна упутства за окончање насиља писана су само за једну страну у сукобу – сиријску владу. Русија је предложила мноштво амандмана у којима се наводи шта би и опозиција требало да уради да би насиље престало", навео је Лавров.

Међу таквим амандманима био је и предлог да сиријске власти повуку војску и безбедносне снаге из градова. Истовремено, наоружане опозиционе групе морале би да напусте те исте градове и престану да покушавају да освоје поједине четврти.

Поред тога, Русија је предложила да се политички део опозиције одвоји од екстремиста и да међународна заједница убеди наоружане групе да окончају насиље.

Лавров је рекао да је Москва била изненађена тиме што је Савет безбедности одбацио „сасвим логичне" амандмане. Русија је, како наводи њен министар иностраних послова, замолила своје партнере у УН да сачекају 7. фебруар, док он и шеф обавештајне службе за иностранство Михаил Фрадков посете Дамаск. Узалуд.

„Одбијање да се сачека је очигледан знак непоштовања", истакао је Лавров.

Шеф руске дипломатије данас је оценио да „спољни играчи" покушавају да свргну сиријски режим, што доводи до све већег броја погинулих у сукобу. И не само то. Он наводи да екстремистима у сиријској опозицији „неко са стране" доставља оружје и сугерише да не прихвати никакве компромисе са режимом.

15.13 - У знак протеста Сједињене америчке државе затвориле амбасаду у Дамаску. Особље амбасаде напустило земљу.

Најмање 50 људи убијено је јутрос када су сиријске снаге гранатирале Хомс, саопштила је представница Сиријског националног савета Катрин ел Тали.

"Број жртава који смо добили од разних активиста у Хомсу откад је јутрос почело бомбардовање достигао је 50, углавном цивила", изјавила је представница Сиријског националног савета.

У међувремену, одјекнула је и експлозија на нафтоводу који снабдева главну рафинерију у Хомсу, навели су очевици. Експлозија се догодила у делу града који је под контролом побуњеника и који је под снажном артиљеријском ватром владиних снага.

"Режим сиријског председника Башара ел Асада понаша се као да је имун на међународну интервенцију и као да има одрешене руке да користи насиље против сопственог народа", рекла је Катрин ел Тали Ројтерсу.

Артиљеријски напад почео је рано јутрос око два часа после поноћи по локалном времену, а бомбе су погодиле неколико четврти у центру града.

"Најмање 12 цивила је погинуло и на десетине је рањено у бомбардовању квартова Халидија, Баба Амро, Бајада и Баб Дреиб", навела је сиријска Организација за заштиту људских права из своје канцеларије у Бејруту.

Те податке, међутим, није могуће проверити из независних извора због оштрих рестрикција које су страним извештачима наметнуте у Сирији.

Хусеин Надер, становник Хомса, рекао је Ројтерсу да је у нападу рањено више од 150 људи.

Према његовим речима, снаге председника Башара ел Асада покушавају да приморају на повлачење побуњенике који су дезертирали из владиних снага и већ месецима контролишу делове Хомса.

Хомс је бомбардован само дан пошто су Русија и Кина у Савету безбедности УН уложиле вето на усвајање резолуције којом се сиријски председник Башар ел Асад позива да поднесе оставку.

Према тврдњама активиста за заштиту људских права, у Хомсу је током викенда убијено више од 260 људи. 

Нетанијаху је, наводно, такву инструкцију, дату на јучерaшњем састанку министара из свог конзервативног Ликуда, наменио војним званичницима и члановима владе за које сматра да говоре исувише слободно о потенцијалном нападу на Иран.

"Престаните већ једном да брбљате. То ћаскање изазива велику штету, ставља Израел у прву линију фронта и угрожава санкције које су увели САД и Европа против Ирана", рекао је израелски премијер.

Извори на које се позива Маарив истичу да би могло изгледати као да Израел увлачи САД у рат против Ирана против воље те земље и да угрожава америчке националне интересе.

Нетанијахуова инструкција уследила је након што су израелски званичници све отвореније почели да говоре о Ирану док се донедавно о тој теми разговарало углавном иза затворених врата.

Израелски вицепремијер и министар за стратешке послове Моше Јалон изјавио је да су сва иранска нуклеарна постројења осетљива на напад. Министар одбране Ехуд Барак изјавио је да ће, "ако санкције на постигну жељени циљ заустављања војног нуклеарног програма, бити потребе да се размотри предузимање акције".

Израелски званичници су, наводи лист, тиме подстакли спекулације о могућности израелског напада.

Амерички председник Барак Обама рекао је да ће САД учинити све да спречи Техеран да дође у посед нуклеарног оружја, као и да Израел још није донео одлуку о евентуалном нападу на нуклеарна постројења у Ирану.  

Обама је, у интервјуу Ен-Би-Сију, рекао да би било каква војна активност у Заливу била опасна и да би утицала на читав блискоисточни регион, а посебно на повећање цена нафте.

Забринут због иранских нуклеарних активности, Обама је поручио да би уместо конфликтима, требало прибећи дипломатији.

"Мислим да Израел још није донео одлуку о евентуалном бомбардовању иранских нуклеарних постројења", рекао је Обама.

Обама је рекао и да његов приоритет и даље остаје САД, али и безбедност Израела.

"Био сам врло јасан: учинићемо све што је у нашој моћи да спречимо Иран да се домогне нуклеарног оружја и да почне трку у наоружању у том експлозивном региону", истакао је Обама.

Истовремено, иранска Револуционарна гарда изводи поморске маневре у близини стратешки важног Ормуског мореуза кроз који пролази више од трећине нафтних танкера на глобалном нивоу и петина укупне количине нафте произведене у свету.

Маневри ће трајати месец дана, а долазе у тренутку када су западне земље повећале присутност у Персијском заливу.

Техеран упозорава да ће, уколико не буде више могао да извози нафту, блокирати Ормуски мореуз и тако спречити транспорт нафте других произвођача.

САД је у петак поново показао жељу да дипломатским путем убеди Техеран да одустане од свог спорног нуклеарног програма и позвао Израел да "пружи још времена како би санкције дале ефекат".

Вашингтон пост је у четвртак пренео изјаву америчког министра одбране Леона Панете, који је оценио да постоји "велика вероватноћа" да Израел на пролеће изврши војни напад на иранска нуклеарна постројења.

"Не прихватам затворску казну. Захтевам да одмах будем пуштен на слободу", изјавио је Брејвик пред судом у Ослу, пренео је АФП.

Масакр извршен 22. јула прошле године био је у циљу "одбране етничког норвешког становништва", рекао је овај десничарски екстремиста пред судом.

Његов захтев за хитно ослобађање био је испраћен презривим смехом међу члановима породица жртава и преживелима, који су били присутни у судници.

Брејвик је прошлог јула извршио бомбашки напад на зграду владе у Ослу, усмртивши осморо људи, а потом је на острву Утоја пуцао и убио још 69 људи, углавном чланова подмлатка владајуће Лабуристичке странке.

Као мотив за извршење масакра, Брејвик је навео супростављање мултикултурализму и "муслиманској инвазији" на Европу, подсећа АФП.

Централни и источни део европског континента најтеже је погођен хладноћом, а зима је протеклих дана однела 330 живота.

Немачка је окована снегом, измерено је рекордених минус 36 степени Целзијуса. Речни и друмски саобраћај је обустављен а метеоролози најављују још ниже температуре.

У протеклих девет дана у Украјини је од хладноће страдала 131 особа, а подигнуто је око 3.000 прихватилишта за бескућнике.

У Пољској 62 особе су изгубиле живот од последица смрзавања, службе за ванредне ситуације даноноћно раде.

Због екстремно ниских температура, Шпанија је под снежном блокадом.

Проблема у друмском саобраћају има у многим државама. Ауто-мото савези европских земаља пријавили су километрима дуге саобраћајне колоне широм Белгије и Холандије, пошто је у тим земљама прошлог викенда пао први снег.

Ипак, зима је ове године становницима Амстердама пружила необично задовољство - могућност да клизају уличним каналима. У једном од најпрометнијих, Царском каналу, већ неколико дана је заустављен водени саобраћај, највећи канал холандске луке постао је центар градске забаве.

Узрок несреће је, према првим информацијама, била експлозија казана, од чије силине су оштећени и околни објекти, навела је полиција.

Портпарол спасилачке службе Карамат Али изјавио је да је живот изгубило троје људи, међу којима један 10-годишњи дечак, пренеле су агенције.

Представник полиције Шоаиб Хурам Џанбаз рекао је да је повређено девет људи, од којих пет жена, и додао да је у рушевинама заробљено између 30 и 35 људи.

У Лахореу, другом по величини граду у Пакистану, 250 километара југоисточно од Исламабада, живи око осам милиона становника.

"Народ ме и даље веома подржава. Кад изађем на улицу, зауставим саобраћај. Опасност сам по јавну безбедност и не могу ни у куповину да одем", рекао је Берлускони за лондонски Телеграф.

Берлускони је навео да сигурно неће покушати да четврти пут буде премијер, мада тврди да му је популарност у земљи остала на 36 процената.

Када је реч о учешћу у политици, Берлускони је саопштио да би могао поново да учествује на изборима и да се кандидује за посланика у парламенту.

Три месеца након што је због секс скандала и економске кризе у земљи био принуђен да поднесе оставку, Берлускони каже да се још осећа као младић, иако има 75 година.

Берлускони је показао модрицу за коју тврди да је добио када је играо хокеј на леду с руским премијером Владимиром Путином.

Бивши италијански премијер тврди да га је од почетка политичке каријере, од 1994. године, неправедно прогањао левичарски правосудни систем, који је својевремено оптужио да је радикалан као "талибански".

"Сада када се Европа суочава са кризом јавног дуга, морамо да размотримо наше односе са њом стратешки, како бисмо заштитили националне интересе", рекао је Вен Ђиабао.

Аналитичари оцењују да је порука кинеског премијера упућена, пре свега, скептичним Кинезима и да Вен покушава да им објасни зашто је подршка Европи у њиховом интересу.

"Европа је наше највеће извозно тржиште. Из Европе, пак, увозимо технологију. Помажући да се стабилизује европско тржиште помажемо себи самима. Сви делови друштва то морају да разумеју", поручио је кинески премијер у Гуангџуу на југу земље.

Иако многи у Европи кинеске девизне резерве виде као спас за европске државе оптерећене дуговима, Пекинг оклева да саопшти са колико ће новца помоћи посрнулу европску економију.

Током посете Ангеле Меркел Кини, Вен је истакао да је за Европу важно да реши кризу дуга и нагласио да Пекинг намерава да појача учешће у европском фонду за помоћ.

Вен је рекао да Кина покушава да посредством ММФ-а учествује у решавању проблема европског дуга кроз Европски фонд за финансијску стабилност успостављен за помоћ земљама у тешкоћама и Европски механизам за стабилност који ће га наследити и који треба да буде основан у јулу.

Међутим, приликом посете Ангеле Меркел Кини, Вен је поручио да његова земља нема ни способности ни намеру да "купи Европу", реагујући тако на забринутост Европе због све већих кинеских улагања у привреде еврозоне, веома погођене дужничком кризом.

Како су саоштили званичници, погинуле су 43 особе, а једно дете је погинуло када се на њега срушила бетонска ограда око куће, изјавио је шеф Канцеларије за цивилну одбрану Бенито Рамос, пренела је агенција АП.

"За сада не можемо да проценимо још колика су оштећења објеката", навео је градски полицајац Алфред Висент Силвос и додао да се не може прегледати стање зграда "јер је то сада опасно".

Све жртве су страдале испод рушевина кућа на острву Негрос.

Земљотрес је регистрован на пет километара од Тајасана, приморског града од око 32.000 становника окружен планинама у провинцији Негрос Оријентал на острву Негрос на дубини од 20 километара, преносе агенције.

Филипински институт издао је локално упозорење на цунами нивоа 2 за централна филипинска острва и саопштио да би потреси могли да узрокују талас од једног метра дуж источне обале острва Негрос и западно од другог по величини филипинског града Цебу.

Ирански званичници саопштили су да им је циљ да "демонстрирају надмоћ на мору и боре се против иранофобије".

"Овај потез треба да покаже моћ Исламске Републике Иран на отвореном мору", изјавио је ирански поморски командант Хабиболах Сајари, а пренела полузванична иранска новинска агенција Фарс.

Сајари је рекао да ће мисија иранске морнарице трајати 70 до 80 дана, али није хтео да прецизира куда ће све бродови ићи.

Ирански разарач има око 150 чланова посаде и у ствари је преправљена и модификована америчка корвета (мањи брод од разарача) из шездесетих година. У свом наоружању има и ракете "нур", за које се претпоставља да имају домет и до 200 километара.

Ратни бродови из Ирана слободно плове по морима око Арабијског полуострва на основу резолуције Савета безбедности УН из 2008. године о борби против сомалијских пирата. Такво право имају и бродови других земаља које се боре против пирата.

Питање је, међутим, колико ће Иран бити у стању да демонстрира надмоћ по арабијским морима. Лоши односи са Саудијском Арабијом постали су још гори када је Америка оптужила Иран да стоји иза завере да се ликвидира саудијски амбасадор у Вашингтону.

Уз то, када је ЕУ запретио Ирану да ће престати да им увози нафту, Саудијска Арабија се понудила да Унији надокнади све црно злато које им може "зафалити". Иран је рекао да тај потез "није баш пријатељски" и позвао Ријад "да размисли о томе".

Иран прети одмаздом

У међувремену, заменик команданта елитне иранске Револуционарне гарде Хусеин Салами упозорио је данас да ће на мети Техерана бити свака земља која уступи своју територију за припрему напада на Иран.

Иако Салами то није даље образлагао, та изјава могла би се протумачити као упозорење Ирана суседима да не допусте да територија и ваздушни простор њихових земаља буду искоришћени као база за евентуални напад.

"Сваки део територије које непријатељи искористе за операције против Ирана биће изложен одмазди наших оружаних снага," рекао је Салами током војних маневара, преноси Ројтерс позивајући се на агенцију Фарс.

Револуционарна гарда је у суботу почела дводневне копнене маневре у настојању да покаже војну моћ Ирана у тренутку када расту тензије између Техерана и западних престоница око иранског нуклеарног програма.

САД и западне земље отпужују Иран да ради на производњи атомског наоружања, док Техеран тврди да је његов нуклеарни програм у мирољубиве сврхе, попут производње струје.

Израелски министар одбране Ехуд Барак рекао је у четвртак, 2. фебруара, на једној конференцији о безбедности да у међународној заједници постоји све веће веровање да треба размотрити војну акцију против иранског нуклеарног програма.

Западни експерти страхују да би израелски напад на Иран вероватно у сукоб увукао САД, нанео штету глобалној економији и ојачао исламски екстремизам.

Клинтонова је искористила посету Бугарској како би промовисала алтернативе постојећим нафтоводним рутама, као и развој нових енергетских извора.

Државна секретарка САД сматра да то што се источна Европа у енергетском смислу ослања на Русију чини "рањивом" због "нездравог" политичког притиска из Москве.

Клинтонова је, после разговора са премијером Бојком Борисовом, поручила да постоје бројне америчке компаније спремне да помогну Бугарској, када је реч о снабдевању енергентима.

Она је охрабрила бугарске званичнике да поделе своја искуства у демократизацији друштва са арапским земљама које су у народним побунама збациле ауторитарне режиме, али и тражила од Бугарске да унапреди услове живота за мањинске заједнице.

Клинтонова је у Бугарску допутовала после учешћа на међународној безбедносној конференцији у Минхену.

„Пријатељски" против Асада

Током посете Софији, америчка државна секретарка нашла је времена и да позове "пријатеље демократске Сирије" да се уједине у отпору режиму сиријског председника Башара ел Асада.

Клинтонова је, дан пошто су Русија и Кина уложиле вето у Савету безбедности УН на резолуцију којом се сиријски председник позива да поднесе оставку, рекла да међународна заједница има дужност да заустави крвопролиће у Сирији и промовише политичку транзицију која ће довести до Асадове смене.

Најављујући могуће формирање групе која би координирала помоћ сиријској опозицији, Клинтонова је навела да "пријатељи Сирије" треба да раде заједно на промоцији тих циљева.

Та група могла би да буде слична Контакт групи за Либију, која је надгледала међународну помоћ противницима свргнутог и убијеног либијског лидера Моамера ел Гадафија, наводи агенција АП.

Према подацима УН, од марта, када је почела побуна против Башара ел Асада и његове владе, у Сирији је погинуло више од 5.400 људи.

"У последњих неколико дана подсетили смо се у каквом суседству живимо", рекао је Нетанијаху на седници владе. "У таквом региону једина ствар која осигурава егзистенцију, безбедност и просперитет је сила", нагласио је Бењамин Нетанијаху.

Нетанијаху је најавио да ће Израел наставити да гради "војну, економску и социјалну моћ", јер је то "једина гаранција за мир и, такође, једина одбрана, ако мир пропадне".

"Чули смо изјаве владара Ирана о уништењу Израела, видели смо како сиријска армија масакрира сопствени народ, видели смо друге инциденте крвопролића", рекао је израелски премијер, мислећи на говор иранског врховног вође ајатолаха Али Хамнеија у петак и масовна убиства цивила која је починила сиријска армија.

У обраћању преко телевизије Хамнеи је описао ционистички режим као "канцерогени тумор који се мора одсећи и уз божју вољу ће се то десити", пренеле су агенције.

"Од сада ћемо подржавати сваку групу каја ће се борити против ционистичког режима", рекао је ирански лидер. Та изјава дата је у тренутку појачаних спекулација да Израел разматра ваздушне ударе на иранска нуклеарна постројења.

