Готово интегрално, пренет је саржај дела емисије Сателитског програма РТС-а "Србија на вези"- поводом церемоније уручења кључева Бакуу- граду домаћину, резултата жребања редоследа наступања такмичара у две вечери полуфинала Еуросонгу, утисака новинара Тање Шикић о граду, гостопримству и труду домаћина да што боље организују предстојећу "Песму Евровизије".

Такође, пренет је и садржај телефонског укључења амбасадора Републике Србије у Азербејџану, Зорана Вајовића, који је говорио о великом ентузијазму домаћина да што боље угосте евровизијске такмичаре али и публику у мају, о српској заједници у тој земљи и изузетној спремности наше амбасаде за пружање подршке делегацији Србије на Еуросонгу, као и свим заинтересованим грађанима.

Званични интернет портал посвећен "Песми Евровизије"-"Еurovision.az", први је пренео и похвалио РТС за извештавање - видео инсерт емисије и вест на главној страници објављени су још исте вечери (прошле седмице), по емитовању емисије „Србија на вези "(РТС Сателит), посвећене делом и извештају тв екипе наше медијске куће о Бакуу и Азербејџану.

Новинарка и сниматељ РТС-а су крајем јануара били гости организатора „Песме Евровизије 2012", заједно са колегама из 10 европских јавних медијских сервиса, поводом иницијалних активности за припрему одржавања ове престижне европске музичке манифестације.

Најпопуларније музичко такмичење и најдуговечнији тв шоу, "Песма Евровизије", биће одржано у престоници Азербејџана, Бакуу од 22. до 26. маја. За престижну титулу најбоље евровизијске песме 2012. године, такмичиће се 43 извођача-представника европских земаља.

На програму Радио- телевизије Србије у наредном периоду биће емитовано још неколико репортажа снимљених овог јануара у Бакуу.

"Водимо рачуна и о недељама које долазе, јер ова невоља производи нове невоље. Само ако реагујемо на организован начин, солидарно и као добро уређена држава, моћи ћемо да смањимо жртве и да смањимо тешкоће са којима се људи суочавају", рекао је Тадић у селу Радаљ, које се налази на регионалном путу Крупањ–Мали Зворник.

Тај регионални превац одблокиран је јутрос после вишедневних напора једница Војске Србије којима су у појединим ситуацијама гориво и резервни делови достављани чак и коњским и воловским запрегама.

Тадић је истакао да службе које чисте завејане локалне путеве у Србији и достављају помоћ изолованим домаћинствима имају велике проблеме, јер се механизација често квари на температурама које у Подрињу падају и до -25 степени.

Према Тадићевим речима, сви логистички проблеми отклањају се у ходу, али без обзира на све потешкоће, а имајући у виду и искуства других држава које се суочавају са сличним проблемима, показало се да надлежне службе у Србији реагују на најбољи могући начин.

Борис Тадић је посебно похвалио војнике који су протеклих осам дана без престанка ангажовани на отклањању сметова са путева у Подрињу.

"Они заслужују сваку похвалу и награду. Начелник Генералштаба ми је обећао да ће их наградити. Треба да поштујемо оне који уносе себе спасавајући људе свесни одговорности за решавање проблема са којима се суочавамо", рекао је Тадић.

Председник Србије поново је апеловао на грађане да штеде струју, да се обазриво понашају у саобраћају и да чисте снег и уклањају леденице у околини својих кућа. Чланови Штаба за ванредне ситуације општине Мали Зворник су председника у згради Скупштине општине упознали са проблемима у тој општини.

Председник Тадић је општину Мали Зворник посетио у друштву представника локалне самоуправе и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића.

Тадић је посетио Љубовију и Бајину Башту, где се састао са представницима општинског штаба за ванредне ситуације.

Сузана Пауновић, помоћница министра за рад и социјалну политику, објаснила је да ће се на сајму, поред државних удружења, наћи и удружења грађана, синдикати и невладине организације које пружају различите услуге социјалне заштите: помоћ у кући, медијацију, склоништа за жртве насиља.

"На штандовима сајма биће присутна и стручна удружења, као и велики број приватних домова за старе. На тај начин, сви пружаоци услуга социјалне заштите биће на једном месту", рекла је Пауновићева у Дневнику РТС-а.

Улаз на сајам биће бесплатан, а грађани ће, како је рекла, моћи да сазнају како да остваре права на социјалну помоћ, дечји додатак или на који начин могу постати усвојитељи или хранитељи.

Путем медија и центара за социјални рад интензивно се ради и на информисању грађана који још увек не знају много о томе коме могу да се обрате за решење проблема из области социјалне заштите.

Када је реч о стратегијама социјалне заштите, ону су највећим делом реализоване кроз доношење закона о социјалној заштити, навела је Пауновићева.

Угрожени становници тих општина ће добити службу за помоћ у кући, геронто-домаћице, које ће помагати најугроженијима.

Љајић је, приликом посете Сјеници, позвао грађане да се обрате центрима за социјални рад ради набавке огрева, одеће, обуће и лекова и најавио помоћ од милион динара најугроженијим старачким домаћинствима за набавку огрева.

Расим Љајић је обећао да ће најугроженијим, старачким домаћинствима у Сјеници бити расподељено укупно милион динара за набавку огрева, а да ће Нова Варош добити 500.000 динара.

Министар је рекао да је дошао у Сјеницу да види како функционишу социјалне службе у условима ванредне ситауција која је проглашена у целој земљи.

"Прогласили смо дежурство за све службе у условима ванредне ситуације. Желимо да те службе у овим условима функционишу на најбољи могући начин и да буду доступне током 24 сата", рекао је Љајић.

"Нажалост још је 60 насеља на подручју сјеничке општине одсечено од света", рекао је Љајић, упутивши позив надлежним институцијама да повећају број механизације како би путеви били рашчишћени и до најудаљенијих пештерских села.

Председник сјеничке општине Муриз Турковић рекао је да је Сјеница велику помоћ имала од Војске Србије и додао да се улажу надљудски наори да се ситуација стабилизује, али да ни све то још није довољно.

Турковић је указао и да је на територији Сјенице јутрос температура износила минус 30 степени и да је тако од почетка фебруара када је у тој општини проглашена ванредна ситуација.

Раније су Сјеницу посетили заменик премијера и министар полиције Ивица Дачић и министар без портфеља Сулејман Угљанин.

Објаснио је да је одлука о продужетку распуста у складу је са основним циљевима Владе, међу којима су заштита ђака, спасавање и снабдевање становништва у завејаним подручјима и очување енергетског сектора.

Досадашњи апели Владе да се смањи потрошња нису уродили плодом, објаснио је Михајловић и позвао грађане да "угасе неку сијалицу" и, ако је то могуће, не догревају станове.

У року од 12 сати уследиће и прва искључења електричне нергије, али та мера односиће се искључиво на предузећа која нису од виталног значаја, на културне установе и спортске хале, објаснио је Михајловић.

Влада позива све који могу да потрошњу електричне нергије сведу на минимум.

"Ова мера ће донети уштеде енергије, али ће смањити производњу. Важно је за грађане да неће бити рестрикција. Поштеђене ће бити болнице и нека предузећа", рекао је Михајловић.

Објаснио је да би се на тај начин уштедело довољно струје, а од додатних мера, на располагању су и ограничење и смањење рада других институција и да се потзрошња енергије у државној управи сведе на минимум.

"Да је систем уходанији, не би нам биле потребне овкве мере", сматра метеоролог Недељко Тодоровић.

Подсетио је да је и у децембру 2009. године било је хладно и да су температире биле сличне као ових дана, да је 2010. снег био ове висине и трајао до марта, баш као и прошле године, када се задржао од јануара до 10. марта.

"Специфичност ове зиме јесте дугачак низ хладних дана и што температуре ни у најтоплијем делу дана не прелазе минус 10, минус 8 степени, а данас су температуре, нарочито у Војводини, биле и ниже од прогнозираних", објаснио је Тодоровић.

Топлије дане метеоролзи најављујупосле 15. фебруара, али ће се температуре и тада кретати око нуле.

За лед на рекама, најповољнији сценарио био да отопљење дође с југа, упозорио је директор Републичкје дирекције за воде Александар Продановић.

"Ако би температуре биле око 5 степени, онда не би било проблема. Али, ако би отопљење дошло са севера, онда би дошло до пораста нивоа воде и то би представљало велику опасност", каже Продановић.

Објаснио је да су корита рекао на 45 локација су утврђена, али да би превисок водостајипак могао да угрози те бране.

"За сада, сам ледостај није проблем, али би проблем могле да буду ледене баријере, долазак великих вода и транспорт леда који, сад нема где даље да иде од Ђердапа", рекао је Продановић.

Подсетио је и да још не прети опасност опасност да се створе ледене баријере, јер је брзина тока мала.

"Уместо два, договорили смо четири ледоломца, али користићемо их тек након отапања и покретања леда, ако се појаве ледене баријере", објаснио је директор Дирекције за воде.

На данашњи дан 1881. умро је Фјодор Михајлович Достојевски, руски књижевник. Рођен је у Москви, где је завршио војну школу. У двадесет осмој години због учешћа у револуционарној организацији био је осуђен на смрт. Након помиловања провео је четири године на присилном раду у Сибиру. Један је од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја, посебно у модернизму, у рангу је Шекспира и Сервантеса. Најпознатија дела су му романи "Злочин и казна" и "Браћа Карамазови".

Године 1945. рођена је Миа Фароу, америчка филмска глумица. Глумила је у више од 40 филмова и освојила је многе награде укључујући Златни глобус. Позната је и по свом неуморном хуманитарном раду као Уницефова амбасадорка добре воље. Магазин Тајм ју је 2008. године ставио на листу најутицајнијих људи на свету. Најпозанатији филмови су јој "Розмарина беба" и "Велики Гетзби", а телевизијској публици позната је из серије "Градић Пејтон".

Други програм Радио Београда почео је 1958. године да емитује редован програм. Огласио се најпре као експериментални  програм и радио је само недељом, да би од 1963. године почело свакодневно емитовање. На његовој таласној дужини зачет је  један нови радијски звук. Било је то место за испробавање нових медијских формула, а  пре свега  живо вођених и  контакт - програма. Други програм је усмерен пре свега на  популаризацију културно-уметничких вредности. Дух иновације, одважни документаризам и квалитетан звучни дизајн сталне су карактеристике Другог програма током целе његове историје, без обзира на повремене промене усмерења. Такав канал, константно отворен за нове медијске тековине и другачија, неконвенционална новинарска искуства, одиграо је велику улогу у развоју Радио Београда и радио-дифузног система Србије у целини.

1849 - Рођен Павле Јовановић, новинар, покретач "Србобрана", првог српског  политичког листа у Хрватској (Земун, 09. 02. 1849 - Загреб, 1897)

1883 - Никола Тесла скицирао свој први патент - асинхрони мотор (мотор са наизменичном струјом)

1926 - Рођен Јосип Врховац, политичар и дипломата, председник Председништва ЦК Хрватске, члан Председништва и министар  иностраних послова СФРЈ (Загреб, 09. 02. 1926 - Загреб, 15. 02. 2006)

1934 - У Атини потписан Балкански споразум Југославије, Румуније, Грчке и Турске

1940 - Рођен Џон Максвел Куци, јужноафрички књижевник, нобеловац (Кејптаун, 09. 02. 1940)

1943 - Обешен Светозар-Тоза Марковић, политичар, покретач и уредник листа "Слободна Војводина" (Тарош, 13. 07. 1913 - Нови Сад, 09. 02. 1943)

1943 - Рођен Миливоје Глишић, новинар и уредник "НИН"-а, дипломата (Добри До, 10. 02. 1943)

1945 - Руски научник Селман Ваксман и његов ученик Алберт Шац открили стрептомицин

1945 - Одиграна прва представа Вршачког народног позоришта "Стерија"

1977 - Умро Сергеј Владимирович Иљушин, совјетски конструктор авиона
(Дилајев, 31. 03. 1894 - Москва, 09. 02. 1977)

1984 - Умро Јуриј Андропов, совјетски политичар и државник, шеф  КГБ, генерални секретар КП СССР (Ставропољ, 15. 06. 1914 - Москва, 09. 02. 1984)

1995 - Умро Џејмс Вилијам Фулбрајт, амерички политичар и хуманиста, оснивач Фондације за међународну размену студената и културно - научних радника  (Самнер, 09. 04. 1905 - Вашингтон, 09. 02. 1995)

1995 - Умрла Олга Сковран, кореограф, педагог, оснивач и директор ансамбла "Коло" (Панчево, 1908 - Београд, 09. 02. 1995)

1997 - Умро Војин Комадина, композитор (Карловац, 08. 11. 1933 - Београд, 09. 02. 1997)

2008 - Умро Томислав Чоловић, певач (Краљево  - Краљево, 09. 02. 2008)

2009 - Умро Орландо "Качаито" Лопес, кубански музичар, члан Националног симфонијског   оркестра, басиста  групе " Buena vista social club"
(Хавана, 02. 02. 1933 - Хавана, 09. 02. 2009)

2009 - Умро Милан Антић, професор и декан Машинског факултета у Београду (17. 03. 1924 - 09. 02. 2009) 

2010 - Умро Волтер Фредерик Морисон, амерички проналазач, творац фризбија (Ричфилд, 23. 01. 1920 - Монро, 09. 02. 2010)

2010 - Умро др Светислав Костић, професор и декан Медицинског факултета у Београду, директор Дечије  клинике, доајен српске педијатрије (Моклиште, 10. 08. 1928 - 09. 02. 2010)

"Морамо да обезбедимо да нико не буде искључен са мреже у овим тешким околностима. Постоје сиромашна домаћинства, а дефиницију о томе даће ЕПС. Тражимо од ЕПС-а да у фебруару грађани не буду оптерећени плаћањем електричне енергије", рекао је Тадић, додајући, међутим, да постоји лимит.

Приликом обиласка општине Црна Трава, једне од најугроженијих снежним падавинама и ниским температурама у Републици, Тадић је истакао да је забринут за грађане који су се услед временских неприлика нашли у тешкој ситуацији. Фебруар је, према његовим речима, врло тежак месец за све нас.

"Ово су мере које доносимо у изнудици и неће важити у будућности. Не смемо да дозволимо да у овим околностима дође до испадања блокова", поручио је председник и додао да стога струју као енергент треба заменити чврстим горивом где год је то могуће.

Председник Србије је рекао да се надлежни органи морају постарати да електроенергетски систем функционише на најбољи могући начин у оваквим условима.

"Најважније је да се одржи електрична мрежа. Свако треба да преузме свој део одговорности, а грађани и институције да штеде где год је и колико год је могуће. Битно је да се направи биланс потрошње. Није време за декоративна осветљења", поновио је Тадић у селу Златанци.

После Црне Траве, председник Србије посетио је и Сурдулицу, како би се упознао са актуелном ситуацијом у тој општини.

Тадић је истакао да се у овом кризном моменту откривају и недостатци у систему, који се решавају у ходу.

Председник Србије је рекао да разговара са председницима општина и Сектором за ванредне ситуације како премостити овај тренутак, јер нико не може предсказати каква ће бити метеоролошка ситуација наредних дана, сем да ће бити ледених ноћи и да ће доћи до нових снежних падавина.

Он је указао и на опасност од поплава и позвао власти да очисте канале за одвод.

"На Дунаву има скоро 100 километара леда, а опасност од поплава постоји на Ибру код Краљева", рекао је Тадић и додао да треба превентивно реаговати пре него што снег почне да се топи.

"Влада је препоручила ове мере на основу анализе енергетске ситуације у земљи и чињенице да изразито ниске температуре озбиљно угрожавају енергетски систем и снабдевање енергијом и енергентима у Србији", наводи се у саопштењу Владе Србије.

Влада је препоручила свим енергетским предузећима да позову грађане да рационалније троше струју и енергенте, како би се постигле уштеде и спречиле евентуалне рестрикције.

Препоручује се локаланим самоуправама да донесу одлуке о рационалној употреби електричне енергије за јавну расвету, светлеће рекламе и паное, и да потрошњу електричне енергије за те намене сведу на најмањи могући ниво.

