Веб-портал Викиликс најавио је да ће Асанж "у пријатељском и сатиричном тону" у шоу-програму разговарати са политичарима, револуционарима, уметницима и визионарима, али се у саопштењу не прецизира ко ће бити међу гостима.

"Мој рад са Викиликсом није ми олакшао живот, али нам је дао платформу да емитујемо идеје о промени света", рекао је Асанж у најави за серију интервјуа у продукцији његове куће "Квик рол продакшнс".

"Пошто сам дуго у кућном притвору, лепо је да имате посету с времена на време и да научите нешто о свету. А пошто су разговори које смо имали били крајње занимљиви, помислили смо зашто не бисмо то снимили и приказали другим људима", наводи Асанж у саопштењу.

Шоу-програм "Свет сутрашњице" сниман је у Лондону, где је Асанж провео око 500 дана у кућном притвору.

Раша тудеј откупила је раније лиценцу за емитовање програма и та руска телевизија приказаће читаву серију на енглеском, шпанском и арапском језику.

Асанж очекује пресуду Врховног суда у Лондону о томе да ли ће бити изручен Шведској на испитивање због оптужби за силовање и сексуално злостављање, које он категорички пориче.

Оснивач Викиликса каже да би, уколико буде изручен Шведској, на крају могао да буде послат у САД и кривично гоњен због објављивања њихових поверљивих дипломатских депеша.

Асанж се нашао на удару САД због објављивања више од 250.000 америчких дипломатских депеша, што је изазвало праву пометњу не само у Вашингтону, него и у другим земљама из којих су извештавали амерички службеници.

Асанж, који је држављанин Аустралије, сада чека одговор британског суда на његову жалбу против изручења Шведској, где је оптужен за сексуално узнемиравање.

Оснивач Викиликса упорно негира ове оптужбе, тврдећи да су оне политички мотивисане и повезане са радом његовог сајта Викиликс на коме су објављене хиљаде поверљивих докумената САД.

Викиликс је на Твитеру објавио и да правна ситуација у којој се Асанж сада налази није сметња да се он кандидује на изборима за горњи дом аустралијског парламента.

"Проверили смо и установили да Џулијан Асанж може да се кандидује на изборима за Сенат, иако је у притвору. Џулијан је одлучио да то учини", објавио је Викиликс на Твитеру.

Асанж ће се највероватније кандидовати и у директној борби с премијерком Џулијом Гилард, на изборима за доњи дом парламента, који ће бити одржани 2013. године.

Гилардова је раније осудила рад Викиликса и рекла да је објављивање поверљивих докумената америчке владе "веома неодговорно".

У мејлу, који је послао потпредседник "Стратфора" за обавештајне послове Фред Бартон, само неколико сати пошто је председник Барак Обама објавио детаље акције у којој су морнарички специјалци убили Осаму бин Ладена у Пакистану, дословце стоји: "Узели смо тело. Хвала богу", објавио је Викиликс.

После само 25 минута уследила је следећа порука: "Тело је пребачено у Довер, ДЕ, авионом ЦИА", а у истој поруци помиње се и војни институт за патологију у Бетесди.

"Довер, ДЕ" односи се на град Довер у савезној америчкој држави Делавер, где се налази велика војна база, 175 километара далеко од Вашингтона.

У следећој поруци, која је уследила сат касније, Бартон, који се сматра водећим експертом за тероризам и безбедност, додаје: "Ако су тело бацили у море, у шта сумњам, личило би на оно што је уређено са пепелом нацисте Адолфа Ајхмана. Ми бисмо желели да направимо фотографије, узмемо ДНК-а, отисак прста и још много тога. Његово тело је повезано са злочинима, и ја мислим да ни FBI ни DOA (Одељење за правосуђе) не би то дозволили".

Адолф Ајхман је био водећи нацистички организатор холокауста, који је после Другог светског рата са лажним пасошем побегао у Аргентину. Ту су га у тајно организованој акцији отели агенти израелске тајне службе Мосад и пребацили у Израел, где је био изведен на суд.

Осуђен је на смрт, погубљен, кремиран, а његов пепео је просут у море на тајној локацији, тако да не постоји ниједно место које је спомен на тог ратног злочинца.

У меморандуму, у којем се налазе упутства аналитичарима на терену на који начин да прикупљају информације са подручја бивше Југославије наведено је да су економске мере штедње ММФ-а наметнуте бившој Југославији у предратном периоду изазвале социјалне немире који су делом криве за рат.

Из тог разлога "Стратфор" даје инструкције својим аналитичарима да посебно обрате пажњу на социјална питања у региону, објавио је Викиликс.

"Због глобалне рецесије било какви економски показатељи из региона веома су важни. Пазите на било какве нереде услед кризе у којима учествују радници, синдикати. Немојте заборавити да су мере штедње ММФ-а наметнуте Југославији делимично криве за почетак рата. Морамо водити рачуна о било каквом економски мотивисаном социјалном незадовољству", наводи се у меморандуму.

Такође, истакнуто је да се пази на све економске изјаве које долазе из Србије, БиХ и Хрватске.

За  аналитичаре "Стратфора" од кључне важности су сигнали да Западна Европа даје средства за помоћ и развој региону, као и посете ММФ-а у земљама региона.

"Пазите на проблеме у банкарском сектору, било какво помињање да стране банке у региону раде нешто неуобичајено, као што је затварање пословница или спречавање инвестиција", наводи се у меморандуму.

Босна и Херцеговина кључ региона

Аналитичарима се скреће пажња да је БиХ кључ региона, те да воде рачуна о међуетничким односима у тој земљи. Истичу да треба водити рачуна о односима у Федерацији БиХ и радикализацији Републике Српске.

Указано је да пазе на "било какав индикатор да етничке групе у БиХ траже већу аутономију или било какво помињање насиља".

"Поделе између Бошњака и Хрвата су посебно важне. Пазите на насиље на фудбалским теренима, организовани криминал, било шта што може прерасти у етничко насиље", наводи се у меморандуму.

Занимљива је оцена "Стратфора" да је организовани криминал веома присутан у свим земљама Западног Балкана.

"Посебно треба обратити пажњу на Хрватску, која има високу активност организованог криминала, Македонију, Црну Гору, јер је цела та земља организовани криминал, БиХ у којој постоји висока пенетрација организованог криминала са руским везама, због чега нам је ово двоструко важно, као и Албанију и Косово, на које морамо посебно пазити", наводи се у меморандуму.

Значајна пажња посвећена је Косову, истичући да су до насиља на Косову довели штрајкови албанских рудара током осамдесетих година прошлог века.

Пажњу, како истичу, треба посветити и Србима на северу Косова, који "могу покренути насиље у сваком тренутку".

Насиље, како се наводи, могу покренути Албанци у долини Прешева и муслимани у Санџаку.

Међу првим порукама Викиликс је објавио и-мејл који тврди да је Израел уништио сва иранска нуклерна постројења на земљи.

Та порука коју је америчка обавештајна компанија "Стратфор" послала у новембру једна је од пет милиона "Стратфорових" које Викиликс планира да обелодани.

У поруци од 7. новембра 2011. године цитира се израелски обавештајни агент који говори о извештајима да Израел припрема војну офанзиву на Иран.

Међутим, наводи се да су израелски командоси су у сарадњи са курдским борцима већ уништили инсталације.

Агент одговара и на изјаву израелског министра одбране Ехуда Барака "што више то боље", након мистериозне експлозије у којој је убијено 17 припадника иранске Револуцинарне гарде крај Техерана у новембру.

У то време Иран је тврдио да је то појединачни случај, а један амерички блогер је указивао да иза свега стоји Израел.

Кампања стигла из Европе

"Мислим да је то диверзија. Израелци су већ уништили иранску нуклеарну инфрасруктуру на земљи пре више недеља", рекао је израелски извор. Он је додао да је напетост с Ираном део европске конспирације, преноси Викиликс. 

"Тренутну кампању 'хајде да бомбардујемо Иран' наредили су лидери ЕУ да скрену пажњу јавности од својих домаћих финанасијских проблема", навео је тај израелски агент.

Како наводи Викиликс, један аналитичар компаније "Стратфор" упитао је: "Када и како су Израелци уништили инфрастуктуру и може ли било ко прихватити да то може довести до тога да Европа заборави на еврокризу ? Да ли то уопште можемо сматрати веродостојним? Ја чак не видим чему та дезинформација може служити."

Постоје мишљења да је Израел послао командосе у Иран, можда уз помоћ Курда или иранских Јевреја који су имигрирали у Израел, да изведу операције.

У свом саопштењу Викиликс наводи да је добио приступ великој количини интерне и екстерне кореспонденције те компаније са седиштем у Остину, главном граду Тексаса, која своје анализе ради на основу поверљивих података и то наплаћује, јавља Ројтерс.

"Документа показују како ради једна приватна обавештајна фирма и како бира мете за своје приватне клијенте и клијенте из владе", додаје Викиликс у саопштењу.

Викиликс наводи да има доказе о постојању поверљивих веза између "Стратфора" и корпорација попут Локид Мартина, Нортроп Грумана које производе војну опрему, али и америчке владе укључујући Стејт департмент, маринце и војну обавештајну службу.

Асанжова обавештајна служба

"Имамо приватну обавештају фирму, која се ослања на информаторе из америчке владе и страних обавештајних агенција сумњиве репутације, као и на новинаре", рекао је оснивач Викиликса Џулијан Асанж.

Према његовим речима, брине чињеница што ће се на мети наћи, између осталих, активисти неких организација које се боре за исправну ствар.

Извршни директор и оснивач "Стратфора" Џорџ Фридмен упозорио је 11. фебруара на крађу електронске поште.

У децембру су у компјутерску мрежу те компаније упали појединици који тврде да су повезани са групом сајбер-активиста "Анонимус".

Викиликс је већ објавио хиљаде дипломатских депеша у вези са америчким ратовима у Ираку и Авганистану, што је изазвало гнев у Вашингтону.

Асанж је у кућном притвору у Британији и води правну битку да не буде изручен Шведској где је оптужен за наводне сексуалне преступе.

Та организација прети да ће покренути кампању којом ће нарушити углед Шведске, јер ће, између осталог, обелоданити депешу која, како кажу, доказује да је Билт агент САД од седамдесетих година, наводи лист, истичући да је до тих информација дошао пошто је имао увид у један интерни извештај Викиликса.

Билт ће због тога бити приморан да поднесе оставку, сматрају у Викиликсу и оцењују да би то био крај његове политичке каријере.

Министар спољних послова Шведске већ је на свом блогу реаговао на те претње, поручујући Викиликсу да слободно објави извештај којим му прети.

"Када се то догоди, овај део њихове планиране кампање брзо ће потпуно изгубити смисао", написао је Билт.

Џулијан Асанж, који је рођен у Аустралији, сада се налази у Великој Британији где се бори против изручења Шведској, чије га власти траже због оптужби за силовање и сексуални напад.

Викиликс је више пута изразио забринутост да ће Асанж, уколико буде послат шведским властима, одмах бити изручен Вашингтону, који га тражи због тога што је његов сајт објавио стотине хиљада поверљивих депеша америчких дипломата.

Овом одлуком је одбачен захтев браниоца да Менинг буде само дисциплински кажњен.

Процес против Менинга се води у војном суду у бази Форт Мид, а одбрана је током припремних рочишта настојала да докаже да је њихов брањеник био несвестан поступака које је починио када је открио поверљива документа.

Тужилаштво је, међутим, истакло да је Менинг ступањем на дужност потписао заклетву да ниједна од поверљивих информација до којих дође не сме да буде откривена или објављена у наредних 80 до 100 година.

Менингу, оптуженом по 22 тачке, биће суђено за, наводно, одавање 700.000 тајних докумената и видео снимака.

Оптужен је између осталог и за помагање непријатељу, једном од најтежих оптужби због које би могао да буде осуђен на доживотну робију.

Датум почетка суђења Менингу биће накнадно саопштен.

Рочиште пред Врховним судом треба да траје до сутра након чега се одлука судског већа очекује кроз две до 10 недеља.  Ако суд одбаци његову жалбу, Асанж може да се обрати Европском суду за људска права у Стразбуру, али није јасно да ли би у том случају поступак изручења био обустављен.

Асанж се појавио пред судом у сивом оделу, а испред зграде суда поздравило га је на десетине присталица који су узвикивали "Ослободите Асанжа!" и "Систем да би се заштитио, кажњава оне који се не боје да кажу истину".

Окружни суд је у фебруару 2011. године одобрио Асанжово изручење Шведској након чега се он жалио Вишем суду. Тај суд је такође донео одлуку о његовом изручењу, али је омогућио да се обрати Врховном суду.

Асанж који је ухапшен 7. децембра 2010, одбацује оптужбе да је у августу 2010. године док је био у посети Стокхолму, сексуално напао две жене.

Прва од 10 получасовних емисија требало би да буде емитована средином марта, а тема емисија ће бити "свет сутрашњице", преноси британски Гардијан.

Још није познато на ком телевизијском каналу ће се шоу емитовати.

Сам Асанж каже да ће у својој емисији разговарати са "онима који имају могућност да утичу на нашу будућност" и пита се "да ли идемо ка утопији или дистопији и како можемо да пронађемо прави пут?"

"Нови шоу је изузетна прилика да се дискутује о визији мојих гостију", закључује Асанж.

Џулијан Асанж је ухапшен у Великој Британији по потерници шведског тужилаштва због оптужби за сексуално узнемиравање две жене у августу 2010. године у Шведској. Он је одбацио те оптужбе и сада очекује пресуду врховног суда о жалби на одлуку о изручењу Шведској.

Суд је заказао дводневно рочиште за 1. фебруар 2012. године.

Шведске власти желе да испитају 40-годишњег Аустралијанца у вези са оптужбама за силовање и сексуално злостављање које су поднеле две жене које су волонтирале у Викиликсу у августу 2010. године.

Оснивач Викиликса ухапшен је у децембру прошле године и након девет дана проведених у затвору у Лондону, уз кауцију је пуштен на слободу. Сада се налази у источној Енглеској.

Асанж страхује да би, уколико буде испоручен Шведској, могао да буде изручен и САД, где га чекају оптужбе у вези са објављивањем на стотине хиљада докумената америчке владе.

Творац Викиликса одбацио је оптужбе шведског правосуђа, тврдећи да је случај политички мотивисан од оних који се противе његовом раду.

Судије Високог суда одлучиле су да је овај случај од "општег јавног значаја" и да би Врховни суд требало да донесе одлуку "што је могуће пре".

Асанжу је сада на располагању 14 дана да и званично уложи жалбу највишој судској инстанци у Британији и тако настави своју правну борбу дугу скоро годину дана, пренеле су агенције.

Оснивач Викиликса ухапшен је у децембру прошле године и након девет дана проведених у затвору у Лондону, уз кауцију је пуштен на слободу. Сада се налази у источној Енглеској.

Асанж страхује да би, уколико буде испоручен Шведској, могао да буде изручен и САД, где га чекају оптужбе у вези са објављивањем на стотине хиљада докумената америчке владе.

Творац Викиликса одбацио је оптужбе шведског правосуђа, тврдећи да је случај политички мотивисан од оних који се противе његовом раду.

Суд у Лондону потврдио је да је Асанж уложио поднесак у којем тражи саслушање пред Врховним судом.

Асанжу је 2. новембра већ одбијена прва жалба на изручење Шведској, где је против њега подигнута оптужница за силовање и сексуално узнемиравање.

Због тога ће Асанж затражити на саслушању заказаном за 5. децембар да Врховни суд размотри његову жалбу, позивајући се на значај свог случаја за целокупну јавност.

Асанж, који се налази у кућном притвору у једној вили на истоку Енглеске, већ је најавио да ће се жалити и Европском суду за људска права уколико британско правосуђе одбаци његове захтеве.

Његове присталице тврде да је шведско тужилаштво под утицајем САД из политичких разлога покренуло случај због тога што је сајт Вилиликс објавио поврељиве извештаје америчке војске о ратовима у Ираку и Авганистану и хиљаде америчких дипломатских депеша.

Асанжови адвокати тврде да Асанж нема новца да плати судске трошкове након што је његова молба одбијена, а уколико не уложи жалбу британском Врховном суду, што за собом повлачи додатне трошкове и сагласност Виског суда, могао би да буде пребачен у Шведску до краја месеца, пренoси Гардијан.

Асанжов адвокат Марк Самерс каже да ће адвокатски тим у наредне две недеље одлучити да ли ће затражити право да се жали Врховном суду.

Наредни претрес заказан је за три недеље, а Асанжу ће бити одобрено да се жали Врховном суду једино ако успе да докаже да ће пресудом бити доведена у питање "проблематика од јавног значаја".

Ако то не успе, Асанжу преостаје да увери европске судове да постоји ризик да ће бити изложен тортури у Шведској.

Асанж страхује да би, уколико буде испоручен Шведској, могао да буде изручен и САД, где га чекају оптужбе због објављивања на стотине хиљада докумената америчке владе.

Такође, постоји бојазан и како ће Викиликс функционисати, ако његов оснивач заврши у шведском затвору.

Контроверзе око Асанжа

За разлику од његових присталица који га виде као борца за истину, његови критичари сматрају да је он човек који је, јурећи за публицитетом, угрозио животе људи омогућивши масовни приступ веома осетљивим информацијама.

Људи који су радили са Асанжом описују га као жестоку, веома интелигентну и харизматичну особу која има невероватну способност да открије компјутерске кодове.

Викиликс је основао 2007. године са групом људи сличних ставова, а тај сајт доспео је у жижу јавности априла 2010. године, када је на њему објављен тајни снимак о нападу америчког хеликоптера у Ираку када је убијено на десетине цивила, укључујући два ненаоружана новинара британске новинске агенције Ројтерс. Касније је уследило објављивање на стотине хиљада докумената америчке владе.

Асанж је често боравио у Шведској, јер закони те земље штите анонимност на интернету, али су га у међувремену две Швеђанке оптужиле за сексуално узнемиравање.

Оснивач Викиликса негира оптужбе и истиче да су их покренули његови политички противници.

Суд у Лондону одбио је Асанжову жалбу на изручење. Одлуку о изручењу донеле су судије Томас и Оузли.

Асанжови адвокати рекли су да ће уложити жалбу Врховном суду, на основу чињенице да је реч о случају са општим јавним значајем. Они за улагање жалбе имају 14 дана.

Уколико жалба буде усвојена, Асанж ће остати на посебном режиму који би се могао описати као "условна кауција" - до саслушања, које се вероватно неће десити до краја ове године.

Шведске власти желе да испитају 40-годишњег Асанжа о наводном силовању и сексуалном нападу на две жене, које су својевремено волонтирале за Викиликс, августа 2010. године у Стокхолму.

Асанж је одбацио наводе оптужбе и рекао да су политички мотивисане.

Оснивач Викиликса требало би да буде изручен Шведској у наредних 10 дана, мада се очекује да се то неће десити пре 26. новембра, наводи британски Гардијан.

Асанж је од протеклог децембра живео у кући Вона Смита у Норфолку. Носио је електронску наруквицу којом је праћено његово кретање, био у обавези да се јавља у полицијску станицу сваки дан и морао да буде у кући најкасније до 10 часова увече.

"Црној Гори је потребна сарадња делова владајуће коалиције, грађана и међународне заједнице", навео је Мур и додао да вишедеценијска владавина ДПС-а изазива забринутост у вези са транспарентношћу владе.

"Мало је вероватно да ће парламент у којем већину има ДПС контролисати владу коју држи иста партија. Распарчана и слаба опозиција биће приморана да разбије другарски однос који тренутно влада између државних службеника и водећих компанија", навео је Мур.

"Краткорочно, треба повећати притисак на јачање владавине права, Ахилове пете Црне Горе. Он ће доћи унутар коалиције, уз помоћ до сада тихог становништва, али и од међународне заједнице", пише у извештају који је Мур послао у априлу 2009. године.

Мур је оценио да је тренд умерености опозиционара, уз слаб резултат "антиђукановићевског" Покрета за промјене, добар предзнак за могућу сарадњу владајуће коалиције и опозиције о неким кључним питањима, посебно о питању европских интеграција.

Грађани изабрали стабилност

Мур је оценио да су изборни резултати показали да су грађани изабрали стабилност, дајући мандат владајућој коалицији да их води кроз проблематичне економске воде и глобалну финансијску олују која ће жестоко погодити Црну Гору.

Победа ДПС-СДП коалиције, сматра Мур, обезбедиће наставак евроатлантских интеграција.

Бивши амерички амбасадор је, позивајући се на извештај Канцеларије за демократске институције и људска права која послује у оквиру мисије ОЕБС, рекао да су избори добили високу оцену, иако су током кампање забележена мешања државних и партијских структура, оптужбе за изборну крађу и пристрасност телевизијских станица.

Коментаришући резултате парламентарних избора, Мур је афирмацију државне независности и слабљење националистичких снага на политичкој сцени оценио као позитивне.

Примећује да у предизборној кампањи није било претњи црногорској државности, похваливши опозицију због умерености.

Истакао је да су мултиетничке и грађанске странке добро прошле, док националистичке нису ушле у парламент.

Мур је констатовао да је број просрпских посланика у парламенту, после избора, пао са 15 на осам.

"Мултиетничка владајућа коалиција и СНП – премда примарно српска, а сада јавно грађанска партија – забележиле су снажан пораст. Пад Покрета за промјене био је због унутрашњих раскола, а не због грађанске оријентације странке, док је Нова, као једина српска странка у парламенту, обећала да ће наставити да се држи умереније линије", пише у Муровој депеши.

Због блокаде рачуна које су Викиликсу увеле, пре свега, финансијске компаније "Виза" и "Мастеркард", сајт је "принуђен да привремено обустави објављивање докумената и да се посвети активном прикупљању прилога", пише у саопштењу Викиликса, објављеном у Лондону.

"Од 7. децембра 2010. године, на снази је финансијска блокада коју су самовољно и незаконито увели Бенк оф Америка, "Виза", "Мастеркард", "Пејпал" и "Вестерн Јунион". Тај напад уништио је 95 одсто наших прихода", указао је Асанж.

"Викиликс је радио последњих једанаест месеци користећи своје резерве новца. Организација је изгубила десетине милиона долара због те блокаде", навео је власник и то оценио као "политички напад на иницијативу САД".

Викиликс је од 2010. године објавио тајна документа америчке војске о ратовима у Авганистану и Ираку, и хиљаде дипломатских депеша САД.

Оснивач Викиликса је, у објављеним мемоарима, навео да није напао две жене које су га оптужиле за силовање и да је био упозорен да влада САД покушава да му намести замку.

У књизи, коју је саставио непознати аутор на основу 50 сати разговора са Асанжом, оснивач Викиликса каже да "можда јесте шовинистичка свиња у извесној мери, али не и силоватељ" и да су две Швеђанке које су га тужиле добровољно ступиле у однос са њим.

Асанж (40) тврди у књизи да га је његов контакт из једне западне обавештајне службе упозорио да влада САД, огорчена због објављивања дипломатских депеша, размишља да се са њим обрачуна "илегално", подметањем оптужби у вези са дрогом и сексом.

Због тужби које га терете са силовање, Асанж је био ухапшен у Британији и кратко време остао у притвору. Тренутно служи условну казну у источној Енглеској, где чека да суд одлучи да ли ће бити изручен Шведској. Одлука суда очекује се наредних недеља.

Неповратних милион долара

Књига, за коју је Асанж примио више од милион долара, требало је да избави Викиликс из финансијских тешкоћа у којима се налази.

Међутим, Асанж се предомислио када је видео први нацрт мемоара и више пута је покушао да са издавачима склопи другачији уговор.