Израел је, како се верује, једина нуклеарна сила на Блиском истоку, мада то њени лидери никада нису ни потврдили, ни порекли.

Сирија, која је сусед јеврејске државе, у међувремену је доживела један од најкрвавијих викенда од почетка побуне против режима председника Башара Асада и опозициони активисти јављају да је више од 200 цивила погинуло у граду Хомсу.

"У нашем региону разни лидери немају моралних ограничења, већ убијају своје суседе или сопствене људе", рекао је Нетанијаху.

Демонстранти су на почетку колоне носили транспарент с натписом: "Не рату, не санкцијама, не интервенцији, не убиствима!"

"Потези иранске владе ни на који начин не оправдавају рат САД са Ираном", рекла је на протесту дописнику агенције Франс прес Дебра Свит, директорка организације "Свет не може да чека".

На протесту који је организовало око 60 организација, дељен је и летак на којем је писало да је "на много начина рат САД против Ирана већ почео", и наведени примери као што су "оштре економске санкције" против Техерана, "убиства иранских нуклеарних стручњака у нападима аутомобилима бомбама" и чињеница да се "код иранске обале налазе амерички носачи авиона".

У Лос Анђелесу, активисти су били обучени у наранџаста затворска одела и носили црне капуљаче, сличне као затвореници у Гвантанаму.

Мировни протести одржани су и у Бостону, Чикагу, Филаделфији, Сан Франциску, Вашингтону, а у Канади у Калгарију и Ванкуверу.

Слични скупови планирани су и у Великој Британији, Ирској и Индији.

Нинисте, бивши министар финансија стар 63 године био је фаворит према свим анкетама. Освојио је 62,7 одсто гласова према 37,1 одсто, колико је добио његов противник, саопштило је министарство правде после пребројаних 95 одсто гласова.

Око 4,4 милиона гласача било је позвано данас да изађе на други круг избора по изузетно хладним температурама и изабере новог шефа државе који ће заменити популарну председницу Тарју Халонен. Она није више могла да се кандидује пошто је испунила два шестогодишња мандата.

Према оцени аналитичара, Нинисте је уживао велико поверење бирача у периоду финансијске кризе што је, како су анкете показале, била главна брига грађана.

Он је био министар финансија од 1996. до 2003. и био један од твораца политике усвајања евра у Финској. Сматра се заслужним за извлачење земље из дубоке рецесије током 1990-их.

У првом кругу осам кандидата је учествовало у изборима. Саули Нинисте је освојио 37 одсто гласова, а Пека Хависто 18,8 одсто и ушли су у други круг.

"Морам да искориситим овај тренутак, јер сећања бледе", рекао је Кастро на промоцији књиге која је трајала више од шест сати. 

Осамдесетпетододишњи Кастро истиче да је дужност сваког Кубанца да се бори до последњег тренутка, за планету и човечанство.

Двотомни Кастрови мемоари заснивају се на разговорима вође Револуције и новинарке Катијушке Бланко.

Директор Удружења писаца Кубе Мигел Барнет истиче да су мемоари живописни као 3Д филм.

Кастро је на промцији посебно похвалио латиноамеричке студенте, истакавши да су се заузели за своје право на бесплатно образовање.

Воћа револуције посебно се осврнуо на дело свог пријатеља, председника Венецуеле, Уга Чавеза, рекавши да је он урадио више за народ те земље него било ко пре.

То је било прво појављивање Кастра у јавности од Конгреса Комунистичке партије априла 2011. године.

Кастро је предао дужност председника свом брату Раулу 2006. године, ретко се појављујући у јавности. Због тога, неколико пута се спекулисало о његовој смрти.

17.59 - Русија и Кина ставиле вето на Резолуцију СБ УН којом се сиријски председник Башар ал Асад позива да сиђе са власти.

17.15 - Председник САД Барак Обама позвао сиријског председника Башара ал Асада да напусти власт, оптуживши његов режим за "убијање цивила".

17.12 - Спуштена застава на сиријској амбасади у Тунису. Амбасадор Сирије је персона нон грата, рекао председник Туниса.

11.29 - Два озбиљна проблема са резолуцијом о Сирији, рекао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, неколико сати пред састанак са Хилари Клинтон. 

10.13 - Сиријска влада демантовала је да је војска јуче гранатирала централни део града Хомса, наводећи да су кривци за тај напад "наоружани нападачи", јављају сиријски медији.

03.00 - Савет безбедности УН ће гласати о новој резолуцији о Сирији без обзира на став Русије. Судбина овог документа нејасна јер се Москва, до сада, противила одредници да Асад мора да напусти власт. 

Стање у Сирији се не смирује, а у најновијим сукобима убијено је 12 цивила, а 30 рањено на сахрани жртава режима Башара ал Асада у Дараји код Дамаска.

Најновије жртве уследиле су након покоља 260 цивила убијених у бомбардовању Хомса, док званични Дамаск то демантује и понавља да су за убиства одговорене "наоружане групе".

На снимцима из Хомса виде се десетине тела жртава новог похода Асадових снага, а побуњеници су затражили хитну акцију међународне заједнице како би се зауставило крвопролиће у овом граду.

На седници Савета Безбедност УН Русија и Кина уложиле су вето на резолуцију западних земаља и Арапске лиге, којом се председник Сирије Башар ал Асад позива да поднесе оставку.

Осталих 13 чланица Савета безбедности, укључујући САД, Француску, Велику Британију, гласали су за резолуцију чији је циљ заустављање насиља у Сирији.

Застој у дипломатским напорима да се сукоб у Сирији реши мирним путем, дошао је пошто су светски лидери и активисти сиријске опозиције оптужили Асада за убиство стотина људи у бомбардовању Хомса.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и шеф обавештајне службе Михаил Фрадков путују у уторак у Сирију, где ће се састати са председником Асадом, јавља Би-Би-Си.

Москва, која је савезник Дамаска, саопштила је прошле седмице да ће наставити да снабдева Сирију оружјем.

Aктивисти су раније известили да је у насиљу широм земље убијено 18 људи, укључујући једну особу која је убијена у западном граду Хами, током гушења протеста којим је обележена годишњица озлоглашеног масакра из 1982. године.

Према подацима УН, у насилном гушењу антирежимских протеста у овој земљи, убијено је више од 5.400 људи.

"Заиста верујем да ће у догледној будућности претња од кибернетичких напада бити иста или већа од претње класичног тероризма", каже директор ФБИ-ја Роберт Милер.

Будући да су сви велики системи у Америци, укључујући контроле лета, електричне мреже, контроле возова и токова новца компјутеризовани и умрежени, чланови Конгреса озбиљно су схватили упозорење.

Председник Комитета за обавештајни рад Мајк Роџерс истиче да се компјутерски напад већ спрема. "Катастрофа која ће нас погодити је неминовна, а часовник откуцава", каже Роџерс.

Стручњаци упозоравају да Американцима, али и становницима других развијених земаља, не прети само опасност да остану у мраку, без гаса, воде или у неконтролисаном возу или авиону. На удару ће се наћи и пословање фирми, а самим тим и радна места.

Кибернетички детектив Кевин Мандиа каже да највећа опасност прети великим светским компанијама.

"Да ја имам фирму која је међу 500 најуспешнијих са Форбсове листе, забринуо бих се за безбедност својих система", упозорава Мандиа.

Само сајт америчког Министарства одбране сваког дана претрпи око 500 хакерских напада из целог света, а падају и сајтови осталих државних институција и великих фирми.

Верује се да су се и копије многих америчких производа у свету појавиле пошто су њихове карактеристике и начин производње украдени упадом преко Интернета.

Очекује се да, после сведочења првог човека Еф-Би-Аја, Конгрес одобри већа средства за службе које се баве заштитом информатичких система.

Споља наизглед несигурни офтамолог ожењен женом која је рођена у Лондону, Асад је обећао народу да ће извршити реформе, али само по сопственим условима, па је стога одбио захтев Арапске лиге да напусти власт.

"Не, не, не никада.", каже Асадов либански познаник. "Он неће ни да поднесе оставку ако рат траје 20 година." Асад је, према његовом сведочењу, у потпуности укључен у "догађаје на терену".

Један други посетилац председничке палате описује Асада као "опуштеног и флегматичног". Сиријски председник је био заузет свјим ајпедом, питајући о изгледима за израелски напад на Иран, тврди извор Ројтерса.

Али за разлику од старијег Асада, који је угушио оружани устанак у граду Хами пре 30 година, Башар ал Асад се суочава са противницима који су ушанчени широм земље и очврснули од напада сиријске војске.

Посета групе страних новинара источним предграђима Дамаска прошле недеље, показала је колико Асадова власт ослабила од почетка протеста, упркос пуцања на демонстранте, масовних хапшења, мучења и убиства притворених и отвореног рата против дезертера, наводи Ројтерс.

Пре годину дана, било је незамисливо да Сиријци критикују свог лидера у јавности, али сада, на само 15 минута вожње од центра Дамаска, маскирани побуњеници поставили су контролни пункт, где заустављају аутомобиле.

Дан након посете новинара, Асад је послао више од 2.000 војника у покушају да поврате контролу од побуњеника.

"Не постоји сила на земљи која ће ме натерати да га прихватим као председника", прича домаћица у касним 40-им у предграђу Базрех, на периферији престонице. Као и већина интервјуисаних у Сирији, желела је да остане анонимна због страха од одмазде.

"Он није мој председник и никада није био", каже та становница Дамаска, нагласивши да то није смела да каже пре.

Асад влада земљом помоћу мреже од најмање 13 званичних безбедносних тела, наводи Ројтерс.

Већина Сиријца случајеве десетина хиљада људи, које су затвориле моћне обавештајне службе, пореди са хорор причама. Сећања на њихове патње опстају, овековечене током година репресије у популацији која броји 23 милиона.

"Бес у Дери"

У Дери, где је избио устанак, у близини јужне границе са Јорданом, Асадове снаге су поново успоставиле контролу, али мало је доказа да су освојили и срца људи, оцењује Ројтерс.

Тинејџерке који излазе из школе, пролазе поред новинара узвикујући "Слобода Слобода!". Многи мештани љутито гледају безбедосне снаге које прате новинаре. Графити који позивају Асада да сиђе са власти, још увек су видљиви, упркос очигледним покушајима да се префарбају.

Чини се да је порука из Дере јасна, војна офанзива може да ућутка људе, али то неће умањити њихов бес.

"Када се подигне прашина од битке и крв пролије улицама, Асад ће теже владати него пре", рекао је представник сиријскд опозиције у тајном разговору за Ројтерс у Дамаску.
"Они који су против њега, увек ће бити против њега", истиче опозиционар.

Још један опозициони активиста каже да се Асад уздржава да користи огромну силу на располагању.

Опустошени Хомс

"Режим је могао да сада оствари победу на војном плану, али Асад не жели да плати политичку цену", истиче опозициони активиста. Тај активиста тврди да је осамдесет одсто војника још увек у касарни, јер Асад не жели да врху војске даје већа овлашћења.

Последице одлуке да се настави сукоб видљиве су у Хомсу. Град је опустшен у борбама између Асадових снага и побуњеника, као и сукоба између већинских Сунита и припадника мањинске секте којој проипада и сам Асад, Алавита. Улице су пусте, а зидови зграда су обележени рупама од метака.

Само неколико улица од владиног контролног пункта, вијори се зелена, бела и црна застава побуњеника. Напуштено спаљено оклопно возило, разбацане вреће са песком, знаци су жестоке битке у којој је војска, чини се претрпела губитке.

Графити сведоче о обрачуну. "Доле са Асадом" стоји на једном зиду; "Само Бог, Сирија и Башар" слоган је супарничке стране.

Упркос пажњи државних званичника, један младић се усудио да приђе Ројтерсовом репортеру и позове га да му покаже шта снаге безбедности раде у граду.

"Они ће доћи по мене касније, али ме није брига. Мој живот је ништа у односу на жртве других", рекао је младић.

Становници Дамаска живе у страху. Многи људи једноставно остају код куће колико је год могуће, узнемирени причом о тајанственим снајперистима на улицама и необјашњивим нестанцима.

Набил Хадад, становник Дамаска каже да је чуо за један такав инцидент. "Мој пријатељ је заустављен на контролном пункту изван Дамаска", прича Хадад, послован човек у својим тридесетим.

Мушкарци у цивилу рекли су његовој супрузи да треба да иде са њима у полицијску станицу, њему да оде кући и донесе њена документа. Када је дошао у полицијску станицу речено му је да полиција није поставила пункт у тој улици и да никада нису чули за његову жену.

Широм главног града луксузни бутици и хотели готово су празни, а трговци кажу да је посао пропао.

Година немира, заједно са западним санкцијама на извоз сиријског чврстог горива, гурнула је привреду у кризу, лишавајући Асада две милијарде долара прихода од нафте и туризма, још једног виталног извор прихода.

Због немира у земљи, стало је и прикупљање пореза у неким областима, трговина је пропала, а предузећа су затворена или успорено раде.

Вредност сиријске валуте опала је готово 20 одсто, на 58 фунти за долар. Економисти кажу да власти оклевају да троше милијарде долара да би одржале њену вредност.

Далеко од банака, на црном тржишту, пад је већи. Даје се 70 фунти за долар. "Ми смо забринути да ће ускоро она бити 100, а то ће бити катастрофа за све нас", рекао је један трговац у старој пијаци, која је пре годину дана била преплављена туристима.

Сада су ирански туристи, који долазе на ходочашће, готово једини странци. Трговци кажу да је посао пропао и сиријски купци су напети и суморни. Домаћица Фадва Фахам жали се да су се цене хране и огрева удвостручиле.

Асадове присталице су сигурне да ће њихов председник угушити побуну, за који кажу да уништава земљу. Они говоре о тихој већини на коју Асад може да рачуна.

Председникове снаге су и даље убедљиво јаче од свих његових противника. Западне и арапске силе сложиле су се да би решење за Сирију била војна интервенција, слична оној у Либији, на маргинама арапског света, али он ужива подршку Ирана и Русије, чланице Савета безбедности УН која има моћ вета.

Али, Москва би могла да преиспита своје политичке и војне везе са Сиријом, које датирају из совјетске ере, ако просуди да је Асадов став неодржив. Чак и његови симпатизери у региону очекују Сирија скизине у још већи сукоб.

За сада, Асадова база остала је чврста, упркос чињеници да је дезертирало на хиљаде војних регрута и све већи број полицајаца, од којих су већина припада сунитској већини, закључује репортер Ројтерса.

Према његовим речима, циљ тог партнерства и снажније безбедносне политике ЕУ мора бити мир на континенту и свету. Немачка би, како је навео у излагању, отварајући панел дискусију "Изградња евро-атлантске безбедносне заједнице", имала централну улогу у томе.

"ЕУ је више од заједничког тржишта и монетарне уније - политичка унија и јединствени мировни пројекат, сидро безбедности на континенту", нагласио је Вестервеле на конференцији на којој учествује и министар иностраних послова Србије Вук Јеремић.

Проширењем санкција против Ирана, према његовим речима, ЕУ је показала да Европа није спремна да прихвати нуклеарно наоружање Техерана.

"Јака ЕУ и јак НАТО нису супротност, већ су комплементарни, рекао је он, оценивши да НАТО остаје неизбежан фактор и гарант безбедности. Када је реч о ЕУ, Вестервеле је истакао да је заједничка безбедносна политика неопходна.

"Имаћемо је само ако ЕУ буде располагала потребним цивилним и војним могућностима", поручио је Вестервеле и додао, да таква ЕУ мора бити отворена за нова партнерства. Ту, пре свега, како је истакао, мисли на учешће САД, Русије, Турске и других земаља у безбедносним акцијама.

Одрживе безбедности неће бити без Русије, указао је Вестервеле. "Морамо наша цивилна друштва и економије још више отворити и повезати", рекао је шеф немачке дипломатије, указујући да безбедности неће бити без основних права.

"Та основна права се газе у Сирији и Савет безбедности УН не сме више ћутати у вези насиља у тој земљи и време је да ово тело светске организације постигне договор на ову тему", рекао је Вестервеле и додао да превентивна безбедносна политика значи и залагање и борба за заједничке вредности.

Америчка државна секретарка Хилари Клинтон оценила је да све док постоје нерешени конфликти у источној Европи, на Балкану и Кавказу, Европа остаје непотпуна и небезбедна, и заложила се за веће поверење између запада и Русије.

Она је у излагању на 48. Медјународној безбедносној конференцији рекла да су САД заједно са Европом радиле на побољшању стратешких односа са Русијом. Ти напори су, како је додала, донели резултате, али се мора и даље радити на њима.

Шефица америчке дипломатије позвала је Европу да учини више за привредни раст у борби против дужничке кризе и обећала је да је Европа први партнер њене земље. Безбедност и благостање су, према њеним речима, неодвојиви.

Министар обране САД Леон Панета је обећао одрживо стратешко партнерство Европи и рекао да Европа за Вашингтон, и поред нових стратешких приоритета на азијско-пацифички простор и Блиски Исток, остаје главно тежиште за војно учешће и дипломатију.

Када је реч о Авганистану Панета је затражио брзи крај међународне војне мисије, изразивши наду да ће авганистанска војска моћи током 2013. године у потпуности да преузме одговорност за безбедност у земљи. Истовремено он је обећао да ће међународно војно присуство остати до краја 2014.године.

Јако обезбеђење због гостију и демонстраната

Међународна конференција је окупила на стотине експерата и водећих светских политичара, шефова држава или влада и министара из око 70 земаља, а цео скуп обезбеђује око 3.000 полицајаца.