Влада је, такође, препоручила органима државне управе, судовима, привредним друштвима и другим правним лицима, јавним предузећима, установама културе и спорта да размотре могућност да се два нерадна дана за Дан државности - 15. и 16. фебруар, споје с викендом, тако да и петак 17. фебруар буде нерадни дан.

Саветник премијера за енергетику Петар Шкундрић рекао је да су ове мере неопходне због тога што је у Србији потребно смањити потрошњу струје око 10 одсто и поново апеловао на рационалнију потрошњу.

"Систем ради у изузетно тешким околностима на граници техничко-технолошких могућности и потребно је учинити све што је могуће да би се потрошња енергије смањила за бар 10 одсто у односу на тренутну потрошњу, као и да се смањи производња струје у нивоу од око 500 мегавата", рекао је Шкундрић.

Помоћник генералног директора "Електропривреде Србије" Зоран Манасијевић рекао је да се могућности за производњу струје смањују због мањег дотока у хидроелектране због леда и тежег допремања угља, које за последицу има убрзану потрошњу угља са депонија.

Како је додао, ЕПС током овог хладног таласа свакодневно увози струју да би се обезбедило стабилно снабдевање купаца у Србији.

На згради, уколико се изузму графити, нема никаквих других оштећења, иако је, према првим информацијама, у зграду упала група људи.

Службеници амбасаде нису желели да коментаришу догађаје, а снимање није дозвољено. 

Графити који су били исписани, у међувремену су префарбани.

Агенцији Танјуг у МУП-у Србије речено је да је више сиријских држављана који живе у Србији ушло око поднева у двориште амбасаде Сирије, исписали графите на зидовима и разбили стакло на гаражним вратима. 

Како је наведено, они су се након тога упутили у непознатом правцу.

Истрага у вези са овим инцидентом је у току, кажу у МУП-у.

„Прогнозе су лоше, ледени талас је све већи, а сутра ћемо сасвим сигурно оборити још један рекорд", каже Марковић.

Додаје да рестрикције више не зависе од ЕПС-а, већ од температуре, и потрошње на коју свакако можемо да утичемо, јер ако се она смањи за само седам процената систем ће да издржи.

Председник Удружења топлана Милован Лечић рекао је да све топлане у Србији редовно пружају услуге, али да грађани не схватају да се у неким градовима заправо ради 24 сата.

„У 27 топлана продужен је грејни дан, за два, три сата више, али на оваквом режиму рада постоји могућност кварова. Међутим, топлане су на то спремне", рекао је Лечић.

Додаје да за сада нема проблема у испоруци гаса, и да се залихе мазута крећу на нивоу од три до десет дана. Уз докуп мазута, ситуација ће бити под контролом.

Зоран Филиповић, представник Кризне групе за праћење електроенергетске ситуације и помоћник министра енергетике каже да је Радна група дошла до закључка да сваки наставак распуста доводи до тога да ће се смањити потрошња енергије.

„Морамо апеловати на грађане, да буду рационални, да смање потрошњу електричне енергије. Органи локалне самоуправе морају да доносе такве одлуке", рекао је Филиповић.

Марковић сматра да је ниво апела потрошен, да се сада мора наредити редуковање најпре у индустрији, а грађани остају и даље на нивоу препорука и апела. Наводи да ће од тога бити изутете болнице, као и прехрамбена индустрија.

Филиповић наводи да је остављена могућност да се петак као радни дан споји са викендом, и данима пред Дан државности.

Што се тиче проблема ледених чепова, Ђердап неће бити угрожен због леда, каже Марковић.

Наводи да је ЕПС од Војске тражио одобрење коришћења неке муниције и пушака, за разбијање санти на Дрини, а од сутра ће кренути акција разбијања. Колико ће бити ефикасне, зависи од температуре и брзине стварања самог леда.

Последња информација је и да ће још један ледоломац бити сутра активиран за регион Београда, навео је Филиповић. Страх од кварова је огроман, иако су све службе спремне, али због прекомерне потрошње било који део система може да испадне, „па ћемо морати да уводимо непопуларне мере, рестрикције".

„Ми не желимо да плашимо грађане, него да им предочимо колико је важна штедња", навео је Марковић.

Што се тиче испоруке гаса, потрошња је таква да сви потрошачи добијају номиноване количине, гас нам долази само из Русије, али се компензује Банатским двором, рекао је Филиповић. „Не страхујемо, јер у овом тренутку проблема са снабдевањем природним гасом не би требало да буде".

Лечић наводи да има топлана у Србији које искључиво користе гас. „Нажалост, наши корисници често питају зашто наплаћујете грејање кад сте добили мазут из робних резерви".

„Ми овај талас јесмо очекивали, дошли смо до неких података да грејање на мазут треба да буде око сто динара, наша је цена 92 динара, и ако хоћемо стабилне услове и уредно снабдевање морамо једног дана доћи до договора", каже Лечић.

Наук за следећу годину јесте рационална потрошња, и доношење методологије за формирање цене грејања, закључује Лечић.

.

На конференцији за новинаре, Павличић је оптужио Агенцију и њену директорку Зорану Марковић да су одговорни за наношење несагледиве штете градским функционерима и каљање угледа Новог Сада.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду јуче је одбацило кривичну пријаву коју је Агенција поднела против градских власти у Новом Саду, којом их терети да су злоупотребама положаја нанели вишемилионску штету Аутотранспортном предузећу (АТП) "Војводина".

Агенција је навела да штета нанета током последњих неколико година АТП "Војводини" и већинском власнику друштвеног капитала тог предузећа Илији Девићу износи "више од 100 милиона евра" због проблема у раду нове аутобуске станице у Новом Саду.

Павличић је данас поновио ранији став да челници града не могу да одговарају за дела која је чинила претходна градска власт и додао да најмање што Зорана Марковић сада може да учини јесте да поднесе оставку на своју функцију.

"Веома важно је што је Тужилаштво одбацило пријаву, јер је тиме створена претпоставка да Привредни суд у Новом Саду може слодобно да суди и непристрасно донесе одлуку у процесу који се води између Града и АТП 'Војводине'", рекао је Павличић.

Он је оценио да је "више него јасно да се Агенција сврстала на једну страну у спору и да је кривичном пријавом хтела да поручи Привредном суду да Град Нови Сад није испунио своје уговорне обавезе". 

Градоначелник је упитао како је могуће да се Агенција не бави онима који су 2006. потписали уговор о коришћењу нове аутобуске станице са АТП "Војводина" него људима који на било који начин нису могли да утичу на то, јер су ступили на дужност 2008. године.

"Без тендера или јавног позива тадашња градоначелница Маја Гојковић потписала је уговор са АТП 'Војводина', а Агенција се тиме није ни бавила, већ нама који штитимо интересе града", рекао је Павличић.

Он је додао да је ово први пут у историји Србије да државни орган подноси пријаву против градоначелника и свих 12 чланова Градског већа као организоване криминалне групе.

"Због велике штете која је сваком од нас нанета тужићемо Агенцију и одговорне у њој, а тужбу ћемо поднети и у име Града", рекао је Павличић и додао да ће, након што добију комплетне податке о случају, покренути и све друге судске поступке.

Помоћник министра здравља Петар Булат рекао је Танјугу да је анализа здравља 127 деце из Зајаче где се налази Топионица олова, суседног Пасковца и Трбушнице показала да у Зајачи 34, 7 одсто деце има коцентрације олова у крви које износе од 20 до 45 микрограма олова у децилитру крви.

Према његовим речима то не захтева посебну терапију.

Булат је рекао да су дозвољене количине 10 микрограма и да те количине олова у крви има 13 одсто деце у Зајачи, а количине од 10 до 15 микрограма 28 одсто њих. Вредности од 15 до 20 микрограма олова у децилитру крви показале су се у крви код 14 одсто малишана.

Он је рекао и да је током анализе примећено да деца чији родитељи или неко од чланова породице ради у топионици или је раније радио имају највише вредности олова у крви, што, како је објаснио, јасно показује да постоји контаминација те материје.

Булат је рекао да је истраживање здравља деце спроведено у децембру, а резултати су установљени у лабораторији Универзитетске клинике у Бриселу.

Он је изјавио и да је са родитељима и представницима Месне заједнице у Зајачи договорено да лекари Института за мајку и дете у Београду дођу ускоро у Зајачу и детаљније прегледају децу.

Најавио је и да ће ускоро бити обављене контроле здравља и старијег становништва, а не само деце.

Председник Савета Месне заједнице Зајача Слободан Живановић рекао је Танјугу да су ресорним министарствима оставили рок до 20. фебруара да одговори на постављене захтеве који се односе на то да се анализира крв свих житеља тог места и суседног Пасковца.

Контрола земљишта, воде, ваздуха

Такође, траже да се обави контрола земљишта, воде, ваздуха и поставе инструменти за мерење загађености ваздуха, као и да се забрани увоз оловног оксида у топионици и смањи производња.

Живановић је рекао да су ти захтеви договорени на збору грађана крајем јануара и да су прослеђени надлежним министарствима и компанији "Фармаком", у чијем је власништву Топионица олова "Зајача".

Републички инспектор за заштиту животне средине Нада Лукић рекла је Танјугу да ће ускоро у Зајачи бити постављена мерна станица како би се подаци свакодневно обрађивали и слали на анализу.

Лукићева је рекла да се анализе коцентрација прашкастих материја у ваздуху обављају два пута годишње.

Она је додала и да је последња анализа која је обављена у септембру показала да није било прекорачења када је у питању коцентрација олова и других прашкастих материја у ваздуху.

Анализе у јулу прошле године показале су да су само два дана када су температуре биле веома високе забележене повећане коцентрације олова у односу на граничне вредности.

Она је навела да је у наредном периоду планирана и санација депоније на коју се одлаже шљака из топионице.

Великих изненађења у броју места у амфитеатрима неће бити. Тако ће, на пример, на Филозофском факултету, од укупно 710 примљених, на буџету бити 640 бруцоша.

На Економском факултету планиран је упис 1.350 студената, од којих ће 570 бити на буџету, а на Факултету организационих наука од планираних 670 места, на буџету ће бити њих 380.

Након студија, свакако, очекујемо посао. У процедури одобравања броја места на факултетима Национална служба за запошљавање (НСЗ) учествује искључиво достављањем информација.

"Нисам сигуран да се у довољној мери респектују чињенице са евиденције НСЗ, имајући у виду прошлогодишња искуства, када су уписне квоте практично преписане од преходног периода, а да нису довољно водили рачуна о томе каква је ситуација на тржишту рада", каже Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање.

"Факултети прате могућности и интересовања и потенцијалне могућности запошљавања, али ја бих рекла да и кандидати мало сагледавају то, па сад, кад је неко заинтересован за неке студије он ипак хоће нешто да студира, независно од могућности запошљавања, јер је то у оквиру његовог интересовања", каже Неда Бокан, проректор Универзитета у Београду.

На ЕТФ-у, где се образују стручњаци најпримамљивији послодавцима, и ове године биће места за 560 бруцоша. Да би их било више није довољна само већа квота, већ и додатни простор, наставни кадар, а требало би радити и на популаризацији струке.

"Данас је у Београду, ја мислим, немогуће наћи квалитетног програмера. Већина њих се запосли већ при крају студија. Потреба постоји. Е сад, механичко повећање квота, кад би неко наредио да факултет прими уместо 560 - 700, мислим да не би решило проблем, јер треба те квоте попунити и треба остварити услове за те квоте", каже Миодраг Поповић, декан ЕТФ-а.

Квота од 1.500 места на Правном факултету важи и ове године.

"Од њих 1.500 око 1.200 уписују другу годину. тако да су то деца која желе да студирају и то је реална бројка. Нема много правника на бироу. Има други проблем, проблем привреде, па је један број остао без посла и води се на евиденцији незапослених, али када је реч о младим генерацијама, мислим да ту нема проблема", сматра Миљко Ваљаревић, секретар Правног факултета.

На тржишту рада тренутно је око 5.000 незапослених правника и 6.000 економиста.

Док се у здравственом центру у Шапцу ради у четири смене, а пацијенти на дијализу долазе чак и ноћу, нови апарати стоје у магацину. Не користимо оно што су нам пре три године поклонили Италијани.

У Министарству здравља објашњавају да није било одговарајућег простора, да је требало  купити и додатну опрему, али да је одговоран и систем.

Према речима министра здравља Зорана Станковића, у плану је да се 125 апарата инсталира у Центру у Алексинцу за пацијенте из Ражња, који прелазе по 80 килопметара да би стигли на дијализу.

"План је и да се до краја овог или наредног месеца пусти дијализни центар у Београду у болници Драгиша Мишовиоћ са 14 апарата", додао је Станковић.

Апарати за хемодијализу биће ускоро инсталирани и у домовима здравља у Петровцу на Млави, Ковачици и у Тутину.

Републички фонд за здравствено осигурање од 53 дијализна центра затражио је податке да ли су довољно искоришћени, а уколико нису, убудуће ће бити.

Доцент др Радомир Наумовић, директор нефролошке клинике КЦС, каже да у центру користе 23 апарата, али имају и апарате у резерви "јер у случају квара, пацијент не сме да чека, мора да добије дијализу".

Наумовић је додао и да би им нови и савремени апарати добро дошли.

За пацијенте који се дијализирају у државним установама прошле године издвојено је готово три милијарде динара, за дијализу у приватним установама око 518 милиона, а за лечење код куће, 620 милиона.

Када се прошире капацитети, у Фонду ће разматрати у којој мери ће убудуће бити ангажовани приватни дијализни центри.

На данашњи дан 1828. године рођен је Жил Верн, француски књижевник. Жил Верн је место на књижевном Олимпу стекао авантуристичким и научно-фантастичним романима штампаним под заједничким насловом Необична путовања. Још као дечак маштао је о путовањима и егзотичним пустоловинама. Успеху његове литературе допринео је и дух времена, будући да се половином 18. века, с јачањем култа науке, писци све више окрећу научном роману. Написао је 57 романа од којих су најпознатији Пут око света за 80 дана, Двадесет хиљада миља под морем, Пут на Месец, Пут у средиште Земље, Царев гласник, Пет недеља у балону, Париз у 20. веку и друге. Многа од његових предвиђања у књижевним делима су се остварила у пракси.

Јелена Анжујска, српска краљица, жена краља Уроша Првог и ктитор манастира Градац умрла је на данашњи дан 1314. године. Била је супруга српског краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина. Једно време владала је областима: Зета, Требиње, Плав и Поибарје. Замонашила у цркви Светог Николе у Скадру и ту је као монахиња и умрла 8. фебруара 1314. Основала је прву женску школу у тадашњој Србији. Организовала је преписивање књига на двору и тако произведене књиге је касније поклањала. Такође, у свом двору је имала и чувено књигохранилиште, то јест библиотеку. Најпознатија њена задужбина је манастир Градац где је и сахрањена, као и црква Светог Николе у Скадру где је замонашена. Обнављала је велики број светиња, међу њима и манастир Светих Сергија и Вакха на обалама реке Бојане код Скадра. Легенда каже да се после три године од своје смрти јавила у сну једном монаху, те када су отворили њен гроб тело је нађено цело и очувано „као у роси". Од те 1317. године она се слави као светитељка 30. октобра по црквеном календару, односно, 12. новембра по новом календару. Њено прво житије написао је српски архиепископ Данило II као житије прве српске краљице која је постала светитељка.