Када је издавач "Кенонгејт" издала незавршене мемоаре без његовог пристанка, Асанж је своје издаваче назвао "опортунистима" и "лицемерима".

У изјави коју је дао за Асошиејтед прес, Асанж је рекао да су издавачи прекршили уговор, његова ауторска права и изневерили његово поверење.

"Кенонгејт" је одговорио да је одлучио да објави књигу пошто Асанж није вратио новац, већ га је употребио за подмиривање судских трошкова.

Асанжов амерички издавач, "Алфред А. Кнопф", изјавио је да је поништио уговор са Асанжом и да неће објављивати његове мемоаре.

Књига говори о Асанжовом животу, од детињства у Аустралији преко средњошколског доба када је почео да се бави хаковањем, до оснивања Викиликса.

Крајем новембра те године Туђман је америчком сенатору Данијелу Мојнихану поручио како се Срби уздају у помоћ Руса.

Некадашњи председник Хрватске пренео је Мојнихану "поуздане инфомације" да се неколико стотина руских добровољаца бори на српској страни у Босни и Херцеговини.

"Ваздушна бомбардовања би ослабила Милошевићеву подршку у Србији", рекао је Туђман, који је имао податке да је "готово 100.000 младих војника одбило позив на регрутацију јер се противи Милошевићевој политици", наведено је у документу који је пренео Јутарњи лист.

"Ваздушни удари требало би да буду усмерени на српске војне базе, постројења, фабрике за производњу муниције и војне положаје. Срби се хвале војном надмоћи и могућношћу прављења ракете с навођењем", рекао је тада Туђман који је, ипак, сматрао да нема потребе за ангажовањем копнених снага.

Туђман је изјавио и да је процена Алије Изетбеговића, да су српске снаге убиле 128.000 људи и силовале 30.000 жена и девојчица, претерана.

Пахорова зебња наведена је у документима који су објављени на Викиликсу, а који је направила америчка амбасада у Љубљани 24. фебруара 2010. године.

Словеначки министар спољних послова Самуел Жбогар је сенаторима открио како је српска влада забринута да би Србија могла изгубити замах према евроатлантским интеграцијама уколико их замени нека друга влада.

Жбогар је оценио како је влада премијера Мирка Цветковића напредна, али је, истовремено, изразио своје сумње у њену одрживост, наводи се у депеши.

У току састанка са америчким сенаторима било је речи о ситуацији на Косову, када је словеначка министарка одбране Љубица Јелушич предложила како би словеначка војска у саставу КФОР-а могла чувати српске манастире и енклаве на Косову.

Вашингтон хтео да смени Додика

"Бивши високи представник у БиХ Кристијан Шварц-Шилинг је у фебруару 2007. године запретио употребом бонских овлашћења против Милорада Додика, тадашњег премијера РС, уз могућност његовог уклањања с позиције", навео је Даглас Меклхејни, тадашњи амерички амбасадор у БиХ, у депешама које је објавио сајт Викиликс.

Како је написао Меклхејни, Шварц-Шилинг је предложио сет могућих санкција против Додика, употребом бонских овлашћења. Једна могућа мера је суспензија имплементације анекса о специјалним и паралелним везама РС и Србије.

Према писању Независних новина, Меклхејни је написао и да би америчка влада подржала такве санкције против Додика, и зато јер су, како је рекао, неки његови потези угрозили америчку политику на Балкану.

Шварц-Шилингу и Американцима сметала је, како се наводи, Додикова реторика у вези са референдумом у РС, Додикови запаљиви ставови у вези са Косовом, као и ставови о положају Хрвата у БиХ, односно залагање за хрватски ентитет.

Министар спољних послова Милан Роћен тада је рекао амбасадору да је био збуњен и разочаран, док су штампани медији преносили саркастичне коментаре премијера и координатора за борбу против трговине људима Бојана Обреновића, који доводе у питање истинитост извештаја", писао је Мур Вашингтону.

Влада у Подгорици не поштује у потпуности минималне стандарде за елиминацију трафикинга, а црногорске власти успеле су да идентификују само једну жртву трговине људима током 2007. године, стоји у извештају о борби против трговине људима.

Мур даље прецизира да је премијер Мило Ђукановић саркастично прокоментарисао да је учинак Црне Горе на пољу трговине људима био "100 одсто лошији" у 2007. години у односу претходну, јер се број случајева повећао "са ниједног на један" у току периода извештавања.

"Ђукановић је такође рекао да би друге земље биле срећне да имају сличан проблем са трговином људима као што има Црна Гора", пише у депеши, а даље се наводи и да је потпредседница црногорске владе Гордана Ђуровић тада рекла да је имала "неке резерве у вези са истинитошћу статистичких података у извештају".

У депеши се наводи да су штампани медији известили да је координатора за борбу против трговине људима Бојан Обреновић жестоко критиковао резултате као "оштре и неправедне", изражавајући сумњу у информације добијене од локалних НВО, које су коришћене приликом прављења америчког извештаја.

Обреновић је напоменуо да би извори требало да буду ограничени на "легитимне" државне органе, наводи се у депеши и у напоменама додаје да су у припремању извештаја разговарали са локалним НВО, укључујући и директора канцеларије за борбу против трговине људима коју финансира држава, као и Међународне организације за миграције.

Уредништво Викиликса, са којим у петак пре подне контакт није био могућ, претило је објављивањем депеша у целини, упркос упозорењима организација за заштиту права човека и упозорењима САД да би то било опасно по особе које се помињу у документима.

Та организација је до сада у више наврата, у сарадњи са неколико светских листова, објавила део депеша до којих је дошла. Тако је, од краја прошле године, објављено 20.000 докумената.

Четири велика светска листа осудила су одлуку уредника Викиликса да објави целокупне тајне дипломатске депеше Стејт департмента без редактуре, указујући да би то могло да представља "безбедносни ризик".

Ту одлуку Викиликса осудили су, у заједничком саопштењу објављеном на сајту Гардијана, поред тог дневника осудили су и Ел Паис, Шпигел и Њујорк тајмс, који су били медијски партнери Викиликса у објављивању ранијих депеша.

Потписници саопштења наводе да ће им се осуди прикључити и француски Монд.

Викиликс је недавно преузео нову пошиљку од скоро 134.000 дипломатских депеша САД, од којих многе у целости.

Сва дипломатска пошта до које је дошао Викиликс, сада је доступна и може се претажити коришћењем кључних речи или назива државе, датума депеше или града из којег потиче документ.

Викиликс оптужује Лија да је лозинку потребну за дешифровање докумената обелоданио у књизи "Викиликс: Унутар Асанжовог рата против тајности", коју је са још једним новинаром Гардијана објавио у фебруару ове године.

Ли је оптужбе одбацио као "бесмислено губљење времена", рекавши да му је оснивач Викиликса Џулијан Асанж у јулу 2010. године дао лозинку за приступ депешама америчке амбасаде на серверу и да га је уверио да ће сајт нестати за неколико сати.

"Оно што смо много касније објавили у својој књизи је застарело и безопасно. Нисмо објавили интернет адресу на којој се налазио фајл, а у сваком случају, Асанж нас је уверио да она више ни не постоји", рекао је Ли.

Ли је оценио да се сада тврди да је "Асанж некако оставио тај свој фајл, лажући да га је избрисао".

Викиликс је, како наводи у саопштењу, већ контактирао амерички Стејт департмент и почео предтужбени поступак.

Гардијан тврди да је сам Викиликс пуштао поменуте нередиговане документе преко сигурног сервера неколико сати, а затим је искључио сервер и склонио документе.

"Међутим, ти исти документи и лозинке су касније објављени на Битторенту, сајту који се обично користи за дистрибуцију филмова и музике", навео је Гардијан.

Трагови на Интернету

Гардијан тврди и да је линк за пуну, нередиговану базу података објавио неименовани корисник Твитера, који ју је пронашао следећи траг објављен у другим медијима и на Викиликсовом налогу на Твитеру.

То је довело до објављивања читаве Викиликсове архиве од 251.000 телеграма преко интернета без редиговања, како би се заштитили извори који су разговарали са америчким дипломатама под условом да остану анонимни, наводи Гардијан. 

Британски лист, иначе је био један од пет листова који је прошле године добио материјал од Викиликса и дозволу да објави редиговане телеграме, који су обрађивани с намером да се заштите извори и национална безбедност земаља на које су се односили.

Обрађени телеграми који су током протеклих девет месеци објављени у складу са договором између главних листова и Викиликса открили су поверљиве дипломатске процене и коментаре који су могли да доведу у непријатну ситуацију светске лидере.

Викиликс је образложио одлуку да објави дипломатске телеграме као и раније извештаје о рату у Ираку и Авганистану настојањем да разоткрије преваре званичника.

САД је одбио да потврди аутентичност било ког од тих документа, али и оптужио Викиликс да доводи у опасност животе појединаца и националну безбедност.

"Сајт Викиликс је тренутно нападнут", саопштила је група на Твитеру касно синоћ.

Сат касније, сајт и депеше постављене на сајту били су недоступни, пренела је агенција АП.

У ажурираном Викиликс налогу на Твитеру наводи се да су још под веб-нападом и налаже посетиоцима да потраже депеше на копираном сајту на другом серверу или из другог система претраге "cablegatesearch.net".

Сједињене Америчке Државе јуче су осудиле објављивање нових докумената и оцениле да се тим потезом угрожава безбедност људи.

Лист Њујорк тајмс написао је да су наведена имена извора у неким од 133.887 депеша објављених на Викиликсу последњих неколико недеља, што је Викиликс демантовао.

Међу новообјављеним депешама је и око 800 стотина порука из америчке амбасаде у Београду.

За сада се не зна ко стоји иза веб-напада на сајт Викиликса, наводи АП.

Сајт Викиликса је, у међувремену, оспособљен.

У депеши, како преносе бањалучке Независне новине, од 10. децембра 2008. године, коју је тадашњи амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш упутио централи у Вашингтону, наводи се да је у разговору са тадашњом заменицом америчког амбасадора у БиХ Џудит Цеткин бивши председник Републике Српске и садашњи лидер Демократске партије Драган Чавић најавио да ће преузети или реформисати Српску демократску странку.

Цеткинова је, у одвојеним сусретима 2. и 3. децембра 2008. године у Бањалуци, разговарала са низом водећих политичара РС. Даље се наводи да је Чавић рекао да ће бити тешко склонити Младена Босића, председника СДС-а, са чела те партије.

Што се тиче опције покретања нове странке, Чавић је објаснио да ће одлучујући фактор бити да ли може убедити било којег посланика СДС-а у Народној скупштини РС да му се придружи.

Високи функционер Партије демократског прогреса Бранислав Бореновић је током тих разговора рекао Цеткиновој да је лидер странке Младен Иванић "веома разочаран" што мора доћи до раскида са СНСД-ом и нагласио да ће следеће две године бити веома тешке за ПДП уколико до раскида дође.

Тадашњи председник РС Рајко Кузмановић рекао је Цеткиновој да лидер СНСД-а и тадашњи премијер Милорад Додик није националиста или аутократа, већ је једноставно погрешно схваћен и да РС жели само оно што јој припада по Дејтону.

Кузмановић и Игор Радојичић, тадашњи и актуелни председник Народне скупштине РС, рекли су Цеткиновој да је најбрже решење питања Брчког доношење закона базираног на Прудском споразуму.

У закључку депеше се наводи да Додик још заузима јаку позицију и да "његова партија и народ снажно стоје иза њега".

Захтев Церићу да не користи реч геноцид

Међу депешама Чарлса Инглиша, које је објавио сајт Викиликс, је и она од 12. јануара 2009. године, у којој амерички дипломата наводи да је од поглавара Исламске заједнице у БиХ реиса Мустафе Церића тражио да престане да користи реч геноцид када говори о дешавањима у Гази, пренеле су Независне новине.

У депеши се каже да је Церић позван да реч геноцид не користи у светлу тадашњих антисемитских инцидената у БиХ, до којих је дошло због догађаја у Гази.

Амерички амбасадор позвао је реиса Церића 12. јануара 2009. да би протестовао због његовог означавања догађаја у Гази као питање геноцида.

Церић је током разговора избегавао да образложи зашто користи термин геноцид, при том наводећи јак осећај који су слике из тог дела света оставиле на њега, пишу Независне новине.

"Америчка амбасада разговарала je с Јеврејском заједницом о њиховој забринутости због јавног мњења у БиХ и директно је потврдила наше сопствено незадовољство и противљење реисовој погрешној оцени догађаја и његовог означавања геноцидом", истиче се у депеши амбасадора Инглиша.

Даље се наводи да је одговор Јеврејске заједнице у БиХ био одмерен и коректан, а саопштења Исламске заједнице неодговорна.

Поменута је и изјава високог званичника СДА и члана парламента Бакира Изетбеговића, који је повезао сцене из Газе с ратним сценама у Сарајеву, нагласивши да је "време за изношење истине и осуђивање лошег понашања Израела".

"Иако није директно прешао границу изједначавања Јевреја с нацистима или означавајући их носиоцима геноцида, он је индиректно упоредио акције Израелаца са Србима и додатно је подјарио етничко и религиозно неповерење", закључује се у депеши коју је послао амбасадор Инглиш.

Мноштво депеша односи се и на ставове српских политичара и јавних личности о проглашењу независности Црне Горе.

У једној од депеша наводи се и да је САД, 2009. године, тражио од Турске, Словеније, Бугарске, Македоније, Хрватске, Албаније, Србије, Црне Горе и БиХ да упуте демарш влади у Подгорици због тога што на регионални самит на Цетињу није позвала и тадашњег косовског председника Фатмира Сејдијуа.

Стејт департмент наредио је својим амбасадама у Анкари, Љубљани, Софији, Скопљу, Загребу, Тирани, Подгорици и Сарајеву да утичу на државе домаћине како би послале демарш Црној Гори, у коме би од ње тражиле да Сејдиу буде позван на форум почетком јуна 2009. године на Цетињу, који је организовала црногорска влада, може се закључити из депеше послате 28. маја 2009. године.

У једној од депеша из новијег периода, из јануара 2010. године, наводи се и да Србија не сарађује у потпуности са мисијом Еулекса на Косову, а друга, из фебруара исте године, говори о сусрету патријарха Иринеја са америчком амбасадорком Мери Ворлик, током којег је било речи о тренутном ставу Српске православне цркве, а патријарх је изразио жељу да "поново уведе" Србију у Европу и САД.

Патријарх Иринеј је тада нагласио и важност Косова и затражио разумевање САД по том питању, наводи се у депеши.

У једном од тајних докумената, амерички званичници оценили су да ће "Српска православна црква кренути модернијим путем после смрти вољеног патријарха" Павла.

Велики број депеша говори и о ставовима српских представника о уласку Србије у НАТО, као и о предизборној атмосфери међу странкама, условима за инвестиције, али и о криминалу и корупцији.

У депеши коју је амбасада 30. августа 1995. године послала Стејт департменту изнесена су запажања двојице холандских официра - Фуранда и Балфура, пренео је хрватски дневник Јутарњи лист.

"Одлука о повлачењу била је главни кључ хрватске победе", поновио је неколико пута Балфур, који је за неке од јединица хрватске војске изјавио да су изгледале као група разбојника.

Амерички сенатори Ворнер и Кери разговарали су у то време у Книну са холандским официрима, али и посматрачима и представницима УН за људска права и хрватским генералом Иваном Чермаком.

Један канадски посматрач је рекао да је видео једног хрватског војника који је "позирао са старијим Србином као трофејом из лова. Тај Србин је касније пронађен у оближњем пољу с метком у глави", пише у америчкој депеши.

Викиликс је јуче објавио око хиљаду поверљивих дипломатских депеша које је америчка амбасада у Загребу од 1991. до 2011. године слала Вашингтону.

Изјаве хрватских званичника пренесене су врло прецизно и опширно, а обухваћени су готово сви догађаји, па и они мање значајни.

Американци су извештавали о сукобу Хрватске и Словеније, анализирали победу Иве Јосиповића на председничким изборима, тактику премијерке Јадранке Косор, за коју је наведено да "сасвим сигурно калкулише, али је искрена у борби против корупције".

У депеши о посети председника Србије Бориса Тадића Хрватској, послатом 30. јуна 2006. године, оцењено је да је састанак с хрватским државним врхом протекао у "веома позитивној атмосфери".

"Један од саветника тадашњег председника Хрватске Стјепана Месића рекао је 28. јуна да је посета била "потпуни успех" и велики корак у билатералним односима", пише у документу.

Вашингтон је био толико забринут поводом тих тврдњи да је тадашњи амбасадор САД у Риму то предочио италијанском премијеру Силвију Берлусконију, наводи италијански лист Еспресо, позивајући се на дипломатске тајне депеше из 2008. године које је објавио Викиликс.

Италија је исте године демантовала да је талибанима и другим побуњеницима плаћала новац у замену за заштиту у области Авганистана где је 10 француских војника погинуло у заседи фебруара 2008. године, убрзо након што су је преузели од италијанских снага, пренео је АФП.

У поруци коју је проследио у Вашингтон амбасадор Роналд Спољи и у којој је поздравио одлуку Италије да пошаље у западни Авганистан своје снаге у оквиру ИСАФ-а, пише да је "нажалост, значај њиховог учешћа поткопан растућом репутацијом Италијана да избегавају борбе и плаћају откупе и заштиту".

"Та репутација је базирана делом на гласинама, делом на обавештајним подацима које нисмо могли у потпуности да установимо", навео је амбасадор Спољи.

"Била то истина или не, остаје чињеница да је Италија у Авганистану изгубила 12 војника - што је мање него већина савезника са сличном одговорношћу", констатује се у депеши.

Амбасадор је, такође, навео да је то питање покренуо у разговору са Берлусконијем и да га је он уверио да му такве активности нису познате, те да ће их прекинути, ако пронађе доказе за тако нешто.

Еспресо наводи да је САД ову тему покренуо двапут, у априлу и у јуну 2008. године.

Италијанска влада је у октобру 2009. године негирала извештај Тајмса, који је цитирао западне војне изворе, да су италијанске тајне службе платиле десетине хиљада долара талибанима и другим побуњеницима у дистрикту Сароби, у Авганистану.

Адвокат Бен Емерсон рекао је судијама да европски налог за хапшење његовог клијента, на основу ког је Асанж ухапшен, нема основа јер не пружа "фер, тачан и одговорајућ" опис његових наводних преступа у Шведској.

Емерсон је истакао да је Асанж, који је ухапшен у децембру у Лондону, жртва неусаглашености англосаксонског и шведског правосуђа о томе шта представља сексуални преступ, преноси Ројтерс.

Одлука ће, како се очекује, бити позната за неколико дана или недеља. Суд је 24. фебруара саопштио да нема разлога да верује да Асанж, који је у Шведској оптужен за сексуално напаствовање две жене, неће добити фер суђење у тој земљи.

Асанж, који негира кривицу, истиче да је шведско правосуђе изманипулисано и да, уколико буде изручен Шведској, постоји велика вероватноћа да ће потом бити изручен у САД, где је покренута истрага о Викиликсу због објављивања тајних депеша америчке владе, пренео је АП.

Рочиште, заказано на основу жалбе Асанжових адвоката трајаће до сутра, а одлука ће, како се очекује, бити позната за неколико дана или недеља.

Џулијан Асанж је најавио да ће се у случају да буде одбијен, жалити Врховном суду Велике Британије или Европском суду за људска права.

У приватном разговору са званичницима америчке амбасаде у Приштини, 13. августа 2009. године, Тачи је страховао од "мешања у косовску политику", што према његовом мишљењу, ради премијер Албаније.

"У приватном разговору одмах после састанка, Тачи је отправнику послова рекао да је забринут због мешања премијера Саљиja Берише у политику Косова", каже се у телеграму који говори о Тачијевом састанку са отправником послова амбасаде у Приштини Мајклом Марфијем.

До Тачијевог састанка са званичником америчке амбасаде је дошло након пријема који је Саљи Бериша 2009. године припремио за Рамуша Харадинаја у Тирани, при чему је потписан споразум о сарадњи између Демократске партије Албаније и Алијансе за будућност Косова.

Према дипломатској преписци, Тачи је поменуо да Бериша планира посету Приштини за јесен те године и додао да би он "са добродошлицом дочекао Беришину посету Косову приликом које би разговарали о билатералним односима, али да не жели да га види како води кампању на Косову за Демократски савез Косова или за опозициону АБК".

У то време, Тачи је био у владајућој коалицији са ДСК, док је АБК била у опозицији као и сада.

Тачи је, штавише, рекао да мешање Албаније у косовску политику представља "претњу" за Косово и тражио од Американаца да интервенишу код Берише, наглашавајући да је "Косово суверена држава, а не покрајина Албаније".

"Тачи је рекао да албанско мешање у политику на Косову представља претњу Косову и тражио од амбасаде да се супротстави таквом мешању", каже се у дипломатском телеграму.

"Он је, такође, тражио од владе САД да озбиљније схвати Беришу и да преко амбасаде у Тирани од њега затражи да се уздржи од изјава или деловања који буде страх у региону од паналбанизма", наводи лист.

Тужбу заједно подносе Викиликс и њихов партнер за финансијске трансакције Дејтасел. Блокаду су "Виза" и "Мастеркард" поставили прошле године, тврдећи да су "забринути због могућег противзаконитог прибављања и објављивања тајних података на интернету".

Сличне акције предузели су "Пејпел" и "Амазон", али њих Викиликс није споменуо у саопштењу.

Викиликс је саопштио да намерава да уложи жалбу Европској комисији, нагласивши да ће уследити додатне "правне акције" и пред другим институцијама.

У саопшењу се даље наводи да блокада представља "озбиљно нарушавање тржишних правила Европске уније".

Војници су пуцали на демонстранте изван центра Пекинга док су покушавали да се приближе централном градском тргу.

Дејли телеграф наводи да три депеше послате 3. и 4. јуна из амбасаде САД показују да су дипломате предвиђале да ће доћи до коначног обрачуна демонстраната и полиције.

У депешама се наводи да је у Пекингу "10.000-15.000 наоружаних војника", од којих неки носе аутоматско оружје. Такође се наводи да су примећене тенковске јединице које се крећу с југа.

Америчке дипломате наводе да су упозорене да "остану код куће", осим ако не извештавају с првих линија догађаја.

На самом Тјенанмену био је чилеански дипломата који је америчким колегама помагао као очевидац последњих часова продемократског покрета.

"Он је посматрао како војска улази на трг и није видео никаво масовно пуцање из ватреног оружја на људе, иако су се чули спорадични хици. Он је рекао да је већина војника који су ушли на трг заправо наоружана само опремом за разбијање демонстрација - пендрецима и дрвеним палицама; њих су подржавали наоружани војници", наводи се у депеши из јула 1989. године.

Према интерним документима кинеске Комунистичке партије објављеним 2011. године, 2.000 војника из 38. армије, заједно са 42 оклопна возила, почело је да чисти трг са севера ка југу у 4.30 ујутро, 4. јуна.

Око 3.000 студената је седело око Споменика народним херојима на југу тог великог трга.

Вође протеста, међу којима је прошлогодишњи добитник Нобелове награде за мир Лиу Сјаобо, тражили су од студената да напусте трг, а чилеански дипломата је пренео да су после споразума студенти напустили трг преко југоисточног угла.

То сведочење противречи извештајима неколицине новинара, који су наводили да су војници "јуришали" на ненаоружане цивиле.

Исто тако, број погинулих те ноћи могао би бити далеко мање од више хиљада, колико се наводило.