Овогодишња, 48. Међународна безбедносна конференција у Минхену у знаку је бројних проблема у свету, па ће главну улогу током сутрашњег, главног дана, имати високи гости из САД и Русије.

У Минхену се, на бројне изазове који се постављају у свету, а који угрожавају мир, очекују одговори од званичника Вашингтона и Москве, а главна пажња сигурно ће бити посвећена Сирији, али и Ирану, као и немирима у Египту.

Због ових кризних жаришта овогодишња минхенска конференција, према оцени учесника, може бити сматрана кризним састанком, а о значају најбоље сведочи да ће највеће светске силе бити заступљене са чак два висока представника.

Током сутрашњег дана на дневном реду биће дискусије на тему "Изградња евроатлантске безбедносне заједнице", "Тактичко нуклеарно оружје у Европи", као и панел "Финансијска криза и последице по међународну безбедност", и "Паметна одбрана, Европа и будућност Трансатлантске алијансе".

И ове године конференција се, уз најављене демонстрације противника НАТО и глобализације, одржава у луксузном хотелу "Бајришер Хоф".

Председник ове конференције Волфганг Ишингер, бивши представник ЕУ у "тројци" у преговорима о Косову је уочи почетка скупа упозорио на опасност војног удара на Иран.

Иначе, конференцију је 1962. године, с идејом да се првенствено бави питањем одбране, основао Евалд Хајнрих фон Клајст Шменцин, један од завереника групе око грофа Штауфенберга, која је извела неуспели атентат на Адолфа Хитлера.

"Током периода великих хладноћа, 122 особе су умрле, њих 12 у болницама, 78 их је пронађено на улици док је њих 32 умрло у својим домовима", наводи се у саопштењу.

У истом периоду, више од 2.000 људи затражило је медицинску помоћ због промрзлина и хипотермије, док је 1.591 особа хоспитализована.

Украјинске власти су отвориле широм земље више од 3.170 пунктова за пружање помоћи где најугроженији грађани могу да се угреју и добију топли оброк.

Температура се у Украјини последњих дана кретала између минус 16 и минус 21 током дана, док се током ноћи понегде спуштала и до минус 30 степени. Према последњим прогнозама метеоролога, температура би требало од данас мало да порасте.

Рим је од данас паралисан због снега који је пао у том граду као и у великом делу Италије, укључујући на југу земље око Напуља и на Сардинији. У Италији је због хладноће и снега до сада умрло пет особа.

У италијанској престоници где снег врло ретко пада саобраћај је потпуно блокиран. Градоначелник Рима Ђорђо Алемано забранио је  возилима да саобраћају без ланаца или зимских гума, које Римљани обично немају. На улицама нема таксија и само се креће по неки аутобус или аутомобил. 

Историјски споменици као што је "Колосеум" прекривени су снегом и затворени за посетиоце, а неки људи се скијају у парку код виле Боргезе покрај Рима.

Школе су затворене од јуче у северном и средишњем делу Италије.  У ноћи од петка на суботу 150 људи је остало заробљено десет сати у возу у области Абруца. Ватрогасци су такође морали да спасу око двадесет људи блокираних у својим возилима близу Рима, од којих је двоје одведено у болницу.

У Тоскани је проглашена ванредна ситуација а многа домаћинства немају струју под температурама које су пале испод минус десет степени. 

У Француској је јако хладно са температурама које су на истоку земље пале и до двадесет степени испод нуле, а хладноћа је однела и прве жртве.

Државна секретарка за здравље Нора Бера саветовала је данас старим и болесним да не излазе. Наложено је да сва прихватилишта у земљи буду отворена 24 часа.  Снег који је почео да пада на северу Француске у петак увече изазвао је велике поремећаје у саобраћају током ноћи и школски превоз је прекинут у неколико области. Очекују се нове падавине ноћас.

Ниске температуре у Пољској однеле су 45 живота, у Румунији 24, а стотине бескућника и прозеблих људи превезено је у болнице. У Бугарској су забележене најниже температуре у последњих сто година. Страдало је 16-оро људи, затворено више од 1.000 школа. Слично је и у Словачкој, Чешкој, Литванији, Летонији, Немачкој, Аустрији али и на југу Европе.

Учесници демонстрација су и данас затражили да Врховни војни савет преда државу у надлежност цивилним властима. Такође, је затражено кажњавање одговорних за смрт 74 људи после фудбалске утакмице у граду Порт Саиду.

Демонстранти су тражили и спровођење реформи у оквиру полиције, коју оптужују да није учинила довољно како би спречила насиље на стадиону у Порт Саиду.

Према изјавама учесника протеста, полиција је као и претходних дана данас бацила сузавац на демонстранте који су били окупљени близу министарства.

Протести су и јуче такође одржани у Каиру и Суецу. Један представник полиције је данас изјавио да је у Суецу погинуло петоро људи.

Агенција Франс прес јуче je јавила да је у Каиру умрло двоје демонстраната од последица гушења од сузавца.

Демонстрације у египатским градовима почеле су пошто је 74 људи погинуло после фудбалске утакмице у граду Порт Саиду. Насиље на стадиону у Порт Саиду прерасло је у нову политичку кризу у Египту.

Државни медији јављају да ће ратни бродови одржати једномесечне маневре. Чини се да су ирански маневери и својевстан одговор Вашингтону на јачање војног присуства у региону довођењем носача авиона Абрахам Линколн.

Почетак вежби иранске војске долази само дан након што се врховни ирански вођа Али Хамнеи обратио окупљенима у Техерану.

"Иран ће одговорити на све војне или претње нафтним ембаргом спроводећи "сопствене претње"", рекао је Хамнеи.

Иако су претње о затварању пролаза свакодневне, Иран до сада није покушавао да угрози слободно кретање бродова у мореузу кроз који пролази једна петина светске производње сирове нафте.

Иранске власти врло добро знају да би затварање трговачких рута за танкере значило и моменталну објаву рата. 

Међутим, Техеран Ормуски теснац користи као кец у рукаву, односно као средство за преговарање. Упркос чињеници да иранске претње о затварању пролаза, барем дугорорчно, нису реалне, Запад зазире од помисли да се промет нафтних танкера поремети чак и на кратко време.

Вашингтон и његови савезници сложни су у најави одлучног одговора на евентуалну блокаду пролаза.

На митингу подршке Путину и Русији под називом "Митинг патриотских снага", организатори  сакупило се према тврдњама организатора 138.000 људи. Митинг се одржаo на Поклоној гори у западној Москви. Учесници су  узвикивали пароле подршке Путину.

На митингу "За поштене изборе" на Блатном тргу, који су организовали противници политике Владимира Путина, прочитана је резолуција у којој се тражи реформа политичког система у Русији, а грађани позивају да на предстојећим председничким изборима не дају ниједан глас актуелном премијеру и кандидату за председника Владамиру Путину.

У резолуцији, коју је окупљенима на митингу "За поштене изборе" прочитао опозиционар Владимир Ришков, захтева се хитно ослобађање, како се наводи, политичких затвореника, поништавање резултата децембарских избора за Државну думу, оставка председника Централне изборне комисије Владимира Чурова и истрага његове активности.

Траже се и регистровање опозиционих партија, реформа политичког система и "спровођење превремених, слободних и поштених парламентарних и председничких избора".

Агенција Итар Тас јавља да је протест "За поштене изборе" организован и у Петрограду и да се на њему окупило преко 10. 000 људи.

Власти Москве оба митинга третирају као предизборне активности и саопштавају да је данас на улицама главног града Русије било више од 200.000 људи.

Температура у Москви данас око поднева била је минус 20 степени.

Петнаест минута дуг снимак телефонског разговора о праћењу и кривичном гоњењу чланова те хакерске групе, који су истражитељи одржали 17. јануара, постављен је на Јутјуб.

Еф-Би-Ај је потврдио да су хакери пресрели разговор њихових истражитеља са колегама из британске полиције, као и да трагају за особама које су одговорне.

Скотланд Јард је потврдио да је један од њихових специјалиста за "сајберкриминал" учествовао у том разговору, али да овај догађај не представља претњу по њихове операције.

Још није познато да како су "Анонимуси" успели да пресретну и сниме разговор.

Група хакера је са једног од својих Твитер налога поручила да је "Еф-Би-Ај вероватно радознао зашто и како, већ неко време, имамо увид у њихову интерну комуникацију".

Један од британских стручњака за интернет безбедност Френк Гарднер рекао је да би снимак, објављен на Јутјубу, могао да буде веома срамотан за безбедносне службе две земље.

У једном делу разговора агент Еф-Би-Аја захваљује се британским колегама за помоћ у истрагама, а на то му британски детективи одговарају: "Ту смо да помогнемо. Знамо да смо забрљали ствари у прошлости".

Истовремено, делује да су напори у борби против интернет цензуре почели да дају резултате, пошто је пољска влада замрзла ратификацију међународног трговинског споразума АЦТА.

Пољски премијер Доналд Туск рекао је да влада сигурно неће послати у Сејм на ратификацију споразум због кога су на улицама широм Пољске протестовале десетине хиљада људи и чињенице да су сајтови државних институција данима оборени.

"Анонимуси" су данас оборили и сајт грчког министарства правде. Хакери су рекли да је обарање сајта протест због грчког потписивања међународног споразума АЦТА о борби против фалсификовања, заштити ауторских права и интернет пиратерије.

На адреси министарства правде био је окачен видео са човеком у белој масци који говори: "Иако је демократија рођена у вашој земљи, сада сте је убили".

Панета је први пут поменуо могућност израелског напада у интервјуу за Вашингтон пост, у ком је истакао да је Израел забринут због чињенице, како тврде у Тел Авиву, да је Иран обогатио довољну количину уранијума и да сада само САД могу војно да зауставе Техеран.

"Постоји велика вероватноћа да ће Израел напасти у априлу, мају или јуну, пре него што Иран уђе у зону имунитета и произведе нуклеарну бомбу", рекао је Панета за амерички лист.

"Израелци су нам рекли да разматрају напад. Са друге стране, ми смо им пренели ризике таквог потеза", рекао је Панета на састанку НАТО-а у Бриселу.

Према његовим речима амерички председник Барак Обама и он су упозорили Израел да се САД противе нападу, зато што би се тиме пореметиле веома успешне међународне санкције и друге мирнодопске мере.

Бела кућа још није одлучила како ће реаговати на евентуални напад. Панета је за америчку телевизију Си-Би-Ес рекао да Техерану треба отприлике годину дана да произведе довољно обогаћеног уранијума и још најмање толико да заврши бомбу.

Међутим, прошле недеље у Вашингтону шеф Мосада Тамир Пардо рекао је да је једна од могућности једностран напад, без мешања других земаља.

Хамнеи: Чекамо вас

Врховни ирански вођа Ајатолах Али Хамнеи упозорио је Запад да је Иран спреман за било какав напад и да ће на њега адекватно узвратити.

Хамнеи је после молитве у Техерану пред хиљадама верника у говору истакао да ће Иран одговорити на све претње, санкције и евенутални напад "у правом тренутку" и "кад буде неопходно", инсистирајући да Иран неће одустати од нуклеарног програма.

Врховни ирански вођа осврнуо се и на Израел рекавши да ће Техеран помоћи свакој земљи и групи која се противи Израелу.

"Израел је канцерогени тумор који би требао да буде и биће одстањен", оценио је Хамнеи.

Према његовим речима наметнуте санкције не само да нису ослабиле Иран, већ су ојачале земљу.

"Када смо под санкцијама окрећемо се домаћим телентима и капацитетима. Растемо. Да немамо санкције на извоз оружја, не бисмо имали овакве напретке какве имамо данас. Да су они направили нуклеарну централну у Бушеру не бисмо оволико напредовали до обогаћеног уранијума", рекао је Хамнеи.

Врховни ирански вођа закључио је да, због поменутих разлгоа, санкције, у ствари, погодују Ирану земљи.

Стотину и једна особа умрла је у Украјини у таласу хладноће који влада у тој земљи од 27. јануара, саопштило је украјинско министарство за хитне ситуације.

"Током најхладијег периода, 11 особа је умрло у болници, 64 су пронађене на улици, а 26 у њиховим домовима", наводи министарство и прецизира да су те особе умрле од 27. јануара до 3. фебруара.

Претходни биланс, саопштен у четвртак, био је 63 мртвих.

Украјинско министарство за хитне ситуације наводи и да температура неће расти - током ноћи биће од минус 30 до минус 25, а дневна од минус 21 до минус 16. Црвени крст издвојио је новчана средства за изградњу склоништа за бескућнике у Белорусији и Украјини.

У Русији, где је у Москви данас минус 25, а у Јакутији у Сибиру минус 50, према званичним подацима од 1. јануара од хладноће је умрло 64 људи.

Температура у Белорусији спустила се до минус 30, а у Мађарској до минус 22 степена Целзијуса.

У последња 24 часа умрло је осморо од последица мразева и хладноће од 30 степени испод нуле ноћу, и око 15 степени испод нуле преко дана. "Само у прва два фебруарска дана умрло је од смрзавања 17 људи. Од новембра од почетка зиме то је укупно 75 жртава", саопштила је Главна команда пољске полиције.

Због тога што покушавају да загреју своје куће, некада неисправним, неочишћеним пећима, у Пољској све више живота односи тихи убица - гас угљенмоноксид. Само у последња 24 часа угљенмоноксидом из пећи отровало се 54 Пољака, а двоје људи је умрло.

Највише живота зима односи међу бескућницима који често упркос мразевима ризикују и одбијају да потраже уточиште у склоништима за бескућнике. Такође игноришу упозорења полиције и лекара да ће им алкохол дати само привремено лажни осећај топлине, а повећати ризик да се у негрејаним напуштеним просторима или на отвореном смрзну.

Температура се у Румунији спустила до минус 34 Целзијуса, а становници те земље добили су и прилику да се прошетају по залеђеном Црном мору. Отказани су многи летови, а бројна села су одсечена од остатка земље. Ледени талас је протеклих дана у тој земљи однео 14 живота, а 346 особа је хоспитализовано.

Старије особе спасавају се хеликоптерима из одсечених зона у БиХ, где је током протекле ноћи пало 30 центиметара новог снега, уз температуру до минус 29 степени.

На северу Словачке забележене су најниже температуре у последњих 50 година.

У Бриселу, 400 година стара статуа дечака који уринира искључена је из бојазни да би лед могао да јој оштети унутрашњи механизам.

Италију је, као и већину европских земаља, погодио хладни талас, а снег данас пада и у Риму, што је изузетно ретка појава. Најниже температуре у Италији забележене су на северу земље, на граници са Швајцарском где је измерено минус 29,8 степени.

У четвртак увече у Милану је пронађен смрзнут бескућник, чиме се биланс мртвих у леденом таласу у Италији попео на три.

Очекује се да ће изузетно ниске температуре у источном и централном делу Европе потрајати током целе идуће недеље.

16.30 - Две америчкe туристкиње и њихов водич киднаповани недалеко од Шарм ал Шеика. 

15.20 - Полиција и даље покушава да сузавцем растера демонстранте. Најмање један учесник протеста бацио "молотов коктел" на полицију.  

15.00 - Међу жртвама сукоба и један полицајац. 

За 48 сати готово непрекидних сукоба полиције и демонстраната у неколико египатских градова убијене су четири особе док је 1.689 повређено. Крај нередима, који су избили после египатског "Хејсела" се не види, јер власти ни батинама ни сузавцем не успевају да зауздају гнев грађана.

Током протеста у Каиру убијене су две особе, демонстрант и војни официр, а још две су страдале у Суецу. Заменик министра здравља саопштио је да је до сада повређено 1.689 особа. Под опсадом је зграда Министарства унутрашњих послова.

Сведоци тврде да је полиција испалила сузавац у покушају да растера око 3.000 демонстраната окупљених испред седишта полиције у Суецу, пре него што су употребили бојеву муницију.

Извор из египатске полиције тврди да полиција није отворила ватру на демонстранте, већ да су стотине наоружаних људи напале штаб локалних снага безбедности у североисточној египатској луци.

Државна телевизија јавила је да је првог дана протеста у Каиру 628 особа повређено у насиљу углавном од удисања сузавца који је полиција испалила на демонстранте који су покушавали да стигну до зграде Министарства унутрашњих послова.

Демостранти су оптужили владајући Војни савет, који је преузео власт у земљи после свргавања председника Хоснија Мубарака пре годину дана, да лоше води земљу током транзиционог периода.

Они захтевају смену војног лидера, маршала Хусеина Тантавија, неки чак и његово погубљење, сматрајући да су снаге реда биле неспособне да спрече сукобе или да су активно учествовале у провокацији нереда.

Кључни проблем у читавој ситуацији јесте то што војска није заинтересована да било коме преда власт. Опозицију представља скуп егоиста чије се амбиције завршавају на тргу Тахрир, док најјача политичка снага Муслиманско братство покушава да ситуацију среди тако што ће направити договор са војском.

У међувремену, огромна стопа криминала и катастрофално стање економије представљају проблеме о којима нико озбиљно не говори, а сви ови фактори онемогућавају нормално функционисање Египта као државе.

У земљи је тродневна жалост. Влада је сменила руководство фудбалског савеза и шефа службе безбедности у Порт Саиду, где се трагедија догодила, а градоначелник је поднео оставку.

Насиље на стадиону у Порт Саиду узроковало је нову политичку кризу у Египту, оцењују светски медији.