1725 - Умро Петар Велики (Петар Први Алексејевич Романов), руски цар
(Москва, 9.6.1672 - Санкт Петербург, 8.2.1725)

1819 - Рођен Џон Раскин, енглески књижевник и књижевни критичар
(Лондон, 8.2.1819 - Лондон, 20.1.1900)

1834 - Рођен Димитриј Иванович Мендељејев, руски хемичар, аутор периодног система хемијских елемената
(Тоболск, 8.2.1834 - Петроград, 2.2.1907)

1849 - Умро Франце Прешерн, словеначки књижевник
(Врба, 3.12.1800 - Крањ, 8.2.1849)

1920 - Рођена Лана Тарнер (Ђулија Џин Френсис), америчка филмска глумица
(Волис, 8.2.1920 - Сенчери Сити, 29.6.1995)

1921 - У Београду основана прва полицијска школа у Србији, овај датум обележава се као Дан  полицијског школства

1923 - Рођен Милорад-Бата Михаиловић, сликар 
(Панчево, 8.2.1923 - Париз, 23.4.2011)

1924 - Први пут извршена смртна казна у гасној комори

1925 - Рођен Џек Лемон (Џон Алер), амерички филмски глумац, добитник "Оскара"
(Бостон, 8.2.1925 - Лос Анђелес, 27.6.2001)

1926 - Рођен Стево Жигон, позоришни, филмски и ТВ глумац и редитељ
(Љубљана, 8.2.1926 - Београд, 28.12.2005)

1930 - Рођен Петар Банићевић, позоришни, филмски и ТВ глумац, професор Академије уметности у Новом Саду
(Никшић, 8.2.1930 - Београд, 4.9.2006)

1931 - Рођен Џемс Бајрон Дин, амерички филмски глумац
(Фермон, 8.2.1931 - Лос Анђелес, 30.9.1955)

1933 - Рођен Брана Црнчевић, књижевник и публициста
(Рума, 8.2.1933)

1938 - Рођена Лидија Пилипенко, балерина и кореограф
 (Лапово, 8.2.1938)

1947 - Рођен Љубиша Ристић, позоришни редитељ и политичар
(Приштина, 8.2.1947)

1966 - Рођен Христо Стоичков, бугарски фудбалер 
(Пловдив, 8.2.1966)

1968 - Умрла Магдалена-Мага Магазиновић, балетски педагог, кореограф, књижевник, преводилац, прва жена-новинар и библиотекар у Србији, оснивач школе  модерног балета у Београду
(Ужице, 14.10.1882 - Београд, 8.2.1968)

1980 - Умро Иван Гошњак, генерал армије, шпански борац, државни секретар за народну одбрану, члан СИВ-а и Председништва ЦК СКЈ
(Огулин, 10.6.1909 - Београд, 8.2.1980)

1982 - Умро Јован Веселинов Жарко, председник Извршног већа Србије, председник Народне  скупштине Србије, члан Председништва ЦК СКЈ
(Кумане, 20.1.1906 - Београд, 8.2.1982)

1984 - Отворене 14. Зимске олимпијске игре у Сарајеву

1994 - Умро Џозеф Котен, амерички филмски глумац 
(Петерсбург, 15.5.1905 - Лос Анђелес, 8.2.1994)

2005 - Умро Мило Влаховић, угоститељ, управник "Српске кафане", идејни творац   манифестације "Улица отвореног срца"
(Београд, 8.2.2005)

2006 - Умро Акира Ифукубе, јапански композитор
(Куширо, 31.5.1914 - Токио, 8.2.2006)

2007 - Умрла Ен Никол Смит (Вики Лин Хоган), америчка глумица 
(Хјустон, 28.11.1967 - Флорида, 8.2.2007)

У овом московском манастиру постављена је кутија са натписом "За прилоге манастирима и храмовима на Косову и Метохији", а Епархија преноси поруку архимандрита Тихона, настојатеља Сретењског манастира, који позвао на очување упаљене свеће правосlавља на Косову.

Архимандрит Тихон један је од најугледнијих московских игумана и духовника млађе генерације који активно раде на духовном препороду у Русији.

Крајем новембра 2011. у Сретењском манастиру боравио је архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани, и разговарао са архимандритом Тихоном о видовима помоћи за српски народ.

Прелиминарни разговори довели су и до сусрета Тихона и јеромонаха Игнатија са Епископом рашко-призренским у Београду у децембру исте године, када су договорени конкретни предлози за активнију сарадњу и помоћ која би из Руске православне цркве била координисана преко Сретењског манастира.

Након што је недавно поднео детаљан извештај црквеним властима, Тихон је добио патријаршки благослов за почетак ове акције братске солидарности.

Ова акција представља и реализацију идеје коју је претходних месеци наговестио председавајући одељења за иностране послове Руске православне цркве, митрополит Волоколамски Иларион, додаје се у саопштењу Епархије.

Она је гостујући на РТС-у навела да организацију рада треба прилагодити ниским температурама и направити прерасподелу радног врмена – омогућити радницима честе паузе, топло сколониште, напитке.

"Пошто су изложени ниским температурама и њихово здравље може бити угрожено, па су послодавци у обaвези да им обезбеде додатну опрему. У супротном, запослени могу, без последица, одбити да раде", додала је Вера Божић Трефалт.

Како је напоменула, није дефинисана најнижа температура на којој се прекида рад, али се послодавци чији су радници на отвореном, попут путара, грађевинара, монтера, морају придржавати прописаних мера.

Вера Божић Трефалт указала је да инспекција има могућност да их казни, имајући у виду да температуре, које су већ данима у дебелом минусу, могу угрозити здравље радника.

За запослене који раде у затвореном простору нема посебних препорука, додала је, упутивши апел послодавцима да, ипак, покажу разумевање за труднице, особе са инвалидитетом и старе.

У последњих пет година поплаве су направиле штету око 100 милиона евра. Највише су страдала насеља у сливу Тисе, Тамиша, Ибра, Дрине и Јужне Мораве.

Александар Продановић из Дирекције за воде каже да за велики део територије Србије постоји ризик од плављења, напомињући да су штете из године у годину доста велике.

У надлежном министарству припремају одговарајуће мере, а најпре ће се чистити мреже канала.

"Чим се лед истопи, а ми смо процедуре завршили, спремни смо да на већем броју тачака започнемо радове на каналској мрежи", каже министар пољопривреде и трговине Душан Петровић.

Тренутно се израђује мапа подручја која су најчешћа угрожена поплавама.

Требало би да у наредне три године буде завршена изградња система који треба да од поплава заштити домаћинства у којима живи милион три стотине хиљада људи. Новац је обезбеђен из кредита Светске банке и Европске уније.

"Беседе у Зоранову част" била су на тему цитата Зорана Ђинђића "Реформе у Србији могу да успеју само ако осећање наде и воље победи над осећањем празног мудровања и цинизма".

Члан жирија, министар одбране и потпредседник ДС-а Драган Шутановац, изјавио је да квалификациона тамичења "Беседе у Зоранову част", која се одржавају широм Србије, носе поруку да у младим људима живе визије и енергија коју је имао Ђинђић да Србија иде напред.

Шутановац је рекао да се Србији данас верује много више него пре 2000. године, и да, без обзира што се, како је рекао, налазимо у једној ситуацији да чекамо одлуку, Србија граби ка европским стандардима и ка оним циљевима који су је мотивисали 90-тих година да иде у промене.

Оно што је важно рећи јесте да морамо имати поверења, ако ни у кога другог, онда у себе, рекао је Шутановац.

Чињеница да је више стотина младих људи, кроз протеклих седам година од када се одржава ова манифестација, покушало да освоји прву награду, говори о свести младих људи шта је све Ђинђић чинио за Србију и да они желе да наставе тим путем, казао је Шутановац.

Због снега, ветра и ниских температура тема Ока била је како пазити на сопствено здравље и како се чувати од невероватног минуса. О томе су говорили докторка Мирослава Замаклар и Марко Петровић из Горске службе.

Мирослава Замлакар је рекла да су организму потребна један до два дана да се навикне на овако ниске температуре, па да се зато некима чини да више није тако хладно како је било на почетку овог леденог таласа: "Млађим и здравим особама је потребно краће време да се адаптирају на промене, а старијим и болесним мало више времена".

Марко Петровић је саветовао да се они који излазе напоље слојевито обуку, како би могли да скину неки слој ако им буде топло: "Веома је опасно презнојити се на овим ниским температурама, јер није добро да тело буде на хладноћи у влажној средини. Онда ће нам бити још хладније". 

Петровић је, такође, саветовао да се не стоји на једном месту, него да се тело нон стоп креће, што подразумева, ходање или цупкање јер тако мишићи производе топлоту која је телу неопходна. Ако неко мора дуже да остане напољу на овим ниским температурама, онда би било добро да код себе има неки слаткиш и топлу течност у термофору. Веома је битно и не удисати директно хладан ваздух, него ставити шал преко уста.

Докторка Замлакар је рекла да је добро док људи осећају бол од хладноће у екстремитетима, јер је то природна реакција тела, али да је опасно када се било какав осећај у екстремитетима изгуби.

Промене на кожи указују да је дошло до тешких промрзлина. Оно што је веома битно је
да они који су промрзли не смеју да дозволе умору да их савлада: "Морају по сваку цену да се крећу и никако не смеју да заспу јер то може бити веома опасно".

Опасно је и да хронични болесници и стари људи излазе напоље. Посебно дијабетичари, они са високим крвним притиском и хроничним бронхитисом. "Ако упркос томе изађу напоље и осете грчење и стезање у грудном кошу, свакако морају ући у најближу топлу просторију, макар то била и продавница јер у противном може доћи до инфаркта", рекла је Замлакар.

Петровић је такође упозорио да нико не би смео нагло излазити из прегрејаних просторија на хладноћу: "Потребно је постепено се излагати хладноћи, дозволити телу да се постепено адаптира. Ако је икако могуће прво изаћи у неки ходник, а тек потом на улицу".

Што се тиче хране и пића гости су се сложили да је здравима калоричније исхрана допуштена, јер се организам греје тако што сагорева масти. Међутим, Замлакар је световала да је здравије уносити млеко и млечне производе, него маст и сличне намирнице. Такође је опасно пити
алкохолна пића, па излазити напоље, јер се тако крвни судови шире, уместо да се скупљају, па лакше и брже долази до промрзлина.

Горска служба је организовала и кризни штаб како би помогла у спашавању људи којима је то потребно, чак и онима који живе у урбаним срединама. Иначе, многа села у Србији су одсечена од света, а снег који непрестано пада, као и ветар, праве нове проблеме, посебно у планинским крајевима. Тешко је у Сјеници, Ивањици, Новој Вароши, сметови су све виши, а хиљаде километара пута није могуће пронаћи.

Веома тешка ситуација ових дана је и у Тутину. Албин Гегић, директор телевизије Тутин, је у укључењу у Око рекао да снег без престанка пада већ два дана и две ноћи и да је температура -15 степени: "Десет хиљада људи одсечено је од центра Тутина. 90 села је у потпуној блокади јер су путеви потпуно непроходни".

Тутин је због тога тражио од владе помоћ. Они имају довољно механизације, али немају довољно горива за њу па су тражили 15 милиона динара. Велику штету претрпела је и нова фабрика поред Рибаричког језера, која је требало да почне да ради у марту. "Од тежине снега, кров се урушио, па је снег пао на нове машине. Само штета од поломљене кровне конструкције износи 20 хиљада евра", рекао је Гегић.

Проблеме Србији задаје и лед на рекама, па је приоритет разбијање ледених чепова на Ибру и Дунаву како би се избегло изливање река у градовима.

Већина општина, по неколико дана не ажурира податке на сајтовима. У Зајечару ни на једном од три сајта, колико их општина има, није било информације о нестанку грејања у делу града.

Бошко Ничић, градоначелник Зајечара, каже да се тренутно обавља редизајнирање свих сајтова и да је то разлог што је присутан застој од десетак дана, али се иначе, како додаје, информације ажурирају свакодневно.

Иако је увођење јединственог броја 112 за позивање полиције, ватрогасаца и хитне помоћи предвиђено Законом о ванредним ситуацијама, на покретање те линије чека се већ три године. До тада, у оваквим околностима општине су дужне да пронађу најбољи начин информисања грађана.

Начелник Сектора МУП-а за ванредне ситуације Предраг Марић каже да је информисање грађана обавеза свих општинских штабова за ванредне ситуације па и Републичког штаба, који неће имати интернет странице, али ће имати телефоне и факсове.

Становници Инђије су међу малобројним срећницима који преко општинског сајта могу да сазнају сервисне информације о свом граду. Имају и неколико телефонских линија које су отворене за позив - "Упомоћ"!

Горан Јешић, градоначелник Инђије, каже да су уз помоћ невладиних организација и кол центра успоставили директну линији 24 часа са болеснима, пензионерима и инвалидима.

"Поставили смо им уређај тако да они притиском на дугме имају везу са свим оним службама које су им потребне. За оне категорије које нису највише угрожене, ангажовали смо волонтере који им доносе намирнице и чисте снег", изјавио је Јешић.

Од када је уведена ванредна ситуација, грађани за помоћ најчешће зову број 93. Иако стар, и даље је у функцији и број 985 на који се јављају оператери Центра за обавештавање и осматрање.

Сектор за ванредне ситуације апелује да се што пре уведе посебан број 112 за хитне случајеве, јер би службе за пружање помоћи брже и боље реаговале.

Без обзира на то што је РРА обуставила поступак одузимања лиценце и што је изразила наду да ће телевизија наставити са несметаним емитовањем уобичајеног програма, поставља се питање шта је са реализацијом исплате дуговања запосленима, питају се запослени у Телевизији Авала.

Они потсећају да је , стално запосленима на ТВ Авала исплаћена једна и по плата, а већина хонорараца добила је само један хонорар. Као услов за повратак на редовну програмску шему, запослени су још на почетку штрајка, поставили исплату три зараде и четири хонорара, као и јасно дефинисан ток даље исплате што менаџмент ТВ Авала није могао да прихавати.

"Менаџмент ТВ 'Авала' наговестио је да би до краја недеље запослени могли да добију још неке уплате, али проблем представља то што и даље нема никаквих гаранција за то. Такође је речено и да нема никаквих гаранција да ће се утврдити даља динамика исплате заосталих плата и хонорара", наводи се у саопштењу запослених.

Запослени наводе да је генералном директору телевизије Душану Панчићу штрајкачки одбор дао предлог о даљој динамици исплата, али да су га власници одбили, уз образложење да у овом тренутку не могу да гарантују даљу динамику исплата заосталих зарада.

Раније данас саопштено је да Телевизија Авала више не дугује Републичкој агенцији за електронске комуникације за накнаду за радио-фреквенцију за 2011. годину.

Портпарол РРА Србољуб Богдановић рекао је Танјугу да је ситуација изазвана штрајком у ТВ "Авала" "ипак непожељна", да мора да се реши што пре, али да тренутно не постоји опасност да та телевизија изгуби националну фреквенцију.

Богдановић је рекао да се РРА због тога и укључила и посредује у решавању проблема на тој телевизији. Према његовим речима, постоје такозване "квоте" за емитовање програма које се контролишу на крају године, будући да свака телевизија мора да има сопствену продукцију.

Запослени у ТВ Авала штрајкују од 22. децембра, захтевајући исплату заосталих зарада. Авала је једна од пет комерцијалних телевизија које имају дозволу за емитовање на целој територији Србије.

1812 - Рођен књижевник Чарлс Дикенс, најзначајнији енглески романописац XIX века. Његова дела припадају раној фази реализма. Док је био дете, његова породица је често мењала место боравка у потрази за послом. Након што му је отац ухапшен због невраћања дугова, Чарлс је 10 сати дневно радиo у фабрици. Кад је одрастао, почео је да ради као новинар. Написао је више обимних романа. Сва његова дела се, од првог објaвљивања, стално поново штампају. Најпознатије Дикенсово дело je новела Оливер Твист, иако je он својим најбољим делом сматрао Дејвида Коперфилда, роман који садржи доста аутобиографских елемената. Осим Оливерa Твиста и Дејвида Коперфилда, нека од најзначајнијих Дикенсових дела су Николас Никлби, Божићна песма, Мартин Чазлвит, Мала Дорит, Прича о два града, Велика очекивања. Умро је у јуну 1870. године.

1864 - Умро Вук Стефановић Караџић, реформатор српског књижевног језика и правописа, сакупљач народних песама и писац првог речника српског језика. Вук Караџић је рођен у Тршићу код Лознице 6. новембра 1787. године. Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик уведен је фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, када је Вук Караџић издао своје прво издање Српског рјечника, 1836, 1839, 1847, година Вукове победе и година у којој је коначно доказао да је српски народни језик једини прави језик Срба, као и 1850. година.