Дејли телеграф пише да је тадашњи дописник Би-Би-Сија из Пекинга Џејмс Мајлс 2009. године признао да је "пренео погрешан утисак" и да "није било масакра на Тјенанмену".

"Демонстрантима који су још били на тргу када је војска стигла допуштено је да оду после преговора. Није било масакра на Тјенанмену, али је било масакра у Пекингу", рекао је Мајлс.

Најжешћи сукоби избили су на око пет километара западно од трга, где се више хиљада људи спонтано окупило у ноћи између 3. и 4. јуна, како би спречили напредовање војске.

Према документима Комунистичке партије, војска је почела да пуца око 22.30, а већина демонстраната није успела да побегне због блокада које су сами поставили.

Процењено је да Северни пол испод површине крије око 22 одсто светских резерви нафте, али је за сад експлоатација немогућа.

Међутим, услед глобалног загревања прогнозира се да ће извлачење огромних количина "црног злата" бити могуће, као и успостављање нових поморских путева.

"Битка за ресурсе обележиће двадесетпрви век. Русија никако не би смела да буде на губитничкој страни", рекао је руски амбасадор при НАТО-у Дмитриј Рогозин, наводи се у једној депеши из 2010. године.

Русија није једина која је усмерила свој поглед ка светској ризници фосилних горива. Поред Русије у трци да обезбеде и себи парче колача боре се и Канада, Америка, Норвешка, Данска и Кина.

У депеши из 2009. године наводи се изјава данског шефа дипломатије Пер Стиг Молера да ће "отопљавање поларне капе и отварање нових комерцијалних путева поставити регион Северног пола на централно место будућих светских политичких односа".

Фини политички прагматизам

"Документа које је објавио Викиликс показују политички прагматизам у његовом најфинијем облику", каже професор Универзитета у Вашингтону Пол Вапнер.

"Када виде сировине које се могу експлоатисати, политичари сагледавају целокупну слику кроз компетитивни национални систем", истиче Вапнер.

Документа објављена на Викиликсу долазе у време када академици и активисти страхују да би недостатак ресурса, посебно нафте и пијаће воде, могао да изазове нове међународне конфликте.

Бивши главни научни саветник британске владе сер Дејвид Кинг назвао је инвазију на Ирак "првим ратом за сировине у овом веку", упозоравајући да ће се "моћне земље увек борити да осигурају ресурсе за свој народ на штету других".

Баш из тог разлога Русија је већ 2007. године поставила своју заставу 4.000 метара испод Северног леденог океана, како би симболично „запљунула" свој комад ледене ризнице.

У депеши из 2009. године се наводи да постоје два разлога због којих су Руси посебно активни што се Арктика тиче. Први је корист од глобалног загревања и, барем сезонско, отварање новог поморског пута између Европе и Азије. Други разлог су огромне процењене резерве које ће, отопљавањем поларне капе, бити на дохват руке Кремљу.

#"Руси су, тренутно, испред свих земаља које полажу право на арктичко дно", истиче професор Универзитета у Лапланду Брус Форбс, додајући да "депеше само показују оно што стручњаци и научници одавно причају. Глобално загревање побринуће се да Северни пол не буде само резервна варијанта, већ веома реалан и исплатив извор ресурса".

Царево ново одело

Уколико човечанство драстично не смањи потрошњу фосилних горива температура ће значајно порасти, отопљавајући поларне ледене капе и условљавајући пораст нивоа воде између 1 и 1,6 метара у овом веку.

"Идеја да ће глобално загревање отопити ледене капе и омогућити експлоатацију страшна је иронија", каже Андреа Харден-Донахју.

"Климатске промене омогућиће лакшу експлоатацију ресурса, а онда ће искоришћавање тих истих ресурса додатно погоршати стање и довести до још тежих промена", истиче Харден-Донахју.

У депешама из 2008. године наводе се изјаве главнокомандујућег адмирала руске флоте Владимира Висотскија: „Упркос томе што на Арктику тренутно царује мир и стабилност врло лако би могло да се деси да у будућности овај регион буде полигон за редистрибуцију моћи, која ултимативно може довести до оружаних сукоба".

Америка касни

Арктички савет, састављен од осам земаља које полажу право на дно Северног пола, главни је форум за дискусије о леденој ризници, али и о конвенцији Уједињених нација из 1982. године под називом Закон о мору, којим се дефинишу права и обавезе земаља потписница о експлоатацији светских океана.

Проблем САД лежи баш ту, пошто Конгрес још увек није ратификовао Конвенцију УН.

На последњем састанку Арктичког савета 12. маја на Гренланду америчка државна секретарка Хилари Клинтон рекла је да Америка „каска" за другим земљама чланицама Савета.

"Остаје више за нас" истакао је дански шеф дипломатије Молер на састанку 2009. године, оцењујући америчко кашњење са ратификацијом Конвенције, наводи се у депешама.

"Амерички став веома је збуњујућ пошто без ратификације Закона о мору Сједињене Америчке Државе не могу упутити формални захтев на морско дно северно од Аљаске", каже професор на Универзитету Калифорније Оран Јанг.

Сировински ратови 

У говору 1987. године бивши лидер Совјетског савеза Михаил Горбачов окарактерисао је тежње НАТО-а на крајњем северу планете као „врло забрињавајуће".

"Најбољи сценарио за мир на Арктику јесте да напустимо коришћење фосилних горива", истиче професор Вапнер, напомињући да ће у супротном бити тешко избећи сировинске ратове.

"Требало би убацити и представнике домородаца. Само тако ће се осугурати равномерно распоређивање ресорса", сматра амерички професор.

Према речима Вапнера најгори сценарио били би компетитивни сировински ратови.

"Нажалост верујем да је овај други сценарио вероватнији. Како се клима буде мењала, људи ће бити приморани на све већу потрошњу сировина. Моја предвиђања су да ћемо, после нестанка ледених капа, и даље бити зависни од нафте и гаса. Природно, експлоатацију ових ресорса контролисаће најмоћнији - Русија, Америка и Кина", закључује Вапнер.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић је новој амбасадорки САД најпре изложио план председника Србије да 2010. треба буде "година решења" на Западном Балкану.

Ипак, у разговору се показало да се то своди пре на очекивања да ће се други приклонити ставовима Србије и да ће се проблеми решити "сами од себе", него на то да ће Србија начинити неки конкретан корак.

Ворликова преноси став шефа српске дипломатије да ће за Косово бити потребно "мање понижавајуће" решење за Србију, укључујући наставак инсистирања да Косово може да учествује на међународним форумирма само заједно са представником УН. 

Ово се наводи у депеши о првом сусрету тада нове амбасадорке Мери Ворлик са Јеремићем, послатој из Амбасаде САД у Београду, 2. фебруара 2010. године.

Министар одбране Драган Шутановац који је, како се наводи, "случајно" у исто време био у "Мадери" када и америчка амбасадорка и шеф српске дипломатије, приметио је, приликом једног од наредних сусрета са Ворликовом, да је тада први пут видео Јеремића у том ресторану!

Скок на АТП листи

Оцењујући дипломатски успех 2009. године, Јеремић је метафорично објаснио да се "пењемо на АТП листи и да нећемо дозволити да наш рејтинг опадне у 2010. години".

Шеф српске дипломатије пожалио се на могућност да српска кандидатура за ЕУ може бити одложена до јуна 2010. године, додајући да би "март био бољи".

Одговарајући на коментар Мери Ворлик да ће наредни извештај Сержа Брамерца бити кључан у предвиђању следећих корака Србије за кандидатуру, шеф српске дипломатије упитао је "шта још Србија треба да уради, како би доказала ЕУ да чини све како би ухватила Ратка Младића".

У депеши се наводи да се Јеремић сагласио са Ворликовом да је Србија кључ у очувању стабилности и демократије на Балкану, али и да је начин на који је Србија дипломатски реаговала на косовско самопроглашење независности 2008. године оценио као историјски.

Америчка амбасадорка, после разговора, написала је да се "чини да српски саговорници остају глуви на ефекте које такви коментари изазивају код западних дипломата и још увек инсистирају да би требало да буду похваљени зато што нису прибегли насиљу".

Јеремић је нагласио да, што се тиче појављивања косовских представника пред УН, Србија захтева да увек буде присутан представник УН који ће кратко представити косовску делегацију, наводи се и депеши.

Дискриминација у Црној Гори

Шеф српске дипломатије пожалио се, у разговору са Мери Ворлик, на план о интеграцији северног Косова у косовску државу, намопињући да би то могло да изазове "хаос".

У депеши се наводи одговор Јеремића да "нова стварност не може бити створена на северу, али да Америка и ЕУ морају да признају да је Косово посебно место за нас".

Црногорце, додаје се у америчкој дипломатској депеши, Јеремић назива "истинском браћом", али сматра да су Срби озбиљно дискриминисани при запошљавању.

"Срби чине 35 одсто становништва, а само их је шест одсто у државној управи, што је неприхватљива дискримација", рекао је Јеремић.

У вези са Хрватском, америчка амбасадорка истиче у први план надања Вука Јеремића да ће избор председника Јосиповића донети нову шансу да се приступи решавању тешких тема.

"Свако је бољи од Месића", рекао је том приликом Јеремић.

Шеф српске дипломатије приметио је да ће проблем српских избеглица наставити да "трује" билатералне односе.

Упркос свему, Јеремић је инсистирао да "Србија не треба једина да сноси одговорност за деведесете", упитавши "како другачије објаснити егзодус 250.000 Срба из Крајине него као етничко чишћење".

Босанске везе

У разговору о Босни и Херцеговини, Вук Јеремић је био "најпродуктивнији", наводи се у депеши, рекавши да је предстојећа резолуција о Сребреници "стратешка", због експлицитног признавања суверенитета и теротиријалног интегритета БиХ у целини, укључујући Републику Српску.

Шеф српске дипломатије истакао је одлучност српског парламента да усвоји Резолуцију о Сребреници. Ипак, Јеремић је рекао да се Милораду Додику "не свиђа резолуција", додајући да је некако успео да умири премијера РС да "не паничи и не расписује референдум", наводи се у депеши.

На крају депеше, у којој је препричан садржај разговора, стоји коментар америчке амбасадорке:

"Јасно се види да Јеремић жели да буде виђен као пријатељ САД. Иако велики изазови и даље стоје на путу, требало би да искористимо предност Јеремићевог става. Требало би да покушамо да искористимо тај потенцијал за ново отварање и да наставимо да трагамо у свакој прилици за конструктивним размишљањем о периоду после оцене МСП, што би могло да буде прави испит за његову (Јеремићеву) приврженост Тадићевом плану да 2010. буде 'година решења'", закључује америчка амбасадорка.

Закон је саставио Г17 плус и претио да ће напустити Владу уколико Закон не буде усвојен. Са друге стране, Социјалистичка партија Србије није желела да гласа за закон. Депаша наводи да је СПС био спреман да буде суздржан и не гласа против закона, али не и да иде даље од тога.

"Живео сам под таквим законом у доба Милошевића и никада се нећемо вратити у тај мрак. Ни стрељачки вод ме не може натерати да гласам за овај закон", рекао је Ивица Дачића према депеши коју је објавио Викиликс.

Дачић је, такође, оценио да би нови избори, "у овом тренутку били грешка, јер би после њих СНС имао улогу у следећој влади".

Улогу посредника између СПС-а и Г17 плус преузела је Либерално-демократска партија која је предложила да Скупштина оде на летњи одмор, да се Влада не би распала. Динкић је, наводно, испрва био против тог предлога.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић рекао је да је Влада умало пала због Закона о јавном информисању. У депеши се додаје да је Љајић оценио да би, у случају пада Владе, уследили избори, што би највероватније довело до уласка Српске напредне странке у Владу, а то би била "катастрофа".

Заменик председника СНС-а Александар Вучић рекао је да је јасно да Влада нема представу шта да ради, да се распада и да би тербало да буду расписани избори, наводи Викиликс.

Критичари Закона, међу којима и Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије, сматрају да су предвиђене казне за клевете "екстремне" и да то значи да би медији требало да имају огромне резерве новца за плаћање евентуалних казни, оцењује се у депеши. Таква правила практично би угасила мање медије у случају да морају да плате казну.

Штавише, Закон веома лабаво дефинише клевету, па новинари не би били начисто за шта би били кажњавани.

Толерисање хаоса!

У депеши америчке амбасаде износи се оцена тадашње политичке ситуације у Србији.

Проблем у вези са Законом о информисању показује колико је владајућа коалиција крхка, стоји у оцени. Једини који би могли да имају корист од пада Владе јесу Томислав Николић и Војислав Коштуница.

"Незајажљива глад Србије за драмом и толерисање хаоса нису постали изузетак, већ правило", наводи се у депеши.

Иако ситуација делује замршено, мало је вероватно да ће ускоро доћи до избора, констатује америчка отправница послова.

"Ако ништа друго, авет Николића и његових напредњака, уз подршку српског Носфератуа - бившег премијера Коштунице, ојачала је владајућу коалицију и њихову жељу да се не распадну", закључује се у депеши.

У образложењу одлуке УНС-а наводи се да су Асанж и његове колеге из Викиликса дали историјски допринос праву грађана широм света да знају.

"УНС сматра да је Асанж задужио и јавност у Србији која је из депеша Викиликса и о својој новијој историји сазнала много тога што је власт крила. Државе имају право да штите своје тајне, али Џулијан Асанж је на делу доказао зашто новинари не смеју да им у томе помажу", наводи се у саопштењу.

Оснивачу Викиликса статуа "Зора" за слободу медија биће накнадно уручена.

Удружење новинара Србије и Синдикат новинара Србије сутра ће традиционално обележити Светски дан слободе медија акцијом "5 минута громогласне тишине", у Пионирском парку од 11.55 до 12 сати, код споменика Читаоцу новина.

Том приликом биће прочитан Проглас УНС-а и Синдиката новинара Србије, а после тога ће уреднику културе француског "Фигаро магазина" Буисону бити уручена овогодишња Повеља УНС-а, која му је додељена за Дан новинара Србије (27. март).

У саопштењу УНС-а наводи се да је Буисон један од најбољих познавалаца српске културе у европским медијима, као и да је у последњих 15 година написао више од 100 чланака и три књиге о Србији и знаменитим Србима.

Роман о Београду Жана Кристофа Буисона објављен је прошле године у Француској, а ускоро ће бити преведен и на српски језик, наводи се у саопштењу.

Повеља УНС-а додељује се од 2001. године, а установљена је у спомен изласка првих новина на српском језику у Бечу 27. марта 1791. године, који се обележава као Дан новинара Србије.

Досадашњи добитници Повеље УНС-а за новинарство без граница су Слободан Нешовић (2001), Леон Давичо (2003), Коста Христић (2004), "Американски Србобран", најстарији лист српске дијаспоре (2005), Небојша Јанковић (2006), Дејан Лукић (2007), Светлана Васовић Мекина (2008), Петар Поповић (2009), Рикардо Јакона (2010).

Светски дан слободе медија установљен је 3. маја 1991. године, када је на конференцији УН у намибијском граду Виндхоку усвојена Декларација о слободи медија, која је цензуру прогласила грубим кршењем људских права.

Документ који су користили истражитељи у затвору америчке војне базе Гвантанамо, саставили су амерички обавештајци.

У њему се наводи да су, међу џамијама које регрутују терористе, уз пет џамија у Пакистану, Авганистану и Јемену, џамија ал-Суна у Монтреалу, џамија Финсбери Парк и џамија у улици Бејкер на северу Лондона, Исламски културни институт у Милану и џамија Лаенек у Лиону.

Као потенцијално опасни затвореници наведени су они који користе касио сат "ф-91w", који Ал Каида често користи као тајмер за своје бомбе, као и они који поседују новчаницу од 100 америчких долара.

У извештају стоји да затвореник који је дуже време у Авганистану био без посла тешко може имати новчаницу од 100 долара, као и да је познато да је вођство Ал Каиде делило такве новчанице својим борцима.

Један од параметара је да је затвореник "похађао обуку за џихад у Чеченији или Босни".

Документи из Гвантанама показују да је рат у Босни коришћен и у лондонским џамијама за индоктринацију младих муслимана приказивањем "снимака злочина против муслимана у БиХ и Чеченији".

Лист је објавио анализу америчких служби после десетогодишњег испитивања неких од најопаснијих светских терориста. 

Шеик Мохамед, највиши припадник Ал Каиде у Гвантанаму и организатор напада на САД 11. сптембра 2000. године, рекао је испитивачима да ће Ал Каида изазвати "нуклеарни пакао" у Европи, ако Осама Бин Ладен буде ухваћен или убијен, наводи се у документима. 

Мохамед је, према тим наводима, тврдио да је та терористичка организација сакрила нуклерну бомбу у Европи, и да ће је активирати уколико се Бин Ладену нешто догоди.

Америчке власти су откриле бројне покушаје Ал Каиде да набави нуклерани материјал и страхују да су терористи већ успели да купе уранијум, наводи се у тексту.

Документи показују да је један од планираних учесника отмице авиона 11. септембра 2000. године, открио да је Ал Каида покушавала да регрутује особље на аеродрому "Хитроу" у Лондону, у оквиру једног од неколико планова напада на тај аеродром.

Теористи су, како се износи у документима, такође, "ковали планове" за хемијске и биолошке нападе на САД.

Откривени су планови да се стави цијанид у клима уређаје у јавним зградама широм Америке, као и неколико планова за нападе на инфраструктуру, укључујући бензинске пумпе.

Терористи су, између осталог, планирали и да изнајме станове у великим стамбеним блоковим и да тамо изазову експлозије гасних инсталација.

Према поверљивим документима заснованим на сведочењима притвореника, Бин Ладен је побегао из планинске области Тора Бора у Авганистану само неколико дана пре доласка коалиционих трупа.

Лидер Ал Каиде је последњи пут виђен у пролеће 2003. године, када је неколико притвореника снимило његов сусрет са командантима терориста у Пакистану.

Документа, међутим, показују и шокантну, "људску" цену информација, јер су, према тим наводима, у Гвантанаму биле притворене десетине невиних људи, а да су бројни војници нижег ранга били годинама затворени и вероватно мучени пре него што је закључено да се од њих не могу добити битне информације.

Оваква одлука тумачи се као "одмазда" због истеривања америчког амбасадора из Еквадора пре два дана.

Наиме, пре два дана шеф дипломатије Еквадора Рикардо Патино затражио је од америчке амбасадорке Хедер Хоџис да што пре напусти ту земљу, због докумената објављених на Викиликсу у којима наводи широко распрострањену корупцију у полицији ове јужноамеричке земље.

Амерички Стејт департмент изразио је дубоко жаљење због ове одлуке, називајући је "неоправданом".

 Патино је, на конференцији за новинаре, рекао да је после објављивања депеша на Викиликсу назвао америчку амбасадорку и упитао је "одакле има приступ таквим тајним информацијама".

Инфилтрација? Ништа ново 

На питање новинара да ли мисли да су се САД инфилтрирале у еквадорску полицију, Патино је одговорио "да то не би било ништа ново".

Патино је истакао да је одлука о протеривању америчке амбасадорке из Еквадора донета тек пошто Хоџисова није дала "задовољавајуће" објашњење везано за оптужбе које је изнела у документима објављеним на Викиликсу.

Шеф дипломатије Еквадора је нагласио да се потез протеривања амбасадорке не односи на Америку, већ на једног званичника који је изрекао "тешке оптужбе" против његове земље.  

Писања у депешама која су посебно разљутила еквадорске власти јесу она у којима америчка амбасадорка сугерише да је председник Еквадора Рафаел Кореа био упознат са корупционашким наводима на рачун високог полицијског званичника генерала Жаиме Акуилињо Хуртадо Ваце када га је поставио за начелника полиције Еквадора.

Патино је оценио да су оптужбе против председника Корее "апсолутно неодговорне и погрешне".

Генерал Хуртадо Ваца служио је као начелник еквадорске полиције нешто више од године дана пре него што је поднео оставку јуна 2009. године.

Дипломатске депеше наводе да је америчка амбасада имала "неколико извештаја који указују да је Ваца користио свој положај у изнуђивању новца, омогућавању трговине људима и проневеравању новца из јавних фондова".

Такође, према америчким документима Ваца је утицао на истраге и отежавао рад тужилаштва против организованог криминала.

Хоџисова је трећи амерички дипломата којег је Кореа "најурио" од кад је преузео дужност председника 2007. године.

Еквадорски председник је близак савезник венецуеланског и боливијског председника Хуга Чавеса и Ева Моралеса. Најновије протеривање амбасадора оставиће све три земље без америчких дипломата.

Додик је, откривају материјали у које је Ројтерс имао увид, отворио старе ране када је 2009. године рекао да босански муслимани стоје иза напада на сарајевској главној пијаци 1994. и 1995. године, када је погинуло више од 100 људи.

Тадашњи амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш рекао је Додику да је порицати чињенице о тим нападима исто као порицати Сребреницу.

"Они који то чине, биће третирани као они који негирају Холокауст - у најбољем случају сматраће се маргиналним елементима, на суманутој маргини и са дубоко негативним програмом", рекао је Инглиш, који је годинама службовао на Балкану.

Депеше откривају и да је Вашингтон желео да високи представник у БиХ заузме оштрији став по том питању.

"Додик постаје све опасније пркосан и једак у одсуству јасног одговора високог представника", написао је Инглиш у депеши из јуна 2009. године.

Додик поткопава државу 

У поруци се наводи и да је Додик "појачао темпо својих напора да реформе уназади и поткопа државу. Његов циљ је, у најмању руку, да обнови ниво аутономије који је РС имала на крају рата 1992-1995. године".

Дипломате и аналитичари већ дуго спекулишу о циљевима "грубог и помало плаховитог лидера СНСД-а", како се у депеши из 2006. године говори о Додику. Други допис из маја 2009. године, описују његову "халабуку" као опасну, ма какав био његов циљ.

"Иако Додикова реторика звучи неупућенима као апсурдно позерство, јавност у РС узима је здраво за готово, а њега види као браниоца РС", истиче се у депеши и додаје да "у најмању руку то ствара климу у РС у којој је било ком политичару, па и Додику, немогуће да направи компромис, укључујући оне који се тичу државних реформи неопходних да би се Босна приближила НАТО-у и ЕУ".

"Још је опасније што се ствара клима у којој Срби виде државу као непријатеља, а јавности у РС уливају наде да ће у извесном тренутку Додикови 'легални аргументи' превагнути и да ће РС на крају осигурати разлаз - наде које додатно јачају Додикове редовне спекулације о таквој могућности", наводи се у депеши.

У једној депеши, написаној после састанка Додика и четворице генерала босанских Срба 2007. године, помиње се забринутост коју је изразио босански министар одбране Селмо Цикотић.

Цикотић је навео да располаже обавештајним информацијама да Русија и ондашњи премијер Србије Војислав Коштуница отворено храбре Додика и подстичу га у настојањима да дестабилизује ситуацију.

"Цикотић је позвао амбасадора да не одустаје од супротстављања премијеру РС Додику који из политичких разлога ствара вештачку кризу. Цикотић је рекао да би само 'веродостојна претња силом' натерала Додика да уступи."

Додик: Амбасадори не треба да воде земљу

На питање Ројтерса да прокоментарише депеше, Додик је рекао да оне показују континуирани модел страног мешања и збивања у Босни.

"Амбасадори не треба да воде земљу, они треба да се понашају онако како се понашају у другим земљама, то ми желимо", навео је председник РС.

Коментаришући састанак Цикотића с америчким амбасадором, Додик је истакао да је "невероватно како министар одбране покушава да се меша у локалну политику" и додао да је реч о "мешању војске у цивилна питања".