Вен је на Немачко-кинеском пословном форуму у граду Гуангџоу на југу земље рекао да је Кина спремна да сарађује са Европом у борби против актуелне кризе, а да неки људи кажу како то значи да Кина жели да купи Европу, пренела је агенција АФП.

"То не одговара стварности. Кина нема ту намеру, а није за то ни способна", истакао је Вен.

Немачка канцеларка Ангела Меркел, која се налази у тродневној посети Кини како би повећала поверење званичног Пекинга у Европу, такође је присуствовала поменутом форуму, заједно са руководиоцима из сектора енергетике, хемије, банкарства и електронике.

У Европи се у последње време интензивирала забринутост око тога да би талас инвестиција кинеских компанија и државних фондова могао званичном Пекингу да омогући превелик утицај над посрнулим европским привредама.

Европски лидери су раније позвали Кину, која поседује највеће девизне резерве на свету, да улаже у фонд Европске уније за помоћ презадуженим чланицама. Званични Пекинг досад није дао конкретно обећање да ће пружити финансијску подршку Европи.

Немачка канцеларка се данас састала са кинеским председником Ху Ђинтаом у настојању да повећа поверење Кине и обезбеди подршку за Европу где дужничка криза прети да гурне регион у рецесију.

Кина, друга највећа привреда света, с повећаном забринутошћу гледа погоршање привредне ситуације у еврозони и стално тражи од европских лидера да преузму контролу над тренутним стањем.

Председник Кине рекао је Меркеловој, пре њиховог састанка иза затворних врата, да ће њена посета допринети "повећању међусобног разумевања" двеју земаља чија трговинска размена је достигла у 2011. години 169 милијарди долара, 18,9 одсто више него предходне године.

Хун је члан Либерално-демократске партије, коалиционог партнера конзервативног премијера Дејвида Камерона и трећи је министар који је напустио владу од њеног формирања у мају 2010. године.

"Данашња одлука тужилаштва је за жаљење. Невин сам што се тиче тих оптужби и намеравам да се борим на суду", рекао је Хун новинарима у Лондону.

Оставку подноси, како је рекао, да би се усредсредио на судски поступак, а и да он не би ометао његов посао министра.

"Закључили смо да има довољно доказа да се против Хуна и његове бивше супруге Вики Прајс подигне тужба због ометања правде и појавиће се на суду 16. фебруара", саопштио је раније главни тужилац за Енглеску и Велс Кир Стермер.

Хун је до сада негирао да је бившу супругу Прајс замолио да на себе преузме саобраћајни прекршај који је он починио 2003. године. Због прекорачења брзине Хун би могао да остане без возачке дозволе.

Осмакац је ухапшен 7. јануара, после вишемесечног праћења, током којег је установљено да је набављао заставе Ал Каиде, као и да је покушавао да набави оружје и експлозив за извођење самоубилачког напада.

Ухапшен је када је посредством агента ФБИ покушао да набави оружје, односно "калашњиков", "узи" и прслук испуњен експлозивом.

План је, како наводи ФБИ, био да истовремено детонира неколико аутомобила-бомби, потом пуца по пролазницима, да би се на крају и сам разнео. Потенцијалне мете су му били ноћни клубови у Тампи и оперативни центар локалне полиције.

Порота је утврдила и да је крив за поседовање нерегистрованог аутоматског оружја.

Чланови муслиманске заједнице из Пинелас Парка, где је Осмакац живео, кажу да је имао радикалне ставове који немају везе са њиховим, пренели су амерички медији.

Осмакчева породица, после његовог хапшења, тврдила је да је Сами недужан и да се против њега води прогон због његове вере.

Осмакац је повремено посећивао Косово, где има родбину.

Изненађујућом пресудом преиначена је одлука ниже судске инстанце којом је Каинг био осуђен на 19 година затвора.

Тужилаштво се жалило на ту пресуду оценивши је као превишу благу и рекавши да постоје страховања да ће човек који је надгледао убијање хиљада људи једног дана бити слободан.

Каинг Гуек Еав, чији је надимак Доик, био је управник затвора Туол Сленг, чији је шифровани назив био С-21. Признао је да је надгледао мучење затвореника, а потом их слао на погубљење на "пољима смрти".

У јулу 2010. године, нижи суд прогласио је Доика кривим за ратне злочине, злочине против човечности, мучење и убиство.

Осуђен је на 35 година затвора, али му је казна скраћена за 11 година због времена проведеног у затвору и других техникалија. 

На казну су се жалили и тужилаштво, које је затражило доживотну робију, и Доик, који је тврдио да је преоштра, пошто је, наводно, само поступао по наређењу.

Ипак, суд је оценио да казна мора да буде строжа, пошто је Доик одговоран за бруталну смрт великог броја људи. Суд наводи да је Доик надгледао убијање најмање 12.272 човека, а постоје и процене да је њихов број био 16.000.

"Злочини Каинг Гуел Еава били су посебно шокантни и гнусни, због броја убијених људи", казао је судија. Пресуда је коначна и жалба на њу није могућа. 

Камбоџански суд под надзором УН установљен је као инстанца за суђење одговорнима за смрт 1,7 милиона људи који су убијени и умрли после мучења, изгладњивања, исцрпљивања и недостатка медицинске неге током владавине Црвених Кмера седамдесетих година.

Доик је једини високи званичник бившег режима који је признао кривицу и тражио опроштај.

21.30 - Скоро 400 повређених у сукобима полиције и демонстраната у Каиру, наводи египатско министарство здравља. 

18.26 - Најмање два полицајца и десетак демонстраната повређено у сукобима око трга Тахрир. Полиција испаљивала гумене метке. Облак сузавца у центру Каира. 

18.10 - Полиција сузавцем растерује демонстранте са трга Тахрир.

17.50 - Демонстранти са трга Тахрир затражили смену министара полиције и војске. Међу учесницима протеста и неколико египатских фудбалских звезда.

16.50 - Највећа странка у Египту, Муслиманска браћа, за нереде окривила "стране елементе".

14.35 - Египатски премијер Кемал ел Гунзури суспендовао комплетно фудбалско руководство и најавио покретање истраге против челника савеза.

14.30 - Парламент усвојио оставку гувернера Порт Саида Мухамеда Абдулаха. Суспендовани шефови безбедности и полиције у том граду. 

Хиљаде демонстраната окупило се на тргу Тахрир у Каиру, после незапамћеног крвопролића на фудбалској утакмици у Порт Саиду где је погинуло најмање 79 људи у нередима који, како се чини, осликавају немоћ нових власти да створе какав-такав ред у држави.

Бесна маса људи опколила је трг Тахрир у Каиру и зграду египатске државне телевизије. Полиција је гуменим мецима и сузавцем растеривала демонстранте.

Демонстранти, од којих су многи навијачи "Ел Алија", користили су металне препреке и возила, како би затворили трг. 

Многи сматрају да је полиција неспособна или да је активно провоцирала нереде.

"Народ је, изнад свега, љут на режим. Људи су заиста љути, види им се бес у очима", рекао је за Би-Би-Си навијач "Ел Алија" Мухамед Абдел Хамид.

Према саопштењу египатског министарства здравља, у сукобима је повређено 668 људи.

Ножеви унети на стадион

Најкрвавији нереди на фудбалским утакмицама у последњих 15 година бацили су светло на агресију група тврдокорних навијача, који су били значајан фактор у уличним протестима против бившег египатског председника Хоснија Мубарака.

Изгледа да су неки навијачи успели да унесу ножеве и мачете на стадион, због недостатка уобичајене контроле.

Навијачи "Ел Алија" учествовали су у прошлогодишњим протестима, нарочито у сукобима са полицијом. Спекулише се да су безбедносне снаге имале интерес да се науди навијачима "Ел Алија".

Занимљиво је да су навијачи "Ел Алија" и највећег ривала "Замалека" неколико дана раније договорили примирје које је требало да траје док се политичка ситуација у земљи не смири. Требало је да њихов пример следе и остале навијачке групе, што такође наводи на сумњу да је сукоб оваквих размера изрежиран.

Сведоци тврде да је атмосфера била напета током целог меча, јер су навијачи "Ел Алија" развукли увредљив транспарент за присталице домаћег тима Масрија.

На ванредној седници парламента, посланици Муслиманске браће за насиље су оптужили власт.

Група Муслиманска браћа, односно њена Партија слободе и правде, која је после недавних избора постала највећа странка у Египту, оптужила је за насиље "невидљиву руку" односно присталице бившег председника Хоснија Мубарака.

"Догађаји у Порт Саиду су планирани и представљају поруку остатака бившег режима", изјавио је посланик Муслиманске браће Есам ел Еријан.

Еријан је рекао да су војска и полиција саучесниици у насиљу, оптуживши их да тиме покушавају да покажу да њихова широка овлашћења у власти морају бити сачувана.

Према наредби јавног тужиоца, шеф безбедности и градоначелник Порт Саида, требало би да буду испитани, као и 52 особе које су ухапшене у нередима.

На данашњој седници владе проглашена је тродневна национална жалост и смењен је Есам Самак, шеф службе безбедности у Порт Саиду, зато што није спречио избијање крвавог сукоба навијача.

Тренер "Ел Алија" Мануел Жозе затражио је раскид уговора, како би се вратио у Португал, док су тројица играча египатског клуба рекли да се повлаче из фудбала после јучерашње трагедије.

Хиљаде грађана на главној железничкој станици у Каиру дочекали су синоћ повређене са фудбалске утакмице.

"Доле војна управа" и "Народ жели егзекуцију фелдмаршала Мухамеда Хусеина Тантавија", узвикивали су грађани на протестима поводом крвопролића, пренеле су агенције.

Сукоби су уследили када су навијачи домаћег тима Масри упали на терен и појурили за играчима екипе "Ел Алија", једног од најтрофејнијих египатских клубова. Упад навијача десио се непосредно после завршетка утакмице у којој је победио домаћи тим.

Повређено је најмање хиљаду људи, а међу повређенима налазе се и полицајци и двојица фудбалера.

Јалонова изјава уследила је неколико дана пошто су Американци обелоданили да су у развој посебне бомбе намењене уништавању дубоко закопаних бункера, у којима се наводно налазе иранска нуклеарна постројења, уложили око 330 милиона долара, што су аналитичари протумачили као прилично јасан доказ да се, после година звекетања оружјем, у Персијском заливу спрема коначни обрачун САД и Ирана.

Јалон је, говорећи на годишњој конференцији посвећеној стратешким питањима, објаснио да је пре три месеца у великој експлозији у бази Револуционарне гарде, оштећен комплекс у којем се гради нови балистички пријектил домета и до 10.000 километара.

"Тај пројектил био би усмерен на Америку", рекао је Јалон, који је прошле седмице о иранском нуклеарном програму расправљао са представницима администрације Барака Обаме у Вашингтону.

"Треба нам ваљана војна опција... Иранци су свесни да је запад у стању да то уради. Али све док Иранци мисле да се тако нешто неће догодити, развој нуклеарног програма неће стати. У овом тренутку, они мисле да свет није довољно одлучан", рекао је Јалон.

Истовремено, шеф израелске војне обавештајне службе, генерал Авив Кочави рекао је да би оштре санкције могле убедити Техеран да одустане од "чврсте намере да направи атомску бомбу".

"Они су годину дана далеко од тог циља", рекао је шеф израелских шпијуна, наглашавајући да се, према проценама, Израел налази на мети око 200.000 различитих пројектила.

Они су носили постере са фотографијама својих вољених и порукама на којима је писало: "Бан Кимуне, доста пристрасности према Израелу", пренеле су агенције.

Рођаци су формирали људски штит на прелазу у покушају да зауставе Банов аутомобил, али су их снаге Хамаса који контролише то подручје отерале како би могао да уђе.

Двоје рођака затвореника изуло је папуче и бацило их на возило. На конвој у ком се налазио Бан, демонстранти су бацали и песак и понеки омањи камен.

Израел држи у затворима око 7.000 палестинских затвореника, а рођаци затвореника из Газе нису могли да их посете од 2006. године када је започела израелска блокада тог подручја након победе хамасоваца на парламентарним изборима.

Блокада је још више појачана од средине 2007. године када је Хамас силом преузео контролу над Газом, победивши снаге лојалне умеренијем, ривалском Фатаху.

Током 2011. године, исламске банке, њих више од 350 у 80 различитих земаља, оствариле су вртоглави успех, јер њихова финансијска средства износе 1.000 милијади долара, што је за 18 одсто више у односу на претходну годину, преноси угледни белгијски лист Ла либр Белжик.

Једна од специфичности тих банака је и текући рачун под називом "у складу са шеријатским принципима" који би у Белгији требало да покрене мароканска банка "Шабиа" почетком јуна.

"Муслиманске банке послују у складу са шеријатским принципима, а то значи искрено, поштено и одговорно", објашњава финансијски консултант белгијског представништва банке "Шабиа" Мухамед Мулиф.

Према његовим речима, банке избегавају камату и друштвено су одговорне јер се не баве финансирањем, нити у било ком погледу учествују у производњи и дистрибуцији алкохола, опојних дрога, порнографије, проституције, игара на срећу, дувана, медија и медијских програма и филмова који промовишу насиље, перверзност и неморал.

Шеријатски одбор одобрава уговоре и нове производе банке и контролише њихову примену, одобрава потрошњу хуманитарног фонда, и води рачуна о примени шеријата у пословним активностима банке.

"Иако су многи били скептични кад су у питању муслиманске банке које послују у складу са шеријатом, њихова дугогодишња стабилност, број клијаната, а пре свега економски резултати су потврда наше успешне пословне политике", објаснио је Булиф.

Оно што привлачи све већи број клијената широм Европе је и транспаретност пословања, јер су банке дужне да прецизирају где ће бити инвестиран новац клијената.

Британски медији су навели пример једне жене која није муслиманске вероисповести, а која је желела да уложи у банку 100.000 турских лира под условом да ни један цент не буде уложен у војну индустрију, а само је Британска исламска банка могла да јој гарантује да ће њен захтев бити поштован.

Све веће поверење

Тренутно је поверење овој банци поклонило 60.000 клијената, више од 10.000 њих нису муслимани, преноси белгијски лист.

У Француској исламске банке које послују у складу са шеријатом раде од 2008. године. Први текући рачун тог типа отворен је у јуну прошле године, док је први "шеријатски" хипотекарни кредит одобрен пре нешто више од месец дана.

У Европи, с обзиром на огроман број имиграната из арапског света, ове банке постају све бројније, у Данској, Француској и Ирској постоји по једна исламска банка, у Немачкој и Швајцарској по пет, у Луксембургу четири, а у Великој Британији 23.

Данас је све већи број западних мултинационалних банака које клијентима нуде банкарске услуге на начин који није у супротности са шеријатом.

Тако су и неке од водећих банака као што су америчке "Ситибанк", "Голдман Сакс" или британска "ХСБЦ", холандска "АБН Амро", француске "БНП Париба", "Сосијете женерал", немачка "Дојче Банк" основале пословнице у муслиманским земљама, које посредством тзв. "исламик виндоуза" својим клијентима нуде исламски прихватљиве банкарске производе, пренео је Ла либр Белжик.

Премијер Вен је, како се истиче у немачким медијима, рекао да Кина размишља о свом деловању за превазилажењу кризе евра и да је спремна да се јаче заложи за стабилност, али је избегао да пружи конкретна обећања већ је захтевао од Европљана појачане напоре за реформе.

Према његовим речима, решење дужничке кризе у Европи је нужно, јер је тај континент "за Кину од стратешког значаја".

Вен је даље оценио да Европа мора смањити дугове и спровести структурне реформе, при чему су "сопствени напори одлучујући".

Премијер НР Кине је нагласио да је, пре свега, важно да поново дође до динамичног привредног раста у земљама евро-зоне.

Меркелова, чији се одлазак у Пекинг, само пар дана после самита Европске уније тумачи као одличан "тајминг", позвала је на тешњу међународну сарадњу ради превазилашења финасијске кризе.

Осим привредних и билатералних тема, где је Меркел настојала да одагна страховања НР Кине због кризе у еврозони, немачка канцеларка је затражила од званичног Пекинга да изврши притисак на Иран због нуклеарног програма те земље. 

Техеран би требало да буде још "отворенији и транспарентнији" у вези свог нуклеарног програма, рекла је Меркелова у говору на Кинеској академији друштвених наука.

Немачки владин извор је рекао раније да ће канцеларка такође затражити од власти у Пекингу да не користе европске санкције о забрани увоза иранске нафте, уведене Техерану због његовог нуклеарног програма, како би повећале властити увоз те сировине.

Подршка за резолуцију о Сирији 

Меркелова, која ће се у петак састати с кинеским председником Ху Ђинтаом, у говору је споменула и Сирију, рекавши да је "важно да међународна заједница говори једним гласом у Уједињеним нацијама".

Очекује се да ће Меркел затражити од Пекинга подршку за резолуцију о Сирији у Савету безбедности Уједињених нација.

Меркелова је даље позвала на давање истих права немачким компанијама које раде у Кини каква имају и домаће фирме.

"Као немачки предузимачи желимо да будемо третирани исто као и кинеске компаније", рекла је Меркелова.

Пут Ангела Меркел у НР Кину уследио је само неколико дана после немира у провинцији Сечуан, где живи и тибетанска мањина, па је канцеларка најавила да ће и питање људских права бити на дневном реду разговора с руководством у Пекингу.

"Немачка је увек заговарала отворени политички дијалог, укључујући и контроверзна питања каква су људска права и успостављање владавине права", рекла је Меркелова, која је пре пар година, као први немачки канцелар усред Канцеларске службе у Берлну примила тибетанског верског и политичког вођу далај ламу, што је тада изазвало велико негодовање Кине.