1478 - Рођен Томас Мор, енглески хуманиста, државник и књижевник, родоначелник утопијског социјализма (Лондон, 7.2.1478 - Лондон, 7.7.1535)  

1885 - Рођен Синклер Луис, амерички књижевник, нобеловац (Минесота, 7.2.1885 - Рим, 10.1.1951)

1894 - Умро Адолф Сакс, белгијски кларинетиста и градитељ дувачких иструмената, конструктор саксофона (Динан, 6.11.1814 - Париз, 7.2.1894)

1899 - Рођен Радомир-Раша Плаовић, позоришни глумац, редитељ и педагог (Уб, 7.2.1899 - Београд, 29.10.1977)

1901 - Рођен Виторио де Сика, италијански филмски глумац и редитељ (Сора, 7.2.1901 - Париз, 13.11.1974)

1913 - Рођен Оскар Данон, композитор и диригент, директор Опере и Балета Народног позоришта у Београду, професор Музичке академије у Београду, академик  (Сарајево, 7.2.1913 - Београд, 18.12.2009)

1927 - Рођен Душан Вукотић, редитељ, сценариста, аниматор и филмски педагог, добитник Оскара (Билећа, 7.2.1927 - Загреб, 8.7.1998)

1934 - Умро Живојин Лукић, вајар (Београд, 10.2.1890 - 7.2.1934)

1949 - Рођен Драган Максимовић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Подујево, 7.2.1949 - Београд, 4.2.2001)

1959 - Рођен Предраг Антонијевић, филмски редитељ (Ниш, 7.2.1959)

1987 - Умро Јован Кашић, лингвиста (Велики Грђевац, 13.6.1933 - Нови Сад, 7.2.1987)

1987 - Умро Клаудио Вила, италијански певач (Рим, 1.1.1926 - Падова, 7.2.1987)

1994 - Основана Новинска агенција Фонет

1999 - Умро Хусеин ибн Талал, јордански краљ (Аман, 14.11.1935 - Аман, 7.2.1999)

2000 - Умро Павле Булатовић, политичар и државник, министар унутрашњих послова Црне Горе и министар одбране Савезне Републике Југославије  (Горњи Ровци, 13.12.1948 - Београд, 7.2.2000)

2001 - Умро Велизар Зечевић, новинар и уредник НИН-а и Политике (Футог, 1932 - Београд, 7.2.2001)

2005 - Умро Здравко Велимировић, филмски редитељ и сценариста, професор и декан Факултета драмских уметности у Београду, академик (Цетиње, 11.10.1930 - Београд, 7.2.2005)

2007 - Умро Зоран Милић, књижевник (Вражогрнац, 7.11.1940 - Београд, 7.2.2007)

2008 - Умро Часлав Вељић Чајка, председник Кајакашког савеза Југославије, члан Председништва Олимпијског комитета Југославије (15.10.1930 - Београд, 7.2.2008)

2008 - Умро Десимир Тошић, публициста и политичар, један од оснивача Демократске странке, члан Политичког савета Демократске странке (Бела Паланка, 19.2.1920 - Оксфорд, 7.2.2008)

2009 - Умро Златибор Петровић, професор Факултета ветеринарске медицине у Београду, академик (Уљма, 19.4.1921 - Београд, 7.2.2009)      

2009 - Умрла Блосом Дери, америчка пијанисткиња и џез певачица (Ист Дурем, 19.4.1926 - Њујорк, 7.2.2009) 

2010 - Умро Михајло Марковић, филозоф, професор и декан Филозофског факултета у Београду, академик (Београд, 24. 02. 1923 - Београд, 07. 02. 2010)

2011 - Умро Никола Јоцковић, фудбалер и спортски радник, генерални секретар  Фудбалског савеза Србије и Фудбалског савеза Београда
(1936 - Меленци, 07. 02. 2011)     

2011 - Умро Петар З. Илић, протојереј ставрофор, оснивач храма Свети Василије Острошки на Бежанијској коси (Причевић, 02. 03.1939 - Београд, 07. 02. 2011)                                       

2011 - Умро проф. др Радмило Томин, хирург, онколог, професор Медицинског факултета у Београду (Сивац, 17. 03. 1925 - Београд, 07. 02. 2011)                     

"Свратишту за децу са улице потребна је већа помоћ државе и друштва. Наставићемо и даље да помажемо", рекао је министар Расим Љајић, који је уручио помоћ.

Љајић је позвао компаније да покажу друштвено одговорно пословање у условима финансијске кризе и укључе се у акцију.

Милица Ђорђевић из Центра за интеграцију младих рекла је да мобилни тимови те организације свакодневно од 10 до 22 сата обилазе локације на којима је пријављено да је дете угрожено и да се налази на улици.

"Грађани у сваком тренутку могу да доведу децу и у простор Свратишта и у простор дневног центра који се налази у Новом Београду. У просеку имамо 60-оро деце дневно па нам је сваки вид помоћи неопходан", рекла је Ђорђевићева.

Према њеним речима Центар за интеграцију младих у наредном периоду очекује да у сарадњи са градским Центром за социјални рад и представницима полиције координише задатак заштите деце на улици.

Она је апеловала да компаније у наредном периоду, док траје хладно време, позову Свратиште или његове центре у Нишу и Новом Саду и пруже неопходну помоћ.

У овом тренутку је у Свратишту 45-оро деце, од којих је најмлађа беба од једне и по године, рекла је Ђорђевићева.

Обрадовић је рекао да је одлука о обустави рада до краја радне недеље у предшколским установама, основним и средњим школама донета пре свега због безбедности ђака, с обзиром на то да је од јуче проглашена ванредна ситуација на територији целе земље.

Министар Обрадовић је рекао и да је одлука достављена свим школама тако да би и оне које данас раде током дана требало да обуставе наставу и да не раде до петка.

Одлука је, како је рекао министар, донета и због енергената. "Школе се различито греју, али постоје неке које су скроз одсечене и немају никакво грејање", каже Обрадовић.

На заседању током недеље биће одлучено на који ће се начин поступати даље, рекао је Обрадовић, истичући да се најављује још хладније време и наставак падавина.

Из Министарства је саопштено да локалне самоуправе могу да организују продужене боравке, како би изашли у сусрет родитељима који немају где да оставе децу.

Министарство просвете раније је факултетима упутило препоруку да одложе испите који су планирани за ову недељу или групишу полагања у једном дану, а да предшколске установе раде најмањим могућим капацитетом.

Врата вртића неће бити закључана, а поједини родитељи кажу да им то одговара, јер у супротном не би имали где да оставе децу.

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић позвао је центре за социјални рад и приватне домове за старе да се повежу са Црвеним крстом, локалним самоуправама, здравственим установама и да пруже помоћ пре свега сеоским домаћинствима у набавци хране лекова и огрева.

Министар је додао да је отворена стална телефонска линија (0800/115-116), где ће сви грађани, посебно стари, моћи да позову и да траже одговарајућу помоћ.

Извештај Европске комисије под називом "Даља подршка коришћењу земљишта", завршен је у јануару ове године, а обухватио је истраживање загађености пољопривредног земљишта под надзором професора Волфганг Спyра.

У извештају пише да конзумирање воћа, поврћа, меса или млечних производа, путера и сира којима се хране грађани Косова може да има смртоносне последице.

"Резултати направљених анализа су алармантни тако да се препоручује да се они верификују што пре и проследе на даље испитивање како би се избегли евентуални социјални немири", пише приштински лист.

Извештај је потврдио контаминацију пољопривредног земљишта преко дозвољених максимума тешким металима, а посебно хромом, никлом, оловом, цинком и арсеником. Висока концентрација тих загађивача влада на читавом Косову.

"Загађене површине користе се за производњу пољопривредних производа за ланац исхране људи. Могуће је да ти производи садрже такву концентрацију загађивача која може имати негативне последице, па довести и до смртног исхода", наводи се у извештају.

Патријарх Иринеј је истакао да орден предаје имајући у виду све оно што је руски амбасадор учинио у заштити српског народа, нарочито на Косову и Метохији, како изјавама "које су допрле и шире у свет", тако и хуманитарном активношћу "тамо где је она најпотребнија".

"Част ми је да у име Цркве данас изразим оно што СПЦ вековима гаји према братском руском народу, пијемонту словенства", рекао је патријарх, истичући да руски амбасадор следи пример Ивана Јастребова, руског конзула у Призрену седамдесетих и осамдесетих година 19. века, који је учинио "не велико, већ превелико дело у корист и заштиту српског народа".

"Одликовање видим као потврду нашег заједничког разумевања високог нивоа свестраних односа Русије и Србије, двеју сестринских православних цркава, братских народа наших земаља", рекао је Конузин, захваливши СПЦ на високој оцени његовог рада.

Он је истакао да су Русија и Србија достигле највиши ниво сарадње у најразличитијим сферама односа и да "партнерски ниво политичког дијалога пружа могућност да самоуверено гледамо у будућност".

"И у једној и у другој земљи ова година је година избора, али имамо међусобно разумевање да ће билатерални односи наставити да континуирано јачају", рекао је Конузин, истичући да је Русија "заинтересована за стабилну, просперитетну, независну Србију која ће уживати велики углед у свету".

"Наши планови су планови за деценије и милијарде. У области културе, образовања, науке, технике, као и у другим сферама наши односи успешно се развијају", рекао је руски амбасадор истичући, међутим, да постоје и извесни проблеми међу којима је навео забринутост због информација о укидању часова руског језика у школама у Србији.

Додели Ордена Светог Саве у Патријаршији присуствовали су министар спољних послова Вук Јеремић, потпредседник Владе Јован Кркобабић, министар просвете Жарко Обрадовић, председник Српске напредне стране Томислав Николић, председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница, потпредседник Српске радикалне странке Драган Тодоровић и бројни црквени великодостојници.

Све оно што је после 9. марта 1945. године одузето од власника по различитим основама, сада ће им бити враћено. Важно је поднети потпуну документацију. Сви неопходни детаљи су у Службеном гласнику.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је да се ради о три врсте података.

"Прва врста бодатака односи се на старог власника коме је имовина одузете, друга је у вези са имовином, документација из катастра, земљишне књиге и друга документа неопходноу да би се  идентификовала имовина коју потражују, и трећа за наследнике", навео је Секулић.

Очекује се 150 000 захтева. За пријаву ће од 1.марта бити на располагању 150 пошта широм Србије. Уколико буде било потребе та мрежа ће се ширити. Како се не би стварале гужве, предају докумената грађани ће моћи да закажу телефоном.

"Начин организације заказивањем би требало да олакша грађанима да на време закажу. Процес није тако кратак, зависи од квалитета документације и њене валидности али очекујемо да ће пријем једног захтева трајати најмање пола сата", рекла је Светлана Лешевић из Пошта Србије

Захтеви за повраћај могу да се подносе у наредне две године, а имовине или финансијско обештећење грађани могу да очекују најкасније шест месеци од подношења захтева.

Имовина која не може да се врати у облику у којем је одузета власницима ће бити надокнађена новчано, преко обвезница чије емитовање почиње 2014. За то је предвиђено 200 милијарди динара, а обвезнице ће бити исплаћиване у року од 15 година.

Станковић је, након отварања српско-италијанске конференције о трансплантацији органа на Медицинском факултету, рекао да у томе очекује помоћ Италије, будући да је та земља протеклих година помагала Министарству здравља и улагала у здравствени систем Србије.

"Било је много речи о трансплантацији и потреба да се обавља трансплантација срца, плућа и других органа и ткива који се не раде у земљи нас је навела да позовемо представнике Италије и стручњаке и да направимо систем који ће функционисати у наредном периоду", рекао је Станковић.

Станковић је навео да би требало начинити протоколе о сарадњи и размени стручњака који ће омогућити да се неке трансплантације попут трансплантације срца раде и у Србији.

"Потребна су системска решења и спремни смо да са свима који у томе учествују учинимо напор и у периоду који је пред нама решимо тај проблем", рекао је Станковић додајући да је важно да у земљи постоје и трансплантациони центри.

Према његовим речима, важно је и да домаћи стручњаци проведу одређени период на усавршавању у земљама где се те операције раде како би били обучени да раде и најсложеније захвате.

"Добар део стручњака прошао је обуку, а обезбеђена су материјална средства и опрема како би се радило на томе да у Србији заживе трансплантације свих органа", истакао је Станковић.

Амбасадор Италије у Србији Армандо Варикио навео је да је у протеклом периоду Италија дала 4, 5 милиона евра здравственом систему Србије, и да се разматра могућност доделе још милион евра сектору менталног здравља.

Варикио је рекао да је Италија радо своја искуства из области трансплантације преносила стручњацима.

Конференција о трансплантацији органа на којој учествују бројни стручњаци из Србије и Италије одржава се у организацији Министарства здравља Србије, италијанске амбасаде и Министарством здравља те земље, у складу са прошле године потписаним Меморандумом о сарадњи у области здравства и медицинских наука.

"Обавезали смо све штабове за ванредне ситуације, почевши од општинских, окружних, градских, покрајинског и републичког штаба, да стално заседају, да стално прате ситуацију и да стално имају ажурне податке и да исказују додатне потребе у зависности од стања на терену", изјавио је гостујући у емисији Око, Ђорђе Бабић, заменик начелника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

Бабић је додао да је најбитније да се организовано делује на терену и да штабовима то од увођења ванредне ситуације полази за руком.

Настава у школама је прекинута, јер је у кратком року пала велика количина снега и температура је веома ниска, рекао је министар просвете Жарко Обрадовић и додао да је Министарство донело овакву одлуку због безбедности ученика.

"Ако би било који превоз ђака довео до нечег лошег, поставило би се питање - а зашто је школа радила", каже Обрадовић.

Часови ће се надокнадити, тако што ће школе саме направити план часова, који ће министарство контролисати и по потреби кориговати. "Све смо већ припремирили за успешан завршетак ове школске године", изјавио је Обрадовић.

Биљана Вранеш, уредница на РТС-у, каже да се наредних дана очекују нове падавине, а врх леденог таласа се прогнозира за четвртак, када ће температуре пасти и до минус 20 степени. Биљана Вранеш додаје да ће темпратура прећи у плус тек 16. фебруара.

Како је навела, све се ово догађа због глобалног отопљавања, што, како наводи, у будућности може довести до хладнијих зима у централној и јужној Европи.

Министар Жарко Обрадовић рекао је да ће републички Штаб за ванредне ситуације одржати нови састанак у четвртак, када ће одлучити шта ће даље чинити. Он је додао да ће одлука о даљим корацима бити донета у сладу са ситуацијом на терену и у зависности од временских прилика.

Из Сектора за ванредне ситуације поручују грађанима да не крећу на пут без зимске опреме, нити без преке потребе. Помоћ могу потражити на следећим телефонима: 193 Ватрогасна служба; 192 МУП; 194 Хитна помоћ; 1985 Центар за обавештавање.

Сагласни у оцени да ће сарадња министарстава одбране Србије и Македоније умногоме допринети регионалној стабилности, министри су након састанка, у Дому гарде на Топчидеру, посебно нагласили интерес у војној индустрији, области здравства и школства.

"Желимо да проширимо сарадњу са Македонијом, посебно у области војне индустрије, у којој они бележе развој капацитета", истакао је Шутановац.

Министар Шутановац је подсетио да је ово прва званична, билатерална посета представника Министарства одбране Македоније у последњих пет година и указао на висок ниво сагласности у војној области.

"Македонија је важна Србији у сектору одбране у региону, војном школству, здравству", рекао је Шутановац и позвао македонског министра да 2. децембра присуствује обележавању 100 година ваздухопловства у Србији.

Ресорни министар је нагласио да је Македонија веома пристуна у мировним мисијама и да њихово искуство као и наша заједничка прошлост могу да буду добар путоказ за будућу сарадњу када су мисије у питању.

"Питање активне резерве је много боље решено у Македонији и занимају нас њихови модели којима су регулисали ту област", рекао је Шутановац.

Двојица министара нагласила су да позиција држава у југоисточној Европи увек носи безбедносни ризик, прекогранични криминал, али су истакли да то није војно безбедносни изазов, већ проблем у чијем отклањању треба да учествују сви сегменти безбедности.

Министар одбране Македоније инсистирао је на чињеници да две државе немају отворених проблема у области војне сарадње и нагласио да и у будућности сви проблеми треба да се решавају кроз демократски дијалог, односно на миран начин.

"И ова посета је важна због наше даље сарадње која је до сада у овој области показала одличне резултате. Посета је и знак јачања наше сарадње, коју смо заинтересовани да продубимо посебно у области школавања наших кадрова у Војсци Србије", истакао је Бесими.

На регионалном нивоу, додао је, можемо да искористимо војне капацитете у области војне медицине, академског образовања, као и полигоне у обе државе.