Депеше указују и на то како политичке поделе унутар ЕУ и другде компликују способност међународне заједнице да пружи одлучни одговор на изазове у БиХ.

"Саговорници из ЕУ забринути су поводом Додикових претњи у БиХ", каже се у депеши из 2007. године о консултацијама САД и ЕУ које се тичу БиХ.

"Неколико саговорника довело је у питање спремност ЕУ да подржи оштрије мере, укључујући оне које би подразумевале да се Додик на крају смени", наводи се у депеши.

У априлу 2009. године Инглиш је навео да сумња у то да ли је ЕУ у стању да да адекватну подршку Босни када се заврши мисија ОХР.

"Нисмо толико сигурни да ли су Европљани спремни да руководе Босном после ОХР", написао је Инглиш у депеши под називом "Шта да се ради с проблемом званим Босна".

"Док у Европи, можда, верују да је њена привлачност довољна да се превазиђу дубоке етничке поделе у Босни и њене нефункционалне државне структуре, докази говоре друкчије. Део проблема је у томе што је сама ЕУ подељена у погледу Босне", рекао је Инглиш.

"Међу државама чланицама, само пар њих, а пре свега Британија, јасно схватају опаности које носи са собом тренутна политичка динамика Босне. Тиме што ће напросто да потисне у страну проблем Босне, ЕУ ризикује да се у Босни понови динамика ЕУ-САД из 1991. године", упозорио је Инглиш.

"Срби реагују на 'штап' (то јест, санкције), али ми се морамо решити да га применимо у случају потпуне непомирљивости", закључује у депеши тадашњи амерички амбасадор у БиХ.

Амерички амбасадор у Индији Дејвид Малфорд је, чак и пре него што је Косово једнострано прогласило независност фебруара 2008. године, тражио од Индије да се придружи САД и кључним европским државама у признавању независности Косова.

"Признавање Косова од стране Индије показао би глобалну солидарност и помогло у постизању стабилности Косова и региона", навео је амерички амбасадор.

Тадашњи министар иностраних послова Индије Шившанкар Менон је, у одговору на захтев, рекао да индијска влада тек треба да одлучи како ће одговорити на декларацију о независности Косова.

У тајним америчким депешама наведене су дипломатске анализе према којима постоје два разлога из којих Индија неће признати независност Косова - историјско сврставање уз Русију и још важније, страх индијске владе да би независност Косова могла да буде преседан који би претходио проглашењу независности Кашмира.

Американци су, пак, навели да је ситуација на Косову јединствени случај који не повлачи за собом преседане и да би признавање помогло у стабилизовању региона.

Демарш америчке амбасаде

Америчка амбасада је, и после проглашења независности, наставила да врши притисак на индијско Министарство иностраних послова, па је 21. фебруара политички саветник Тед Осиус послао тим поводом политички демарш секретару за Америку Гаитрију Кумару и секретару за централну Европу В. Ашоку који нису послали одговор на тај демарш.

Још три дана пре демарша, Министарство иностраних послова Индије издало је саопштење у коме се наводи да Косово није испунило сва три критеријума неопходна за признавање: дефинисане границе, легално изабрану владу коју народ признаје и ефикасну контролу над облашћу којом управља. "Индија сматра да све државе треба да поштују суверенитет и територијални интегритет свих земаља", наводи се даље у саопштењу.

Министарство иностраних послова у Њу Делхију навело је и да Индија верује да питање Косова треба да буде решено мирним средствима, путем консултација и дијалога заинтересованих страна.

Депеша цитира наводе у новинским извештајима о реаговању двојице кашмирских сепаратиста на једнострано проглашење назависности Косова у којима се истиче да је "ова декларација ојачала њихову одлучност да остваре слободу за Кашмир и сопствено право на самоопредељење".

Америчке дипломате изразиле су страхове у вези са руском политиком на Балкану још пре две године, недуго после десетогодишњице бомбардовања.

"Носталгија за временом када је у односима Русије и Запада играла важну улогу, део је тежњи Србије да поново буде значајан фактор региона, и води погрешном веровању да, и поред придуживању ЕУ, може да води независну политику", истиче се у једном од докумената америчке амбасаде из маја 2009. године.

"У европским круговима ругају се заблудама које Србија наставља да гаји - да треба да игра улогу везивног ткива између Русије и ЕУ", наводи се у другом документу.

Берлински зид је срушен? 

Депеше показују како, две деценије после Хладног рата, Вашингтон и Москва настављају агресивну борбу за утицај.

Јосип Броз Тито успоставио је истакнуту улогу Савезне Федеративне Републике Југославије тако што је успео да балансира између Варшавског пакта и НАТО-а. Такав статус и положај, надохват руке две суперсиле, омогућио је СФРЈ веома специфичну улогу и утицај на Западу, наводи се у пропратном тексту агенције Ројтерс.

После распада земље и изолације током деведесетих година, Србија сада покушава да поново изгради везе за Западом.

Србија је поднела кандидатуру за чланство у ЕУ, али тај процес не тече глатко због због немогућности власти у Београду да ухвате и изруче генерала Ратка Младића, као и због лоших односа са Косовом.

Путинов долазак, уочи годишњице НАТО бомбардовања, вешто је и намерно темпиран да подсети Србију на њене историјске разлике и сукобе са Западом, оцењује новинар Ројтерса. 

"Руси уживају у својој улози 'српског спаситеља', и користе десетогодишњицу НАТО бомбардовања као још једну шансу да себе покажу у позитивном, а Запад у негативном светлу", закључује се у једном од америчких докумената од пре две године.

"Ова кампања подсећа на класичну совјетску пропаганду, пошто се у истом тренутку када се клевета Америка, о Русији прича у маниру праведника који поштује међународни поредак. Подстицање незадовољства на Балкану је опасна игра коју је, како је то до сада показала, Русија спремна да игра", навео је званичник америчке амбасаде 2009. године.

Балкански пион 

"Срби и Руси заправо не знају ништа једни о другима", констатовао је један амерички дипломата 2009. године.

Срби, како објашњава, током историје и нису имали истинске односе са Русима. С друге стране, Руси нису ни били заинтересовани за такве односе, „ако се изузме то што им је Србија повремено корисна, као наиван и вољан пион на Балкану".

"Једини победник у овој рачуници је Русија која ће наставити да игра на карту српске наивности и тврдоглавости, како би задржала свог играча на Балкану и спречила Србију да приступи НАТО-у".

У истим депешама, доведена је у питање и оправданост одлуке да се 51 одсто државног нафтног предузећа НИС прода руском Гаспромњефту за 400 милиона евра.

"Тренутно српско партнерство са Русијом резултирало је бесмисленим и исцрпљујућим покушајем да 'сачува' Косово, али по цену да практично поклони Русима свог нафтног џина, НИС", наводи се у депеши из 2009. године.

Ипак, у депешама се наводи да Вашингтон и даље жели да блиско сарађује са Београдом и администрацијом српског председника Бориса Тадића.

"Упркос њиховим заблудама и несхватљивој сенименталности према Русији, Срби жуде за америчким поштовањем", наводи се у једној од депеша 2009. године, неколико месеци пошто је Барак Обама започео мандат.

"Нови амерички естаблишмент има прилику да Тадићевој проевропској опцији понуди алтернативу за Русију... иако администрација председника Србије није урадила ништа да то заслужи ", закључује се у истом документу.

У документу, који је, по Викиликсу, написао "амерички амбасадор", пише да "постоје солидни докази" да је Мишковић учествовао у "нечувеној политичкој корупцији".

"Доминирао је у банкарству, сектору осигурања и продаји потрошачких роба, након што је стекао огромно богатство, као учесник у корупцији за време Милошевићеве власти током деведесетих година", наводи се у депеши.

Према том документу, бивши директор Царине Михаљ Кертес омогућио је Мишковићу специјалан третман за компанију "Делта", која је имала грејс период од 45 дана за плаћање трошкова царине, што је имало великог значаја у време хиперинфлације.

Наведено је, такође, да је "Делти" било омогућено да своју робу испразни директно у Београду, а не на граничном прелазу, и да је складишти у царинским депоима и касније прода кад јој одговара.

Према неименованим службенику Царине, који је цитиран у документу америчке амбасаде, неки пут се дешавало да компанија "Делта" уопште ни не плати царину.

Наводи се и да Амбасада САД поседује копију писма из 1996. године, у којим се доказује да Кертес омогућава посебан третман за компанију "Делта".

"Делта радила у складу са законима"

"Сматрамо да према Мишковићу, у најмању руку, треба да се понашамо слично и да не треба да му се омогући да уђе у САД после његове пљачке Србије", оценио је амбасадор САД 2007. године, пише у депеши, наводи Ројтерс.

Нико од званичника из Управе царина Србије није желео данас да коментарише наводе Викиликса, истиче агенција Ројтерс која их је контактирала.

У компанији "Делта" им је речено да Мишковић никада не даје интервјуе медијима, а шефица одељења за медије те компаније Јелена Крстовић само је рекла да је "'Делта' увек радила у складу са законима Србије".

Међународни ланац малопродајних објеката из Белгије, компанија "Делез група" недавно је купила сто одсто "Делта Макси групе" за 932,5 милиона евра, а у одговору Ројтерсу, истакли су да ће наставити да раде транспарентно и у складу са свим законским обавезама.

У "Делезу" нису желели да кажу да ли су били упознати са оптужбама против "Делте" и Мишковића и да ли је то утицало на куповину "Делте".

Интересантно је да ову депешу тренутно није могуће пронаћи на сајту Викиликса, мада прича о српским бизнисменима на америчкој "виза-бан" листи није нова, као што није ни новост да су неке забране путовања у САД пре неколико година опозване од стране америчке администрације. 

Асанж, који је у свету изазвао буру објављивањем хиљада тајних докумената Стејт департмента, рекао је да су информације које су тако изашле у јавност упозориле неке ауторитарне режиме да не могу рачунати на подршку САД, ако употребе војну силу против демонстраната.

Оснивач Викиликса је, на предавању пред више стотина студената у Кембриџу, рекао да је објављивање депеша отежало Западу да настави да подржава дугогодишње режиме.

"Документа која се тичу Туниса јасно су показала да ће, ако дође до тога да САД бира између војске и режима председника Бен Алија, највероватније изабрати војску", казао је Асанж.

"Ово сазнање морало је да наведе суседне земље да се замисле. Односно, да се, уколико буду војно интервенисале, неће наћи на истој страни са Сједињеним Америчким Државама", додао је он.

Асанжовом предавању на Универзитету у Кембриџу присуствовало је око 800 студената који су сатима постављали питања, а на крају поздравили предавача бурним аплаузом, пренео је Ројтерс.

Сенатор Енгел је, како се наводи у депеши америчке амбасаде у Буенос Ајресу, покушавао да објасни да је посетио Косово десетак пута, као и да су му Американци албанског порекла говорили о степену репресије против Албанаца у региону.

"Дуго је подржавао независност Косова и надао се да би могао да пренесе своју забринутост Аргентини, како би и она помогла Косову", наводи се у депеши коју поседује Викиликс.

Кирхнерова је рекла да је признавање независности Косова проблематично, због потребе Аргентине да избегава да ради или изјављује било шта што би могло да штети њеним претензијама да поврати Фокландска острва.

Председница Кирхнер је рекла "да цени позицију САД", али је њена најважнија брига да заштити своје претензије на Фокландска острва, која су по аргентинском уставу саставни део те државе, пише у депеши.

Аргентина је 1982. године извршила инвазију на Фокландска острва која су, према аргентинском уставу, у саставу те државе. Британија је на такву акцију одговорила жестоко, па су се аргентинске снаге после серије поморских и копнених битака, предале. Острва су остала под британском круном.

Амерички медији преносе да је Краули оставку поднео под притиском Беле куће, пошто је прошле недеље на Институту за технологију у Масачусетсу изјавио да је начин на који Пентагон у војном затвору Квантико држи Менинга смешан, контрапродуктиван и глуп.

Краули је касније потврдио да је дао ту изјаву, рекавши да је то било његово приватно мишљење, а не став владе.

"С обзиром на утицај мојих опаски, за које преузимам потпуну одговорност, поднео сам оставку као помоћник секретара за односе са јавношћу и портпарол Стејт департмента", навео је Краули.

Председник Барак Обама је, упитан о томе на конференцији за новинаре у петак, рекао да је тражио од Пентагона објашњење и да су га тамо уверили да се према Менингу примењује одговарајућа притворска процедура, која испуњава основне стандарде.

"Не могу да улазим у детаље у вези са оним око чега су они забринути, али нешто од тога има везе са сигурношћу редова Менинга", рекао је Обама.

Државна секретарка Хилари Клинтон саопштила је да са жаљењем прихвата Краулијеву оставку, и да ће на његово место, као вршилац дужности, доћи Мајкл Хамер.

Менинг је ухапшен у мају прошле године, пошто је једном хакеру рекао да је предао тајна документа Викиликсу.

Амнести интернешенел је 19. јануара у писму министру одбране Роберту Гејтсу изразио забринутост због услова притвора у којима се држи Менинг, уз оцену да су они непотребно тешки.

Портпарол Пентагона је изјавио да су тврдње либералних блогера, новинара или других да се према Менингу лоше поступа или да је он на неки начин другачије третиран и у изолацији, једноставно нетачне.

У извештају о суђењу за убиство Јовановића, Ферилова је написала да се ради о случају у којем је, како је рекла, Влада Црне Горе осећала да мора да се види да она нешто ради на случају убиства Душка Јовановића.

Необјашњива је, тврди Ферилова, журба да се ухапси један члан шире завере баш као и очигледна невољност да се ухапси било ко други умешан у то убиство.

Ферилова пише да је Мандић био ослобођен оптужбе да је учествовао у убиству Јовановића, због недостатка доказа.

"Недавно суђење Дамиру Мандићу поново показује да тешки случајеви настају због лоших служби за спровођење закона. Солиднији случај полиције и тужилаштва дозволио би оправдану критику ослобађања, али рупе у доказима су биле довољне да створе основане сумње око тога да ли је влада доказала свој случај против Мандића", пише у документу који поседује Викиликс.

Мандић, можда, зна више него што званично признаје. Са друге стране, он је можда био само једна од 'уобичајених осумњичених' у случају у којем је Влада осећала да мора да се види да она ради нешто. Али журба да се ухапси један члан онога што је, како се тврди, већа завера је необјашњива.

У депеши која је окарактерисана као 'осетљива' пише да је Виши суд ослободио Мандића који је био оптужен да је са другим особама у мају 2004. убио Јовановића тако што је из аутоматског оружја пуцао из кола, док је уредник Дана одлазио из канцеларије.

Судија Радован Мандић, додала је тада Ферилова, пресудио је 27. децембра да нема довољно доказа да је Мандић био укључен у планирање или извођење убиства.

"Убиство уредника Јовановића и суђење Мандићу су од првог дана високо политизовани. Додатно, црногорске судије и судови су генерално слабо цењени и сматра се да су предмет недопустивог спољног утицаја. Обе ове опсервације објашњавају оштре реакције на ослобађање, али не поништавају легитимност судске пресуде", пише Ферилова.

Констатујући да су у овом случају страсти биле узбуркане, бивша заменица шефа Мисије истакла је да ниједан локални посматрач није коментарисао да "докази никада несумњиво нису сместили Мандића на место и у време када се злочин десио".

Ферилова је навела да су представници опозиције користили убиство Јовановића као још један начин да ударе на владу, тврдећи да је оно политички мотивисано и да су црногорске власти прикриле учешће високих функционера.

Објашњавајући постојање конфликта интереса носилаца високих функција, Мур је као пример навео потпредседника ДПС-а и бившег потпредседника црногорске владе Светозара Маровића.

"Светозар Маровић повезан је са 22 посебне компаније, а гласине круже да се не може склопити значајан посао у Будви без Маровићевог благослова", истакао је Мур.

Бивши амерички амбасадор даље пише о власничком уделу породице Ђукановић у Првој банци, наводећи да бивши премијер Мило Ђукановић поседује три, његов брат Ацо 47, а сестра Ана Коларевић један одсто акција, што породици омогућава контролу над банком.

"Прва банка је једина црногорска банка која је имала користи од владиног пакета од 40 милиона евра. Многи други високи политичари, такође, имају значајан пословни интерес, укључујући и интерес у државним компанијама", написао је Мур.

"Најпроблематичнији аспект је тај да функционери могу да буду на плаћеним позицијама као председници или чланови управних и контролних тела у јавним корпорацијама где држава или општина имају удео", написао је бивши амерички амбасадор.

Због величина Црне Горе неизбежно је да свако зна свакога на неки начин, због чега је коришћење веза широко прихваћен начин да се ствари заврше у Црној Гори, навео је Мур.

"Традиција веза, међутим, доприноси околини која смањује такмичење, умножава конфликт интереса и охрабрује непотизам при запошљавању. Ови фактори су погоршани чињеницом да су две исте партије биле на власти у Црној Гори током последње деценије", пише у депеши.

Чак и са повећаном политичком вољом, Црна Гора нема способности да нападне организовани криминал, наводи се у депши.

"Тек однедавно, и само уз спољну помоћ, Црна Гора има једва основе законодавства, опрему и обуку потребну да истражи и процесуира организовани криминал. Јаче владине мере када је у питању транспарентност помогле би да се сломе повремене везе између криминалних кланова и званичника власти, објављивањем имовине и повећавајући видљивост доношења одлука", пише у депеши Родерика Мура из јула 2007. године.

Током саслушања, одбрана Асанжа је тврдила да у случају изручења Шведској, постоји реалан ризик да он, затим, буде изручен САД, где би му се судило за шпијунажу.

Адвокати су, такође, наводили да ће Шведска, уколико буде добила прилику да суди Асанжу, то учинити иза затворених врата, као што ради у случају силовања, што ће бити кршење правде и људских права.

Током тродневног претреса одржаног почетком месеца, Асанжова страна је тврдила да шведски тужиоци нису поступили правилно подносећи захтев за његово изручење, док је шведска влада изнела аргумент да је тражила екстрадицију тек после низа неуспешних покушаја да он буде испитан.

Асанж и његове присталице тврде да је случај против њега пун неправилности, а неки чак верују да се ради о америчкој завери која има за циљ да се 39-годишњи Аустралијанац стави иза решетака или да се наруши његов углед, у знак одмазде због тога што је Викиликс објавио тајну америчку дипломатску преписку.

Међутим, адвокати две Швеђанке које је Асанж, наводно, сексуално злостављао током боравка у Шведској, у августу прошле године, као и шведске власти, то демантују.

Асанж је ухапшен 7. децембра у Лондону и налази се у кућном притвору.

"Лавров оспорава територијални интегритет Грузије и предлаже Вашингтону да бира између 'илузорног пројекта званог вођство Грузије' и 'правог партнерства' са Русијом", наводи се у поверљивој депеши америчке амбасаде у Москви, коју је данас објавио Викиликс.  

За САД је била забрињавајућа чињеница да ту земљу нападају чак и прозападни руски аналитичари, наводећи да Русија није могла да остане пасивна пред оним што Грузија ради у Јужној Осетији. 

Експерти тврде да руска влада верује да не крши међународне норме, већ користи преседан који су Запад и САД створили на Косову 1999. године. Они наводе да потези Русије показују и да Москва више неће толерисати игнорисање Запада, а забринути су и за будућност односа између Русије и САД.

Директор института за стратешка истраживања Сергеј Ознобишчев, Дмитриј Тренин из Московског центра „Карнеги", Иван Сафранчук из Светског безбедносног института и Александар Белкин из Савета спољне и одбрамбене политике рекли су америчким дипломатама да Русија верује да је оправдано предузети "хуманитарну интервенцију", да би се спасли људи из Јужне Осетије.

"Кремљ и министарство одбране примењују модел идентичан интервенцији Запада на Косову 1999. године", рекао је Сафранчук.

"Хуманитарна катастрофа" у Јужној Осетији

Русија се позивала на квалификацију правичних повода, да би спречила хуманитарну катастрофу. Упркос критикама које је више пута упућивала Западу, када су у питању такве интервенције извршене без мандата Уједињених нација, Русија у том случају није створила преседан, већ је само следила већ постојећи, који је поставио САД, сматра руска јавност.

Руски стручњаци су после конфликта на Кавказу кривили САД због угрожавања већ натегнутих односа двеју земаља и нису видели разлику између акције НАТО-а на Косову 1999. године и војне интервенције Русије у Цхинвалију, у Јужној Осетији.

Експерти наводе да су руски званичници годинама упозоравали на намеру Сакашвилија да силом уједини Грузију и да је руска влада била разочарана што САД не само да није прихватио (упозорења), већ је наоружао и увежбавао грузијску војску.

Неки чак тврде да је Запад, а посебно САД, годинама потпуно игнорисао забринутост руске владе због ширења НАТО-а и ракетне одбране и продор Запада у суседне земље. Међутим, Русија је тек сада довољно јака да одговори.

Амерички дипломата у депеши са забринутошћу истиче да одговор Русије у Јужној Осетији одобравају чак и критичари Кремља, као што је лист Независимаја газета, чији је уредник Константин Ремчуков написао да је Цхинвали променио све. Ремчуков је навео да је Сакашвили наредио грузијским снагама да пуцају у руске миротворце, а затим запитао који би њихов одговор био.

Маша Липман и Московског центра "Карнеги" указала је да термин "геноцид" који руске власти користе указује на директну везу са Косовом. „Постоји геноцид, ми нападамо, заузимамо, владамо, а затим одлучујемо о независности, тим принципом се руководила Русија", сматра Липманова.

Нико неће игнорисати Русију

Многи аналитичари су оценили да су руске власти послале јасну поруку да не одговарају на притиске Запада приликом доношења одлука. Липманова је навела да је Русија радила "без дозволе" и одлучила да прекине војну акцију онда када је сама пожелела.

Експерти указују да је Русија на тај начин показала да је све јача и да неће дозволити да је узимају здраво за готово, већ да ће се супростављати Западу.

Аналитичари се, такође, слажу и да Јужна Осетија и Абхазија после руске интервенције никада неће поново бити део Грузије.

Амерички дипломата је указао и да су либерални кругови забринути што је Русија први пут од распада Совјетског Савеза применила војну силу изван својих граница, а значајна је и чињеница да је Русија деловала и без подршке других земаља, као што су чланице Заједнице независних држава и Кине.

С обзиром на то да Русији нико неће увести санкције, због нафте и гаса, Сједињеним Америчким Државама преостаје само да псују Москву, сматрају руски аналитичари.

Руска јавност, такође, верује да Русија има предност због "моралне позиције", јер, имајући у виду напад Израела на Либан и нападе САД на Београд и Багдад, Русији нико неће држати лекције из међународног права, пише у депеши Ерик Рубин, заменика шефа америчке дипломатске мисије у Москви.

У депешама Стејт департмента, које је објавио Викиликс, а преноси фински лист Хелсингин саномат наводи се да је Стејт департмент ставио Ахтисарија на листу људи којима шаље своје поруке и омогућио му увид у 90 докумената у вези са Косовом.

"Међутим, поверење није било стопостотно. Постоји 20 извештаја у које Ахтисари није смео да има увид. Поруке у којима се каже да Ахтисарију није дозвољено да види документа често се односе на Европску унију", наводи фински лист.

У депеши Стејт департмента из новембра 2006. године пише да специјални представник Уједињених нација Ахтисари настоји да преокрене набоље ситуацију на Косову.

"Овај задатак је огроман и Ахтисари прелази километре и километре обављајући га. Одметничка српска покрајина тежи независности, а дипломатски свет очајнички тражи излаз. На потезу је Ахтисари и његов план", наводи се у депеши.