Канцеларка је у посету Кини отишла у пратњи 20-очлане привредне делегације, од које половину чине шефови "Дакс" концерна, пренели су немачки медији.

Када је реч о немачко-кинеским привредним односима, Кина сигнализује већ годинама своју спремност за директне инвестије у Немачкој, а то је и овог пута потврдио премијер Вен.

У Берлину кажу да су те инвестиције добродошле, преносе немачки медији. У овом моменту у Немачкој активно делује око 800 кинеских предузећа. Немачки медији наглашавају да је њихова земља најважнији трговински партнер Кине у Европи.

НР Кина је, пак, за немачку привреду, после Сједињених Америчких Држава и тржишта ЕУ, најважнији спољнотрговински партнер.

Трговинска размена између Кине и Немачке је достигла 169 милијарди у 2011. године, за 18,9 посто више од предходне године.

У спасилачкој операцији после потонућа трајекта, који је путовао из Кимбеа на острву Нова Британија у Лае на главном острву, учествују два авиона из Аустралије, три хеликоптера и осам бродова.

Пет бродова учествује на извлачењу преживелих из воде. Хеликоптери и авиони у потрази су за несталима.

Први извештаји о повољним временским условима испоставили су се нетачним, пошто бродови са лица места јављају о јаком североисточном ветру који дува брзином од 70 километара на сат.

Аустралијска поморска агенција уочила је сигнал да је трајект у невољи око 7.30 и обавестила Поморски координациони спасилачки центар у Папуи Новој Гвинеји, који координише спасилачком операцијом, наводи АП.

Одмах је упућен позив бродовима у близини, на који се одазвало укупно осам трговачких бродова. Очекује се да ће спасени људи бити пребачени вечерас у град Лае.

Аустралијска служба је саопштила да су спасиоци до сада спасли око 238 путника, али координатор спасилачке операције Националне агенције за поморску безбедност у Папуи Новој Гвинеји, капетан Нурур Рахман, каже да још нема поуздане податке о тачном борју путника.

"Још нисам видео списак путника, али је вероватно реч о приближно 300 особа. Ситуација се мења из минута у минут", рекао је Рахман.

Премијерка Аустралије Џулија Гилард изјавила је да је ово велика трагедија, додајући да је њена земља притекла у помоћ суседу.

"Јулија Тимошенко је нелегално затворена, а у затвору је малтретирају и понижавају", рекла је Карова обраћајући се америчким сенаторима.

Ћерка бивше украјинске премијерке истакла је да су њену мајку подвргли тортури неспавања и застрашивања, са циљем да је потпуно психички сломе.

Демократска сенаторка Џин Шахин, која је водила дебату, рекла је да је неприхватљиво да Тимошенкова борави у затвору под сумњивим и политички мотивисаним оптужбама.

"Биће тешко, ако не и немогуће, да Украјина продуби односе са западним земљама, ако Јулија Тимошенко остане у затвору", рекла је сенаторка Шахин.

Тимошенкова је у октобру осуђена за злоупотребу положаја приликом закључивања гасног уговора са Русијом, 2009. године. Њени савезници оптужили су председника Украјине Виктора Јануковича да је инсценирао суђење у знак политичке одмазде.

Jeвгенија Кар је у јануару била у Берлину, Копенхагену, Паризу и Стразбуру, где је од западних земаља тражила да појачају притисак на председника Јануковича, како би Тимошенкова била пуштена на слободу.

Према речима Карове, украјински председник покушава да натера Тимошенкову да напише писмо у којем ће јавно замолити за опроштај и признати одговорност за све што јој се ставља на терет.

"То се никада неће десити", рекла је Јевгенија Кар америчким сенаторима.

Због случаја Тимошенко, погоршали су се односи Украјине и ЕУ, која је оценила да је бивша премијерка оптужена из политичких разлога.

Четири поцијајца су погинула, а 34 повређена. Бомба је усмртила и троје цивила, а 36 је повређено.

Градска болница је препуна рањених, а многи су задобили тешке повреде и преломе, па се страхује да би биланс мртвих могао да се повећа.

У тренутку кад је бомба постављена на мотоциклу активирана, испред полицијске станице био је велики број пролазника.

Tренутак је прецизно одабран, пошто је у тренутку експлозије у полицијској станици била пауза за ручак, па је већина полицајаца била унутра.

Директор безбедности колумбијске полиције Родолфо Паломино оптужио је Револуционарну оружану војску Колумбије , ФАРК.

Паломино је истакао да је напад одмазда због скорашњих рација које су спровеле локалне полицијске снаге против герилске групе.

Наиме, у последњих месец дана у Тумаку и широм регије Нарино, на граници са Еквадором, спроведено је неколико акција како би се сузбила трговина дрогом и оружјем.

ФАРК, основан 1964, има око 8.000 бораца широм Колумбије. Поред те левичарске герилске групе у тој земљи оперише још једна организација – Национална ослободилачка армија.

Та организација је, такође, веома активна у региону, а покушава да обезбеди колумбијску пацифичку обалу, кључну за извоз дроге и кријумчарење оружја.

Након што се није вратила кући, њен супруг је обавестио полицију која је старицу пронашла после неколико сати. И поред зимске гардеробе, жена се смрзла на температури од минус девет степени, колико је било измерено јуче.

У Аустрији се протеклих дана температура кретала између минус 17 и минус 10 степени, а наредних дана се очекује даљи пад.

Хладноћа посебно погађа бескућнике, који у повећаном броју траже помоћ у установама за смештај бескућника. Те установе су биле принуђене да повећају капацитете, а започеле су и акцију дељења врећа за спавање.

Протекла 24 часа била су у Пољској најтрагичнија од почетка зиме и током њих од смрзавања је умрло деветоро Пољака, саопштила је јутрос Главна команда пољске полиције.

Од петка 27. јануара, када су ударили жестоки мразеви, а температура се спустила и на 30 степени испод нуле, умрло је већ 29 људи, а од самог почетка зиме, од прошлог новембра, већ 67.

Већином се ради о бескућницима, често под дејством алкохола који им даје лажни осећај топлине, па је полиција у целој земљи појачала патроле које проверавају места где се бескућници окупљају.

Власти градова широм Пољске вратиле су се и ове зиме опробаном рецепту борбе са хладноћом и на улице Варшаве, Кракова и многих других градова разместиле су десетина пећи коксара, једноставне металне кавезе у којима гори ватра, како би могли да се огреју и Пољаци који иду градским превозом на посао и чекају трамваје и аутобусе.

Зима узима данак и у суседној Словачкој и Чешкој, такође махом међу бескућницима.

У Чешкој где се не води централна статистика, већ жртве зиме пријављују региони, број умрлих од хладноће у целој земљи попео се на најмање четири од средине прошле седмице, пошто је полиција јутрос нашла тело смрзнутог бескућника у Прагу.

Протеклих дана у Румунији хладан талас је однео 14 живота, а 346 особа је хоспитализовано у централном делу земље где је измерено 32,5 степени испод нуле.

У Бугарској су забележене најниже температуре у последњих сто година које су однеле осам живота.

У Москви дневне темепратуре не прелазе минус 22 степена, али података о жртвама хладноће и снега нема, наводи Ројтерс. У Словачкој је од хладноће умрло двоје људи, у Чешкој један бескућник.

Хладно и на југу

Хладноћа је стигла и до најјужнијих делова континента, где иначе ретко пада снег и забележен је у деловима Атине и у Истанбулу, где је привремено изазвало колапс у саобраћају, а према првим извештајима, једна особа је изгубила живот на улицама окованим снегом и ледом.

Снег је пао и на француском острву Корзика у Средоземном мору, у Италији су падавине изазвале хаос у саобраћају у северним градовима Болоњи и Милану.

Временска прогноза за Балкан најављује погоршање метеолошких услова у наставку ове недеље.

Према прогнозама, веома хладно време вероватно ће потрајати у континенталном делу Европе, пре свега у Немачкој и у југоисточном делу континента.

Обама је рекао да сви људи могу да имају корист од речи нашег створитеља и да треба избегавати лажну религиозност.

"Ово је нарочито значајно када се као нација сусрећемо са великим изазовима и када се опорављамо од нагоре економске кризе у последњих неколико генерација", казао је амерички председник и додао да и даље велики број људи нема посао, не може да отплати кредите, а у неким случајевима чак ни да се прехрани.

Обама је рекао да вера и поштовање вредности имају велики значај за решавање проблема са којима се Америка суочава.

"У тренуцима молитве, треба да се сетимо, без обзира на то колико важно делују наше титуле, колико мислимо да имамо моћи, да нисмо савршени", додао је председник САД.

Традиционалном Молитвеном доручку присустовали су и гости из Србије заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић, бивши министар спољних послова и лидер СПО-а Вук Драшковић и принц Александар Карађорђевић са супругом Катарином, као и београдски адвокат Зденко Томановић.

Традиција организовања Националног молитвеног доручка почела је у време председника Двајта Ајзенхауера 1953. године. Тадашњи сенатор Френк Карлсон из Канзаса спонтано је позвао Ајзенхауера у Сенат на заједничку молитву за успех његове владе.

Првобитна идеја да се политичари, и из власти и из опозиције, заједно моле за мир и успех САД прерасла је у организовање међународног молитвеног доручка на који се, осим домаћих, позивају и светски лидери и политичари да се заједнички моле за мир у свету.

Национални молитвени доручак је манифестација која траје неколико дана, окупља око 3.500 гостију и састоји се из мноштва састанака, ручкова и вечера, али је централни догађај доручак у четвртак на којем су говорници амерички председник и један гост чији се идентитет не открива до последњег часа.

Жена је пришла подијуму у Паризу на којем је стајао Оланд, главни супарник садашњег председника Николе Саркозија, и засула га брашном, које је попадало и по његовим телохранитељима који су притрчали да је зауставе.

Четрдесетпетогодишња жена савладана је и обезбеђење ју је изнело с места инцидента.

Оланд, брашњавих наочара, косе и одеће, све време је остао прибран, навео је АП.

Социјалистички председнички кандидат изјавио је да такви инциденти "спадају у ризике посла" којим се бави.

Према резултатима анкета, Оланд води по популарности у односу на Саркозија, пошто ужива подршку 31 одсто грађана, док садашњег председника подржава 24,5 одсто испитаника.

Председнички избори у Француској заказани су за 22. април.

23.25 - Министар унутрашњих послова Египта рекао да је ухапшено 47 особа због насиља после утакмице, преноси Ројтерс. Формирана група која ће испитати шта се догодило.

21.49 - Главнокомандујући војног савета Мухамед Хусеин Тантави наредио да два хеликоптера буду упућена у Порт Саид како би евакуисали играче гостујућег тима и њихове навијаче, преноси Ројтерс.

Најмање 74 особе погинуле су у сукобима навијача после фудбалског меча у египатском граду Порт Саиду.

Агенције јављају да су сукоби уследили када су навијачи домаћег тима Масри упали на терен и појурили за играчима екипе Ел Алија, једног од најтрофејнијих египатских клубова. Упад навијача десио се непосредно после завршетка утакмице у којој је победио домаћи тим.

Како јавља Ал Џазира навијачи су прво јурили гостујуће фудбалере, а затим су напали навијаче Ел Алија, а велики број погинулих чине особе које су преминуле због тешких повреда главе.

Повређено је најмање хиљаду људи, а међу повређенима налазе се и полицајци и двојица фудбалера.

Званичник египатског министарства здравља рекао је да десила "највећа катастрофа у фудбалској историји земље", преноси Ројтерс.

У међувремену, главнокомандујући војног савета Мухамед Хусеин Тантави наредио је да два хеликоптера буду упућена у Порт Саид како би евакуисали играче гостујућег тима и њихове навијаче, саопштили су војни извори.

Хеликоптери ће, такође, превести и повређене у војне болнице, преноси Ројтерс.

Државна телевизија јавила је да су суспендоване све утакмице у египатској Премијер лиги, а парламент у Каиру заказао је за четвртак хитну седницу.

Како преноси Ал Џазира, играчи и навијачи гостујућег тима били су "заробљени" у свлачионици, а навијачи Ел Алија "Ултраси" су на свом сајту пре утакмице објавили да долазе у Порт Саид. Између навијача две екипе постоји дуга историја сукоба на трибинама, преноси катарска телевизија.

Фудбал је најпопуларнији спорт у Египту и фудбалске утакмице увек привлаче велики број гледалаца. Светски медији наводе да од пада Мубараковог режима све чешће долази до сукоба навијача због безбедносног вакуума, који је настао после повлачења полиције са улица.

На улицама Немачке, на минус 15, више од 22.000 бескућника чека помоћ, да им гостионице, пансиони и железничке станице отворе врата. У великим градовима "топли аутобуси" превозе их до преноћишта.

Украјинско министарство за ванредне ситуације позвало је на спасавање бескућника, јер је више од 40 људи умрло од хипотермије, а више стотина затражило медицинску помоћ због промрзлина. Власти су отвориле склоништа, а затвориле школе и вртиће.

Руске власти апеловале су на становништво да без потребе не излази напоље. У појединим деловима Сибира, температура је и до минус 50!

Екстремно ниске температуре су и у Италији: Болоњи, Фиренци и другим градовима у централном делу и на северу.

У Румунији је јак мраз однео најмање осам живота. Углавном су то старије особе и бескућници. У Букурешту је забележено минус 20 степени, а Црно море замрзло се на површини на око 30 метара од обале. Због јаког ветра затворене су све црноморске луке. У Бугарској су најниже температуре у последњих сто година, Словачка не памти тако хладну зиму.

Турска је окована снегом, око 2.000 села је одсечено од света. У Истанбулу има пола метра снега, саобраћајни је колапс, па многи грађани нису могли да оду на посао.

У Словенији у појединим деловима, ветар достиже брзину од 160 километара на час. Прекинут је поморски саобраћај. Снежно невреме и у Хрватској. На Велебиту су наноси преко метра. За разлику од унутрашњости, где су на зиму навикли, снег је изненадио житеље острва на северном Јадрану. И Црну Гору је захватило хладно време, са олујним ветром.

Њихов прототип има облик сличан стрелици за пикадо, а дугачак је 10 центиметара. Када се испали, лети брзином око 730 метара у секунди, односно брзином од 2,1 мах.

Како функционише навођење? Метак има оптички сензор који је у стању да детектује ласерски зрак на мети, што му омогућава да буде усмераван према њој. Сензор шаље информацију контролној јединици која управља електромагнетним покретачима. Ти покретачи наводе минијатурна "пераја" која метак усмеравају ка мети.

Током тестова, инжењери су закачили сићушну светлосну диоду за метак да би могли да прате његову путању. Утврдили су да су батерија и електроника биле у стању да "преживе" испаљивање метка. Уз то, коришћен је и обичан барут.

"Када обичан метак излети из пушке, он се обрће у цеви, па зато иде право. Да бисмо могли да усмеримо наш метак куда желимо, морамо да се отарасимо тог обртања", рекао је Џонс.

Лабораторија је испитивањем закључила да обичан метак може да промаши мету удаљену један километар за око девет метара. Самонаводећи метак за исто растојање "греши" за највише 20 центиметара, а укупан домет му је двоструко већи.

Метак је засад још увек само прототип. Уколико прође све тестове, могао би да постане доступан полицији, војсци, па чак и људима који се баве стрељаштвом из забаве.

Националној лабораторији Сендија у дизајнирању самонаводећег метка помагала је фирма "Локхид Мартин", која је сарађивала са америчком војском на развоју те технологије.

Говорећи о свом извештају, пред Комитетом за безбедност америчког Сената, Клапер каже да та завера показује да су неки ирански званичници сада спремни да спроведу напад на Америку, као одговор на стварне или потенцијалне америчке акције које прете иранском режиму, преноси Вашингтон пост.

Процена указује на потенцијално нови правац у супарничком односу САД и Ирана, у тренутку када постоје назнаке да је већ предузета тајна операција која треба да осујети наводне иранске амбиције да развије нуклеарно оружје, наводи престонички дневник.

Главни амерички обавештајац, који је шеф свих америчких цивилних обавештајних служби, напоменуо је да САД тражи начин да избегне војни сукоб са Ираном, инсистирајући све више на санкцијама. "Надзиремо и могућност превентивног напада Израела на Иран", додао је Клапер.

"Надамо се да ће санкције имати ефекта на промену иранске политике према нуклеарном ангажману. То је веома осетљиво питање и ми доносимо одлуке заједно са Израелцима", навео је Клапер.

Мистерија иранског ловца

Иран је оптужио САД и Израел за многе мистериозне догађаје, укључујући и очигледно циљано убиство још једног иранског нуклеарног научника у Техерану у јануару, као и за сајбер-напад на највећи објекат за обогаћивање уранијума у земљи.

У међувремену, ирански опозициони активисти страхују од угрожености нуклеарних постројења у земљи. Наиме, опозиција тврди да је ирански ловац "Ф-14" оборен сопственом противваздушном одбране током, како кажу, самоубилачког напада на нуклеарни реактор "Бушер".

Према извештајима државних медија, пилот мајор Али Реза Каримаи и копилот погинули су прошле недеље када се ловац америчке производње срушио убрзо после полетања у региону Персијског залива.

Међутим, опозициони сајт Пеикнет оцењује да је авион оборен, негирајући да је узрок пада механички квар, као што су известили званични државни медији. Чињеница да се пилоти нису катапултирали наводи на закључак да је авион оборен, наводи опозиција.

Медији наводе да је авион полетео из базе у близини источног града Исфахана. И поред медијске блокаде, спекулише се да су пилоти покушали да нападну нуклеарна постројења.