"Ови пројекти могу да буду само још један начин за јачање наше сарадње. Обавештени смо о резултатима реформи које се спроводе, како би задовољили модерне стандарде. Посебно нас интересује начин на који су регулисане војне пензије с обзиром на то да је неопходно да социјални статус припадника војске буде добар", објаснио је Бесими.

Састанку у Дому гарде на Топчидеру присуствовали су и државни секретари министарства одбране Србије и Македоније, Тања Мишчевић и Петар Есмеров.

Михајловић је нагласио важност постојања ове хуманитарне организације на "турбулентном Балкану где су чести ратови, али и природне катастрофе".

Црвени крст Србије основан је као Српско друштво Црвеног крста у Београду 6. фебруара 1876. године на иницијативу др Владана Ђорђевића, а први председник био је митрополит Михајло Јовановић.

Први задатак новооснованог друштва био је збрињавање избеглица из Босне и Херцеговина које су дошле у Србију по избијању херцеговачког устанка 1876. године.

У историји међународног Црвеног крста остало је забележено да је током српско-бугарског рата ова организација од врховног команданта краља Милана успела да издејствује одобрење за помоћ цивилима у Бугарској.

Августа 1993. године Међународни комитет Црвеног крста потврдио је континуитет Националног друштва Југословенског Црвеног крста у непрекидном трајању од 1876. године.

Црвени крст Србије данас промовише добровољно давање крви, обучава грађане за деловање у несрећама, бави се потрагом за несталим лицима током ратова од 1991. до 1999. године, као и другим хуманитарним активностима.

Поред седишта у Београду, Црвени крст Србије чине и две покрајинске организације, као и 183 организације у градовима и општинама Србиј

"У тексту под називом "Нижи музички динар" објављеном 2. фебруара 2012. године се наводи да је Влада Србије укинула музички динар за занатлије и увознике рачунарске опреме, док је за остала занимања умањен три пута. Такође се наводи да је Влада одлучила да врати музику у радње и радионице, односно да промени Закон о ауторским правима из 2009. године", истиче Ђурић.

Према његовим речима, наведене информације нису тачне, пошто Влада нема овлашћења да укине музички динар, јер је он уређен Законом о ауторским и сродним правима.

"Надлежности Владе нису законодавне природе те она не може да укине или измени већ постојећи закон", каже Ђурић.

Према његовим речима Влада Србије је усвојила само предлог измена Закона о ауторским и сродним правима, што, како каже, не значи да ће Народна скупштина усвојити те измене.

"У складу са овим, све док предметне измене не ступе на снагу, примењиваће се одредбе закона који је тренутно на снази", закључио је Ђурић.

На данашњи дан 1793. године умро је Карло Голдони, италијански драмски писац. Голдони је активно радио на реформи италијанског позоришта. После афирмације својих идеја, али и због жестоке реакције противника напушта Венецију и одлази у Париз. Својом реформом реаговао је на површност "комедије дел арте" и створио комедију карактера и обичаја, у којој су протагонисти  људи његовог времена. У више од стотину комедија приказао је готово све друштвене слојеве Венеције показујући посебне симпатије према средњем грађанском сталежу и пуку. Његови ликови-трговци, домаћице, крчмарице и рибари, говоре живим и сочним венецијанским дијалектом. Међу најбоља његова дела убрајају се: "Кафана", "Крчмарица", "Мирандолина", "Мали трг", "Лепеза" и "Рибарске свађе". Голдонијево дело је својим "реформским курсом" и уметничким квалитетима, прешло границе Италије и постало баштина светског позоришта.

Године 1899. умро је Васа Пелагић, учитељ, публициста, револуционар и народни лекар. Пелагић је један од најзначајнијих српских народних просветитеља 19. века. Био је  први поборник идеје социјализма у Србији и на Балкану, којом се инспирисао за време боравка у Русији од 1864. до 1866. године. Учио је богословију у Београду, био учитељ Српске основне школе у Брчком, а затим управитељ Српскоправославне богословије у Бањалуци. Учесник је Босанско- херцеговачког устанка. Због дела "Борба за ослобођење" и "Пут унакрст око света" у којима је пропагирао својеврсни вид утопијског социјализма, протеран је у Румунију. Тамо је написао, а у Швајцарској штампао књигу "Шта нас кошта Бог и господар". Ова је књига била веома читана, али и забрањивана. Хапшен и осуђиван, Пелагић је умро у пожаревачком затвору. За собом је оставио дела: "Историја Босанско-херцеговачке буне", "Одговор на четири друштвена питања", "Спас Србије и српства", "Социјализам и основни препорођај друштва" и "Наука и радни народ".

1515 - Умро Алдо Мануцио (Теобалдо Манучи), венецијански штампар и издавач, први употребио курзив (Басиано, 1449 - Венеција, 06. 02. 1515)

1876 - Основано Српско друштво Црвеног крста

1911 - Рођен Роналд Реган, амерички филмски глумац, политичар и државник, председник САД (Тампико, 06. 02. 1911- Лос Анђелес, 05. 06. 2004)

1912 - У Тронхајму одржан први сабор Лапонаца

1918 - Рођен Лотар-Гинтер  Букхајм, немачки књижевник (Вајмар, 06. 02. 1918 - Старнберг, 22. 02. 2007)

1925 - Рођен Жика Живуловић-Серафим, књижевник, новинар и уредник Радио Београда (Мирово, 06. 02. 1925 - Београд, 22. 04. 2001)

1927 - Рођен Коста Царина, књижевник, публициста, филмски радник и преводилац (06. 02. 1927 - Београд, 31. 01. 2007)

1932 - Рођен Франсоа Трифо, француски филмски редитељ, добитник "Оскар"-а (Париз, 06. 02. 1932 - Париз, 21. 10. 1984)

1937 - Битка на реци Харами у Шпанском грађанском рату

1937 - У издању књижаре и издавачке куће Геце Кона изашао "Лексикон страних речи и  израза" Милана Вујаклије

1937 - Рођена Даринка Матић-Маровић, диригент, професор Факултета музичке уметности, прва жена ректор Универзитета у Београду (Херцег Нови, 06. 02. 1937)

1945 - Рођен Боб Марли (Роберт Неста Марли), амерички музичар, "краљ" реге-музике (Кингстон, 06. 02. 1945 - Мајами, 11. 05. 1981)

1952 - Умро енглески краљ Џорџ VI, а на престо ступила Елизабета II

1954 - Рођен Ненад-Неша Милосављевић, певач групе "Галија" (Ниш, 06. 02. 1954)

1958 - У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинуо 21 путник, међу којима  и фудбалери "Манчестер Јунајтеда", који су се враћали из Београда после  утакмице са Црвеном звездом

1987 - Умро Никола Цвејић, оперски певач (Ашања, 23. 12. 1896 - Нови Сад, 06. 02. 1987)

1993 - Умро Артур Еш, амерички тенисер (Ричмонд, 10. 07. 1943 - Њујорк, 06. 02. 1993)    

1996 - Умро Павле Мијовић, историчар уметности (Брчели, 21. 06. 1914 - Подгорица, 06. 02. 1996)

1999 - Почела Мировна конференција о Косову и Метохији у дворцу Рамбује код Париза

2001 - Умро Зоран Соколовић, политичар, министар унутрашњих послова Србије и СРЈ (Лепена, 1938 - Лепена, 06. 02. 2001)

2003 - Умро Манфред фон Браухич, немачки аутомобилиста, учесник трке за "Велику награду Београда" 1939.године (Хамбург, 1905 - Грефенварт, 06. 02. 2003)  

2004 - Умрла Слободанка Шобота, академски сликар (Панчево, 10. 01.  1947 - Панчево, 06. 02. 2004)

2004 - Умро Јован Цокић, фудбалер "Црвене звезде", репрезентативац (Ваљево, 19. 08. 1927 - Елизабет, 06. 02. 2004)

2004 - Умро Милан Зец, сликар и карикатуриста (Београд, 06. 02. 2004)

2007 - Умро Френки Лејн (Франсис Ло Векио), амерички певач, композитор и глумац(Чикаго, 1913 - Сан Дијего, 06. 02. 2007)

2008 - Умро Борислав Шолаја, спортски новинар, уредник листа "Спорт" (Сарајево, 28. 01. 1926 - Београд, 06. 02. 2008)

2008 - Умро Драгутин Дражић, инжењер технологије и физикохемичар, академик, члан Председништва САНУ (Београд, 05. 05. 1930 - Београд, 06. 02. 2008)

2009 - Умро Борислав Поповић, редитељ, директор  Опере и Балета Народног позоришта у Београду (Подградци,   01. 1931 - Београд, 06. 02. 2009)

2011 - Умро др Давор П. Савин, професор Економског факултета у Београду и Марибору, научни саветник Економског института у Београду       

2011 - Умро Гери Мур, ирски рок гитариста и певач, члан групе "Тин Лизи" (Белфаст, 04. 04. 1952 - Естепона, 06. 02. 2011)

Вода -2, ваздух -12 степени. То није сметало Ненаду и Срђану да за мање од пола минута ускоче у чамац и спасу један живот. У оваквим условима, кажу, свака стотинка је важна.

"Приликом дојаве изашли смо чамцем испод моста. Нашли смо је како плута на леђима. Извукли смо је на чамац, пришли боксу, извадили је и ставили на носила, пружили прву помоћ. До доласка екипе хитне помоћи наше је да је што боље утоплимо, оживимо, наравно", каже Ненад Здравковић, припадник Речне полиције.

Да је по оваквом мразу девојка у реци била дуже од три минута, не би преживела. Ни чуварима реке није било свеједно.

"Најтеже је су услови пловидбе овакви... Најтеже је то прићи лицу, прихватити лице, збринути лице, све то има своје", каже Ненадов колега Срђан Дојчиновић.

Сава од 1985. године није била овако густа, од зиме. То, речној полицији, отежава посао. Оштар лед може да оштети гумени чамац, који се најчешће користи у хитним случајевима.

"У оваквим условима јесте тешко радити али пре свега то јесте наш основни задатак. Као што наше колеге раде на копну, тако ми радимо све остале послове на води. Тако да у принципу не жалимо се, то је један део нашег основног задатака, који ми свакодневно обављамо", каже Перо Ћосић, в.д. командира Речне полиције.

Речна полиција ради 24 часа дневно. И на плусу и на минусу. На овом минусу, уз хватање кријумчара, праћење пловила, спасавања људи и чамаца, на листи нових послова је и разбијање леда.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић рекао је да ће, после проглашења ванредне ситуације, бити ангажована додатна механизација, као и људство за управљање механизацијом из целе Србије.

Дачић је, гостујући у Дневнику РТС-а, прецизирао да ће у сваку општину бити упућено још по пет машина, да ће Влада обезбедити средства за гориво и за људство и да ће механизација бити мобилисана и из других општина, а не само из оних где је проглашена ванредна ситуација.

У спасавању је до сада учествовало око 1.500 ватрогасаца, 1.200 људи из комуналних предузећа, 300 из здравствених установа. "Од сутра ће то бити много масовније и већ у наредним данима очекујемо прве резултате", рекао је Дачић.

"Није у Србији пао снег први пут, али држава први пут делује организовано", истакао је Дачић, указавши да је ванредна ситуација у целој земљи уведена, јер није било могуће проблеме које су направиле снежне падавине решити ангажовањем локалних штабова.

Министар сматра и да се у овој ситуацији није показала солидарност на делу, јер је свака општина бринула од свом проблему.

Дачић је додао да проглашење ванредне ситуације не треба мешати са проглашењем ванредног стања. "Ванредно стање има потпуно другачије узроке и последице. Сада је реч о природној непогоди", објаснио је министар унутрашњих послова.

Начелник Сектора МУП-а за ванредне ситуације Предраг Марић прецизирао је да увођење ванредне ситуације не подразумева мобилизацију грађана и њихове имовине, већ само адекватне механизације и људства које ће њом управљати.

"За грађане не настају, практично, никакве обавезе. Неће бити мобилизације становништва, њихове имовине, аутомобила", навео је Марић у изјави Танјугу.

Неповољна временска прогноза

Штаб за ванредне ситуације раније данас је предложио Влади да прогласи ванредну ситуацију у целој земљи, зато што је ванредна ситуација проглашена у 37 општина и што је више од 70.000 људи завејано и одсечено од света. Више од 6.000 локалних и некатегорисаних путева није очишћено.

Деветоро људи је изгубило живот, а једна особа се води као нестала. У селу Крушар код Ћуприје јуче је пронађено беживотно тело М.М. (1946) у његовој кући, а лекари хитне помоћи констатовали су смрт насталу услед смрзавања.

Из Штаба за ванредне ситуације је саопштено да се у наредном периоду очекују температуре до -25 степени и још снежних падавина.

На локалном нивоу постоји попис механизације која може да се употреби у чишћењу снега. На располагању се налази и 14.000 војника, који су спремни да помогну, а сву неопходну помоћ пружиће и полиција.

Предраг Марић каже да је направљен списак свих фирми - јавних и приватних, чија ће механизација бити употребљена, да ће локални кризни штабови бити у сталној координацији са републичким, као и да ће бити уведена дежурства.

Влада је издвојила и додатних 85 милиона динара за набавку горива, прецизирао је Марић и додао да је из панчевачке рафинерије упућена нафта у угрожена подручја.

На рашчишћавању снега и помоћи људству ангажовано је више од 550 тешких машина, булдожера.

Ђаци на распусту

Министар просвете Жарко Обрадовић поновио је на седници Републичког штаба за ванредне ситуације препоруку свим локалним самоуправама да школе не раде од 6. до 10. фебрауара.

"У школе неће ићи 900.000 ђака, 120.000 запослених, а уколико укључимо и студенте тај број је далеко већи", рекао је Обрадовић, подсетивши да је препоруку издао још у петак и да ју је већина општина испоштовала.

Министар је поново препоручио и факултетима да одложе испите, а уколико то није могуће групишу у једном дану.

Иако су градске власти у Пироту и Лозници раније донеле одлуку да ће школе од понедељка радити нормално, после проглашења ванредне ситуације у целој земљи донета је одлука да школе, ипак, неће радити.

Директорка Управе за безбедност и здравље на раду Вера Божић-Трефалт рекла је да би запослени који могу да стигну до својих радних места требало да се појаве на послу и у случају проглашења ванредне ситуације.

"Рад у затвореном простору се може обављати, наравно, у зависности да ли се може доћи до радног места", рекла је Божић-Трефалт агенцији Бета и додала да није могуће издати наредбу о престанку обављања свих послова.

Трефалт је додала да послодавци, ипак, могу да одлуче и да прекину са радом, уколико, запослени не могу да стигну до радног места, или ради уштеде енергије.

Према њеним речима, у ванредној ситуацији морају се обављати и они послови на отвореном, који су од елементарне важности, а послодавац је дужан да обезбеди посебне услове за то. "Снег се мора рашчишћавати, а и јавни градски превоз треба да функционише у оквиру могућности", рекла је Божић-Трефалт.

Потрошња струје у целој земљи данима расте. Запослени у ЕПС-у већ две недеље раде у ванредним околностима, покушавајући да одрже стабилност електросистема и апелују на рационалну потрошњу. На грађане се апелује да чисте снег испред својих зграда и пословних објеката. У Хитној помоћи саветују да се без преке потребе не излази напоље.

Само у последњих недељу дана имамо примере где је очај натерао људе на екстремне реакције. Тако је у полицијску станицу на Чукарици, због осећања неправде, човек ушао с бомбом и претио да ће је активирати.

У Крагујевцу, пред судским извршитељима и супругом бизнисмен је извршио самоубиство због одузимања куће.

Психотерапеут Невена Чаловска Херцог наводи да се такви инциденти дешавају у ситуацији која дуго исцрпљује човекове резервоаре за превазилажење проблема, као и у  ситуацији  у којој нема наде, када човек не види да ствари могу да буду боље или да нешто промени.

"Некада су ти инциденти толико сложени, толико раширени, да имамо утисак да је права епидемија екстремних реакција", рекла је Херцог.

Да не би дошло до такве епидемије у наизглед безнадежним ситуацијама, људе би неко морао да упозори да су такве реакције бескорисне и штетне. 

Саветник за лични развој Драгана Бачанек каже да би већина људи, када бих их питали шта им фали, одговорила да им је потребно више новца. 