Хелсингин саномат преноси и да је Ахтисари, за сада, далеко најпомињанији Финац у документима која су процурела из америчког Стејт департмента, јер се његово име појављује 1.167 пута, а број је и већи "ако се узму у обзир поруке у којима је Ахтисаријево презиме погрешно написано".

Према америчкој процени, Ахтисари је био "чврст и типично директан" преговарач, "који би сатерао уза зид остале који учествују у разговорима".

Фински лист преноси и да је било напетих тренутака између Ахтисарија и Срба којима је губитак Косова тешко пао.

"Према извештају америчке мисије при Уједињеним нацијама у Њујорку (18. маја 2006. године), тадашњи министар спољних послова Вук Драшковић се жалио да западне земље кажњавају Србију због акција које је предузимао бивши српски лидер Слободан Милошевић", наводи фински лист.

Казна због Милошевићевих поступака

Лист пише и да је Ахтисари одговорио да су Срби у процесу негирања - "када они попут Драшковића кажу: 'Ми не би требало да будемо кажњени због Милошевићевих поступака', он одговара - 'Нити треба да будете награђени због њих'".

Хелсингин саномат пише и да је Русија била критична према Ахтисарију, као и да је то осећање било узајамно.

У децембру 2006. године Ахтисари је разговарао са америчком амбасадорком у Хелсинкију Мерилин Вер. Према депеши која описује сусрет, Ахтисари је рекао да су српски и руски отпор независности Косова показатељ "жалосне процене", преноси лист.

Ахтисари је веровао да се руски председник Владимир Путин плашио "смањивања православног света" и појаве "мале муслиманске државе на Балкану", наводи фински лист.

Према депешама Стејт департмента, Ахтисари се и у неким земљама чланицама ЕУ суочио са противљењем независности Косова.

У депеши послатој из Мадрида 17. октобра 2006. године, пише да се један високи званичник шпанског Министарства спољних послова жалио америчким дипломатама на Ахтисарија, описавши га као неког ко је хтео да се ослободи Косова "како му се не би обило о главу годину дана касније".

На данашњем саслушању, Асанжов бранилац Џефри Робертсон рекао је да критика Џулијана Асанжа од стране шведског премијера може угрозити фер судски процес, пренео је Би-Би-Си.

"Изјаве премијера Фредрика Рајнфелта показале су потпуно непоштовање претпоставке невиности", изјавио је Робертсон, истичући да из изјава шведског премијера следи да је Асанж државни непријатељ број један.

Правна заступница шведских власти Клер Монтгомери негирала је да је Асанж оклеветан, рекавши да они који траже распиривање медијског пожара не могу бити изненађени, ако у њима и сами изгоре.

Шведски премијер је, говорећи о независности шведског правосуђа, нагласио да је право жена да траже поступак којим би се установило да ли су биле злостављане.

"Сматрам да је веома жалосно да Асанжова одбрана на такав начин покушава да створи утисак да оне, заправо, немају право на то", навео је премијер Рајнфелт, преноси АФП.

"Америчка завера" против Асанжа

Оснивач Викиликса и његове присталице тврде да је случај против њега пун неправилности, а неки чак верују да је реч о америчкој завери која има за циљ да се 39-годишњи Аустралијанац стави иза решетака или да се наруши његов углед, у знак одмазде због тога што је Викиликс објавио тајну америчку дипломатску преписку.

Међутим, адвокати две Швеђанке које је Асанж, наводно, силовао током боравка у Шведској, у августу прошле године, и шведске власти то демантују.

Шведска министарка правде Беатрис Аск устала је у одбрану правосудног система своје земље, рекавши агенцији АП да је Асанжа неко оптужио за озбиљно кривично дело и да треба сам да дође на испитивање.

Асанж је ухапшен 7. децембра у Лондону и сада се налази у кућном притвору, до доношења одлуке суда, на коју обе стране имају право жалбе.

Оснивач Викиликса изазвао је праву буру у светској дипломатији, објавивши на свом сајту више од 250.000 тајних депеша Стејт департмента. Викиликс је 28. новембра почео да објављује поверљиву дипломатску преписку Стејт департмента и америчких амбасада и конзулата широм света.

Нови подаци до којих су истражитељи дошли показују да је Менинг сам иницирао крађу докумената, што је у супротности са првобитним тврдњама америчког Министарства одбране да је Асанж искористио младог војника, објавио је амерички лист Волстрит џурнал.

Да би САД могао да покрене судски поступак против Асанжа и да захтева његово изручење морао би да докаже да је оснивач Викиликса изричито подстакао Менинга да проследи документа.

Федерални истражни биро и Министарство правде настављају да скупљају доказе да је Асанж ковао заверу, али владини званичници сматрају да ће бити тешко изградити тај случај, пише Волстрит џурнал.

Нови смер оптужбе

Међутим, истрагом је утврђена веза Менинга и неких ниже рангираних активиста Викиликса.

Оптужба би сада могла да терети Аустралијанца индиректно, због контаката Менинга и ниже рангираних активиста Викиликса, а на основу тога што је Асанж предводио ту групу.

Војни истражитељи сада верују да је Менинг сам одлучио да украде документа и преда их Викиликсу, из освете војсци или влади, јер је по прикључењу војсци имао много проблема са другим војницима и надређенима, због чега су му биле одређене дисциплинске мере.

Менинг је у Багдаду био задужен за прегледање обавештајних података који су релевантни за Ирак и имао је приступ заштићеним документима.

Војска га је до сада оптужила за цурење информација о банкарској кризи на Исланду и видео-снимка напада америчког војног хеликоптера на групу људи у Багдаду, у којем су погинула два новинара Ројтерса.

Менинг није оптужен да је повезан са цурењем хиљада владиних и обавештајних докумената, али званичници верују да је и за то одговоран, пише амерички лист.

Асанж се тренутно на Суду у Лондону бори против захтева Шведске за његово изручење због оптужби за сексуално узнемиравање, а његови адвокати верују да ће Вашингтон тражити изручење Асанжа у САД.

Министарство одбране САД је раније саопштило да Викиликс неће третирати као медијску организацију, што ће федералним истражитељима олакшати добијање судских налога за прибављање материјала у вези са лидерима и савезницима сајта, закључује Волстрит џурнал.

Данашње суђење почело је испитивањем сведока одбране, Свена Ерика Алхема, пензионисаног шведског тужиоца, који је навео да не види разлог зашто се Асанжу не би судило у Великој Британији.

Алхем је изјавио да је у покретању оптужнице против Асанжа било озбиљних неправилности и да је требало да обезбедити да осумњичени детаљно исприча своју верзију догађаја поводом оптужби за сексуално насиље и силовање. Шведски стручњак је рекао и да је "необично" што је из тужилаштва процурила информација медијима о том случају.

На првом дану суђења, Асанж је затражио од суда да спречи његово изручење Стокхолму, тврдећи да тамо неће имати правично суђење и да би могао бити изручен САД, где би могао бити осуђен на смрт ако буде проглашен кривим за шпијунажу, због објављивања америчких поверљивих информација на Интернету.

Шведска тражи од Велике Британије да изручи 39-годишњег Аустралијанца ради саслушања у вези са оптужбама двеју жена за силовање и сексуално насиље, што Асанж демантује.

Асанжов адвокат Џефри Робертсон изјавио је јуче да ће Шведска, уколико буде добила прилику да суди Асанжу, то учинити иза затворених врата, као што ради у случају силовања, што ће бити кршење правде и људских права.

Оснивач Викиликса, веб-сајта који објављује хиљаде поверљивих америчких дипломатских података, тврди да је невин, да су оптужбе двеју жена против њега део политичке намештаљке и истиче да највише страхује од тога да ће Вашингтон убедити Стокхолм да га изручи америчким властима које би могле да га осуде на смрт.

Асанж је ухапшен 7. децембра у Лондону и сада се налази у кућном притвору.

Сулејман, на кога се увелико типује да би на положају председника могао да наследи Хоснија Мубарака, поименце је, током разговора представника израелског Министарства одбране са америчким званичницима 2008. године поменут као "најпожељнија особа".

Омар Сулејман је, како се наводи у депешама, особа која је скоро свакодневно у контакту са представницима израелске владе и то посредством тајне телефонске "вруће линије" која повезује израелско Министарство одбране и седиште египатске службе безбедости коју је Омар Сулејман водио.

Дејли Телеграф помиње и депеше у којима је наведено да је Сулејман, као једна од кључних личности ангажованих у блискоисточном мировном процесу, својевремено наговестио како би била поздрављена израелска инвазија пограничног дела Египта да би се зауставило кријумчарење оружја терористима из редова Хамаса.

У поверљивим документима наводи се и да је израелски министар одране Ехуд Барак, током једне од званичних посета Каиру био импресиониран Сулејманом који је у то време водио египатску службу безбедности као и да су, истом приликом, Израелци били запањени старачким изгледом Хоснија Мубарака и његовим неразговетним говором.

Током дводневног саслушања, биће одлучена Асанжова судбина у вези са захтевом шведских власти.

Асанжа су за сексуалне деликте оптужиле две жене које су с њим биле у контакту, током његове посете Стокхолму прошле године.

Одбрана оснивача Викиликса тражие да он не буде испоручен Шведској, поред осталог и због вероватноће да ће тако бити испоручен Сједињеним Држава, где му прете затвором Гвантанамо беј, па чак и смртном казном!

Амерички званичници траже начин да изношење у јавност поверљивих докумената Стејт департмента, до којег је дошло преко Викиликса, подведу под неко кривично дело, што би омогућило да се против Асанжа подигне оптужница и он изведе пред амерички суд.

Асанжов адвокат Џефри Робертсон тврди да се његов клијент бори против екстрадиције јер се таква суђења обично одржавају у тајности.

Суђење иза затворених врата било би "очигледно нарушавање правде, нефер не само по британским и европским већ и према међународним стандардима", оценио је Робертсон.

"Не можете имати фер суђење уколико су медији и јавност искључени из суднице", тврди Робертсон.

Из Шведске у Америку?

Аргументација одбране своди се на истицање стварног ризика да ће САД, уколико Асанж буде испоручен Шведској, тражити његову екстрадицију у Америку или ће га тамо спровести илегално.

У том случају, тврде адвокати, постоји стваран ризик да ће Асанж бити одведен у притвор у Гвантанамо беј или на неко друго место.

Такође се истиче да је реално могуће да се Асанж суочи са смртном казном, уколико буде испоручен Сједињеним Америчким Државама.

На основу Европског налога за хапшење, установљеног 2004. године, да би се убрзали процеси изручивања међу чланицама ЕУ, осумњичена лица није могуће испоручити у земље где би она могла доћи под удар смртне казне.

Многи правни експерти кажу да су тврдње у вези са привођењем у Гвантнамо претеране, а Шведска одлучно одбацује оптужбе да поступа под притиском САД и тврди да Асанжа од екстрадиције у Америку штите строга европска правила.

Асанжови адвокати, такође, оспоравају екстрадицију у Шведску, јер она није заснована на подигнутој оптужници, већ на потреби Асанжовог испитивања.

Један од оснивача друштва Братислав Југовић рекао је да Асанж представља симбол револуције, наводећи да ће учинити све како би Асанжа довели у Чачак.

"Чачак воли хероје и један је од симбола револуције у српској модернијој историји. Чачак заслужује највећег живог револуционара за почасног грађанина", истакао је Југовић.

Почасни члан овог друштва председник Покрета социјалиста Александар Вулин каже да је Асанж рекао истину, истичући да је Чачак "један дрзак, често безобразан град који зна да разуме истину".

"Надам се да ће градске власти Чачка понашати као што су то чиниле раније, да ће имати храброст да кажу: 'Човек који говори истину заслужује наше поштовање'", изјавио је Вулин.

Представници власти у Чачку истичу да ће о томе одлучивати одборници локалне скупштине, док у опозиционој Либерално-демократској партији наводе да су против тог предлога.

Портпарол Нове Србије Милан Драшкић изјавио је да је прерано и преурањено у овом тренутку се изјашњавати о тој теми, сматрајући да би првенствено требало да се одреде стручне службе града које ће установити "законске могућности за тако нешто".

Одборник ЛДП-а у градском парламенту Стојан Марковић није изненађен таквим предлогом, јер је сличних предлога било раније.

"Раније је било предлога да се изгради споменик Саманти Фокс. Ко је све био носилац најзначајније награде града, не чуди ме да и овакав предлог можемо добити", закључио је Марковић.

За разлику од политичара, грађани Чачка махом су сагласни да Асанж постане почасни грађанин тог града.

Требало би да одборници скупштине донесу посебну одлуку о томе да некога прогласе почасним грађанином, јер Статутом није предвиђено такво звање.

У депеши под ознаком поверљиво послатој 19. децембра 2006. године наводи се да је холандски министар одбране Хенк Камп представио специјално знамење за војнике који су били у батаљону под окриљем Унпрофора у БиХ 1995. године, што је изазвало оштру реакцију медија.

Иако је знамење имало за циљ да ода почаст холандским војницима који су "часно и савесно служили у тешким околностима", оно није добро примљено у холандском друштву, које и даље има проблема због неуспеха у спречавању масакра над Муслиманима који су у Сребреници починиле снаге босанских Срба.

У депеши објављеној 2. фебруара, наводи се да се "кукавице из холандског батаљона" у Холандији окривљују што ништа нису урадили да спрече масакр, док су војници тврдили да одбрана Сребренице није била могућа због неодговарајућег мандата и оружја, као и недостатка подршке УН.

Војници су се вратили кући уз критике да су некомпетентни, а многи су тражили лечење од трауме.

Масакр је довео до пада холандске Владе 2002. године, после извештаја Холандског института за ратну документацију, у којем су војници ослобођени већег дела кривице, будући да су били бројно надвладани и слабо наоружани, али је кривица делом приписана Влади која их је послала.

Последица је, наводи се у депеши коју је потписао заменик шефа мисије у амбасади Чат Блејкмен, да холандска влада мора да испуни одабране критиријуме пре него што парламент пристане да пошаље трупе у иностранство.

Најзначајнији захтев се тиче већих овлашћења како би се избегло неиспуњавање задатка, што се, верују Холанђани, догодило у Сребеници. Због тога је и неколико пута било заустављено слање холандских војника у Авганистан.

Због знамења холандском батаљону из Сребрнице организовани су протести у Сарајеву и Хагу, а тај потез критиковале су Мајке Сребренице, као и медији и организације за заштиту људских права у Холандији, наводи се у депеши. 

У другој депеши, послатој 2000. године из амбасаде САД у Хагу, а коју је Викиликс објавио 2. фебруара, наводи се да већина Холанђана верује да треба да ради на владавини права у свету, ако је нужно и војним операцијама, али да нико не жели да буде поново изложен ризику неуспеха попут Сребрнице.

Холандске власти су међу критеријуме уврстиле јасан мандат УН или друге међународне организације, укидање двоструке команде и одрживе политичке и војне циљеве.

"Није случајност то што су се Холанђани дистанцирали од обавеза на терену на местима као што су Косово, Кипар или Западна Сахара", наводи се у депеши из 2000. године.

Шпанија и Румунија (које нису признале Косово) и раније су протестовале због такве терминологије у документима НАТО-а, види се из депеше коју је објавио Викиликс.

Тадашњи генерални секретар НАТО-а (Јап де Хоп Схефер) одговорио је да посао Алијансе није признавање или непризнавање држава, али да нема ни извештаја који говори о томе да министарство косовских безбедносних снага не постоји, рекавши да ће накнадно размотрити спорну терминологију у извештају.

Иначе, четири чланице НАТО-а - Словачка, Шпанија, Грчка и Румунија - нису признале независност Косова.

Осим расправе о речнику који је Алијанса користила, Викиликс преноси и да је на састанку било речи о безбедности на Косову.

Заменик шефа НАТО-а за Европу, генерал мајор Томас Рајт, рекао је да Кфор сматра да је Еулекс, после Кфора, најспремнији да обезбеди сигурност на Косову.

Међутим, таквој оцени супротставио се представник Норвешке, наводећи да располаже подацима да Кфор има проблема да ступи у контакт са Еулексом, посебно ако до инцидената дође у вечерњим часовима и викендом.

Шеф војног комитета НАТО-а, адмирал Ђампаоло ди Паола, рекао је да је распоређивање Еулекса на северу Косова у току и да ће се ситуација ускоро поправити.

Расправа о измени Кумановског споразума

На истом састанку је саопштено да је генерални секретар УН Бан Кимун примио писмо председника Србије Бориса Тадића, који протестује због косовских безбедносних снага, наводећи да НАТО не жели да се ангажује са Србијом на евентуалним изменама Кумановског војнотехничког споразума.

Холандски представник, подржан од стране Чешке, рекао је да НАТО не жели да разматра измену Споразума, док год Србија користи "запаљиву реторику" која је садржана и у писму.

Заменик шефа мисије САД у НАТО-у Валтер Андресизин на састанку је рекао да тада није било време за измену Кумановског споразума, а представник Бугарске упозорио је да постоје наговештаји да Србија не жели само измене, већ и укидање Споразума.

Норвешка је потврдила став САД да није дошло време за измену Споразума, али да је потребно прецизирати шта подразумева дијалог са Србима.

Представници Шпаније и Италије навели су да је о изменама Кумановског војнотехничког споразума потребна да НАТО буде отворенији за дијалог са Београдом.

Асанж је оценио да су осуде Викиликса од стране америчких политичара "потпуно недопустиве" додавши да је то "најгора форма цензуре коју смо видели још од педесетих и Макартијеве ере".

"Изјаве америчког потпредседника Џоа Бајдена, који је рекао да сам високотехнолошки терориста, Саре Пејлин која је позвала да ме третирају као талибана, да ме улове, то су позиви на моје убиство или убиство мојих сарадника", рекао је Асанж.

Истрага у САД није успела да успостави везу Асанжа и америчког војника Бредлија Менинга, који је оптужен да је илегално преснимио хиљаде владиних докумената и дотурио их неовлашћеним особама.

"Ми смо играли у оквиру правила", рекао је Асанж Си-Би-Есу.

"Ми нисмо ишли напоље да би дошли до материјала. Ми смо радили као што ради сваки други амерички издавач. Постоје специјална правила за војнике, за чланове Стејт департмента, како да поступају са класификованим информацијама", каже Асанж.

Оснивач Викиликса наглашава да се никада није догодило да неко подигне оптужницу против издавача.

Асанж је одбио да коментарише наводе да је у поседу пет гигабајта података са хард-диска који припада управи "Бенк оф Америка". Новембра 2010, акције "Бенк оф Америке" пале су три процента, после спекулација да ће Викиликс ускоро објавити интерна документа банке.

Слобода штампе, не и антиамериканизам

Асанж је интервју дао у приватној кући у Источном Сасексу, око 70 километара јужно од Лондона, где мора да борави по налогу суда док се не заврши поступак око захтева за екстрадицију Шведској, где је оптужен за сексуалне нападе, што он негира.

Оснивач Викиликса негира да је мотивисан антиамериканизмом или другим политичким намерама и описује своју групу као "активисте слободне штампе".

Према његовим речима, нема начина да се заустави Викиликс. Асанж тврди да влада САД нема технологију да обори сајт или спречи даље објављивање докумената.

"Имамо систем како да дистрибуирамо кодиране ствари које тек треба да објавимо", рекао је Асанж.

"Фајлови су многима подељени, има их око 100.000 људи, и све што је потребно да урадимо јесте да им дамо кључеве за шифроване фајлове, како би они наставили", каже Асанж.

"Уколико неко од тих људи буде ухапшен или убијен и ми не будемо могли да наставимо, други ће преузети наш посао и ми само треба да ослободимо шифре", нагалашава Асанж.

У међувремену, делови из његове нове биографије откривају да се Асанж раније маскирао у стару жену, како би избегао америчке агенте за које је веровао да га прате, пренео је АФП.

У биографији коју су написали новинари Гардијана, Дејвид Лејт и Лук Хардинг наводи се, такође, да хакер није знао ко му је биолошки отац, све до своје 27 године.

"Тимерманс је забринут око будућих импликација утицаја ЕУ на Косово... Косово воде људи који живе од криминала... Они немају друге изворе прихода", наводи се у поверљивој депеши америчке амбасаде у Хагу, које се докопао Викиликс.

Холандски министар је та запажања изнео Американцима у време одржавања избора на Косову и свега неколико месеци пре него што је парламент у Приштини прогласио независност.

"Он (Тимерманс) је, такође, изразио озбиљну сумњу да ће ЕУ икада постићи консензус о Косову", наводи се у документу. "Тимерманс је приметио да Русија прави хаос на Балкану, као и да ће Косово бити једна замршена прича".

Тимермансово виђење косовских лидера уследило је свега неколико седмица пошто су се Хашим Тачи и његови најближи сарадници нашли на мети озбиљних критика, због објављивања серије докумената у којима се описују као кључни играчи локалне мафије, уплетени у свакојака недела, укључујући трговину дрогом, оружјем и људима, али и убиства недовољно лојалних Албанаца, Срба и политичких ривала.

У америчким дипломатским депешама, које је Викиликс ове недеље предао Њујорк тајмсу, наводи се да је стање људских права у Египту осетљива тема у разговорима између америчких функционера и египатског председника Хоснија Мубарака.

Иако се дипломатска активност побољшала под председника Барака Обаме, америчка амбасадорка у Египту Маргарет Скоби упозоравала је да би америчке дипломате у разговорима са Мубараком требало да ублаже свој притисак за већа људска права.

Скоби је наводно рекла америчкој државној секретарки Хилари Клинтон да је египатски председник "проверени и истински реалиста" који има "мало стрпљења за идеалистичке циљеве".

У депешама такође пише да је египатски председник спреман да запуши уста неколицини појединаца да би избегао стварање неког екстремистичког покрета.

У одвојеној депеши, коју је пре два дана објавио британски дневник Гардијан, наводи се да је суровост полицајаца у Египту толико "рутинска и свуда присутна" да је влада престала да тврди да она не постоји.

У депеши се наводи да контакти америчких недржавних организација процењују да се у полицијским станицама у Каиру свакодневно догађа на стотине случајена мучења затвореника.

Међу ухапшенима су три тинејџера, а како полиција верује, они су са још двојицом истомишљеника више пута напали сајтове банака и онемогућили њихово функционисање.

Како преноси британски Гардијан, ухапшени су били повезани са неформалном групом "Хактивисти" који су, у више наврата, обарали сајтове "Мастеркарда", "Визе" и "Пеј Пала", због тога што су ускратили подршку у финансирању Викиликса.

Скотланд Јард је саопштио да се ухапшени терете да су онемогућили корисницима поменутих банака приступ њиховим финансијским средствима преко Интернета, а читава акција спроведена је у сарадњи са сличним међународним агенцијама у Европи и САД.

Група хакера је, наиме, према наводима Скотланд Јарда, непрестано слала захтеве да се странице поново учитају, што је створило велике сметње за приступ тим сајтовима.

Одмазда због цензуре

Неформална група хакера запретила је и одмаздом, због цензуре приступа Интернету у Тунису и Египту. Наиме, власти у тим државама, због растућег незадовољства грађана и ескалације уличних протеста, забраниле су приступ друштвеним мрежама "Фејсбук" и "Твитер".

Компаније "Мастеркард" и "Виза", прекинуле су, током децембра, сарадњу са Викиликсом, због чега су се нашле на списку организација и појединаца чији су веб-сајтови били мета напада.

Напади су нарочито интензивирани после предаје оснивача Викиликса Џулијена Асанжа лондонској полицији.