Западни стручњаци упозоравају на недостатке нуклеарног реактора "Бушер". Поред саботаже, том реактору изграђеном уз руску помоћ, како тврде стручњаци, прети и опасност од земљотреса који често погађа регион где се постројење налази.

Иранска војска задржала је флоту америчких авиона "Ф-14", произведених пре револуције 1979. године. Амерички медији наводе да су санкције Запада због иранског нуклеарног програма узеле велики данак на способност војске да одржава флоту. У протеклој деценији догодило се мноштво авионских несрећа у којима је погинуло више од 900 људи.

"Савет не може да намеће параметре унутрашњополитичких решења", рекао је руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин, упозоравајући да би акција какву је после консултација Запада и Арапске лиге предложио Мароко само погоршала ситуацију на терену.

Чуркин је то рекао током расправе о предлогу резолуције, која је у последња 24 часа мењана безброј пута, али без суштинског напретка, јер се Русија и Кина чине одлучним да у овом случају искористе право вета.

Како су за Интернет портал Радио-телевизије Србије рекле дипломате на Ист Риверу, мароканску резолуцију су, у ствари, начинили Французи, с тим што су последње измене додали Британци.

Такав однос снага у најмоћнијем телу светске организације одужио је гласање о том документу бар на 24 часа, уколико се петнаест чланица, суочених са могућим ветом Пекинга и Москве, уопште и прихвати таквог посла.

Дипломатски рат у ходницима седишта УН у Њујорку најжешћа је политичка битка између Русије и Запада последњих година, коју су САД и Француска схватили толико озбиљно да су се на седници појавили и Хилари Клинтон и Алан Жипе.

Део разлога за такву дипломатску активност Запада лежи и у чињеници да би пад Асадовог режима знатно ослабио иранске акције у региону, али и притисак Хезболаха на проамеричке снаге у Либану.

Ипак, за сада нико озбиљан не подржава војну интервенцију каква је виђена у Либији, пре свега зато што не постоји јасна представа на који начин би таква акција утицала на односе Израела, Либана и Ирака.

Западне дипломате сматрају да ће се, у неком тренутку, Савет безбедности ипак изјаснити о тој резолуцији, највероватније само како би се тестирала чврстина Русије, која је са Кином сличан документ у октобру већ "убила" ветом.

Заменик директора Центра за развој Високе школе економије у Москви Валериј Миронов тврди, позивајући се на нову теорију међународне трговине, коју је развио добитник Нобелове награде за економију Пол Кругман, да државне корпорације са јасно одређеним приоритетним оријентацијама тешко могу бити водеће фирме које повећавају извоз.

У пракси је доказано да извоз на међународно тржиште не повећавају комплетни индустријски сектор нити "национални шампиони" у власништву државе, већ неколико процената најуспешнијих, али не и највећих предузећа различитих профила, указује у својој анализи Миронов, а преноси московски портал Финмаркет.

У Русији се, иначе, извозним пословима бави свега око три одсто фирми, док је у развијеним земљама тај проценат осетно већи - 10 до 12 одсто, с тим што су из различитих сфера пословања.

Планирајући развој државних корпорација, при чему раст извоза обезбеђују друге компаније, Русија запада "у контрадикцију", истиче Миронов. Он, додуше, не спори да је његовој земљи свакако потребна индустријска политика која мора да се заснива на антикорупцијском закону, стимулисању конкуренције, инвестиција и иновација.

Русија није као Азија

Руску индустријску политику, ни постсовјетску нити неку будућу, не би требало поредити са стварањем исте политике у земљама Азије путем државног власништва, указује Миронов.

"Азији је држава све, неспоран ауторитет по Конфучијевом етичком моделу. И индустријска политика државе функционише по истом принципу, али далеко од тога да је увек успешна. У Русији такав модел доводи до расипништва и корупције", сматра Миронов.

Идеологија актуелне руске индустријске политике се може, према Миронову, формулисати на следећи начин: "Хајде да формирамо државне корпорације, из којих ће да се украде трећина средства, али ће остатак радити за економију. На том принципу, који је у економски модел утемељио лоповлук, погазивши све етичке и правичне принципе, не може се градити индустријски модел."

У савременој Русији се, како он даље наводи, потреба за државном индустријском политиком гледа само кроз две алтернативе - или њеним потпуним изостанком или "државним капитализмом" по принципу азијских економија.

Миронов сматра да Русију после учлањења у Светску трговинску организацију очекује јак притисак на домаћем тржишту - у аутомбилској, фармацеутској, хемијској индустрији, пољопривреди и многим другим гранама, због значајног снижења царина на те производе из увоза.

Према његовим речима, руској индустрији је у таквим условима потребна диверсификација, али не на домаћем тржишту, где се очекује заоштравање конкуренције, већ разноврсност извоза, оријентисаног не само на испоруке сировина, већ и производа прерађивачког сектора.

Колико је такав закључак Миронова утемљен на реалности довољно говори и податак да Русија још "судбински" зависи од високих цена нафте и природног гаса на светском тржишту, јер испоруком тих сировина остварује више од 40 процената укупног девизног прилива.

Марија Мартин (81) је сведочила о томе како су снаге лојалне Франку 1936. године, када је имала само шест година, упале у њено село у средњој Шпанији и одвеле 27 мушкараца и три жене, међу којима је била и њена мајка Агустина.

Она је касније новинарима показала фотокопије старих слика њене породице и малу свеску са нацртаном мапом масовне гробнице у којој претпоставља да се налазе остаци њене мајке.

Други сведок кога је суд данас саслушао била је Пино Соса (75) са Канарских острва, чијег су оца Франкове снаге одвеле са групом мушкараца.

"Тукли су их. Држали су их у заробљеништву и радили им страшне ствари", рекла је она, додајући да су Франкове снаге чак украле хлеб и со из њене куће.

Она је испричала да је њена мајка тражила оца, али да га никада није нашла, већ да су им власти на крају издале потврду о његовој смрти.

Гарсон (56) је јуче на суду негирао да је злоупотребио положај када је, упркос договору о амнестији, наложио истрагу о судбини 114.000 људи, који су нестали за време грађанског рата у Шпанији (1936-1939) и диктатуре генерала Франка (1939-1975).

Предвиђено је да на суђењу говоре 22 сведока одбране који ће сведочити у име породица жртава од којих су многе сахрањене у масовним гробницама широм Шпаније.

Очекује се да ће суђење трајати најмање месец дана.

"Крсташ европског правосуђа"

Гарсон је у мају 2010. године суспендован са дужности у Националном суду, који је највиши кривични суд у Шпанији и сада ради као консултант Међународног кривичног суда у Хагу.

Оптужбу против њега подигле су десничарске организације "Чисте руке" и "Слобода и идентитет".

Гарсон, кога медији често називају "крсташем европског правосуђа", сматра да се ради о злочинима против човечности који нису могли да потпадну под амнестију.

Истрага о злочинима почињеним у Франково доба покренута је 2008. године, али је, под притиском тадашње социјалистичке владе, убрзо суспендована.

Уколико буде осуђен у било ком од три случаја, Гарсону прети забрана рада до 20 година, што би значило крај његове каријере као судије.

Гингрич је на синоћњим изборима освојио 32 одсто гласова, Рик Санторум 13 одсто и Рон Пол седам одсто гласова републиканских бирача.

Ромни је овом победом освојио свих 50 делегата за велику републиканску конвенцију у августу, али је за њега још значајније то што убедљива победа представља велики замах пред наредних неколико избора у следећих десетак дана.

Један од знакова да се Ромни приближава освајању републиканске номинације је и одлука безбедносних служби да му се у наредних неколико дана додели пратња Тајне службе.

Бивши гувернер Масачусетса је Гингрича на Флориди победио, остваривши много бољи резултат у хиспано популацији и у женском бирачком телу.

Велика разлика (51 према 29 одсто), говори да се Гингричу не заборављају брачно неверство и три брака која има иза себе.

Некадашњи председавајући Представничког дома Конгреса једино је међу најтврђим конзервативцима поразио Ромнија на Флориди.

Недипломатски манири

Примећено је да ни овог пута, као ни након пораза у Њу Хемпширу, Гингрич, није честитао на победи Ромнију, што се сматра недипломатским гестом на америчкој политичкој сцени.

Ромни и Гингрич су се у својим обраћањима бирачима, након што су саопштени резултати, сагласили само око тога да Барак Обама не сме поново да буде изабран за председника САД.

Ромни је рекао да има потпуно другачије идеолошке погледе у односу на Обаму и додао да када постане председник неће дизати порезе, већ ће људима обезбедити посао и пристојне плате.

"Ако су ово избори на којима се гледа само ко може да изнесе боља обећања, онда ја нисам ваш председник. Таквог већ сада имате", истакао је водећи републикански кандидат.

Гингрич је навео да би реизбор Обаме био катастрофа за САД. Да ли можете да замислите колико би био радикалан у свом другом мандату, запитао се некадашњи спикер Конгреса.

Преостала двојица кандидата Рон Пол и Рик Санторум, већ су усмерили своју кампању на будуће савезне држве у којима се одржавају прелиминарни избори.

Тексашки конгресмен Пол се окренуо Мејну, где очекује солидан резултат међу либералније опредељеним републиканцима, док је Санторум кампању усмерио на Колорадо и Неваду.

Први следећи избори су 4. фебруара у Невади, где је Ромни поново фаворит због јаке мормонске заједнице, а три дана након тога следе избори у Мејну, Колораду и Минесоти.

Ваздушни напади догодили су се у пограничним пакистанско-авганистанским регионима Курам и Оракзаи, потврдили су пакистански званичници Ваџид Кан и Амир Гулом и додали да су напади уследили после сукоба између војника и екстремиста око стратешко важног планинског превоја у региону Курам када је убијено преко 60 људи, пренела је агенција АП.

Пакистански авиони гађали су положаје екстремиста у области Џоги у региону Курам и убили 12 припадника пакистанске побуњеничке организације Техрик-е-Талибан Пакистан (ТТП) и шест Узбекистанаца.

Гађајући оближњу област Мамозаи у региону Оракзаи убили су још 20 побуњеника и два њихова команданта, преноси Ројтерс.

Један од убијених команданата је пакистански регионални талибански лидер Моин уд Дин, јавља АП, а британска агенција наводи да су погођена упоришта команданата ТТП-а Мулах Туфана и Мулви Моинудина и да су она уништена, а да је Моинудин убијен.

Подаци пакистанске војске нису проверени из других извора, а пакистански побуњеници често имају замерке на званичне извештаје Војске о броју жртава у њиховим редовима, наводи Ројтерс.

Одлука индијске владе да уђе у екслузивне разговоре са произвођачем "рафала" компанијом "Дажалт" јесте велики успех француског председника Николе Саркозија, који често истиче снагу националне индустрије.

У развој "рафала" Француска је уложила огромне суме новца, како би осим војног авиона, од њега створила симбол технолошке моћи и националног поноса, а француска војска је за сада једини корисник.

"Чекали смо овај дан већ 30 година", рекао је Саркози на конференцији за новинаре, мислећи на јубилеј од покретања пројекта развоја авиона 1980. године. "Достигли смо број од 126 авиона у завршним разговорима и то не значи да Индија хоће само авионе. То је доказ да имају поверење у целу француску економију", додао је Саркози.

Иако улазак у екслузивне разговоре није и гаранција да ће посао заиста бити закључен, светски медији већ виде да је "битка" за велики посао обнове индијског ратног ваздухопловства већ завршена и да је "Дажалт" победио конкуренцију.

Губитник је европски авион "јурофајтер тајфун" који производи конзорцијум четири фирме: немачке и шпанске филијале компаније ЕАДС, британски "БАЕ Системса" и италијанска "Финмеканике". Аналитичари губитак посла у Индији виде као озбиљан ударац на европску авио-индустрију, посебно у Великој Британији.

Претходно су из надметања за посао вредан око 15 милијарди долара испали Русија, САД и Шведска.

Аналитичари су и раније процењивали да ће се Индија одлучити за "рафал", јер у свом арсеналу већ има авионе типа "мираж", а највећи део ваздухопловства чине руски авиони из ере Хладног рата, које треба заменити. Нови авиони су одговор на растућу моћ Кине и на сталну опасност из Пакистана.

Уколико дође до потписивања уговора, француска авионска индустрија добиће одличан посао у кризним временима и то ће бити један од ретких великих извозних послова. Акције "Дажалта" на берзи су после објављивања вести из Индије одмах скочиле за 22 одсто. У производњу "рафала" укључено је око 500 француских компанија, које запошљавају око 6.000 радника.

Ипак, индијски званичници и војни аналитичари, у намери да спусте лопту, понављају да посао још увек није сигуран, али и потврђују да је "Дажалт" дао најповољнију понуду у коју осим авиона, улазе и резервни делови, обука механичара, одржавање, као и трансфер технологије.

Незванично је саопштено да је понуда за "рафала" била око 5 милиона долара нижа од понуде за куповину "тајфуна". И европски и француски авион, иначе, од самог почетка прати стално повећање трошкова производње. Трошкови читавог пројекта "рафала" прешли су суму цифру од 40 милијарди евра, колико је "тајфун" коштао само Велику Британију.

Према оценама стручњака, ни "тајфун" ни "рафал" нису промашени пројекти, зато што су то авиони који су већ ушли у употребу. Највећи испит имали су током бомбардовања Либије 2011. године када су, према оценама војних званичника, добили прелазну оцену.

Куповина "рафала" баца светло и на стратешку подељеност која влада у Азији. Индија је, на пример, авионе углавном набављала од Руса и Француза, док је њен највећи противник, Пакистан, послове склапао са САД и Кином, која још увек има нерашчишћене граничне спорове са Индијом.

Бивши Гадафијев борац Милад Мохамед Јусуг открива ожиљке од, према његовим речима, удараца ланцима и опекотина од цигарета, док његови чувари поричу да се то догодило у затвору.

Јусуф, који је затворен у Мисурати на северу Либије, тврди да је 28. октобра, пет недеља након што је ухапшен, затворен у малу ћелију војног затвора. "Данима су ме побуњеници ланцима и штаповима тукли по леђима и ногама ", рекао је Јусуф за АФП показујући бројне ожиљке на телу.

"То су ми учинили, јер сам из Туварге", сматра Јусуф, мислећи на град у близини Мисурате, који је остао лојалан свргнутом вођи Моамеру ел Гадафију.

Туварга је била под опсадом недељама током оружаног устанка против бившег либијског вође. Након што је град заузет и опсада прекинута, војска Мисурате отпочела је снажан напад на Гадафијев родни град Сирт, где је он и убијен 20. октобра прошле године.

Револуционари оптужују мештане Туварге за подршку Гадафију, као и за силовање њихових жена током напада на Мисурату.

"Ја нисам починио ниједно силовање. Нисам силовао ниједну жену. Борио сам се на Гадафијевој страни, али био сам у његовој војсци и морао сам се борити", рекао је Јусуф.

"Револуционари који су ме ухватили тукли су ме, мучили и вређали", додао је Јусуф.

Још један бивши Гадафијев борац Салех Мустафа Абдулах Сишан такође се жали да је у више наврата био ударан шипкама и другим металним предметима од када је ухваћен у Триполију.

Под притиском међународне заједнице, либијске прелазне власти покренуле су истрагу о мучењима бивших Гадафијевих бораца у затворима и центрима широм земље.

"Свако кршење људских права биће подвргнуто истрази. Захтевамо од свих да поштују права затвореника", рекао је заменик премијера Мустафа Абу Шагур.

Непознате оптужбе

Да ситуација буде гора, већина затвореника која је говорила за Франс прес тврди не зна за шта их терете и да им још увек није одобрена одбрана. Званично су њихове оптужнице и даље у припреми.

Оптужнице су стигле неколико дана након што су организације за људска права оптужиле побуњенике за мучење бивших бораца оданих Гадафију, а главна тачка оптужбе је смрт неколико затвореника.

"Амнести интернешенал", међународна организација за заштиту људских права, прошле недеље поднела је извештај који говори о видљивим траговима мучења затвореника у Триполију, Мисурати и још неким мањим градовима.

У извештају се наводи и да тортуру спроводе званична војска, снаге безбедности као и многобројни наоружани војници који раде ван законских оквира.

"Лекари без граница", интернационална медицинска хуманитарна организација, обуставили су активности у Мисурати пошто су лекари те организације наилазили на све већи број случајева да им доводе људе од повреда нанетих мучењем током саслушања.

Ирахим Бителман, који руководи војним затвором у Мисурати, негирао је да су затвореници злостављани у тој установи.

"Ако је неки затвореник претучен пре него што је стигао овде, то је друга прича. У овом затвору нико није мучен", рекао је Бителман који је и сам некада био у Гадафијевој служби.

Уједињене нације процењују да је претходне године око 7.000 људи, углавном потсахарских Африканаца, било оптужено да су Гадафијеви плаћеници и због тога су задржани у затворским објектима које води либијска војска.

Уговор између полицијских снага САД и руског произвођача потписан је на сајму оружја у Лас Вегасу пре неколико дана.

"Прве испоруке пушака 'сајга-12' америчким снагама безбедности већ су спроведене", рекао је генерални директор "Ижмаша" Максим Кузјук.

Руска фирма је потписивањем уговора у Лас Вегасу добила екслузивна права извоза на америчко тржиште, а договорено је да се у будућности прошири палета производа које би САД увозио од руских фирми, попут класичних модела пиштоља и пушака.

"Потписивање уговора за нас је надахњујуће. Мислимо да ће пошиљке до краја године порасти 20 одсто", каже Кузјук.