"Заправо, ми желимо више љубави, више радости, више неког унутрашњег задовољства. Прихватити одговорност за сопствени живот, не кривити владу, ситуацију, друштво, школство, већ схватити да смо ми владари свог живота и да ми можемо много тога да урадимо", рекла је Бачанек.

А решење за савременог човека, али и будуће генерације имају и они чија је мудрост наједноставнија и непролазне вредности.

"Потребно је да раде, да се мало мрзну ко и ја. Родитењи мисле ако дају детету пара да му је све дао, боље да га мало намучи, да га нагна на Златибор да мало чува овце, копа. То му је паметније, него што му да паре, скије и луксуз", саветује један грађанин. 

Решења нуди и такозвана популарна психологија, па тако за мале паре можете научити како на послу да пливате са ајкулама, промените живот за седам дана, које су тајне вечито здравих или како да вас људи заволе.

Ученик ученику сломио вилицу насред учионице, основца вршњаци скинули голог и закључали у тоалет, силовао школског друга за време великог одмора најновији су наслови о насиљу међу децом из две прокупачке и једне пожаревачке школе.

Психолог Основне Школе "Свети Сава" Миља Кривокућа каже да је веома битна породица и неки модели које деца носе пре свега из своје куће а исто тако и проблеми које та деца могу да имају из различитих разлога.

"Уколико се у породице не препознају на време могу да доведу до оваквих ескалација", каже Кривокућа.

Ломљење школског инвентара, недолично понашање, туче, бежање с часова, вређање наставника и друге деце, сигнал је да нешто није у реду. Школа је обавезна да упозори родитеље. Често, без успеха.

"Неки од родитеља су склони да негирају да њихово дете показује било какве знаке насилног понашања и да је њихово дете то које заправо потенцијално може да угрози некога или га заиста угрожава", каже Криволућа.

Заједнички до решења

Кад се насиље деси о томе се говори неколико дана. Тада сви предлажу мере превенције и кажњавања. Онда пауза до следећег инцидента у школи. На тај начин се, кажу стручњаци, ништа не решава.

Заштитница деце у Србији Тамара Лукшић Орландић, каже да разредни старешина мора да зна проблем сваког детета, односно да ли има проблем у породици или нема проблем.

"У школама треба да постоје неке секције које би водили психолози, трибине, где би се разговарало. Сад је код нас црвена лампица и треба ударно ићи по свим каналима", каже Лукшић Орландић.

Да је заједничко деловање решење проблема, потврђује пример из "Клуба за младе са асоцијалним понашањем" Пожаревац. По препоруци школског психолога, неколико пута недељно, родитељи и деца раде са стручњацима.

"Преко 40 деце је било укључено са својим родитељима у раду клуба, имали смо само три рецидивна понашања после тога, говорим о деци која су имала прекршајну и кривичну одговорност", наводи Мирослав Стоимировић, директор Центра за социјални рад Пожаревац.

Неке земље су донекле решиле проблем вршњачког насиња увођењем обавезе за родитеље да са дететом посећују психолога. Колико је то мукотрпан и тежак пут, сведочи Норвешка. За школе без насиља било им је потребно више од 15 година.

Тамара Мојсић, мајка трогодишњег Растка, још не размишља о другом детету. Каже, много је улога и обавеза које мора да испуни.

"О проширењу породице не размишљам зато што размишљам и о каријери, да се усталим и стабилизујем. Проблем је и што се у данашње време жене тешко реше да роде и чак прво дете, то ураде јако касно тако да о другом детету не размишљају", каже Тамара.

Одлагање заснивања породице и родитељства последица је многих фактора, али и узрок старења и опадања броја становника, што је показао и последњи попис, према коме нас је мање за град величине Ниша.

Демограф Владимир Никитовић каже да од "беби бум" периода, односно од експлозије рађања после Другог светског рата, нисмо имали ни близу такав ниво, данас је 40 посто мање рођених него тада по једној генерацији.

"Педесет генерација није оставило довољно потомака да се дугорочно замене. Само у задњих 20 година, свака генерација оставља практично 30 одсто мање потомака иза себе него што је она сама била. У будућности је врло извесно да ће становништво Србије и старити и смањивати се", каже Никитовић.

Просечни српски младожења има скоро 33 године, а млада око 29.

"У нашој култури највећи број домаћинстава је трогенерацијски - то значи да ви из дечје собе идете у свој брачни кревет и то кад вам родитељи умру. Ми имамо вештачки продужену адолесценцију и онда се теже доносе зреле одлуке, онда се остаје у другом стању а није - ја желим дете", рекла је Невена Чалоски Херцог, психијатар.

Одлагање родитељства са собом носи замку да уме да потраје унедоглед, па чак и до тренутка када је касно за потомство, наводе стручњаци. На западу се то, на пример, решава тако што жене, због професионалних изазова, замрзавају ембрионе или јајне ћелије или користе сурогат мајке.

"Имам 12 година, када сам кренула на дијализу имала сам четири", каже Марија.

Уколико би била извршена трансплантација, Марија више не би морала да долази на дијализу. Марији су бубрег хтеле да дарују и мајка и бака, али је после анализа утврђено да оне не могу да буду даваоци, нити било ко други из породице.

Због тога што у Србији и даље нема довољно донора и кадаверичних транслантација, а Марија не може да чека, помоћ ће јој бити пружена у иностранству. Трошкове лечења у болници у Торину, као и пут, платиће Републички фонд за здравствено осигурање.

Међутим, њена породица и лекари сада се суочавају са још једним великим проблемом. Маријина мајка Весна каже да је проблем гаранција за авион, без које докторка у Италији не може да је стави на активну листу.

Начелница Центра за дијализу и трансплантацију у Тиршовој проф. др Мирјана Костић каже да су Дечја клиника и Центар за дијализу и трансплантацију упутили позив свим државним институцијама и приватним компанијама које поседују авионе за превоз у таквим ситуацијама.

"Са нестрпљењем очекујемо позив којим ћемо моћи да измамимо осмех и Марије и њене маме", каже Мирјана Костић.

Међутим, писану гаранцију да ће, када стигне спасоносни позив, Марија бити у Италији најкасније за 12 сати, породица за сада није добила.

Хомен је, у изјави Танјугу, рекао да је у Србији око 6.500 оних који немају ни извод из матичне књиге рођених, а самим тим ни личну карту ни пасош.

Министарство правде је изменама и допунама Закона о ванпраничном поступку решило тај проблем, јер ће се њима омогућити да се у судском поступку утврди њихов идентитет, рекао је Хомен.

"На основу тога, када буду уписани у матичне књиге и они ће моћи да добију све друге исправе и постану равноправни грађани Републике Србије, као и сви други", рекао је Хомен, напоменувши да је поступак пред судом бесплатан.

Хомен очекује да би измене и допуне закона требало да буду усвојене током предстојећег заседања парламента.

Поступак за утврђивање идентитета пред судом може да покрене неко ко жели да се упише у матичну књигу, али и сви други заинтересовани који имају одређен правни интерес, рекао је Хомен.

То, како је рекао, могу да ураде и органи који се баве заштитом људских права - од омбудсмана преко локалних омбдусмана до Министарства за људска и мањинска права.

"Ово је, такође, веома важно са аспекта европских интеграција, јер ми данас не можемо да дозволимо да имамо лица која фактички не постоје, која се нигде не воде и за које држава чак и не зна да постоје", нагласио је Хомен.

То се догађало, објаснио је Хомен, јер до сада није постојао адекватан поступак за утврђивање идентитета и често је долазило до спорења између суда и матичних књига, ко је надлежан да спроводи поступак.

"На овај начин се јасно регулише да ће по судској одлуци матичне књиге уписати та лица као држављане Републике Србије", истакао је Хомен.

У априлу прошле године, министар здравља Зоран Станковић поручио је да је здравственим установама у Србији потребно више од 5.000 сестара, али да би посао у најбољем случају могло да добије тек њих 500, док је на тржишту рада скоро 11.000.

Директор Коморе медицинских сестара и техничара Србије Драган Шашић рекао је да је Министарство здравља покренуло акцију и да је од Министарства финансија затражено да се обезбеде финансијска средства за 200 лекара и 400 сестара, што би била "прва кап која би  угасила пожар".

"До ове ситуације смо дошли једном рестриктивном политиком запошљавања здравствених радника", рекао је Шашић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Према његовим речима, здравствени систем није угрожен и према подацима која Комора има, систем је добар јер 80.000 здравствених радника са средњом и вишом стручном спремом, мада у многим установама кадар недостаје.

Шашић каже да су велики системи као клинички центри и велике опште болнице највише на удару јер је ту дошло до раскорака у броју људи који су отишли у пензију и броја примљених радника.

Једна од најбројнијих али, судећи по анкетама, једна од најомраженијих професија код нас. Посао медицинске сестре у Европи је високо рангиран и по неким показатељима је на 4. или 5. месту пожељних занимања, код нас су позиције доста ниже.

"Разлози су различити, почевши од структуре посла. Све до ове године нисмо имали законску регулативу која је регулисала поље рада медицинских сестара али сада јасно решено. Речено је да је здравствена нега поље рада", објаснио је Шашић.

Према његовим речима, медицинске сестре и техничари су сматрани као помоћници лекара што није било истинито. 

Говорећи о плати, Шашић каже да она у просеку износи 35.000 динара и да је то мало примање за одговоран посао.  

Рад медицинских сестара биће осигуран. Лекарска комора Србије је осигурала своје чланство, а Комора медицинских сестара и техничара ће у наредном периоду то учинити, рекао је Драган Шашић.

Године 1876. основан је Војногеографски институт у Београду, тада као као Друго (од 1878. године Географско) одељење Главног генералштаба Српске војске. Данас он је научно-техничка установа Геодетске службе Војске Србије. Војногеографски институт је установа Министарства Одбране и Војске Србије, која се бави истраживачко-развојним и производним радом у областима геодезије, фотограметрије, картографије, географских информационих система, картографске репродукције, метрологије и других геодисциплина ради израде геотопографских материјала. Делује у саставу Управе за систем логистике Министарства одбране. Војногеографски институт је дао огроман допринос свим националним геодетским радовима. Сарађује са другим организационим јединицама и установама Војске Србије и цивилним институцијама.

На данашњи дан 1884. године рођен је српски писац Вељко Петровић, члан Српске академије наука и уметности. Најчешћи мотив његове књижевности је српска Војводина са њеним специфичним амбијентом и људским карактерима. Студије Права је завршио у Пешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом светском рату добровољац у српској војсци, потом начелник у Министарству просвете, председник Матице српске у Новом Саду и Српске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја.

1876.- Кнез Милан Обреновић потписао "Устројство ђенералштаба"  којим је  постављен темељ националне војногеодетске службе

1884.- Рођен Вељко Петровић, књижевник, председник Матице српске и Српске књижевне задруге, академик (Сомбор, 05. 02. 1884 - Београд, 27. 07. 1967)

1894.- Рођена Ксенија Атанасијевић, филозоф и књижевник, прва жена- доктор наука на Београдском универзитету  (Београд, 05. 02. 1894 - Београд, 28. 09. 1981)

1919.- Рођен Андреас Папандреу, грчки економиста, политичар и државник, премијер Грчке (Хиос, 05. 02. 1919 - Атина, 23. 06. 1996)

1921.- Рођен Јован Секулић,историчар ,оснивач и директор Завода за заштиту споменика културе града Београда и Републичког завода за заштиту споменика културе (Београд, 05. 02. 1921 - Београд,17. 12. 2009)

1925.- Рођена Зузана Халупова, сликарка - наивац  (Ковачица, 05. 02. 1925 - Београд, 01. 08. 2001)

1933.- Рођен Милош Милутиновић, фудбалер и тренер (Бајина Башта, 05. 02. 1933 - Београд, 28. 01. 2003)

1980.- Умро Стојан Аралица, сликар (Шкаре, 24. 12. 1883 - Београд, 05. 02. 1980)

1985.- Рођен Кристијано Роналдо дос Сантос Авеиро, португалски фудбалер (Фуншал, 05. 02. 1985)

1993.- Основана "Фондација Борислав Пекић" у Београду

1993.- Умро Џозеф Лео Манкијевич, амерички режисер, сценариста и  продуцент,  добитник "Оскар"-а (Вилкис Бер, 11. 02. 1909 - Бедфорд, 05. 02. 1993)

1994.- Масакр на сарајевској пијаци Маркале

1997.- Умрла Олга Скригин, филмски монтажер (Џепница, 14. 11. 1927 - Београд, 05. 02. 1997)

2001.- Умро Лазар Станојевић, преводилац и аутор стрипова (Сомбор, 17. 05. 1931 - Београд, 05. 02. 2001)

2004.- Умро Џон Хенч, амерички дизајнер, добитник "Оскар"- а (Седар Репидс, 29. 06. 1908 - Лос Анђелес, 05. 02. 2004)

2008.- Умро Зоран Антонијевић - Жота, фудбалер "Црвене звезде", репрезентативац Југославије и спортски радник (Београд, 20. 10. 1945 - Београд, 05. 02. 2008)

2008.- Умро Махариши Махеш Јоги, индијски мистик, пропагатор трансцеденталне медитације (Рајпур, 12. 01.1917 - Влодроп, 05. 02. 2008)

2009.- Умро Радисав Бата Гвозденовић, новинар, уредник "Спортског журнала" и "Политике експрес" (Краљево, 06. 04.1939 - Будва, 05. 02. 2009)  

2009.- Умрла Гордана Томић, филолог, шеф  Библиотеке Радио Београда  (- Београд, 05. 02. 2009). 

"Став Министарства просвете је да основне и средње школе не раде. Ако локалне самоуправе не донесу ту одлуку, онда ће Министарство донети", рекао је министар просвете Жарко Обрадовић.

Према његовим речима, предшколске установе биће предмет посебног изучавања сваке локалне самоуправе, с обзиром да су они у оквиру насељених места.

Обрадовић каже да ова одлука неће имати попследица на наставу.

"Школе ће донети планове надокнаде програма, као што су то чиниле и раније, када је била епидемија грипа", рекао је Обрадовић.

Факултети, на којима је у току испитни рок, требало би да одложе испите или да их групишу у један дан.

У београдским основним и средњим школама наредне седмице неће бити наставе, због ванредних временских околности, али ће основцима од првог до четвртог разреда бити омогућен продужен боравак.

Продужени боравак биће организован и у преподневној и поподневној смени, а из Секретаријата за образовање саопштено је да је директорима основних школа упућен допис у којем се тражи да обезбеде довољан броја учитеља за рад са децом у боравку.

У школама ће наредне седмице бити организована дежурства за ученике који иду у продужени боравак, као и за ученике чији родитељи због радних обавеза децу морају да оставе у школама, наведено је у саопштењу.

"Пресрећан сам и поносан што сам успео да победим на оваквом такмичењу", рекао је Мартиновић, додајући да је част наћи се у полуфиналу.

Он је истакао да победу није очекивао, али да јој се потајно надао. Тема овогодишњег такмичења је цитат Зорана Ђинђића - "Реформе у Србији могу да успеју само ако осећање наде и воље победи над осећањем празног мудровања и цинизма".

Организатори такмичења у беседништву "Беседе у Зоранову част" су Демократска странка и Фондација др Зоран Ђинђић, а у знак сећања на првог демократског премијера Србије и председника ДС. Ово је седма година да се одржава такмичење.

"У квалификацијама у Новом Саду наступило је 11 беседника. Победник је обезбедио пласман у полуфинале које је на програму 3. марта и које ће се одржати у Новом Саду и у Нишу", рекла је у име организатора Јадранка Јовишић, посланица у републичком парламенту.

Она је подсетила да је финално такмичење, по традицији, на програму 12. марта у Београду, односно на дан када је 2003. године у атентату убијен премијер Србије ЂинЂић.

Наступ беседника у Новом Саду оцењивао је стручни жири у коме су били Ана Томанова, потпредседница Владе Војводине, Гордана Димић, глумица Српског народног позоришта, Радоје Чупић, глумац СНП, Ласло Блашковић, директор Културног центра Новог Сада и Андреј Бурсаћ, члан градског већа Новог Сада за културу.

Према речима Томанове, одлуку о победнику жири је донео једногласно.

Влада је одобрила ЕПС-у хитни увоз додатних количина струје, а топланама мазут из Робних резерви. Енергетски систем ради максималном снагом.