Иначе, серија хапшења започела је само неколико дана после серије напада на сајтове банака, а у руке полиције први је пао 16-годишњи Холанђанин. 

Иначе, веб-сајт Викиликс налази се под притиском, од када је, 28. новембра, почео да објављује поверљиву дипломатску преписку између Стејт департмента и америчких амбасада и конзулата, у сарадњи са листовима Гардијан, Њујорк тајмс, Ел Паис, Монд и Шпигл.

Петров је на конференцији за новинаре у Хашком суду истакао да Трибунал има јасна правила о поверљивости која се односе на све, посебно на његово особље, а свако наводно кршење поверљивости увек се испитује и предузимају се одговарајуће мере.

"У овом тренутку, Трибунал није у могућности да потврди аутентичност тих објављених извештаја", рекао је Петров додавши да су, према прелиминарној анализи, у депеши изнете многе теме које су у том тренутку већ биле у јавности, као што је здравствено стање Слободана Милошевића.

Према Петрову, у депеши се помиње и Милошевићева уобичајена дневна активност, а такви детаљи о хашким притвореницима већ годинама су доступни јавности. Петров није желео да износи никакве специфичне коментаре на објављену депешу, док све не буде детаљно проучено.

Упитан да ли званичници Трибунала дају информације дипломатама само на редовним дипломатским семинарима, Петров је рекао да се званичници Трибунала свакако сусрећу са дипломатама што је у опису њихове званичне функције.

"Дискутује се о разним темама на таквим састанцима, али у оквиру судског правила о поверљивости и о независности Трибунала", нагласио је Петров.

У дипломатској депеши од 12. новембра 2003. године, коју је на свом сајту објавио Викиликс, пише да је Мекфаден виђао Милошевића и с њим разговарао чешће и присније него ико други.

У депеши је, између осталог, наведено да Милошевић, преко својих правних саветника који се смењују у Хагу, успешно држи контролу над Социјалистичком партијом Србије.

Мекфаден је, такође, изнео став да је Милошевић човек који не дели с другима лако своја мишљења, а да са супругом Мирјаном Марковић, с којом свако јутро води телефонске разговоре, има "изузетну везу".

Асанж, рођени Аустралијанац, на тој позицији претекао је бога, данску принцезу Мери и премијерку Џулију Гилард.

"Можете ту аферу посматрати из различитих углова, али чињеница је да је оснивач Викиликса нарушио правило да тајна треба да остане тајна", пише у образложењу аустралијског недељника.

Асанж је на сајту узбуњивача, Викиликса, објавио стотине хиљада поверљивих докумената о ратовима у Ираку и Авганистану, и дипломатске депеше званичника америчких амбасада широм света.

Шведска га је прошле године оптужила за сексуални напад на две жене, а Асанж се тренутно налази у Британији, на условној слободи.

Очекује се да рочиште о његовом изручењу Шведској буде одржано 7. или 8. фебруара.

Асанж је одбацио отпужбе, наводећи да је жртва политичких маневара шведских власти.

Зу виклис, иначе, наводи да је у конкуренцији за неславну титулу "најгорег Аустралијанца" био и бог, због катастрофалних поплава које су погодиле Аустралију, крајем прошле и почетком ове године.

Данска принцеза Мери, рођена у Аустралији, нашла се на листи Зу виклиса, како је навело уредништво, због данског акцента који је сада присутан у њеном говору, а премијерка Гилард, јер је на тој функцији заменила претходника Кевина Рада, пошто је сазвала ванредне партијске изборе у њиховој Лабуристичкој партији.

Како пише у дипломатској депеши од 12. новембра 2003, коју је на свом сајту објавио Викиликс, Мекфаден је виђао Милошевића и с њим разговарао "чешће него ико други", наглашавајући да бивши српски председник није особа која радо своје мисли дели са другима.

Према његовим речима, Милошевић је имао озбиљне срчане проблеме који нису благовремено лечени, и да они датирају од времена много пре његовог доласка у Хаг.

"Немогућност да виђа супругу, сина, ћерку, снају и унука чинила је Милошевића "суштински несрећним", наводи Мекфаден, и додаје да је српски председник био преокупиран послом, што га је држало подаље од депресије.

Мекфаден је бившег српског председника описао као самоувереног човека, који уз помоћ своје жене Мирјане Марковић успева да организује читаву мрежу правних и политичких контаката, као и да преко правних саветника у Београду успешно води своју Социјалистичку партију Србије.

Милошевић је, како је рекао Мекфаден, са женом имао изузетан однос и могао је да манипулише нацијом, али не и супругом, која је "по свему судећи имала велики утицај на њега". 

Управник затвора у Схевенингену наводи да је Мира Марковић, с којом је Милошевић свако јутро разговарао телефоном била је извор информација, утехе, мотивације и стратегије за Милошевића, који се веома ослањао на њу.

Додатни ризик по здравље

Када је Милошевићев крвни притисак веома скочио у септембру 2003. године, званичници у Схевенингену су разматрали како да смање ниво његовог стреса, рекао је Мекфаден који је предложио да се пронађе начин како би Мира Марковић из Русије била доведена у Хаг "са одређеним имунитетом како не би била ухапшена".

Трибунал је, међутим, проценио да би то било немогуће, а и сам Мекфаден је оценио да би сусрет двоје супружника ипак могао да представља додатан ризик по Милошевићево здравље "јер је Мира Марковић могла да буде веома хировита особа".

Мекфаден је сматрао да су спекулације о Милошевићевом финансијском стању прецењене, јер је било потребно да се унутар редова његове странке покрене кампања за прикупљање новца за плаћање сарадника и путовања његових адвоката.

У пролеће 2003. године, након убиства Зорана Ђинђића, Милошевићева финансијска ситуација се погоршала, те пет месеци није плаћао особље у својој резиденцији у Београду, нити је неко време могао да финансира авионске карте за своје београдске саветнике.

Када се ради о правним саветницима Милошевића, Мекфаден је навео да је бивши председник веровао да је "окружен будалама" и у судници и ван ње, док је према такозваним пријатељима суда "гајио наклоност".

Међутим, Елмер неће бити притворен, већ само треба да плати казну од око 7.500 долара, док је оптужба тражила да буде осуђен на затворску казну од осам месеци уз новчану казну од око 2.000 долара, јавио је Ројтерс.

Бивши швајцарски банкар Рудолф Елмер ,признао је пред судом да је послао пореским властима поверљиве податке клијената банке, али је одбацио оптужбе да је претио бившем руководству и службеницима приватне банкарске групе "Јулиус Бер".

Оптужница не терети Елмера за прослеђивање информација интернет сајту Џулијана Асанжа, већ за крађу поверљивих података о клијентима, покушај изнуђивања новца од руководства банке, као и за одавање заштићених информација пореским властима и медијима.

Елмер (55) је рекао да је банка против њега и његове породице водила кампању прогона и да му је понудила и пола милиона швајцарских франака у замену за ћутање.

Бивши извршни директор филијале на Кајманским острвима, који је отпуштен 2002. године, признао је да је 2005. године написао и-мејл у којем је запретио да ће податке о клијентима послати пореским властима и медијима.

"Били смо под надзором. Ситуација је била застрашујућа. Плашили смо се и веровао сам да иза тога стоји банка. Из тог разлога сам послао и-мејл", рекао је Елмер.

Бивши банкар је, међутим, одбацио оптужбе да је претио бомбом и покушавао да уцени руководство банке.

Елмер је, такође, изјавио да је у понедељак проследио податке Викиликсу, због тога што швајцарске власти нису ништа предузеле поводом његове дојаве, нагласивши да је желео да скрене пажњу јавности на офшор финансијске злоупотребе и распрострањени систем избегавања плаћања пореза, који користе богати пословни људи и политичари.

"Јулиус Бер", међутим, сматра да су Елмерови мотиви били другачије природе.

"Пошто његови захтеви за одштету због отпуштања нису могли бити испуњени, Елмер је 2004. покренуо личну кампању застрашивања и освете компанији", наведено је у саопштењу те банке.

Циљ његових активности је да дискредитује банку и њене клијенте у очима јавности, закључио је "Јулиус Бер".

Тужилаштво тражи да Елмер буде осуђен на осам месеци затвора и глобу од 2.000 франака.

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж назвао је Елмера добронамерним цинкарошем и рекао да његов сајт има обавезу да подржи Елмера.

Елмер, који се вратио у Велику Британију из егзила на Маурицијусу, себе описује као активисту, реформисту и банкара.

Швајцарски банкар је нагласио да преузима пуну одговорност за информације које предаје Викиликсу, у жељи да их тај сајт истражи и објави.

"Мислим да као банкар имам право да кажем уколико је нешто погрешно", рекао је Елмер на конференцији.

Када је први пут размислио о проблему офшор банкарства, Елмер каже да је видео "реп миша", али како је даље истраживао на Кајманским острвима и у Швајцарској, тај реп је постао "реп змаја и на крају вишеглава аждаја".

Елмер тврди да тиме жели да скрене пажњу на офшор финансијске злоупотребе и да промовише Викиликс као механизам за објављивање тајних информација.

Швајцарски банкар није желео да именује оне који се помињу у процурелим информацијама.

Ипак, медији објављују да су ту подаци о најмање четрдесет политичара, пословних људи, мултинационалних конгломерата и личности из света уметности.

Елмер, против кога у среду почиње судски процес због кршења правила банке о тајности података, открио је да су му нуђене нагодбе у замену за ћутање.

"Нудили су ми огромне своте новца и повлачење тужбе, у замену за моје ћутање. Савест ми не да ћутим, већ да укажем друштву шта се ради", напоменуо је банкар.

Подаци на провери 

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж рекао је на конференцији за новинаре да он и његов сајт имају дужност да подрже Елмера, кога је окарактерисао као добронамерног цинкароша.

Асанж је рекао да ће ове информације третирати као све друге. "То значи да ћемо, када анализирамо податке и под условом да су валидни, све обелоданити".

Пре него што је постао инсајдер, Елмер је на Кајманским осрвима осам година радио као шеф приватне швајцарске банке "Јулиус Баер", специјализоване за бригу о парама изузетно богатих клијената.

Кајманска острва, једно од најпознатијих светских пореских скровишта, до пре коју годину су важила и за пети по снази банкарски центар на планети и седиште су, понекад и фиткивно, хиљада компанија и фирми.

Елмер је отпуштен 2002. године, када је швајцарска банка уочила да поверљиве информације из тог дела света цуре у јавност.

Швајцарска банка "Јулиус Баер", међутим, тврди да су Елмерови мотиви другачије природе.

"Пошто његови захтеви за одштету, укључујући финансијску, због отпуштања нису могли бити испуњени, Елмер је 2004. покренуо личну кампању застрашивања и освете компанији", наведено је у саопштењу те банке.

Циљ његових активности јесте да дискредитује банку и њене клијенте у очима јавности, поручено је из банке "Јулиус Баер".

Асанж се у суду задржао свега десет минута и говорио је само да потврди своје име и презиме, годиште и адресу.

Главни аргументи одбране Џулијана Асанжа биће објављени у медијима првог дана саслушања.

Адвокати Џулијана Асанжа тврде да, уколико он буде изручен Шведској, постоји опасност да ће затим бити изручен Сједињеним Америчким Државама.

Уочи саслушања, оснивач Викиликса рекао је да притисци којима је изложен јачају његову одлучност.

Асанж је у интервјуу швајцарском дневнику Трибун де Женев негирао наводе о томе да је поднео захтев за политички азил у Швајцарској и рекао да је судски процес у Великој Британији премештен из суда у Вестминстеру у суд у Белмаршу, у јужном Лондону, "суд са високим мерама безбедности који се обично користи за суђења терористима".

Асанж је ухапшен 7. децембра прошле године у Лондону, на основу Интерполове потернице издате на захтев Шведске, која га оптужује за сексуално насиље над две жене и тражи његово изручење. 

Оснивач Викиликса се од тада налази у кућном притвору у Великој Британији и у обавези је да носи и електронску наруквицу.

Асанж је изазвао праву буру у светској дипломатији, објавивши на свом сајту више од 250.000 тајних депеша Стејт департмента.

Викиликс је 28. новембра почео да објављује поверљиву дипломатску преписку Стејт департмента и америчких амбасада и конзулата широм света.

Асанж је у интервјуу швајцарском дневнику Трибун де Женев, уочи сутрашњег заседања британског суда о његовој екстрадицији Шведској, рекао да Викиликс од почетка објављивања дипломатских депеша губи преко 400.000 фунти недељно и да би ради даљих активности, "требало тај новац на неки начин повратити".

Он је нагласио да за писање аутобиографије није добио 1,5 милиона фунти, како се говори, већ да би могао да добије 1,1 милион фунти, за неколико година, ако књига постигне велики успех.

На питање зашто се упустио у пројекат какав је Викиликс, Асанж је рекао да је то природан резултат његових активности током последњих 20 година, истичући да је као младић био веома активан и политички изузетно ангажован.

"Увек сам се борио за транспарентност политичких овлашћења и слободу изражавања. Интернет ми је омогућио да проширим поље свог деловања", рекао је Асанж.

Оснивач Викиликса истакао је да у кући у којој борави има неколико сарадника и да веб-сајт, изузимајући неколико прекида проузрокованих његовим ограниченим кретањем средствима комуникација, "ради, практично, као пре".

Објављивање докумената "Бенк оф Америка"?

У вези са најавама да ће обелоданити информације које се тичу једне америчке банке, Асанж није потврдио да је реч о највећој америчкој банци "Бенк ов Америка", али је истакао да је њена дирекција прошле недеље формирала кризну јединицу да би проверила своје архиве, а да су и друге банке, из страха да су оне следећа "мета" Викиликса, почеле да проверавају своје активности.

"То значи да је, и без објављивања података, ефекат позитиван", рекао је Асанж.

Говорећи о животу у кућном притвору, где је у обавези, између осталог, да носи и електронску наруквицу, Асанж је рекао да је то апсурдно, пошто ни за шта није оптужен ни у Британији, ни у Шведској, и да се помало осећа као "птица у кавезу".

Асанж је у интервјуу швајцарском дневнику негирао наводе о томе да је поднео захтев за политички азил у Швајцарској, и рекао да је судски процес у Великој Британији премештен из суда у Вестминстеру у суд у Белмаршу, у јужном Лондону, "суд са високим мерама безбедности који се обично користи за суђења терористима".

Оснивач Викиликса ухапшен је 7. децембра у Лондону на основу Интерполове потернице издате на захтев Шведске, која га оптужује за сексуално насиље над две жене и тражи његово изручење и од тада се налази у притвору.

Међу онима који су најизложенији ризику јесу различити друштвени активисти, новинари и владини функционери, чији разговори са америчким званичницима могу изазвати гнев страних влада или других политичких снага.

Портпарол Стејт департмента Филип Кроули каже да 60-так запослених у тој установи тренутно процењује у којој мери су људи који су идентификовани у објављеним документима преко "Викиликса" у опасности од примене силе, затварања или неке друге неприлике, посебно у репресивним друштвима широм света.

Међутим, Круоли није навео да ли су у било ком случају пријављене конкретне претње, нити је прецизирао врсту помоћи коју Сједињене Државе пружају угроженима.

Стејт департмент је упозорио владе држава у свету да се не свете борцима за људска права и другим лицима чије је везе са америчким званичницима разоткрио "Викиликс". Америчке власти су нагласиле да би то могло нашкодити будућим односима Вашингтона с тим владама.

У Сједињеним Државама се и даље разматрају могућности кривичног гоњења Џулијана Асанжа, оснивача "Викиликса", на чијем су вебсајту објављене стотине хиљада америчких поверљивих докумената.

САД врше притисак на Твитер

Амерички званичници издали су судски налог у коме се од друштвене мреже Твитер тражи да им да расположиве податке о оснивачу интернет сајта Виликиликс и још неколико људи повезаних са тим сајтом, саопштено је из Викиликса.

Викиликс је навео да су амерички истражитељи отишли у седиште Твитера у Сан Франциску да траже да им се предају приватне поруке, контакт информације и други лични детаљи оснивача Викиликса Џулијана Асанжа и других особа које подржавају тај сајт специјализован за откривање тајних докумената.

Поред Асанжа у налогу се помиње амерички војник Бредли Менинг који је осумњичен да је поједина документа доставио Викиликсу, као и Биргита Јонсдотир, посланица исландског парламента која је раније сарађивала са сајтом.

Сједињене Државе такође траже детаље о холандском хакеру Ропу Гонгријпу и америчком програмеру Џејкобу Еплбауму, који су раније радили са Викиликсом.

Асанж је рекао да ће се борити против налога за предају информације, а исландска посланица Јонсдотир рекла је да нема намеру да својевољно преда податке.

Викиликс је изразио сумњу да су друге компаније као што су Фејсбук и Гугл добиле сличне налоге.

Према копији судског налога датираног од 14. децембра наводи се да су информације потребне због текуће кривичне истраге и налаже се компанији Твитер да не открије Асанжу или другима постојање таквог налога.

Викиликс је навео да је налог отпечаћен "захваљујући правној акцији Твитера". Твитер није желео да коментарише саопштење Викиликса, али је саопштио да је политика компаније Твитер да обавести своје кориснике, када је то могуће, о захтевима владе.

"'Гаспром' је оно што очекујемо од државног монопола који седи на огромном богатству", пише у депеши послатој 2009. године из америчке амбасаде у Москви, у којој је руски нафтни гигант описан као "лоше организована и корумпирана" компанија под "политичким утицајем", преноси Бета писање Шпигла.

Та руска компанија је, према оцени америчких дипломата, "далеко од амбиције да постане највреднија компанија у свету".

"Вредност компаније на тржишту, производња и продаја су драстично опале од почетка економске кризе", написале су америчке дипломате после сусрета са једним представником "Гаспрома".

Према наводима америчких дипломата, проблеми руске компаније нису само у вези са финансијском кризом која је 2008. године потресла свет, већ и за смањење потражње за гасом, посебно у Европи.

"'Гаспром' није конкурентна глобална компанија. Гаспром је наследник совјетског Министарства за гас и још увек функционише на исти начин", закључиле су америчке дипломате.

Шпигл је један од пет светских листова који од 28. новембра 2010. године објављују америчке поверљиве депеше до којих је дошао сајт Викиликс.

У документу се истиче да је Техеран више веровао САД него савезнику Русији у примени предлога који су подржале Уједињене нације.

Предлог УН из 2009. године предвиђао је да Иран пошаље свој ниско обогаћени уранијум у друге државе на прераду и да добије нуклеарно гориво спремно за коришћење у његовом реактору у Техерану.

То је процена коју је турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу дао помоћнику америчког секретара Филипу Гордону, током његове посете крајем 2009. године.

У поверљивом документу наводи се да је Давутоглу Гордону рекао да је иранска влада спремна да ради на споразуму о размени горива, али да се Ахмадинежад суочава са "огромним притиском" код куће.

Предложени споразум је у неким "круговима у Ирану тумачен као пораз" од притиска Запада, истакао је Давутоглу.

У депеши се наводи да су турски званичници питали Ахмадинежада да ли је "срж питања психолошке, пре него суштинске природе", на шта је председник Ирана одговорио потврдно Ахмединежад је нагласио да се Иранци "слажу са предлогом, али да морају да се понашају у складу с представом у јавности".

Турски званичници сматрају Ахмадинежада флексибилнијим него неке друге чланове иранске владе.

У документу се наводи и да би Иранци више желели да добију гориво од Американаца него од Руса.

Извештај "Бугарски фудбал добија црвени картон због корупције" послат је у јануару прошле године из америчке амбасаде у Софији.

"Опште је мишљење да бугарске фудбалске клубове директно или индиректно користе особе које се баве организованим криминалом, и које их користе да би стекле легитимитет, опрале новац или брзо зарадиле", наводи се у извештају.

Фудбалски клубови у Бугарској били су друштвени, полицијски или војни, а "продати су новој економској елити, познатој по својој блискости са организованим криминалом или бившим јавним службама", пише у депеши коју је потписала Сузан Сатон.

"Сада су скоро сви тимови повезани, или су били повезани, са криминалцима", наводи се у извештају и истиче да су и најпознатији клубови у Бугарској у рукама криминалаца - Левски, ЦСКА Софија, Литекс Ловеч, Славија, Черно Море, Варна, Локомотива из Софије и Локомитива из Пловдива.

Бугарске власти почеле су у децембру истрагу о осам утакмица за које се сумња да су намештене, а у које је умешано 11 клубова. Истрагу је изазвала сумња коју је изразила Европска фудбалска унија.

Ко су фудбалске газде

Сумњу у повезаност мафије и фудбала изазвао је велики број убистава челника фудбалских клубова у тој земљи. Многе "фудбалске газде" често су биле умешане у организовани криминал.

Занимљиво је да је хаос који влада у бугарском фудбалу прошле године покушала да искористи и такозвана "кладионичарска мафија".

Непосредно пред дерби меч бугарског првенства између Левског и ЦСКА, представници руског тима, Рубина из Казања, дошли су да купе четири фудбалера Левског, Милана Живкова, Зе Соареша, Дарка Тасевског и Усефа Рабеха.

Бугарска екипа је, како се на крају испоставило, била жртва велике преваре, јер када је председник клуба Тодор Батков отпутовао са играчима у Казањ на потписивање уговора, установио је да је цела понуда била лажна, и да Рубин уопште није имао намеру да купи фудбалере.

У исто време у азијским кладионицама уплаћиване су огромне суме на победу ЦСКА над Левским, што је довело до обарања квота за тај меч, па је постало извесно да је цела фарса са куповином играча изведена да би се ослабио тим пред утакмицу, и тако осигурали велики улози стављени на победу ЦСКА.

Управа Левског је уз помоћ бугарских власти тражила асистенцију Интерпола да се открије позадина целог случаја.

Повезаност мафије и фудбала поново је дошла у жижу јавности у Бугарској летос, када је убијен контраверзни председник друголигашког клуба Рилски, Јуриј Галев.

Галев, који је био повезиван са организованим криминалом у Бугарској, учествовао је у више ватрених обрачуна, а осим што је био председник клуба, радио је и као општински саветник у граду Самокову.

Сличну судбину пре њега доживели су председници Локомотиве из Пловдива, Александар Тасев и Георги Илиев.

Прво је Илиев у летовалишту на Црном мору упуцан у главу снајпером. Његов наследник Георги Тасев нађен је мртав у свом "мерцедесу", са две прострелне ране на глави.

Посебно занимљив је случај председника Литекса из Ловеха, Ангела Бончева. Овај фудбалски функционер киднапован је 2008. године, а мафија је за њега тражила велики откуп. Ангелова жена Камелија је уз пратњу полиције ишла на састанак са отмичарима како би им предала тражени новац.

Међутим, Камелија је пред очима полиције отета заједно са новцем, и до данас није пронађена. Њен муж је пуштен после неког времена у једном софијском предграђу, али полиција никад није ушла у траг отмичарима.

Оно што се тада догодило бугарски медији су окарактерисали као велику срамоту бугарских снага безбедности.

И бивши председник Черномореца из Бургаса, Ивајло Дражев, имао је "бурну" историју. Дражев је ухапшен почетком прошле године због оптужби за лажирање докумената, али је пуштен уз кауцију.

У новембру прошле године Дражев је осуђен на пет година затвора због изазивања саобраћајне несреће 1998. године, у којој су живот изгубиле две особе. Тестови су показали да је Дражев тада имао више од два промила алкохола у крви.

Занимљиво је да је Дражев на изборима 2009. године био кандидат за посланика испред странке Бугарске патриоте.