Без преседана

Портпаролка руске фабрике Елена Филатова истакла је да то оружје "до сада није продавано полицији неке стране земље и да су прве испоруке оружја без преседана".

"Сајга-12" је полуаутоматска сачмара тешка 3,6 килограма и дугачка више од 1,1 метра, а намењена је блиској борби и отпорна на било какве климатске услове.

Пушка је направљена по моделу чувене пушке "АК-47", такозваног "калашњикова", и веома је поуздана.

Због система аутоматског репетирања поседује велику зауставну моћ и показала се као идеална за блиску градску борбу и полицијске потребе.

Систем аутоматског репетирања базиран је на коришћењу енергије гасова које производи сваки испаљени метак односно патрона.

Теретњак, који је пловио под заставом Камбоџе, стигао је у турску луку Алијага из Русије, а потонуо је у близини града Зонгулдака, пренеле су агенције.

Медији у Турској су известили, позивајући се на локалне званичнике, да су два члана посаде спасена.

Турску је последњих дана захватио талас хладног времена, који се проширио на делове централне и источне Европе и до сада однео више од 50 живота.

Демонстранти су почели да штампају и деле мајице са стиснутом песницом, у знак отпора најављеној полицијској интервенцији и насилног уклањања шатора из парка.

Иако је полиција неколико пута давала рок за уклањање шатора и других објеката из центра Вашингтона, до интервенције за сада није дошло. Убрзо након тога почело је штампање и дељење мајица са знаком Отпора, што су људи одушевљено прихватили.

"То су мајице са знаком "Отпора" из Србије и ми морамо да наставимо борбу против корпорација и псеудодемократије у Америци", рекао је Танјугу директор невладине организације "Ненасилно" Мајкл Бир, који је дошао да подржи демонстранте.

Бир је истакао да покрет "Окупирај Ди-Си" подсећа на "Жене у црном" у Србији, које говоре о нужности промена друштва.

"Тражимо од америчке владе да промени систем и врати власт људима и да престане да буде светски полицајац. Ово је покрет који се шири светом и догодиће се и у Србији и у другим земљама", сматра Бир.

У парку се окупило неколико хиљада људи који су носили транспаренте: "Ми не припадамо корпорацијама", "Хоћемо права на земљу, кућу и храну", "Анархисти заједно са покретом Окупирај", "Не можете укинути наше снове".

Власти су саопштиле да морају да се уклоне шатори и сви други објекти који су у парку, због процене да је дошло до угрожавања здравља људи и могућности ширења заразе.

Власти су раније саопштиле да одлука о забрани камповања у парку не значи да ће протести бити забрањени, већ значи да више неће бити дозвољено постављање шатора и спавање у парку.

Покрети "Окупирај" широм Америке боре се против великих корпорација и банака које сматрају одговорним за велику финансијску кризу и високу незапосленост у САД.

Протести су почели средином септембра у Њујорку, кроз покрет "Окупирај Волстрит", да би се касније проширили на целу Америке.

Према извештајима агенција, сибирска зима у Украјини у последњих пет дана је однела 30 живота пошто се земља суочила са незапамћеним хладноћама, потврдили су у службама за ванредне ситуације.

Већина грађана који су страдали су били бескућници, док је око 600 особа затражило лекарску помоћ. Власти су отвориле прихватилишта за 1.600 бескућница где могу да се угреју и добију храну пошто је температура већ пала на минус 28 степени. Више од 3.000 школа је привремено затворено, док 400 хиљада ђака упућено на непланирани школски распуст.

Полиција у Пољској саопштила је да се десет особа смрзло током викенда, где се температура спустила до 27 степени испод нуле. У Чешкој је један 26-годишњи младић нађен мртав код места Опава на истоку земље, а током викенда у Литванији због хладноће умрле су најмање три особе.

Хладноћа у Бугарској однела је пет људских живота прошлог викенда. У градовима Чирпан на југу и Севлиево у централном делу земље измерено је минус 24, односно минус 23 степена Целзијусових, а према прогнозама метеоролога температуре ће наредних дана и даље падати.

Снежно невреме је последњих дана тешко погодило и Румунију, где је до сада однело четири људска живота. Са снегом и ниским температурама суочавају се и житељи Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Турска већ три деценије не памти тако хладну зиму. У Истанбулу жива у термометру показала је минус десет.

Хладни талас је захватио и северну Грчку где су температуре пале испод тачке мржњења. Јаки ветар пореметио је поморски саобраћај и многи бродови из Пиреја и других лука нису могли да исплове према острвима.

Метеоролози предвиђају нове снежне падавине и даљи пад температуре тако да се у појединим деловима Европе очекује сибирска зима са температурама до 30 степени испод нуле, што се не памти годинама.

Предграђа Дамаска у којима се налазе побуњеници под жестоком су ватром сиријске војске, која слама преостале џепове отпора у граду, а према тврдњама активиста за људска права, војска је рано јутрос ушла у преостала два града који су још под контролом бунтовника. 

Трупе владе у Дамаску јуче су повратиле контролу над већином источних предграђима главног града која су одметнути војници освојили прошле седмице.

"Интензивна пуцњава се чује у градовима Замалка и Арбин, док тенкови тамо напредују", саопштила је Сиријска опсерваторија за људкса права са седиштем у Великом Британији, позивајући се на изворе на терену.

Према речима активиста, снаге режима спроводе опсежна хапшења у оближњем гарду Ранкусу.

Истовремено, побуњеници - војни дезертери који су се окренули против режима у Дамаску - потпуно су освојили град Растан након неколико дана интензивних борби, рекао је један тамошњи активиста.

Растан је два пута падао у руке побуњеника, само да би га сиријске трупе убрзо повратиле.

Број мртвих јучерашњим сукобима попео на више од 100 људи, међу којима је око њих 55 страдало у сукобу са снагама безбедности, углавном у региону Хомса. 

У региону Хомса, средишту побуне против сиријског режима, погинуло је 40, у Дери деветоро, док је пет људи страдало у предграђу Дамаска. У Идлибу, где су такође грађани протестовали, убијен је један човек, наводи та организација.

Исти извор наводи да је у јучерашњим сукобима страдало и десет војника дезертера, шесторица припадника снага безбедности и 25 војника регуларне војске.

Могући преговори у Москви?

Русија неће подржати нови Нацрт резолуције о Сирији, саопштило је, уочи дебате у Савету безбедности Уједињених нација, руско министарство спољних послова истовремено позивајући представнике сиријских власти и опозиције у Москву на неформалне преговоре без предуслова.

Према речима заменика шефа руске дипломатије Генадија Гатилова, "западна верзија нацрта резолуције о Сирији није одмакла од предлога из октобра и не можемо је подржати", пренели су јуче руски медији. 

"Сиријске власти су већ позитивно одговориле на наш позив, а очекујемо да ће се у наредним данима са тим усагласити и опозиција стављајући интересе сиријског народа испред свега осталог", навело је руско Министарство спољних послова.

Гатилов је објаснио да "нацрт садржи позив чланицама СБ УН да обуставе испоруке оружја Сирији, али да није повучена јасна линија између кријумчара оружјем које неке земље ангажују да би подржале екстремистичке снаге у Сирији и оних које имају легалне војно-техничке везе са том земљом".

Међутим, како пише Њујорк тајмс, извештавајући из Уједињених нација, пред дебату о Сирији, побуњеници одбијају да прихвате неформалне преговоре и посредовање Русије.

Бела кућа подржава политичко решење

Из Вашингтона кажу да подржавају политичко решење које ће зауставити насиље у Сирији, након што је руско Министарство иностраних послова саопштило да званични Дамаск пристаје на преговоре о кризи уз посредовање Русије, јавио је Ројтерс.

Замољен да прокоментарише предлог Русије сиријским властима и опозицији да упуте представнике у Москву ради одржавања неформалних консултација без претходног условљавања, портпарол Беле куће Џејмс Карни синоћ је рекао да Вашингтон не зна детаље о том сусрету, али да "уопштено подржавају напоре за достизање политичког решења које ће окончати насиље у Сирији".

Према његовим речима, САД активно дискутују са руском страном и другим партнерима о погоршању стања у Сирији и порасту насиља који забрињава.

Сиријско министарство иностраних послова јуче је саопштило да ће Сирија "наставити да се брани од тероризма" и оптужило САД и западне земље да желе да створе "хаос" у тој земљи.

Од почетка масовних протеста у Сирији против режима председника Башара ал-Асада у марту 2011. године, према подацима УН, погинуло је више од 5.400 особа.

Говорећи прошлог петка на скупу конгресмена демократа у Мериленду, Бајден је изнео један од досад најдетаљнијих извештаја о томе како се Бела кућа мучила око одлуке да ли да удари или не на најтраженијег светског теророристу, преноси Дејли телеграф.

Уочи напада у Пакистану 2. маја прошле године, Обама је окупио своје највише обавештајне и војне саветнике, укључујући државну секретарку Хилари Клинтон и званичнике Здруженог генералштаба америчке војске, да би затражио њихов савет.

Према Бајденовим речима, Обама је добио неодређене савете од свих присутних, изузев Леона Панете, тадашњег директора ЦИА, који је енергично препоручио председнику да наложи извршење напада.

"Када је на мене дошао ред да кажем председнику своје мишљење, рекао сам да је мој предлог да не креће у напад", рекао је Бајден пред демократама.

Обама је наредног јутра ипак издао наређење да се мисија изврши.

"Он је знао да је под знаком питања био буквално председнички мандат - и зато је повукао обарач", оценио је Бајден.

Бивши председник Одбора за спољне послове у Сенату и ветеран дебата о националној безбедности, Бајден је један од најопрезнијих гласова у Белој кући, наводи лист.

Како се ближе председнички избори у новембру, Бела кућа користи сваку прилику да подсети гласаче на напад у ком је убијен човек одговоран за нападе од 11. септембра 2001. - једну од малобројних одлука које поздрављају Обамини републикански противници.

Како преноси лондонски Телеграф, истраживање је показало да је тај проценат још већи међу тинејџерима старости од 12 до 16 година. Њих 60 одсто било би опхрвано тугом, а 48 одсто осећајем усамљености када не би могли да сурфују по интернету.

Студија открива да су двогодишњацима најмилији "ајпеди", док су тинејџери зависници од мобилних уређаја.

"Јака емотивна веза коју деца успостављају са интернетом често се сматра негативном појавом, али то је потпуно природно за генерацију чији се друштвени живот углавном одвија онлајн", оцењује Пол Хадсон, директор компаније "Интерспиријенс", која је спровела истраживање.

Према његовим речима, исто би се десило када бисте старијим особама одузели телефон.

Анкета је показала да су деца млађа од 12 година веома вешти корисници интернета: 74 одсто њих игра онлајн игрице, 65 одсто користи интернет за домаће задатке, а више од трећине да би нешто купили или продали.

У студији се истиче да деца старости од осам до 11 година обаве дневно далеко шири спектар активности на нету него одрасле особе.

Иако су родитељи махом забринути због јаке емотивне везе коју млади имају са интернетом, истраживање је показало да деца и даље највише воле да разговарају са својим вршњацима лично.

Анонимни званичник рекао је за тај лист да ће на новом стадиону у приморском граду Џеди, који ће бити завршен 2014. године, бити постављене специјално конструисане приватне кабине и терасе у којима ће жене, далеко од очију других мушкараца, моћи да уживају у фудбалу.

Постоје наводи да ће више од 15 одсто капацитета стадиона бити преуређено за потребе жена, пише лист. "Женским фотографима и новинарима ће, такође, бити омогућено да присуствују мечевима и имаће посебна места далеко од мушких колега", наводи Ал Шарк.

Досад је женама било забрањено да уђу на стадион због државне политике која забрањује мешање полова.

Иако је овај потез власти дочекан са одобравањем, групе за људска права указују да се, осим стадиона, ништа није променило.

"Мислим да се држава помало отвара, али су то мале промене. Желимо да нам се омогући да живимо нормално. Дружити се са пријатељима у јавности је веома тешко пошто увек има људи који вас гледају", каже Ноха, студенткиња из Ријада.

Краљ Абдулах последњих година је показао добру вољу и донекле испунио неке захтеве група за заштиту женских права, али је ипак опрезан да не дође у сукоб са конзервативним свештенством. 

Ово је само једна од многих промена које се дешавају у Саудијској Арабији. Последњих месеци Саудијкама је дато неколико права, од којих је најважније оно да могу самостално да гласају на изборима 2015. године.

Од 9. јануара на хиљаде камиона допремило је пиринач Северној Кореји која има хроничне проблеме са несташицом хране, изјавио је До Хе-Јун члан Коалиције грађана за људска права чије је седиште у Сеулу, а чији су чланови углавном севернокорејске избеглице.

Јапански лист Токио Шимбун пренео је јуче да је Пекинг, након вести о смрти Ким Џонг-Ила, одлучио да Северној Кореји испоручи помоћ у храни и струји, што је знак подршке северно-корејском режиму који пролази кроз период транзиције.

Хе-Јун је показао и фотографије конвоја камиона снимљене недалеко од граничног прелаза код кинеског града Тумен на северо-истоку земље. 

"Камиони натоварени врећама пиринча виђени су како се крећу према Северној Кореји из више градова међу, којима су Тумен, Дандонг и Ђиан", рекао је тај активиста.

Кинески министар иностраних послова позвао је јуче међународну заједницу да пружи већу хуманитарну помоћ Северној Кореји, земљи у којој према подацима Уједињених нација једна четвртина становништва гладује.

Министар међутим, није желео да коментарише писање Токио Шимбуна који наводи да је Кина одлучила да испоручи свом суседу 500.000 тона пиринча и 250.000 тона сирове нафте.

Трговинска размена Кине и Северне Кореје порасла је за 62 одсто током 2011. односно износила је 5,63 милијарде долара, статистички су подаци Асоцијације за међународну трговину која је данас објавила извештај. Северна Кореја је поред осталог двоструко повећала извоз руде у Кину.

Јединица 2 нуклеарне електране, која се налази око 153 километра северозападно од Чикага, затворена је јуче ујутро у 10:18 часова после нестанка струје, док јединица 1 и даље нормално ради, наводи АП.

Дизел агрегати су почели да снабдевају фабрику струјом, а да би охладили реактор радници су почели да испуштају пару из дела нуклеарке у коме се налазе турбине које производе електричну енергију, али не и из самог реактора, навели су представници "Екселона".

Пара садржи мале количине трицијума, који је радиоактивни изотоп водоника, али представници нуклеарне компаније и савезних власти тврде да испуштене количине нису опасне по здравље радника, нити становника.

Америчка Нуклеарна регулаторна комисија је овај инцидент описала као "необични догађај" и прогласила је најнижи од четири нивоа опасности.

Представници "Екселона" претпостављају да је нестанак струје изазвао квар опреме у подстаници, али инжењери покушавају да утврде тачан узрок.

Примећено је да из једног трансформатора избија дим, али ватрогасна бригада није уочила пожар, рекла је портпаролка Нуклеарне регулаторне комисије Викторија Митлинг. Она је казала да се још не може са сигурношћу рећи колико тритијума одлази у атмосферу, али да се, у сваком случају, ради о малим количинама зато што у околини нуклеарке није забележен повећани ниво радијације.

Честице трицијума су толико мале да њихове мање количине могу да прођу кроз радиоактивну пару из реактора и доспеју у воду која се користи за хлађење турбина и других делова реактора.

Трицијум је релативно кратког века и не може тако лако да уђе у људски организам кроз ваздух као друге радиоактивне честице.

Пенета је гостујући у емисији "60 минута" на телевизији Си-Би-Ес, рекао да Америка не жели да Иран развије нуклеарно оружје и да би то било прелажење црвене линије за Вашингтон. Према његовим речима, амерички званичници предузеће све неопходне кораке да тако нешто зауставе. На питање да ли то значи и војну акцију, он је одговорио: "Ниједну опцију нисмо уклонили са стола".

Како би била у стању да уништи иранска подземна нуклеарна постројења, америчка војска улаже 330 милиона долара за израду специјалних бомби за уништавање бетонских бункера.

Пентагон је инвестирао 330 милиона долара за израду спрецијалних бомби за уништавање бетонских бункера, како би америчка војска била у стању да нападне иранска подземна нуклеарна постројења, пише Волстрит џурнал.

Предвиђено је да бомбе тешке 13,6 тона, носе "Б-2" бомбардери. Бомбе имају уграђен сателитски навигациони ситем.

Стручњаци кажу да су бомбе способне да разнесу бетонске зидове дебеле 18 метара. Те бомбе су шест пута веће од досадашњих бомби којима расположе америчка војска.

Амерички председник Барак Обама је прошле недеље у говору пред Конгресом истакао да се залаже за мирно решавање иранског проблема, али ни он није потпуно искључио војну опцију.

Обама је тада рекао да је Америка одлучна да спречи Иран да произведе нуклеарно оружје, али да ниједна опција није искључена да се дође до тог циља, што су конгресмени и сенатори пропратили бурним аплаузом.

ИАЕА у посети Ирану

Ирански министар спољних послова Али Акбар Салехи нада се да ће посета тима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Ирану донети позитивне резултате и допринети разумевању упркос забринутости међународне заједнице због његовог нуклеарног програма.

"Веома смо оптимистични када да је реч о мисији ИАЕА и њеном резултату", рекао је Али Акбар Салехи иранској новинској агенцији Мехр током своје посете Етиопији.