Петар Шкундрић из Владине радне групе за сигурно снабдевање енергентима истиче да је неопходнода сви грађани, све институције, целокупна привреда у Србији и локалне самоуправе предузму мере да се смањи потрошња укупне енергије - и елетричне и топлотне с обзиром на временске прилике које се очекују.

Најважније је одржати стабилност у Београду, који троши готово четвртину укупне потрошње струје и гаса у земљи.

Марко Стојановић из Управе за енергетику Београда каже да је потрошња електричне енергије достигла свој максимум од 37 милиона киловат сати и да је пробијена потрошња која је била у време гасне кризе.

Гаса, за сада, има. Дневни увоз руског гаса мањи је за два милиона кубика, па се користи складиште Банатски двор.

Забрињава упозорење Европске уније да је могућа нова гасна криза. Гаспром је, кажу, готово за тећину смањио испоруке.

Портпарол Европске комисије Марлен Холцер потврдио је да је су смањене испоруке гаса у Пољској, Словачкој, Аустрији, Мађарској, Бугарској, Румунији, Грчкој и Италији.

Међутим, Гаспром већ два дана демантује наводе из Брисела, али и Украјине, саопштава да је повећао испоруке за 20 одсто и активирао сва велика складишта у европским земљама.

Француски писац Жак-Анри Мари Превер, назван "песник Париза" рођен је на данашњи дан 1900. године. Почео је под утицајем надреалиста, али је временом изградио оригиналан израз једноставне и сажете форме. Његову поезију карактерише револт, младалачки цинизам, исмевање ауторитета. Написао је више поетских сценарија, можда најлепших у француској кинематографији, за филмове режисера Марсела Карнеа Обала у магли, Хотел Севе, Дан се рађа, Љубавници из Вероне, Деца раја, Врата ноћи. Дела: збирке песама Речи, Велики пролећни бал, Киша и лепо време. Умро је 11. априла 1977. године.

Српски писац Борислав Пекић рођен на данашњи дан, 1930. године, у Подгорици. Пекић  је романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање, психолошку и друштвену анализу, прожету ироничним односом према свету. Због припадности илегалној организацији "Савез демократске омладине Југославије" после Другог светског рата, провео је неколико година на робији. Један је од оснивача обновљене Демократске странке 1989. године. Дела: романи Време чуда, Ходочашће Арсенија Његована, Успење и суноврат Икара Гулбекијана, Како упокојити вампира, Златно руно, Атлантида, Нови Јерусалим, Аргонаути, Писма из туђине, Године које су појели скакавци, Беснило, драме Како забавити господина Мартина, На лудом белом камену, сценарио за филм Дан четрнаести. Умро је у Лондону, 2. јула 1992. године.

1494 - Рођен Франсоа Рабле, француски књижевник
(Ла Девиније, 4.2.1494 - Париз, 9.4.1553)

1790 - Рођен Димитрије Фрушић, лекар и новинар
(Дивош, 4.2.1790 - Трст, 25.10.1838)

1804 - Сеча српских кнезова у Београдском пашалуку

1875 - Рођен Ђорђе Михајловић, сликар
(Тузла, 4.2.1875 - Тузла, 18.9.1919)

1881 - Рођен Климент Јефремович Ворошилов, совјетски маршал, политичар и државник (Јекатеринослав, 4.2.1881 - Москва, 2.12.1969)

1889 - Рођен Виктор Новак, историчар и публициста, професор Филозофског факултета у Београду, академик (Доња Стубица, 4.2.1889 - Београд, 2.1.1977)

1901 - Умро Светозар Милетић, адвокат, политичар и новинар
(Мошорин, 22.2.1826 - Вршац, 4.2.901)

1902 - Рођен Чарлс Линдберг, амерички пилот, први прелетео Атлантски океан
(Детроит, 4.2.1902 - Хаваји, 27.8.1974)

1904 - Рођен Предраг Милошевић, композитор и диригент, професор Музичке академије у Београду
(Књажевац, 4.2.1904 - Београд, јануар 1988)

1906 - Рођен Клајд Томбо, амерички астроном, открио Плутон
(Стритор, 4.2.1906 - Лас Крусес, 17.1.1997)

1908 - Рођен Предраг-Пеђа Милосављевић, сликар и дипломата, академик
(Лужнице, 4.2.1908 - Београд, 25.1.1987)

1914 - Рођен Владимир Дедијер, историчар и публициста, академик
(Београд, 4.2.1914 - Бостон, 1.12.1990)

1915 - Рођен Реј Еванс, амерички музички писац, добитник Оскара

(Саламанка, 04. 02. 1915 - Лос Анђелес, 15. 02. 2007)

1927 - Умро Јанко Вукотић, војсковођа, дивизијар црногорске и генерал југословенске војске(Чево, 18.2.1866 - Београд, 4.2.1927)

1928 - Француски пилот Етјен Мермоз први прелетео Анде

1931 - Рођена Изабела Перон (Марија Естела Мартинес де Перон), аргентинска плесачица, политичар и државник, председник Аргентине
(Ла Риоха, 4.2.1931)

1932 - Отворена  Коларчева задужбина у Београду

1937  - Одржана прва скупштина Српског културног клуба у Београду

1945  - Почела Савезничка конференција на Јалти

1946 - Умро Милан Недић, генерал и политичар, председник српске владе у отаџбини за  време Другог светског рата
(Гроцка, 20.8.1887 - Београд, 4.2.1946)

1946 - Рођена Уснија Реџепова, певачица
(Скопље, 4.2.1946)

1950 - Почео да ради Радио Ниш

1959 - У компанији "Мател" произведена прва Барби лутка

1971  - Донета одлука о оснивању Телевизије Нови Сад

1986 - Умро Бранко Пешић, политичар и државник, председник Скупштине града Београда, потпредседник  Председништва Србије
(Земун, 1.10.1922 - Београд, 4.2.1986)

1987 - Умро Валентин Либераче, амерички пијаниста и забављач
(Вест Елис, 16. 05. 1919 - Палм Спрингс, 04. 02. 1987)

1989 - Умро Џон Касаветес, амерички филмски глумац, редитељ, сценариста и продуцент  (Њујорк, 9.12.1929 - Лос Анђелес, 4.2.1989)

1995 - Умрла Патриша Хајсмит, америчка књижевница
(Форт Ворт, 19.1.1921 - Локарно, 4.2.1995)

2001 - Умро Драган Максимовић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Подујево, 7.2.1949 - Београд, 4.2.2001)

2003 - Проглашена Државна заједница Србије и Црне Горе

2004 - Основан Фејсбук, најпопуларнија светска социјална мрежа

2005 - Умро Павле Јакшић, генерал-пуковник, народни херој
(Блануша, 2.12.1913 - Београд, 4.2.2005)

2005 - Умро Јоан Флора, румунски књижевник
(Банатско Ново Село, 20.12.1950 - Букурешт, 4.2.2005)

2007 - Умрла Барбара Мек Наир, америчка глумица и певачица
(Чикаго, 4.3.1934 - Лос Анђелес, 4.2.2007)

2009 - Умро Новак Рогановић, фудбалер "Војводине", репрезентативац Југославије, освајач златне олимпијске медаље 1960. године
(Сента, 14.6.1932 - Нови Сад, 4.2.2009)

2011. - Умрла Лена Ниман, шведска глумица
(Стокхолм, 23. 05. 1944 - Стокхолм, 04. 02. 2011)
 

Они који несавесно остављају превише интимних података на јавни увид, најчешће нису свесни опасности од њихове злоупотребе, па Европска унија уводи закон који ће друштвеним мрежама и сајтовима ограничити коришћење личних података њихових корисника.

Са 845 милиона корисника Фејсбук би био трећа најмногољуднија земља света, одмах после Кине и Индије. Србија има више од два милиона корисника те друштвене мреже, укључујући и готово цео политички врх и политичке странке.

Упркос томе, српска држава нема никакву контролу над информацијама које грађани остављају на својим налозима. Корисници, са друге стране, најчешће немају свест о размерама могуће злоупотребе података са мреже.  

"Тај феномен не треба неозбиљно схватати, јер феномени који њега прате нису неозбиљни. То су количина времена које млади проводе на мрежама, а то је некада и по неколико сати, претње преко друштвених мрежа или виртуелни идентитет који је често јачи од оног у реалном свету", рекао је гостујући у емисији Око презвитер Оливер Суботић.

Европска унија спремила је обједињени закон за све земље чланице који ће омогућити грађанима да, уколико пожеле, обришу своје податке са те мреже, што до сада није било могуће.

"Кључна ствар је што је ту реч о једној америчкој приватној компанији коју ће покушати да 'регулише' власт Европске уније и то је новост", објашњава Милош Ђајић из Друштва Србије за односе са јавношћу.

Чињеница да Европска комисија почиње да се бави овим феноменом говори о његовој озбиљности и о томе какав је однос према заштити приватности.

"Казне за повреду приватности у свету се крећу до два милиона евра, а у Србији су трагикомичне", рекао је повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић.

Већина корисника у Србији Фејсбук доживљава само као разбибригу, а тако се односе и према својим приватним подацима које остављају на тој друштвеној мрежи и опасностима које вребају на Интернету.

Опасност по лични углед

"Највећа опасност је по лични углед. Као појединци себи можемо да нанесемо штету, јер подаци на Интернету остају довека. То је замка и за инстиуције, компаније или политичке странке, јер се увек може показати да су раније изјављивали нешто другачије од онога што говоре данас", упозорио је Ђајић.

Саговорници Ока сложили су се да интимне податке не треба делити ни са ким на "мрежи".

"Све што би била ваша интима у реалном свету, треба чувати и у виртуелном. Ако дете васпитавате да свој број телефона не даје никоме у реалности то не треба да се ради ни виртуелно", каже Оливер Суботић.

Међутим, виртуелна сфера је јако сугестивна. Када "уђете" у амбијент у коме сви деле своје податке, много је лакше да се прилагодите том друштву и поделите информације о себи. Проблем је што се приватност релативизује у модерном друштву, истиче Суботић.

Фејсбук је настао да би повезао кориснике Интернета, али је надрастао своју првобитну сврху. Корисници се данас преко својих профила "друже" и са људима које никада нису срели, а то може бити нарочито опасно.

"Зато када остављате своје податке морате да бирате, или да се одрекнете своје приватности или да будете свесни да неко ваше податке може да искористи", каже Ђајић.

Граница је породична интима, објаснио је Суботић, некултурно је стављати такве ствари јавности на увид.

Заштита приватности има и економску вредност, упозорио је Шабић, јер у свету је због злоупотребе података у индустрији и привреди исплаћено неколико милијарди долара одштете.

Ипак, истиче Шабић, веће су штете које нису мерљиве новцем. Универзалног правила нема, у реду је рећи да сте ожењени и имате деце, али не и ставити имена чланова породице или чиме се баве. Меру свако мора пронаћи за себе, али никако не би требало стављати кућни телефон или адресу.

Добра страна коришћења масовних мрежа јесте то што је у Србији последњих година ипак порасла свест о заштити приватности, па на Интернету има све мање примера лажног представљања.

Правни заступник Србије пред Европским судом у Стразбуру Славољуб Царић изјавио је гостујући у Дневнику РТС-а да се пред тим судом налази 6.700 представки из Србије од којих се највећи број односи на дужину трајања извршног поступка. 

Жале се радници приватизованих предузећа, неизабране судије и други грађани који мисле да им је држава повредила права.

Последња пресуда односила се на тужбу коју је против државе поднело 350 радника приватизованих друштвених предузећа, којима је из буџета исплаћено милион и по динара одштете.

Представник Републике Србије пред судом у Стразбуру Славољуб Царић, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да је формирана радна група Владе Србије која би требало да реши тај проблем, и да исплата одштете зависи од економске кризе и од ситуације у буџету. 

Славољуб Царић је у свом последњем извештају упозорио на пораст броја тужби грађана, против државе Србије, али сматра да ситуација није алармантна.

„Укупно је 150.000 представки пред судом у Стразбуру, значи не грађана Србије већ у целом свету. Пораст је константан тренд свуда у Европи, не само у Србији. Србија наравно ту заузима високу шесту позицију. Шињеница да има доста представки је последица и пораста свести код грађана да могу да се обрате суду у Стразбуру", каже представник Србије у Стразбуру.

Царић је рекао и да највећи је број жалби поднели су грађана који мисле да могу да оборе и укину пресуде домаћих судова, као и да могу да добију високе надокнаде, што није тачно.

Око 120 неизабраних судија је такође поднело тужбу, а процедура у Стразбуру је таква да грађани могу да поднесу представку , која може бити одбачена или прихваћена. Уколико је прихваћена и има елеманата за основаност, она се доставља засупнику државе на одговор.

„До сада те представке нису стигле до мене, тако да не могу да кажем, каква је њихова судбина", каже представник Србије пред судом у Стразбуру.

Претходне године је од 56 тужби против Србије, 49 било у корист грађана, а седам у корист државе. Славољуб Царић сматра да то није лош резултат за државу.

„Хрватска је пошле године имала 25 тужби, а у 22 случаја је суд установио повреду, Црна Гора у свих пет случајева установљена повреда, Словенија у 11 случајева од 12 поднетих, Македонија од шест случајева у свих шест је установљена повреда, тако да то за Србију није лош резултат, поготову што суд није досудио никакву накнаду подносиоцима", објаснио је Царић.

"Радио сам 35 година, онда сам отишао на биро, а сада сам три године уплаћивао да би напунио 40 година стажа", каже Танасије Ивковић, бивши поштански службеник.

На почетку је, месечно, за доприносе издвајао око 3.000 динара, сада готово 5.000, јер се основица свака три месеца усклађује са просечном платом.

Онима који самостално уплаћују стаж на располагању је 13 основица, од 4.300 динара до 61.000. Према могућностима, без обзира на стручну спрему. Пажљивији би требало да буду они који допуњују стаж остварен у предузећима.

"Грађани би требало да воде рачуна да садашње уплате доприноса приближе зарадама из ранијих периода како не би, кад остварују пензију, покварили износ пензије", каже Иван Тодоровић, директор Београдске филијале Фонда ПИО.

Право да себи уплаћују стаж имају старији од 15 година. Поред незапослених то, све чешће, чине и родитељи – за децу која се још школују.

"Ретко се опредељују за више основице тако да су, по статистици, више од 80 процената они осигураници који плаћају најнижу основицу", истиче Иван Тодоровић.

Од тренутка подношења захтева, ретроактивно можете да уплатите само један месец стажа. Право да на тај начин остваре пензију у Србији имају и наши грађани који раде у иностранству.

Споразум о сарадњи представља кровни акт који отвара могућности за успостављање конкретних облика даље сарадње између свих ваздухопловних органа у две државе, истакли су министри после потписивања у Центру за контролу летења на београдском аеродрому.

Ломпар је истакао да тај потписани Споразум регулише области које се тичу и војног ваздухопловства, односно предвиђа флексибилнији и бољи оквир за цивилни и војни авиосаобраћај по питању безбедности.

Андрија Ломпар је додао и да ће Споразум довести до јачања позиције Србије и Црне Горе у односу на европски Споразум о јединственом небу као и да се данас потписаним документом формално предлаже ваздухопловним актима да на његовој основи даље унапређују сарадњу.

Ломпар је, одговарајући на питање новинара да ли би улазак Црне Горе у НАТО могао да угрози досадашњу сарадњу ваздухопловних власти две земље, као и овај Споразум, рекао да за то нема никаквих опасности, наглашавајући да би од тога само имали користи и бољу сарадњу.

Председник Управног одбора Агенције за контролу летења Никола Станков рекао је да Европа предвиђа да се садашњих 54 контроле лета смање на пет, шест или седам њиховим обједињавањем у посебне функционалне блокове ваздушног простора.

Станков је објаснио да заједничка агенције Србије и Црне Горе тренутно покрива и 55 одсто ваздушног простора Босне и Херцеговине као и мали део у Хрватској. У наредном периоду бисмо могли, како је навео, да у наш мини блок примимо и друге околне земље и формирамо већи блок на нивоу Балкана.

Споразум о сарадњи у ваздушном саобраћају, између осталог, предвиђа потписивање Меморандума о разумевању који се односи на иницијативу за формирање будућег ФАБ-а. Станков је уручио дипломе 48. класи студената школе Контроле летења који ће радити у Београду, Нишу, Тивту и Подгорици.