Када није успео да уђе у парламент, Дражев се на превременим изборима кандидовао и за гладоначелника Бургаса, а једно време је био и кандидат за председника Фудбалског савеза Бугарске, али није му допуштено да присуствује састанцима.

Осим контроверзних фудбалских функционера, и поједине бугарске судије биле су под сумњом да су намештале мечеве.

Најпознатији је случај арбитра Антона Генова, који је био суспендован од стране Уефе, због сумње да је намештао интернационалне мечеве.

Генов је постао сумњив због четири пенала, по два на обе стране, које је досудио на пријатељском мечу између Македоније и Канаде у новембру 2009. године.

Занимљиво је да су кладионице примале велики број опклада на комбинацију голова и тачног броја пенала на мечу.

Према том пројекту названом ХиРОС (скраћеница за Оптички сателитски систем високе резолуције), биће направљени сателити високе резолуције који могу да разазнају предмете од 50 центиметара и да шаљу њихове снимке на Земљу много брже него садашњи сателити и који могу инфрацрвеним зрацима да снимају и ноћне фотографије.

Званично, ови сателити су намењени цивилној заштити животне средине, а 70 одсто капацитета сателита биће продато приватним лицима и програм ће у ствари бити "под потпуном контролом" немачке тајне службе (БНД) и немачке свемирске агенције (ДЛР).

Према наводима депеша из амбасаде САД у Берлину које објављује лист Афтенпостен, из периода од фебруара 2009. до фебруара 2010. године, неке земље, пре свега Француска, покушале су свим средстивма да минирају овај пројект.

Али, то француско противљење пројекту одбацили су немачки званичници, произилази из депеша до којих је дошао Викиликс. Један званичник ДЛР-а Андреас Екарт је рекао, према депешама, да није предвиђена никаква сарадња са Француском или неком другом земљом ЕУ за тај пројект.

ДЛР пориче шпијунску намену сателита

Према наводима које је објавио лист, сателити треба да почну да раде 2012-2013. године.

Портпарол ДЛР-а демантовао је да је ХиРОС програм за шпијунске сателите и рекао да се ради на томе да се преносе подаци за потребу јавних служби, као на пример у кризним ситуацијама као што су природне катастрофе.

"ХиРОС није ни шпијунски сателити ни тајни пројект", рекао је портпарол ДЛР-а у одговору електронском поштом за агенцију Франс прес.

Званично Француска и Немачка раде на заједничком програму свемирског снимања, заједно са Белгијом, Шпанијом, Грчком и Италијом. Француска и немачка влада одбиле су да коментаришу ове наводе, као и амбасада САД у Ослу.

Норвешки лист Афтенпостен је дошао у децембру 2010. године до свих 250.000 дипломатских депеша које је прибавио Викиликс, а да при том није постигао споразум са Викиликсом о њиховом објављивању као што је то учинило пет великих светских листова (Њујорк тајмс, Гардијан, Монд, Ел Паис и Шпигел).

У депеши послатој из америчке амбасаде у Тел Авиву наводи се да је генерал-пуковник Ашкенази рекао америчкој делегацији, предвођеној конгресменом из Мисурија Ајком Скелтоном, да Иран поседује око 300 ракета типа "шихаб" које могу да погоде Израел у кратком року, да се заправо ради о минутама, што тој земљи оставља врло мало времена да се припреми за ефективну одбрану.

Међутим, упркос опасности коју Иран представља за Израел, у депеши се наводи да Ашкенази више брине о борбеним способностима непријатеља који је ближе Израелу, посебно Хамаса који контролише Појас Газе на западној граници, и либанског Хезболаха на северу.

Ашкеназијеве процене објавио је норвешки лист Афтенпостен који има приступ свим депешама послатим из америчке амбасаде, а које су процуриле преко Викиликса. Он је такође рекао америчкој делегацији да се Израел припрема за велики рат против Хамаса или Хезболаха.

"Припремам израелску армију за рат великог обима, јер је лакше прећи на мању операцију, него обрнуто. Ракетна претња Израелу је озбиљнија него икада. Зато Израел толико наглашава ракетну одбрану," рекао је шеф израелске армије.

Ашкенази је рекао да је уверен да Хезболах поседује 40.000 ракета, док су амерички званичници сматрали да их је чак 10.000 више.

Начелник израелског Генералштаба је новембра 2009. године предвидео још већи број жртава у оквиру могућег рата, иако је око 1.400 Палестинаца, укључујући многе цивиле, погинуло у тронедељној израелској офанзиви на Појас Газе, започетој крајем 2008. године. Такође је рекао да Израел неће прихватити никаква ограничења у рату у насељеним подручјима.

Крајем марта, високи човек беле косе је са неколико сарадника у Рејкјавику изнајмио кућу објаснивши власнику да су новинарска екипа и да прате ерупцију вулкана.

Навукли су ролетне, монтирали неколико компјутера и започели рад на "Пројекту Б".

У рукама су имали 38 минута дигитално заштићеног видео материјала под ознаком "војна тајна". Било им је потребно три месеца да "крекују" тај запис, потом су га скратили и измонтирали, затим обезбедили да нико не може да га скине кад једном буде окачен на интернет...

Тајни војни видео записи уздрмали су Сједињене Државе: снимци из кокпита хеликоптера "апач" приказују како амерички војници 2007. у Ираку из ваздуха хладнокрвно убијају 18 цивила, међу којима су и двојица новинара Ројтерса!

"Пројекат Б" било је кодно име за тајни видео, "крековао" га је лично оснивач Викиликса Џулијан Асанж, обезбеђено је 20 сервера и стотине домена да би материјал могао да види цео свет и да нико не може да га забрани.

Асанж се није задржао само на "случају апач": сајт Викиликс дневно објављује 10.000 страница поверљивих докумената, дипломатских депеша које "харају" насловним странама свих новина, раскринкавају "прљаве послове" у светској дипломатији, али откривају и сочне трачеве из живота "светских владара".

Асанж се залаже за "радикалну демократију", сматра да је "свака поверљива информација добра информација" и залаже се за "научно новинарство". "Ако објавите рад о ДНК, сви респектабилни биолошки журнали траже да објавите и податке које сте користили у истраживању - да би људи могли и сами то да покушају, да потврде истраживање... То мора да се уради и у новинарству. Сада читаоци не могу да провере оно што прочитају и то води до злоупотреба", описао је летос своје виђење ствари Асанж у интервјуу "Њујоркеру".

Они који лично познају најпознатијег онлајн активисту на свету кажу да је претерано опрезан, неки то описују као параноју. Разумљиво - с обзиром да је у последње четири године, откад сајт Викиликс постоји, стекао многе моћне непријатеље. Наљутио је Пентагон информацијама о Ираку, плановима НАТО у Авганистану и детаљима о затвору Гвантанамо на Куби - у којима између осталог открива да је план Вашингтона да неке затворенике сакрије од Црвеног крста, као и да стражари псима застрашују затворенике.

Захваљујући Викиликсу, данас можете на нету да проучите и дизајн атомске бомбе која је на крају Другог светског рата бачена на Нагасаки.

Снежно беле косе, порцеланског тена, леденог погледа и високог чела, Џулијан Асанж изгледа као да је ванземаљском ракетом стигао на Земљу да човечанству открије скривену истину, описао га је "Њујоркер".

Магазин "Тајмс" примећује да је Асанж открио многе тајне, али је једну задржао за себе - своју животну причу. Бар док се не појави биографија коју је, недавно је објављено, продао за 1,2 милиона евра. Ипак, и та је прича процурела и претворила се у урбану легенду.

Испоставило се, наиме, да је Асанж уствари чувени хакер Мендакс, чији је животни пут описан у књизи Сјулет Драјфус "Ундергроунд". Мендакс је дечак геније, који никад није упознао свог оца, а већи део детињства провео је путујући по Аустралији. Измислио је компјутерски програм који је омогућио групи хакера да упадну у системе Пентагона, Насе и других супер тајних организација. По причи из књиге, Мендакс је напустио дом са 17, већ са 18 је постао отац, а пошто су против њега подигнуте оптужнице доживео је слом живаца, те се на неко време повукао и посветио тешком физичком раду у једном селу код Мелбурна.

То је по књизи.

А оно што се поуздано зна је да се октобра 1989, уочи лансирања свемирског брода Атлантис, на мониторима Насе изненада појавио напис WАНК, што је скраћеница за хакерску групу која себе назива "Црви против атомских убица" (Worms Against Nuclear Killers). Асанж је био један од шесторице тинејџера из Мелбурна које је непосредно после тог инцидента привела полиција. Иако никад нису оптужени за упад у систем Насе, Асанж је по 30 тачака оптужен за компјутерски криминал. Признао је да је крив за 24, ослобођен на основу доброг владања и наложено му је да плати симболичних 2.100 аустралијских долара.

У то време, Асанж је прочитао "Први круг" Александра Солжењицина, о научницима који су завршили у гулагу. Признаје да је Солжењициново дело читао три пута, пошто се "препознао".

Према писању "Њујоркера", Асанж је рођен 1971. и као дечак живео је са мајком у заливу Бајрон, у Новом Јужном Велсу, а потом на Магнетском острву - које је тако названо пошто су, наводно, капетану Куки ту отказали компаси због магнетских сила. Асанжова мајка се, кад је он имао годину дана, удала за члана једног путујућег позоришта. И она је као млада била бунтовник: кажу да је у седамнаестој запалила своје школске књиге и побегла од куће на мотору. Кад је Асанжу било осам година, развела се и почела да излази с једним музичаром, с којим је добила још једног сина, али су се убрзо растали. До Асанжове 14. године селили су се 37 пута и мајка није моного полагала на његово формално образовање.

У једном тренутку живели су преко пута продавнице компјутера, а Џулијан је сваки дан ишао да на "комодору 64" пише програме. Ускоро, успевао је да упада у добро чуване компјутерске системе.

Заиста је млад постао отац, па се после хапшења посветио сину.

По њему, три су златна правила хакерисања - не уништавај и не обарај системе у које уђеш, не мењај информације у њима (осим кад мораш да избришеш своје трагове) и - подели информације.

"Он је био антипод Великом Брату. Његово морално оправдање упада у компјутерске системе је - нећу направити никакву штету, у чему је онда проблем", прича Кен Деј, који је 1990. водио истрагу у случају хакера-тинејџера.

Године 2006, забарикадирао се у једну кућу близу Универзитета у Мелбурну и почео да ради. Кажу да данима није ни јео ни спавао.

Јануара 2007, покренут је Викиликс, који Асанж описује као "Википедију без цензуре", дигитално сандуче за дипломатске депеше и анализе, у које свако може да остави осетљиви материјал. Са буџетом од 175.000 фунти, сајт живи од "малих донација".

Највише нападају његов приступ "свака поверљива информација је добра информација", јер то значи да не би оклевао да пусти ни најстрожије чуване војне тајне - што је и потврдио објављивањем докумената попут листе стратешких објеката САД.

На питање ко одлучује да ли је документ тачан, одговара: "Ја. На крају крајева, искључиво ја."

Године 2007, открио је детаље о корупцији на високом нивоу у Кенији, приликом председничких избора, па је добио награду Амнести интернешнела за истраживачко новинарство.

"Он је чудан тип. Прави је номад. Само се појави негде са руксаком... чини ми се да је то све што он поседује", испричао је један његов сарадник.

Асанж користи све правне предности земаља у којима "оперише" - Белгија је тако згодна за телефонске позиве, пошто је незаконито прислушкивати телефоне, а у Шведској је био његов главни сервер, јер је интернет анонимност у тој држави гарантована законом.

Ипак, очигледно је пропустио неке "зачкољице" правног система Шведске, па би сад могле да му "главе дођу" оптужбе за "сексуални криминал" - какве би у некој другој земљи биле неодрживе.

Викиликс нема седиште, већ пет сталних уредника и око 800 повремених волонтера. И наравно, моћне заштитнике - о којима се зна најмање, али без којих не би успео да направи "Викиликс земљотрес".

"Морамо да селимо телекомуникације и људе широм света и да користимо законе који могу да нас штите у различитим националним законодавствима", испричао је у једном интервјуу. Ту је његова главна предност у односу на традиционалне медије - који су често принуђени да разводне причу да се не би суочили са правним последицама.

На оптужбе да је објављивање поверљивих информација неодговорно, Асанж каже: "Када владе престану да муче и убијају људе, када корпорације престану да злоупотребљавају правни систем, тада ће, можда, доћи време да се постави питање одговорности бораца за слободу говора."

У интервјуу Асанж је рекао да ће му тај новац помоћи да се брани од оптужби за сексуално злостављање две жене у Шведској.

"Не желим да пишем ту књигу, али морам", истакао је Асанж и додао да већ потрошио 310.000 долара за судске трошкове и да мора даље да се брани од оптужби и да одржи фукционисање сајта "Викиликс".

Аустралијанац је навео да ће за своје мемоаре добити од америчке издавачке куће Алфред Кнопф 800.000 долара, а од британског Кенонгејта 500.000 долара, док ће заједно са осталим издавачима износ прећи 1,5 милиона долара.

Асанж је у обавези, од када је пуштен уз кауцију, да носи електронску наруквицу, да се јавља полицији сваки дан и да поштује полицијски час. Такође, дужан је да остане у лондоском преграђу Норфолк у дому свог симпатизера Вона Смита.

Британски Гардијан је, пре неколико дана, наговестио да ће оснивач Викиликса продати права на објављивање својих мемоара двема издавачким кућама и да се очекује да ће рукопис бити спремни до марта 2011.

Право на штампање мемоара купиле су британска издавачка кућа Кенонгејт и амерички Кнопф, који је у власништву Бертелсмана, наводи Сандеј Тајмс.

Кубанске власти су саопштиле да депеше доказују везу између Америке и кубанских дисидената.

У једном телеграму помињу се разговори са блогерима-дисидентима, а у другом један амерички дипломата на Куби за челнике опозиције каже да су "углавном непознати и подељени" и да је "мало вероватно да ће икада водити земљу".

Још једно откриће за које је заслужан Викиликс је да једна америчка дипломатска депеша потврђује да су Израелци били ти који су пре три године уништили сиријско постројење за које се сумњало да је нуклеарни реактор.

Изреал никада није ни потврдио ни демантовао да је тај напад његово дело. Међутим, сумња је одмах након напада пала на ту земљу. Сирија тврди да уништени погон није био нуклеарни реактор, пренео је Би-Би-Си.

Клаес Боргстром, њихов адвокат и самозвани феминиста, који је некад био омбудсман за једнакост полова у Шведској, рекао је да га је "веома узнемирило" то што Асанж, његови адвокати и присталице, сугеришу да је случај о сексуалном узнемиравању заправо кампања против сајта Викиликс.

"Асанж је проширио лажне гласине, за које и сам зна да нису истините. То је заиста безобзирно према те две жене. Оне подржавају Викиликс и његов рад", рекао је Боргстром.

Асанж је негирао оптужбе о сексуалном узнемиравању, а његови адвокати тврде да је секс без заштите, за који су га Швеђанке оптужиле, спроведен уз сагласност обе стране.

Асанж је недавно за лист Тајмс изјавио да су мотиви оптужби Швеђанки против њега заправо новац, освета и политички притисак.

Оснивач Викиликса и две Швеђанке срели су се средином августа на једном предавању у Стокхолму, а Асанж је са обе имао сексуални однос у року од недељу дана.

Асанж је тренутно у Великој Британији где чека одлуку о екстрадицији Шведској.

Гардијан напомиње да за сада нема назнака да се Американци спремају да затраже његово изручење, преноси Би-Би-Си.

Асанж сматра да Обамина администрација покушава да постигне нагодбу са америчким обавештајцем Бредлијем Менингом, који је у затвору у Америци, под сумњом да је Викиликсу доставио поверљиве депеше.

Оснивач Викиликса очекује да ће, уколико дође до нагодбе с Менингом, у Америци формално бити оптужен као његов саучесник и да би Вашингтон тада могао да тражи изручење.

Асанж каже и да би у том случају његова судбина била у рукама британског премијера Дејвида Камерона, али сматра да би пред Камероном била тешка одлука, јер Викиликс ужива велику подршку грађана.

"Велика Британија нема законско право да изручује људе оптужене за политичке злочине, а шпијунажа је управо то. Ипак, Британија ће сама одлучивати да ли ће правити изузетак", каже Асанж.

Асанж додаје да се, за сваки случај, ментално припрема за могућност да заврши у америчком затвору.

"Плашим се да не завршим као Ли Харви Освалд", рекао је Асанж, мислећи на човека осумњиченог за убиство бившег америчког председника Џона Кенедија. Освалд је убијен пре почетка суђења.

И посетиоци веб-сајта Монда су, такође, у гласању за личност године изабрали Асанжа са 56,2 одсто гласова, испред овогодишњег добитника Нобелове награде за мир Кинеза Лиу Сјаобоа (22,3 одсто) и американца Марка Цукерберга (6,9 одсто), оснивача сајта друштвене мреже Фејсбук.

Прошле недеље, амерички недељник Тајм, изабрао је Марка Цукерберга за личност године, што је одударало од избора читалаца тог недељника који су се определили за Асанжа.

Монд је један од пет великих светских листова, заједно са Њујорк тајмсом, Гардијаном, Ел Паисом и Шпиглом, који су сарађивали са сајтом Викиликс у објављивању поверљивих америчких дипломатских депеша.

Асанж, који је провео девет дана у затвору почетком децембра, тренутно се налази у кућном притвору у Енглеској. Шведска је издала захтев за његово изручење, због оптужби за силовање и сексуално узнемиравање.

У депешама америчких дипломата из Софије, како преноси Би-Би-Си, каже се да је изградња "Белена" праћена забринутошћу за безбедност те нуклеарке.

У депешама се наводи да су Бугари пожуривали радове, да би задржали немачког партнера, специјализовану фирму РВА за изградњу електрана и продају струје, која је купила 49 одсто пројекта.

Немци су се, међутим, после само годину дана повукли из пројекта наводећи као разлог незатворену финансијску конструкцију за изградњу "Белена", због глобалне финансијске кризе.

Насупрот томе, у америчким депешама каже се да су се директори немачке фирме у приватним разговорима жалили на нетранспарентност читавог пројекта и на главног извођача радова, руску фирму "Атомстрој-експорт", као и на свој несупех да убеде партнере у вредност европских пословних и безбедносних стандарда.

"И сами Бугари све више говоре о изградњи 'Белена' у контексту кашњена грађевинских радова, недостатка пара, нетранспарентних уговора са трећим странама и утицају и интересима руских политичара и олигарха", стоји у америчкој дипломатској депеши из Софије.

Менинг се налази у маленој ћелији затвора у граду Квантико, на истоку савезне америчке државе Вирџиније, у којем се спроводе најстроже мере безбедности.

Његов адвокат, потпуковник Дејвид Кумбес, рекао је да је Менинг, који би могао да буде осуђен на чак 52 године затвора, још под присмотром, да би се спречило евентуално самоповређивање.

Менингови пријатељи кажу да на тај начин власти врше притисак на њега, да би изнео доказе против оснивача Викиликса Џулијана Асанжа.

Затвореник, пре спавања, предаје чуварима одећу, буди се у пет часова ујутро и тада му је дозвољено да се поново обуче, наводи лист, истичући да му није дозвољено да користи постељину и јастуке, већ само ћебад.

Менингу није дозвољено ни да спава у периоду до 20 часова, а ако то ипак учини, мора да седи или стоји поред чувара, који сваких пет минута, 24 сата дневно, проверавају да ли је са њим све у реду.

Када је реч о разоноди, дозвољено му је да гледа локалне телевизијске канале, највише три сата током радних дана, нешто више током викенда, и да чита само по једну књигу и један часопис које бира са претходно одобреног списка, пише Индипендент.

Хрватски амбасадор је уверавао Американце да путовање нема никакву важност, да је сасвим безвредан и да им је у ствари било неугодно због "звезданог третмана у Хавани", објавио је британски Гардијан, преносећи дипломатске списе везане за Кубу које је објавио сајт Викиликс.

Месић је посетио Кубу прошле године у септембру под изговором јачања сарадње Кубе и Хрватске, пренели су хрватски медији.

Била је то прва посета једног европског државника после низа година, а Месић се надао да ће баш он допринети приближавању Европе и Кубе.

"Сваки народ има право да одреди како ће живети, има право да од других очекује поштовање и уважавање својих специфичности, али нема тога система који би могао преживети ако га народ неће", рекао је тада Месић о Куби. 

"Несрећно је што су та поверљива документа исцурила. Која год била мотивација, учиниће веома тешком нормалан и разуман рад, посебно у свету дипломатије", рекао је Бан.

У једној од дипломатских депеша, које је објавио Викиликс, помиње се и генерални секретар УН.

Стејт департмент је затражио од америчких представника у Светској организацији да настоје да дођу до бројева кредитних картица и мобилних телефона, и-мејл адреса, компјутерских шифри и других поверљивих података о званичницима УН и страним дипломатама, наводи се у депеши.

Као једна од "мета" таквих активности помиње се и Бан Кимун.

Генерални секретар УН је одбио да коментарише судски поступак против оснивача Викиликса Џулијана Асанжа у Британији, али је напоменуо да право на информацију треба да буде "ублажено" потребама поверљивости.

Асанж је новинарима испред куће, у Великој Британији, у којој се налази у кућном притвору, рекао да су он и његова организација предмет истраге "тајне велике пороте".

Асанж је додао да је његова организација отпорна и да ће наставити да објављује тајне депеше америчке дипломатије. Рекао је да је до сада објављено тек 2.000 од 250.000 депеша које поседује Викиликс.

Њега је суд у Лондону јуче пустио на слободу уз услов да са собом носи уређај којим може бити праћено његово кретање и да се свакодневно јавља полицији.

"Док сам био изолован у подруму 'викторијанског' затвора, моје колеге наставиле су да објављују материјал", рекао је Асанж.

Оптужбе за силовање су политички мотивисане

Би-Би-Си преноси да је Асанж рекао да су оптужбе у Шведској о сексуалном злостављању политички мотивисане и осмишљене да скрену пажњу с материјала који објављује Викиликс.

"Наводи да сам сексуално злостављао две жене у Шведској, део су прљаве кампање", тврди Асанж, који се налази на имању његовог присталице Вона Смита, код Бангеја у Сафолку.

Асанж је оптужен да приликом сексуалног односа с једном женом није користио кондом, иако је она инсистирала на томе, као и да је имао незаштићени сексулани однос с другом женом док је она спавала.

Асанж се по изласку из затвора обратио новинарима, рекавши, пре свега, да је дивно поново удисати свеж ваздух Лондона, а затим је захвалио свима који су веровали у њега.

Асанж је рекао да је током боравка у затворској самици размишљао о затвореницима који бораве у сличним или тежим условима.

"И тим људима је потребна ваша пажња и подршка и с тим у вези надам се да ћу наставити свој рад и да ћу наставити да доказујем своју невиност у том погледу и да објављујем доказе о овим оптужбама, како их будемо добијали", изјавио је Асанж.

Асанж је рекао да не страхује много због изручења Шведској, али да је забринут у погледу изручења Сједињеним Америчким Државама, јер је, како је навео, чуо од својих адвоката у САД да је и тамо против њега подигнута тужба.

Њујорк тајмс је пренео да федерални тужиоци траже доказе о томе да је оснивач најпознатијег веб-сајта на свету био у завери са бившим обавештајним аналитичарем америчке војске, који се сумњичи да је ту поверљиву документацију доставио.

Оснивач Викиликса се до данас налазио у затвору Вандсворт, у јужном делу Лондона, а очекује се да ће сада боравити у Великој Британији, у кући Вона Смита, али уз ограничено право на кретање, а мораће да носи справу за надзор.