Како наводи агенција Асошиејтед прес, тродневна посета тима ИАЕА, који је на челу са замеником директора Херманом Накертсом стигао јуче у Техеран, догађа се у тренутку растућих тензија због иранског спорног нуклеарног програма.

Западне земље прете Ирану увођењем нових санкција, док Техеран прети да ће затворити мореуз Ормуз, један од најважнијих чворова за транспорт нафте.

"Увек смо покушавали да будемо потпуно отворени у сарадњи са ИАЕА", рекао је Салехи и додао да ће ИАЕА добити одговоре на сва питања која буде поставила Техерану.

Тим ИАЕА највероватније ће посетити постројење где се налазе фабрике за обогаћивање уранијума.

Према последњем извештају ИАЕА, Иран спроводи активности са циљем развијања нуклеарног оружја.

Ископавање остатака је почело прошле седмице, а очекује се да се настави и ове седмице, изјавила је Лусија Сосам, потомак једне од жртава.

Снаге Франциска Франка убиле су 17 жена, назване "17 ружа", 1937. године, јер су биле у сродству са људима који су били на противничкој страни.

Археолози који раде на ископавању њихових остатака нашли су метке, дугмад и чешаљ близу костију, пренео је АФП.

У међувремену, шпански судија Балтасар Гарсон припрема се да у уторак први пут сведочи на суђењу поводом оптужби да је прекорачио своја овлашења и прекршио Закон о амнестији из 1977. године, у настојању да покрене истрагу злочина почињених током Франковог режима.

Гарсон је оптужен да је, упркос договору о амнестији, наложио истрагу о судбини 114.000 људи који су нестали за време грађанског рата у Шпанији (1936-39) и диктатуре генерала Франка (1939-75).

Балтасар Гарсон сматра да се ради о злочинима против човечности који по међународном праву не могу застарети нити бити амнестирани.

Најмање 112 људи је лакше повређено у земљотресу јачине 6,3 степена по Рихтеровој скали који је погодио јужни део Перуа, саопштили су локални званичници.

Према речима председника регионалне владе Алонса Навара, повређени имају преломе костију и потресе мозга, али да се ниједна повреда се сматра опасном по живот. Цивилна одбрана навела је да би чак 90 људи могло да буде повређено.

Земљотрес је регистрован 11 минута после поноћи на пацифичкој обали Перуа, на дубини од 40 километара. Епицентар потреса био је 15 километара југоисточно од града Ика и 280 километара од престонице Лиме, где се подрхтавање тла такође осетило.

Земљотрес је изазвао панику међу људима, а велики број њих је изашао на улицу из страха од рушења зграда.

Због потреса накратко је нестала струја, а у прекиду је био и телефонски саобраћај.

Иначе, град Ика је претрпео велика оштећења пре четири године када је регистрован земљотрес јачине осам степени Рихтерове скале. Тада је погинуло око 500 људи.

Путин, као председнички кандидат, у програмском чланку посвећеном привреди, а који преноси  дневник Ведомости, признаје да Русија губи у конкуренцији на правном плану и да због тога власници фирми које раде у Русији преферирају регистровање компанија у иностранству.

Путин је оценио да је "недопустиво" да Русија има економију "која јој не гарантује ни стабилност, ни суверенитет, ни благостање". 

Путин је најавио приватизацију државних корпорација, чије је стварање иницирао, оцењујући да се до 2016. године може смањити део учешћа државе у неким сировинским гранама привреде и завршити просец изласка из великих несировинских компанија.

Руски премијер се заложио за промену идеологије државне контроле над бизнисом и за ограничавање функције државе. 

"Главни проблем је недостатак транспарентности у раду представника државе, од царинских и пореских служби, до судског и безбедносног система. Ако се ствари назову својим именом, реч је о системској корупцији", навео је Путин, који је од 2000. године био председник државе у два мандата, а затим премијер.

Он је напоменуо да је у Русији данас могуће платити мање или више за трошкове предузећа у зависности од "степена наклоности" који неко ужива међу људима у "државној машинерији".

Зашто Путин критикује Медведева?

Спекулације и нагађања одмах су покренули електонски медији који постављају питање да ли је полемика на релацији Путин - Медведев суштинска, као и зашто Медведев уопште не учествује у предизборним активностима Путина, којег је он сам званично предложио за председничког кандидата.

Одговор на прво питање понудио је потпредседник Центра за политичке технологије Георгиј Чижов, који сматра да ове разлике унутар водећег двојца руске политике "нису од суштинске важности", али да треба видети да ли ће та полемика бити настављена.

"Премијер је ту изнео своје виђење. Фактички он је аутор система државног капитализма у Русији и он му је привржен", рекао је Чижов у изјави за агенцију Регнум.

Он је оценио да, "уколико се полемика са актуелним председником

буде наставила, онда ће она имати предизборни карактер" и додао да је то "једна од ретких ствари где су испољене јавне разлике" међу руским лидерима.

Ипак, тешко је сасвим релативизовати Путинову оцену да је борба против системске корупције заказала, јер је Медведев управо ову област представио као један од приоритета свог председавања када је пре четири године ступио на дужност шефа државе.

Порота суда у Кингстону, у држави Онтарио, већала је два дана пре него што је донела пресуду против Мухамеда Шафије (58), његове супруге Тубе Мухамед Јахје (42) и њиховог сина Хамеда (21).

Суђење за убиство три Шафијине ћерке и његове прве супруге у полигамном браку трајало је четири месеца током којих је сведочило више десетина сведока, наводе агенције.

Тела жртава: Заинаб Шафије (19), Сахар Шафије (17), Гети Шафије (13) и Роне Амир Мухамед (50)пронађена су у јуну 2009. године у аутомобилу потопљеном у једном каналу у близини Кингстона.

Тужилаштво је навело да су девојке убијене зато што су окаљале част породице својим индискретним понашањем као што је, на пример, ношење одеће која превише открива.

Осим тога, две старије ћерке забављале су се са младићима без очевог одобрења.

Одбрана је, међутим, тврдила да је аутомобил сам слетео у канал док га је возила најстарија ћерка и најавила је да ће се жалити на пресуду.

Шафија се са породицом доселио у Канаду 2007. године, после проведених 15 година у Аустралији, Пакистану и Дубаију.

У Канади је од 2002. године забележено 13 такозваних "убистава из части" која су у земљама Блиског истока и југоисточне Азије уобичајена.

Због температура које су пале на минус 20 степени Целзијусових, власти источноевропских земаља отвориле су стотине прихватилишта за хитне ситуације и позвали становнике да буду пажљиви и не излазе без потребе из својих кућа.

Полиција трага за бескућницима, како би се уверила да се нису смрзли, наводи агенција Асошијетед Прес.

Украјинско министарство за ванредне ситуације објавило је да је у тој земљи 18 људи умрло од хипотермије, а скоро 500 је за само три дана прошле недеље затражило медицинску помоћ због промрзлина.

Међу умрлима налази се 12 бескућника, чија тела су пронађена на улицама.

У неким деловима Украјине температура је током дана падала на минус 16 степени Целзијусових, а ноћу чак на минус 23.

Власти су отвориле 1.500 склоништа, где људи могу да се огреју и нахране, а затворене су школе и вртићи.

У Пољској су жестоки мразеви последњих дана однели 12 живота, а само у последња 24 часа, како јавља дописница Бете, петоро Пољака умрло је од смрзавања, саопштио је Центар за безбедност при пољској влади.

Пољска полиција је као и сваке зиме појачала патроле које на улицама, у парковима или напуштеним зградама траже бескућнике и људе којима је позлило и чији је живот у опасности због ниских температура.

Најниже температуре, 30 степени испод нуле, забележене су на југоистоку Пољске.

Прву жртву овогодишњих мразева има и Словачка пошто су спасиоци и хитна помоћ  без успеха покушавали да спасу живот мушкарцу у Попраду на истоку земље који је лежао смрзнут на улици.

На северу и истоку Словачке температуре се крећу између 22 и 15 степени испод нуле.

Изузетно ниске температуре забележене су и у Бугарској, где је у неким областима измерено минус 24 степена Целзијусових, а штампа пише да је пет особа страдало у снежним олујама које су ту земљу погодиле прошле седмице. Већина жртава су старије особе, које су се изгубиле на путевима недалеко од својих села.

Најниже температуре, минус 24 и минус 23,4 степена, измерене су у Чирпану на југу Бугарске и у централном граду Севлијево, наводи метеоролошка служба, која за наредне дане најављује даљи пад температуре.

Главни путеви кроз Бугарску рашчишћени су крајем прошле седмице, али су локални путеви и улице у великом броју места, рачунајући Софију, и даље под ледом. Број повређених с фрактурама је у знатном порасту.

Више од 170 школа у земљи је затворено, од чега 129 због епидемије грипа, а 44 због недостатка грејања, саопштило је бугарско министарство образовања.

У Бугарској дува и јак ветар, због којег је затворена лука у Варни.

У централној Србији три особе су се смрзле, а две се воде као нестале, док је у 14 општина уведено ванредно страње.

Напоре да се путеви очисте од снега отежава јак ветар, а десетине градова се суочавају са нестабилним снабдевањем струјом.

У Румунији, локални медији преносе да је четворо људи умрло због великих хладноћа, а путеве од снега рашчишћавају затвореници из десетак затвора.

О томе је било речи на форуму о безбедности бродова (МАРИКС) прошле недеље у Нанту, а пилот пројектом, вредним 12 милиона евра, који ће бити инсталиран на броду "Паризан" за обуку француске војске, руководиће француска агенција за управљање околином и енергијом (АДЕМЕ), преноси АФП.

Антипиратске мере на "Паризану" сежу од радарских система и инфрацрвених камера које правовремено откривају опасност, преко тешко подношљивих звукова са уређаја великог акустичног домета, до снопова заслепљујуће светлости који ће се уперити на пирате.

Ако их ни то не обесхрабри, активираће се водени топови на даљинско управљање, а посада ће се за то време повући у безбедну просторију одакле ће камерама пратити пирате и наставити пловидбу.

Уколико пирати ипак успеју да се попну на брод, дочекаће их сузавац, а у ходницима брода мрак и дим ради теже оријентације.

Сви ови одбрамбени механизми ће се тестирати на броду "Партизан" ове године, а на тржишту би могли да се нађу од 2014. године.

Међутим, неки стручњаци за безбедност кажу да ове мере могу да се користе само против пирата аматера. Професионалне пирате не могу да заплаше водени топови или дим - једино решење, поред наоружаних чувара на броду, јесте брзина, наводи АФП.

Напади пирата су први пут после пет година забележили пад 2011. године, захваљујући повећању мера безбедности, али ситуација око Сомалије изазива све већу забринутост, тврде у Међународној поморској канцеларији.

Широм света прошле године је регистровано 439 пиратских напада и оружаних пљачки, а 802 члана посаде је узето за таоце. Отето је 45 бродова, 176 су заузели пирати, а 113 је запаљено. Осам чланова посаде је убијено.

С обзиром на ове суморне податке, очекује се велико интересовање бродских компанија, наводи АФП.

Саркози је најавио пораст пореза на додату вредност од 1,6 одсто, на укупно 21,2 одсто, у оквиру нових мера за јачање привреде. Он је рекао да нове мере неће ступити на снагу до 1. октобра, а истакао је да се нада да ће то довести до повећања продаје пре тог датума и да ће повећати привредни раст, преноси Франс прес.

Циљ увођења тог пореза је отварање нових радних места, с тиме што ће француске фирме бити конкурентније према немачким ривалима са много мањим социјалним наплатама.

Планирано повећање ПДВ-а биће једнако смањењу доприноса на платним листама послодаваца, што треба да им помогне у конкурентности са произвођачима из економија са мањим приходима и јачање француског извоза.

Саркози је већ најавио ове мере у свом обраћању нацији на крају године, а о којима се већ дуже говори у Француској.

Поводом дужничке кризе која наставља да доминира у политичким дебатама у Европи, Саркози је рекао да се Европа више не налази на ивици амбиса.

"Елементи стабилизације финансијске ситуације у свету и Европи се спроводе", рекао је француски председник.

Иначе, према резултатима већине предизборних анкета, Саркози је иза кандидата социјалиста Франсоа Оланда.

Несрећа се догодила јуче ујутру, а када је полиција дошла на лице места, јужно од места Гејнсвила, због слабе видљивости, повређене је налазила по њиховим јауцима.

Неколико возила је горело, а дуж међудржавног пута 75 је горело ниско растиње које је можда било намерно запаљено.

Изгорело је 25 хектара растиња, а ватра је угашена. 

Када су се рашчистили магла и дим, могла су се видети преврнута возила, нека су се још димила, а поједини аутомобили били су скршени испод тешких камиона.

"Три полицајца и један демонстрант су повређени и три приватна возила су демолирана", саопштила је полицијa Окланда, а пренео АФП.

Сукоб полиције и демостраната почео је при покушају демонстраната да заузму напуштени конгресни центар "Хенри Каjзер" и да тамо направе своје нови камп и затим наставили ка центру Окланда и Градској скупштини где су испред зграде запалили заставу, а затим упали у хол у починили штету на изложбеној поставци.

Агенција АП наводи да је јуче био најхаотичнији дан од новембра прошле године када је градска полиција уклонила камп огранка покрета "Окупирајте Вол стрит" у Окланду.

Демонстранти су се сукобили с полицијом током дана пошто су претходно бацали камење, флаше и друге предмете на полицајце.

Протести су добијали на масовности како је дан одмицао и према проценама, у центру Окланда било је и око 2.000 демонстраната.

Покрет "Окупирајте Вол стрит" који осуђује неумереност корпорација и економску неједнакости формиран је у Њујорку прошле јесени, а највећу масовност имао је Окланду, Њујорку и Лос Анђелесу.

"Ускоро ћемо престати да извозимо нафту неким земљама", изјавио је Касеми.

Цена сирове нафте порасла је на 111,5 долара по барелу у петак, због најаве иранског парламента да ће изгласати обуставу извоза сирове нафте у Европску унију већ почетком следеће недеље.

Међутим, парламент Ирана је одложио гласање о закону којим би се од владе у Техерану захтевало да сместа прекине продају сирове нафте Европској унији, рекао је један ирански народни посланик, а пренели ирански медији.

Забрана извоза нафте у Европску унију била би одговор за њену одлуку да заустави увоз иранске нафте и замрзне средства иранске централне банке.

Таква одлука Европске уније, која је донета прошлог понедељка, још један је покушај да се Иран принуди да одустане од свог нуклеарног програма, за који Техеран тврди да је мирнодопски, а за који Запад сматра да је срачунат на производњу атомског оружја.

Како преноси иранска студентска новинска агенција ИСНА, посланик Али Адијани Рад је рекао да је парламентарцима потребан савет стручњака пре него што се упусте у гласање у вези са забраном.

Због значаја оваквог корака, "предлагачи закона верују да би га требало ставити на дневни ред кад прође строгу стручну процену". Рад је рекао да датум гласања није одређен.

Многи ирански званичници су позвали на моментално увођење забране извоза нафте Европској унији пре но што санкције које је увела Унија ступе на снагу у јулу.

Према њиховим речима, само 18 одсто извоза иранске нафте отпада на Унију, па би у случају престанка испорука она страдала више него Иран.

Кина, један од кључних купаца иранске нафте, критиковала је европски ембарго.

Директор иранске националне нафташке компаније Ахмад Квалебани рекао је да је његова фирма спремна да пресече снабдевање Европске уније чим јој то буде наређено.

Квалебани је рекао иранској новинској агенцији "Мехр" да ће Иран наћи нове купце за своју нафту док ће европске рафинерије имати техничких проблема у пребацивању на друге добављаче.

"Епл" је током прошле године остварио фантастичне пословне резултате продајом мобилних телефона "ајфон" и таблета "ајпед". Ова компанија је до сада је градила своју успешну пословну политику управо на "кул" репутацији међу младим и образованим људима и позитивном корпоративном имиџу.

Приче о кинеским радницима које излазе на видело могле би да покваре ту слику. Новинари Њујорк тајмса дошли су до извештаја две невладине организације које су откриле шокантне податке.

Руководиоци фабрике "Фокскон", која поред "Епла" снабдева и "Мајкрософт", "Амазон" и "Самсунг", приморавају све раднике да потпишу залог да неће извршити самоубиство, пошто се претходне године догодила серија самоубистава.

Истрага две невладине организације, Центра за истраживање мултинационалних компанија и Студената и ученика против корпоративног недоличног понашања, приказала је живот 500.000 радника који у Шенжену и Ченгдуу праве Еплове производе, оценивши да се руководиоци према њима понашају као према машинама.

Откривено је да радници у тим фабрикама раде прековремено и да се крши законска граница од 36 сати прековременог рада на месечном нивоу, као и да се радници за које се процени да лоше раде јавно понижавају пред осталим колегама.

Радници спавају у спаваоницама у којима их је по 24 и све је подређено војничким правилима. Просечна плата радника је 196 долара.

Менаџер поменутог ланца фабрика "Фокскон" Луис Ву истакао је да самоубиства нису повезана са условима у којима радници раде.

Ву је, ипак, признао да радници понекад раде прековремено како би огромна тражња за производима које склапају била испоштована, али је напоменуо да је сваки прековремени ради "добровољан".

"Епл" је, у званичном саопштењу, навео да је "одлучан да осигура највише стандарде социјалне одговорности", као и да компанија, као услов за пословање, тражи од снабдевача да се држе веома опсежних стандарда у производњи њихових производа.

"Редовно спроводимо ригорозне контроле, укључујући извештаје о фабричким ексцесима. Уколико се нешто непримерено дешава спроводимо корективне мере", истичу из "Епла".

Ипак, подаци показују