Вестминстерски суд је у уторак пустио Асанжа на слободу уз кауцију, али се на ту одлуку жалило британско тужилаштво у име Шведске, која тражи његово изручење. Шведско тужилаштво је против Асанжа подигло оптужницу, због наводне умешаности у силовање две жене у Шведској, што Асанж негира.

Асанжове присталице протестовале су и јуче у Лондону, тражећи његово ослобађање, а међу окупљенима било је и познатих личности.

"Добро је што му је одобрено пуштање уз кауцију, али противљење шведске владе показује да ту има неке осветољубивости, која указује на виши ниво - на неки политички елемент", каже режисер Кен Лоуч.

"Драго ми је што је толико близу слободе. Упућују му претње. Џулијан је стекао неке врло озбиљне непријатеље, јер је био правичан", каже новинар Џон Пилџер.

"Овде сам као борац за људска права. Верујем у правичност суда и слободу говора. Зато ме јако брине што је овај случај политизован", наводи активиста Бјанка Џегер.

Оснивача Викиликса, током оба досадашња појављивања у суду који разматра да ли да га изручи Шведској, где је оптужен за двоструки сексуални напад, на лицу места подржале су многе угледне јавне личности.

Један од њих је и саговорник РТС-а Џон Пилџер, писац, новинар и борац за људска права и један од првих документариста који је разоткрио фабрике зноја мултинационалних компанија у Азији. Он сматра да је Асанж јуче извојевао велику победу.

Пилџер: Да, то јесте победа. Судија је одлучио да је Асанж слободан уз одређене услове. Такву одлуку требало је да донесе пре недељу дана. Шведска реакција на пресуду је, међутим, невероватна, јер за њих никаква условљавања нису довољна. Постојећи услови су да Асанж мора да носи наруквицу за електронско праћење кретања, да мора дневно да се јавља полицији и да мора да остане на постојећој адреси. То су, скоро, услови кућног притвора.

- Џон Пилџер сматра да подршка познатих личности попут њега самог, али и бораца за људска права из високих слојева британског друштва попут Бјанке Џегер или Џемајме Кан, бивше супруге легенде крикета Имрана Кана, Џулијану Асанжу помаже пред судом.

Пилџер: Мислим да помаже. Свима је дато до знања да су људи попут мене, пошто га познајем и могу да говорим о њему, спремни да јавно гарантују не само за њега као личност, већ и да је овај случај неправедан. Ја сам запрепашћен понашањем Шведске. Просто, имам осећај да је реч о некој врсти освете. Све то има злокобан призвук, јер je изјава шведске главне тужитељке Меријен Нај у Стокхолму да никаква ограничења Асанжовог кретања за њу нису довољна, ектремно бесмислена. Тај човек по енглеском закону уопште није починио никакав злочин. То је као у "Алиси у земљи чуда".

- Џон Пилџер није се либио да и финансијски гарантује за Џулијана Асанжа.

Пилџер: Ја га познајем око годину дана и провели смо доста времена разговарајући. Дивим му се. Мислим да је то човек који је руковођен моралним императивом. Викиликс, заправо, промовише старомодни, социјалдемократски поглед на свет, који је за многе данас помало егзотичан.

- Новинари у Британији, али и у другим деловима света, подељено гледају на открића Викиликса.

Пилџер: Викиликс је посрамио новинаре. То је суштина. Многи новинари су постали прави дворски новинари, успавали су се, а Викиликс је обавио свој посао.

- Суд у Британији требало би сутра да одговори на шведску жалбу на јучерашњу пресуду о пуштању Асанжа на условну слободу. Џон Пилџер ће и сутра бити у судници, али истиче да је тешко предвидети одлуку судије. За њега је главни проблем могућност да Сједињене Државе затраже Асанжово изручење.

Пилџер: Мислим да се управо то надвија над целим овим случајем, и то не само у Шведској, већ и овде и било где да се Асанж налази - жеља америчких власти да га некако доведу у Америку и да му суде на основу измишљених оптужби за шпијунажу или било шта друго што буду успели да смисле. Да, то јесте велика опасност.

- Британски судови пословично стају у заштиту људских права. Пилџер за РТС истиче да је Асанж направио добар избор, када је одлучио да се настани баш у Британији.

Пилџер: Мислим да је изабрао једино место у овом тренутку, јер је Британија заиста центар када је реч о свему што је Викиликс ове године обелоданио. Главна открића потичу управо одавде. Овде он има много пријатеља и следбеника. Свуда је за њега ризично, али се он овде сада налази усред судског поступка и јуче смо имали прилику да назремо како Британија дели правду. Надајмо се да ће суд тако и наставити.

- Каква год била даља судбина Џулијана Асанжа, наглашава Пилџер, Викиликс је феномен, који га је надрастао и који ће наставити да ради, без обзира на то да ли је његов оснивач иза решетака или на слободи.

Пилџер: Не могу да их победе. Покушали су. Јуче је Џулијан Асанж пред судом компаније као што су "Мастер кард" или "Пејпал" описао као оруђе америчке спољне политике. Оне су заиста то и показале, а њиховим корисницима се то уопште не свиђа и то је изазвало веома негативне реакције. Викиликс је немогуће угасити. То је у ово време немогуће.

Асанжове присталице покушавају да обезбеде новац за кауцију. Бранилац Марк Стивенс рекао је да су Асанжове присталице скупиле половину од 200.000 фунти, колико је одређено за плаћање кауције.

"Добро је што му је одобрено пуштање уз кауцију, али противљење шведске владе показује да ту има неке осветољубивости која указује на виши ниво - на неки политички елемент", каже режисер Кен Лоуч.

"Драго ми је што је толико близу слободе. Упућују му претње. Џулијан је стекао неке врло озбиљне непријатеље, јер је био правичан", каже новинар Џон Пилџер.

"Овде сам као борац за људска права. Верујем у правичност суда и слободу говора. Зато ме јако брине што је овај случај политизован", наводи активиста Бјанка Џегер.

Медији коментаришу да тим судским поступком Сједињене државе купују време, како би подигле озбиљнију оптужницу против Асанжа за обелодањивање четврт милиона докумената Стејт дeпартмента, које је протеклих недеља објавио на свом сајту.

Читаоци недељника Тајм прогласили су Асанжа за личност године.

Међу 25 интернет адреса су и оне које припадају медијима, који су објављивали поверљива документа, добијена од портала Викиликс.

Како наводе амерички медији, персоналу који би покушао да уђе на сајтове Њујорк тајмса, британског Гардијана, шпанског Паиса, француског Монда и немачког Шпигла, отворила би се страница на којој пише: "Приступ забрањен. Коришћење Интернета се надгледа".

Такође, упозорава се да би свако ко неовлашћено приступи тим сајтовима са војних компјутера, могао бити кажњен.

У ваздухопловству објашњавају да је разлог за ту меру да се онемогући доступност материјалима означеним као поверљиви, са незаштићених компјутерских система.

Услови под којима је Асанжу омогућено да се брани са слободе су: кауција у износу од 200.000 фунти, предаја пасоша британским властима и стално ношење електронске наруквице за даљинско надзирање, наводи британски Гардијан.

Ројтерс је вечерас јавио да је Шведска уложила жалбу на одлују лондонског суда, чиме је евентуални излазак на слободу Асанжа пролонгиран за највише 48 сати. 

Асанж се данас појавио пред лондонским судом, који је разматрао његов захтев да буде пуштен на условну слободу и да избегне изручење Шведској.

Шведска може да се жали на данашњу одлуку суда.

Суд је прошле недеље одбацио јемство које је за Асанжа понудило више познатих личности, укључујући и редитеља Кена Лоуча.

Оснивач Викиликса, иначе држављанин Аустралије, ухапшен је прошле седмице у Великој Британији, на основу Интерполове потернице због оптужби да је сексуално злостављао две Швеђанке.

Његов адвокат, Марк Стивенс, изјавио је да хапшење Асанжа представља "обичну смицалицу", како би САД добио на времену да смисли и формулише озбиљнију оптужницу против њега.

Изнуђене оптужбе

"Цела та прича о силовању само је изнуђена оптужба, како би Асанж био ухапшен, док се, истовремено, одвија истрага о много озбиљнијим питањима", рекао је Стивенс.

Стивенс је додао и да је вашингтонско тужилаштво спремно да покрене поступак против Асанжа, који се, на првом месту, не би тицао шпијунаже, већ одређених аспеката рада сајта Викиликс.

Адвокат Бјорн Хуртиг, који Асанжа заступа у Шведској, изјавио је претходно да оптужени није крив за сексуално злостављање, јер су тајна полицијска документа показала да су наводне жртве лажно сведочиле.

Асанж је, недавно, изазвао праву буру у светској дипломатији, објавивши на свом сајту више од 250.000 тајних депеша Стејт департмента.

Викиликс је 28. новембра почео да објављује поверљиву дипломатску преписку Стејт департмента и америчких амбасада и конзулата широм света.

Уочи почетка суђења Асанжу, британске власти објавиле су да су сајтови Владе под ризиком од напада хакера који подржавају Викиликс.

Хакери су, после његовог хапшења, извели бројне нападе на организације које сматрају непријатељима Викиликса. Досад су оборили сајт шведске владе, као и "Мастеркарда" и "Визе", који су, поред "Пејпала", најавили обуставу исплата донација за Викиликс.

Та акција претходила је хапшењу бившег председника Републике Српске.

У дипломатској депеши америчке Aмбасаде у Београду, наводи се да је Дејан Михов, тадашњи шеф представништва Хашког трибунала у Београду, рекао представницима САД да је атмосфера у БИА потпуно другачија откад је Саша Вукадиновић дошао на њено чело.

Смена на челу Безбедносно-информативне агенције утицала је на знатно побољшање сарадња са београдском подружницом Трибунала, наведено је у депеши.

"Михов је рекао да је Раде Булатовић, бивши директор БИА, увек изврдавао обавезе и давао непроверене информације. Упорно је избегавао да одговори на питања Михова о томе да ли је БИА прикупила узорке ДНК или отиске прстију током истрага о Караџићевом боравишту", пише у депеши.

Амбасада САД у Београду извештава Стејт департмент и да у Демократској странци постоји политичка воља за закључење сарадње са Хашким трибуналом и преноси речи тужиоца за ратне злочине Синише Важића да је некадашњи министар полиције Драган Јоцић "мешао политику у сарадњу са Хагом".

Наводи се и то да је значајан напредак остварен после хапшења Радована Караџића и да је прекогранична сарадња и размена информација са НАТО снагама у БиХ, такође, побољшала могућности Владе Србије на испуњавању хашких обавеза.

Информације о боравишту Караџића

"Блиски саветник потпредседника Владе Ивице Дачића рекао нам је да је Булатовић шест месеци пре формирања нове Владе добио информацију о боравишту Караџића, али није ништа учинио поводом тога, првенствено због идеолошке блискости Коштунице и Караџића, и због мањка међународног притиска", пише у депеши.

У том документу се навооди да су после Караџићевог хапшења, Тадић, Расим Љајић, Вукчевић и други званичници јавно говорили о важности хапшења преосталих бегунаца, не само из прагматичних разлога него и због потребе за помирењем са прошлошћу.

Директор Савета за координацију сарадње са Хашким трибуналом Душан Игњатовић је, како се наводи, Амбасаду САД информисао да Влада планира серију расправа о догађајима из деведесетих година и важности рада Хашког трибунала и истакао да ће у то бити тешко убедити многе Србе, с обзиром на пуштање из хашког затвора Насера Орића и Рамуша Харадинаја.

У депеши из 2008. године се наводи да им је Михов рекао да ће најтежи задатак Владе бити победити сензационалистичке и националистичке садржаје које објављују таблоиди, који углавном имају највећу моћ у обликовању јавног мишљења.

Депеша је, 28. јула 2009, послата амбасадама САД у Хагу, Београду и мисијама УН и НАТО-а, под ознаком "поверљиво".

Клинтон и Ферхаген су, 14. јула 2009, разговарали о начинима за објективну процену сарадње Београда са Хашким трибуналом.

Ферхаген се сложио да је Србија остварила напредак у сарадњи са Трибуналом, али рекао да је и даље забринут што Београд, према извештају главног тужиоца у Хагу Сержа Брамерца, не сарађује "максимално".

Ферхаген је тада рекао да Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ и Србије не може бити одблокиран без потпуне сарадње Београда са Хашким трибуналом, што подразумава изручење оптуженог Ратка Младића, као и да Србију не интересују друге иницијативе из ЕУ.

Холандски шеф дипломатије изразио је бојазан да би српски званичници могли да дају обећања и да их не испуне, наводи се у депеши.

"Српске лидере интересује само Споразум о стабилизацији и придруживању. Они кажу једну ствар лично, друго међународним медијима, а треће својој јавности", рекао је Ферхаген.

Помоћник државне секретарке Филип Гордон рекао је том приликом да ће тим америчког Федералног истражног бироа размотрити како боље испитати јаз између обећања и деловања Београда, наводи се у депеши о разговорима које је имала Хилари Клинтон.

Главна "звезда" тих "дипломатских трачарења" је прва дама Азербејџана, Мехрибан Алијева. Дама из имућне породице, како се наводи у депешама, има проблем да покаже "пун" израз лица због пластичне операције коју је, вероватно, урадила у иностранству.

"На телевизији, на фотографијама и лично, видљиво је да она није у могућности да направи израз лица који жели", наводи се у детаљима америчке дипломатске депеше, које преноси британски Гардијан.

Алијева је у депешама названа "модерном и смелом" за муслиманску средину у којој живи, а осим интервенција пластичном хирургијом, примећено је и да она "носи хаљине које се могу сматрати провокативним чак и у западном свету".

Дипломатске депеше описују занимљив моменат из септембра 2008, кад су Алијева и њене две ћерке угостиле супругу бившег америчког потпредседника Дика Чејнија, Лин Чејни.

Док су мајка и ћерке чекале Чејнијеву, један агент тајне службе упитао је званичнике и особље Беле куће "која од њих је мајка".

У Вашингтон је послат и извештај о имовинском стању њене породице, према коме она поседују неколико банака, осигуравајућих кућа и грађевинских фирми.

Колекција савремене уметности у власништву Мехрибан Алијеве чини основу новог Музеја модерне уметности у Бакуу.

У депешама се са омаловажавањем говори о политичкој елити у Азербејџану:

"Посматрачи у Бакуу примећују да се данашњи Азербејџанци понашају слично као феудалци у Европи током средњег века: шачица добро повезаних породица контролише одређена географска подручја, као и поједине секторе привреде."

Председник Азербејџана Илхам Алијев је изгледа "слабо информисан о политичким питањима", наводе америчке дипломате.

У Ватикану су саопштили да су у тајним депешама заправо преносили оно што је јављано у неким медијима, а у проценама су били "површни и нетачни", преноси Верска информативна агенција.

Главни кандидати за папу, по америчким дипломатама, били су италијански кардинал Тетаманци и Данелс из Белгије, обојица означени као припадници "либерално-прогресивног" крила у врху Католичке цркве.

Док Тетаманција краси отвореност према омладини и "способност да делује у модерним временима", Данелс уме да користи компјутер и оштроуман је теолог, наводи се у депешама. Трећи по изгледима био је кардинал Катриљос Хојос, из Колумбије, који се сматра за конзервативца.

У једном поверљивом допису тадашњој шефици америчке дипломатије Кондолизи Рајс наводи се да ће бити изабран неко "ко није стар", мада не би било добро да следећи папа буде дуго на челу на цркве, као Јован Павле Други.

После папе са истоке Европе, мало је вероватно да би одатле могао да буде изабран следећи, док кардиналима из Америке, укупно њих једанест, такође нису даване никакве шансе. Мале шансе имали су и француски кандидати, јер како се наводи, "Ватикан памти 14. век и притисак који је Париз вршио на папску столицу".

"Прелазни папа"

Кардинал Рацингер се са иронијом помиње као неко ко такође "има неке шансе", иако су га италијански медији стављали у врх листе. Након што је Јозеф Рацингер 19. априла 2005. године изабран за папу, узевши име Бенедикт XVI, дипломате и агенти признају да су у својим извештајима износили погрешне процене ватиканских извора.

За новог папу се сматра да је био утицајан кардинал и "чувар телеолошке правоверности" и да ће наставити дотадашњи курс цркве, а да ће му Европа бити у средишту интересовања. Због старости је назван "прелазни папа".

Скоро месец дана након избора, у Вашингтон је из Рима послата анализа о последицама које може имати избор Рацингера за папу. Наводи се да је он пре избора, 23 године, радио у ватиканској курији и да га "познаје хиљаде бискупа и кардинала" што је у великој мери поспешило његов избор.

Папа ће се, како се "тајно сазнало", концентрисати на очување хришћанског идентитета Европе и противиће се уласку Турске у ЕУ. Такође, бориће се против сваког облика секуларизма, како у САД, тако и другде на западу.

У врху Католичке цркве су зачуђени како професионалне дипломате и добро плаћени агенти тако површно раде свој посао и износе "комичне чињенице".

Обама, премијер Турске и председник Мексика сложили су се, у одвојеним телефонским разговорима, да односи Вашингтона и Анкаре, односно Вашингтона и Сјудад де Мексика, нису угрожени објављивањем тајних депеша Стејт департмента на "Викиликсу", саопштила је Бела кућа.

САД страхује да би објављивање више од 250.000 тајних докумената који садрже преписку америчких дипломатских представништава широм света и централе у Вашингтону могло да угрози односе са савезницима, пренео је Ројтерс.

Према објављеним депешама, америчке дипломате су, у извештајима о Турској, изразиле сумњу у поузданост те чланице НАТО и оцениле да је руководство у Анкари подељено.

Обама и Ердоган су разговарали о "значају америчко-турског партнерства и потврдили да су опредељени за сарадњу у читавој лепези области", наведено је у саопштењу Беле куће.

"Председник Обама је изразио жаљење због мизерног деловања 'Викиликса', а двојица лидера су се сложила да то неће утицати нити ометати тесну сарадњу САД и Турске", пише у саопштењу.

Обама је сличан разговор водио и с Калдероном.

"Председници су указали на значај америчко-мексичког партнерства у мноштву области", навела је Бела кућа.

"Разговарали су и о кампањи 'Викиликса' и сложили се да неодговорно деловање тог сајта не би смело да одврати две земље од њихове блиске сарадње."

У документима које је објавио "Викиликс", један високи званичник Мексика је оценио да је влада те земље у опасности да изгуби контролу над деловима земље због моћних наркокартела.

"Анонимни" упозоравају да ће уместо напада на вебсајтове организација које сматрају његовим непријатељима, почети да шири америчка поверљива документа путем Интернета.

Хакери су на свом блогу најавили да ће убудуће објављивати делове поверљивих докумената на начине који ће што више отежати покушаје да им се уђе у траг, пренела је агенција Ројтерс.

"Игра је промењена. Када се игра промени, такође морају да се мењају и наше стратегије", гласи један коментар на блогу те групе, у којем се најављује нова операција "Ликспин".

У оквиру претходне операције "Освета" хакери су користили "ДДоС нападе" (дистрибуирано ускраћивање услуга) да би онемогућили приступ "непријатељским" сајтовима.

Сајбер активисти сада подстичу своје присталице да претражују објављене депеше на сајту "Викиликса" и да објављују садржаје оних докумената који су били најмање експонирани.

Хакери поручују да треба што више објављивати делове докумената и користити погрешне ознаке и друге методе које ће властима отежати покушаје да им уђу у траг.

У документарној емисији шведске телевизије СВТ, која ће бити емитована у недељу, у коју је АП имао увид, Берг, бивши портпарол Викиликса, изјавио је да ће нови сајт бити својеврсно уточиште за анонимне изворе.

"Опенликс је технолошки пројекат који има за циљ да буде провајдер за трећу страну, која жели да прихвати материјал из анонимних извора", изјавио је Берг, који управо пише књигу о времену које је провео у Викиликсу.
 
Берг, који је у Викиликсу радио под псеудонимом Данијел Шмит, рекао је да је напустио "Викиликс" због недостатка транспарентности током доношења одлука.

Репортер ТВ СВТ Јеспер Јиур изјавио је да ће Опенликс бити покренут из базе у Немачкој као део, за сада непознате, фондације, којим ће управљати борд директора.

До покретања Опенликса долази у тренутку када се подигла велика прашина око америчких тајних депеша које је Викиликс недавно објавио и у тренутку када Асанж у британском затвору чека да буде испоручен Шведској због оптужби да је сексулано злостављао две Швеђанке.

Берг каже да је највећи проблем у Викиликсу настао када је требало објавити велика документа о америчком рату у Ираку и Авганистану када је коришћен превелики број извора.

"Мислим да је најпаметније било ићи полако, корак по корак и тако развијати пројекат. То се није догодило", рекао је Берг.

Тадашњи амбасадор САД Чарлс Инглиш, у документу од 9. фебруара ове године под насловом "Радончић постаје нови играч у бошњачкој политици", наводи да је власник Аваза "моћан, корумпиран и некада осветољубиви медијски могул", чији ће долазак додатно "разбити бошњачку политичку сцену".

Радончић има и подршку Исламске заједнице у БиХ, и на општим изборима ће засенити Хариса Силајџића, навео је Инглиш. Аваз је Радончићев алат против тужилаца, наводи се у депеши, а помињу се његове афере са "Развојном банком", дилером дроге Насером Кељмендијем и везе са међународном мрежом за прање новца у БиХ.

О Радочићевом уласку у политику се наводи да је то урадио како би се заштитио од суђења за корупцију па због тога политичке партнере бира на основу сопствених интереса, а не идеологије.

"Овај приступ га чини допадљивим савезником за Милорада Додика, премијера РС, који се такође брља у бизнису и сам је под истрагом због корупције. Додик би због тога могао Радончића видети као идеалног бошњачког саговорника", пише у извештају.

Добри Бошњаци, лоши Бошњаци

Други документ, објављен јуче под насловом "Добри Бошњаци, лоши Бошњаци", посвећен је углавном поглавару Исламске заједнице у БиХ Мустафи Церићу, а у Вашингтон је из Сарајева послат 27. јануара 2009. године.

Реч је о анализи политичких кретања у бошњачком корпусу у БиХ, у којој се Церић третира као извор "конзервативних и религиозних идеја".

У документу се говори о исламофобији и проблемима са којима се Бошњаци као етничка група суочавају. Кроз симболичну поделу на "добре и лоше Бошњаке", тадашња заменица амбасадора САД Џудит Цефкин пише о томе да реис Церић и Аваз подстичу поделу између "добрих", који су конзервативни, и "лоших", који су "више секуларни".

Цефкин у допису каже за Бошњаке да су "етничка група чији је национални идентитет још у формирању", те да је Церић промовисао политички идентитет заснован на "виктимизацији", тако што најчешће подсећа Бошњаке да су жртве геноцида.

Асанж, који је ухапшен у уторак због силовања, сада је у самици, рекла је Робинсон и додала да је Асанж због сопствене безбедности затражио самицу, у затвору Вандсворт, у Лондону.

Оснивач Викиликса затражио је и лаптоп како би могао да припреми своју одбрану, јер, како је навела адвокат, има проблема с писањем. 

"Асанж је незаводољан што не може да одговори на оптужбе о разним нападима на сајтове противника Викиликса", рекла је Џенифер Робинсон и додала да он није умешан у ту аферу.

Асанж је у уторак ухапшен у Лондону под оптужбама за силовање и сексуално узнемиравање у Шведској, која тражи његову екстрадицију.

Његово хапшење се догађа у време објављивања тајних депеша америчких дипломата на сајту Викиликс.