Истраживања студената и професора Факултета за правне и пословне студије у Новом Саду показују да такозваној статусној потрошњи не одолевају ни најмлађи. Више од 95 одсто испитаних тинејџера прижељкује фирмирану гардеробу.

Добре оцене, духовитост или гест искреног пријатељства некад нису довољни да би се био главни у друштву. Често су, признају тинејџери, неопходни и препознатљиви статусни симболи.

"Ако немају нешто тако, онда постану предмет оговарања. Углавном га гледају као да је другачији, испод ока. Некад се друже једни са другима само деца која себи могу да приуште најбоље ствари", кажу деца.

Истраживања која су обухватила децу из целе Србије показују да су статусној потрошњи склонији ученици из скромнијих породица и они који живе у мањим срединама.

"Позитиван став према упадљивој потрошњи имају нарочито она деца која су несигурна која осећају неку социјалну нелагодност, деца која се нису до краја потврдила у својој социјалној групи", каже Вељко Ђурић са Факултета за правне и пословне студије у Новом Саду.

Вршњачки притисак преноси се и на родитеље. Многи од њих спремни су да се одрекну много чега да би детету испунили жељу. Ту је и грижа савести као лош савезник, па у трци за динаром више, родитељи немају ни времена ни стрпљења и иду линијом мањег отпора.

"Кажу: 'Хајде, некако ћемо да се скупимо', као некад када су се скупили за свадбу, сада се скупљају за патике, за нову одећу и фирмирану гардеробу, а с друге стране је тежи пут који је бољи - да се та ситуација искористи за један разговор унутар породице", рекао је Александар Бауцал са Филозофског факултета у Београду.

Указивање на праве вредности и објашњење зашто је одређена одлука исправна, стручњаци кажу, оснажиће и дете и родитеља.

"Треба да дајемо деци праву слику о себи и да јачамо њихово самопоштовање и њихову сигурност, да примећујемо које су њихове добре особине, шта они умеју и да тако јачамо њихову сигурност. Онда ће они имати и мању потребу за неконтролисаном куповином", истиче психолог Весна Јањевић Поповић.

Тако ће бити избегнута замка да се купује дететова наклоност и, што је много важније, дете схватити да родитељ није лош зато што му не купује све оно што пожели или што други имају.

Шкундрић је новинарима након заседања Радне групе рекао да ће ванредне мере вероватно укључити и да велики потрошачи у индустрији раде смањеним какапцитетом јер се очекују још ниже температуре и већа потрошња струје и енергената у наредних 10 дана.

"Електроенергетски систем у Србији је за сада стабилан иако ради у ванредним условима и могућ је и додатан увоз струје уколико буде потребно", навео је Шкундрић, који је и саветник српског премијера.

Радна група је упутила апел да се смањи потрошња струје и енергената, додао је Шкундрић.

Шкундрић је рекао да су у Србији достигнути историјски максимуми у дневној потрошњи струје и гаса од око 160 милиона киловат сати и 15 милиона кубних метара гаса.

Шкундрић је додао да је због хладноће Украјина повећала потрошњу што је довело до смањења испорука гаса Србији за око два милиона кубних метара дневно, иако Гаспром није смањио испоруке гаса.

Довоњно гаса за 15 дана  

Према речима Шкундрића, у складишнту гаса у Банатском Двору има довољно гаса за нормално функционисање у наредних петнаестак дана, уз потребу да се води рачуна о потрошњи јер се не зна да ли ће цео фебруар бити веома хладан.

Шкундрић је нагласио да се не размишља о увођењу рестрикција струје и додао да мазута има у довољним количинама.

"Министарство је дало сагласност за додатни увоза струје, ако то буде потребно из техничих разлога. Сви термоблокови раде у пренапрегнунотом стању и могуће је да дође до искакања и у том тренутку ће бити повучене додатне количине струје из увоза", истакао је Шкундрић.

Директор Управе за енергетику Београда Марко Стојановић најавио је да ће Град Београд, ако буде потребно, предузети и додатне ванредне мере, како би потрошња енергената била смањена.

Он је објаснио да сва обдништа неће моћи да буду затворена, али ће рационално бити организовано чување деце.

Заменик директора Београдских електрана Петар Васиљевић је рекао да су и ванредним околностима минимални кварови у раду те електране, ако и да све електране у Србији за сада добро функционишу.

"Имамо говољно гаса и мазута за рад електрана у наредних 10 до 15 дана", рекао је Васиљевић и истакао да су те количине енегената биле предвиђене за потрошњу до краја грејне сезоне.

Данас је у Кини, према лунарном календару, први дан првог месеца године. Кинески календар је лунисоларни календар, а осим у Кини, са одређеним изменама користи се у још неким земљама Далеког истока. У данашњој Кини се за већину свакодневних активности користи грегоријански календар, али се кинески још користи за обележавање традиционалних празника попут Кинеске Нове године (тј. Пролећног фестивала), као и у астрологији, за бирање повољног датума за венчање или отварање неке зграде. Ова година је према кинеском хороскопу Година Змаја.

На данашњи дан 1924. године умро је Томас Вудро Вилсон. Он је био 28. председник Сједињених Америчких Држава од 4. марта 1913. до 3. марта 1921. године, за време трајања Првог светског рата. Био је добитник Нобелове награде за мир али и ватрени расиста. Вудро Вилсон је имао потешкоћа у читању, што је можда било узроковано дислексијом, али је успео да стекне академско образовање захваљујући одлучности и самодисциплини.

1809 - Рођен Феликс Менделсон, немачки композитор, пијаниста и диригент
(Хамбург, 3.2.1809 - Лајпциг, 4.11.1847)

1850 - Умро Јован Обреновић, кнез Чачанске нахије, брат кнеза Милоша
(Добриња,1787 - Сремски Карловци, 3.2.1850)

1868 - Основана Техничарска дружина Србије, данас Савез инжењера и техничара Србије

1882 - Народна Скупштина Србије усвојила трговински уговор и конзуларну конвенцију са САД

1910 - Лав Толстој изабран за дописног члана Српске краљевске академије

1915 - Погубљен Вељко Чубриловић, учитељ и револуционар, учесник Сарајевског атентата
(Босанска Градишка, 6.7.1886 - Сарајево, 3.2.1915)

1938 - Рођен Душан Митевић, новинар, директор РТС-а
(Пљевља, 3.2.1938 - Београд, 31.5.2003)

1947 - Основано Народно позориште у Зајечару

1947 - Рођен Пол Остер, амерички књижевник
(Њуарк, 3.2.1947)

1951 - Рођен Лука Мијатовић, новинар и уредник Програма 202 Радио Београда
(Љубљана, 3.2.1951)

1953 - Рођен Васа Павковић, књижевник, уредник и лексикограф
(Панчево, 3.2.1953)

1954 - Рођена Милена Драгићевић-Шешић, професор Факултета драмских уметности у Београду
(Трогир, 3.2.1954)

1958 - Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга (Бенелукс)

1966 - "Меко" спуштање совјетске аутоматске васионске станице "Луна 9" на Месец

1968 - Рођен Владе Дивац, кошаркаш, репрезентативац и спортски радник
(Пријепоље, 3.2.1968)

1971 - Рођена Сара Кејн, британска књижевница
(Келведон Хач, 3.2.1971 - Лондон, 20.2.2000)

1989 - Умрла Нина Кирсанова, балерина, кореограф и педагог
(Москва, 21.7.1899 - Београд, 3.2.1989)

1990 - Основана Демократска странка

1997 - Умро Бохумил Храбал, чешки књижевник
(Брно, 28.3.1914 - Праг, 3.2.1997)

2004 - Умро Ворен Цимерман, амерички дипломата, последњи амбасадор САД у СФРЈ
(Филаделфија, 16.11.1934 - Вашингтон, 3.2.2004)

2005 - Умрла Драгослава Прка, стручни сарадник Документације Радио Београда
(Смедеревска Паланка, 25.7.1949 - Београд, 3.2.2005)

2006 - Умро Романо Мусолини, италијански џез-пијаниста и сликар, син Бенита Мусолинија
(Вила Карпена, 26.9.1927 - Рим, 3.2.2006)

2007 - Умро Мирослав Ранков, историчар књижевности, уредник и директор Издавачког предузећа Матице Српске и секретар Матице српске
(Врбас, 23.1.1938 - Нови Сад, 3.2.2007)

2009 - Умро Амфилохије Живковић, православни свештеник, архимандрит манастира Јасеновац
(1971 - Загреб, 3.2.2009)

2010 - Умро Јован Буљ, саобраћајни милиционер
(Брувно, 23.5.1939 - Београд, 3.2.2010)

"Ја сам одустала јер ми је то било превише", каже фризерка Драгица Станковић.

Без музике у кафанама гостију нема, али су због музичког динара многе кафеџије на суду.

"Многи од нас су на трговинском суду са великим задужењима и каматама које стижу и 500.000 и у блокадама због музичког динара", каже Марта Трпески, власница ресторана у Нишу.

Влада Србије је одлучила да врати музику у радње и радионице - односно да промени Закон о ауторским правима из 2009. године.

Шеф Канцеларије за сарадњу с медијима Миливоје Михајловић каже да је Влади тај предлог упутило Министарство просвете.

"Влада је тим предлогом утврдила да се занатлијама укида плаћање музичког динара, осталима се умањује три пута. Ефекти су да се мала привреда, приватници ослободе тих непотребних намета у временима кризе", каже Михајловић.

Музички динар више се неће плаћати за компјутере и друге уређаје који превасходно и не служе за слушање музике. Добро је и што ће се та такса плаћати на једној, а не на три уплатнице, као сада, кажу у Уједињеним регионима који су и предлагали промену закона.

"Предложили смо расформирање пстојеће комисије која је пре неки дан утврдила такве тарифе и свим локалним ТВ и радио станицама дала да плаћају накнаде које су много веће него у прошлој години иако је ситуација тежа", каже Млађан Динкић, лидер Уједињених региона Србије.

Нова комисија, кажу у Влади, биће формирана пет дана од ступања на снагу измењеног закона. Висина музичког динара зависиће од развијености места, односно градске зоне у којој је објекат.

Ако локал има мање од 50 квадрата месечна такса не може да буде већа од дванаестине минималне зараде у земљи, односно деветине ако објекат има више од 50 квадрата. За увознике и произвођаче музичких уређаја, дискова, видео трака накнада је смањена са 3 на 0,3 процента набавне цене уређаја.

Хомен је на конференцији за новинаре навео да ће ова кривична дела у будућности потпуно заменити злоупотребу службеног положаја, али да ће то кривично дело остати на снази све док се воде постојећи кривични поступци.

"Поступака за злопупотребу службеног пложаја у овом тренутку има око 1.400. Брисање овог члана закона довело би и до ослобађања свих осумњичених за кривична дела корупције", навео је Хомен, додајући да је законски предлог потпуно усаглашен са Саветом Европе.

Нови законски предлог предвиђа брисање кривичног дела клевете и увреде, па се у кривичном поступку више неће водити поступци због изговорене речи.

"То ће бити само питање надокнаде штете. Тиме се Србија ставља у ред модерних европских земаља које више немају ово кривично дело. То ће верујем значајно допринети слободи медија у Србији", рекао је Хомен.

Усвојене су и измене и допуне закона о ванпарничном поступку, који ће омогућити да уз јасно дефинисану процедури сви могу да буду уписани у матичне књиге.

"Данас у Србији им а око 6.500 лица која су правно невидљива и која нису могла да буду уписана у матичне књиге, јер су то одрасла лица која никада нису уписана и не постоје подаци о њиховим родитељима", рекао је Хомен.

Хомен је прецизирао да ће упис у матичне књиге омогућити остварење основних права, попут изласка на изборе. Измене ових закона упућене су у скупштинску процедуру.

Остале одлуке

Влада Србије усвојила је закључак да се породиљама приватним предузетницама, које су до сада биле дупло опорезиване, врати новац уплаћен за социјално осигурање.

Ради о обавезама доспелим од 1. јула 2011. до 7. јануара ове године и Влада је сагласна да те обавезе преузме држава Србија, изјавио је Миливоје Михајловић.

На седници Владе усвојен је и Предлог закона о потврђивању споразума између Владе Јапана и Владе Србије у вези са пројектом за изградњу постројења за одсумпоравање на термолектрани "Никола Тесла" у Обреновцу.

Влада Србије донела је и одлуку о оснивању Савета за питања ратних ветерана, који ће се бавити заштитом бораца, војних инвалида и цивилних инвалида рата.

"Овај Савет ће предлагати Влади мере за унапредјење њиховог положаја и радиће на ускладјивању важећих прописа који обезбеђују њихову заштиту и припремати програме и мере за њихово оспособљавање", рекао је на конференцији за новинаре шеф Владине канцеларије за односе са медијима Миливоје Михајловић.

Влада Србије данас није изабрала ново руководство смедеревске железаре.

Од Сарамандића су се опростили амбасадор Русије у Србији Алексанадар Конузин и управник Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић.

Конузин је рекао да је Сарамандић волео руску музику и да је ту љубав делио са другима, као и да су посебно место у његовом опусу заузимале руске народне песме.

"Срећан је онај који одлази достојанствено и са испуњеном мисијом која му је одредјена одозго, а то је сучај са Живаном Сарамандићем", додао је Конузин.

Ђуровић је, цитиравши Хипократа - "Уметност је дуга, а живот кратак", рекао да је многобројна публика широм света препознала уметност Живана Сарамандића као богомдану и препуштала се "таласима емоција које су красиле тај диван глас и ту јединствену појаву".

Он је истакао да Сарамандић, мада свестан своје величине, никада јој није робовао.

"Живео је зарад уметности у себи, а не зарад себе у уметности. И живео је пуним плућима, без калкулисања, увек до краја, баш као што је певао до краја свога живота пуним гласом, који му је Бог подарио и који је Живан неговао посвећенички, како то чине сви они који знају да је успех немогућ без рада", додао је Ђуровић.

"Када год се у оваквим приликама опраштамо од нама блиских људи, чинимо то уверени да су они о којима говоримо живели недовољно дуго, пре свега зато што су нам били блиски и зато што су имали још много тога да нам подаре. Када наш дубоки осећај великог губитка деле десетине или стотине других, онда знамо да смо живели уз доброг човека. Ако пак то осећање делимо са милионима, онда треба да смо срећни зато што смо живели у доба великана", рекао је Ђуровић.

Опело је служено у Цркви Светог Николе на Новом гробљу, а певао је Хор Народног позоришта у Београду којим је дириговао Ђорђе Станковић.

Сарамандић је преминуо 30. јануара у Београду, у 73. години.

Декан Учитељског факултета професор Александар Јовановић каже да је у овом тренутку такав захтев превисок и преурањен.

"Ако је већ тако, држава би требало да финансира мастер студије у истом обиму као и основне студије. Овако испада да се финансирају мастер студије са неупоредиво мањим бројем студената, а тражи се да сви који иду у школу имају завршене мастер студије", истиче Јовановић.

Према његовим речима, требало би да буде подигнут и коефицијент плата како би се избегло да људи који имају 240 и 300 кредита зарађују исте плате.

Професори сматрају да су четири године студија за Учитељски факултет и за наставничке факултете довољни за бављење том професијом и да квалитет обезбеђује континуирано стручно усавршавање – процес доживотног учења и лиценцирање наставника.

Декан Филолошког факултета професор Александра Вранеш сматра да је од изузетног значаја усаглашавање листе звања које доноси Национални савет и листе звања која су примерена основним и средњим школама.

"Тако би наши дипломирани ученици могли да пронађу адекватно запослење", додаје Вранешова. У овом тренутку, "болоњци" који немају мастер могу да раде на одређено време у просвети док не заврше мастер.

Помоћник министра просвете и науке Зоран Костић истиче да је у изради стратегија образовања и претпоставља да ће бити инициране измене и системског закона.

Стручњаци су сматрали да је квалитет наставе виши уколико је више образовање професора, кажу у Министарству просвете и науке.

У овом тренутку придржавају се закона, а да ли ће и када доћи до измена остаје да се види. У Националној служби за запошљавање кажу да од послодавца зависи да ли ће им послати кандидата са завршеним основним или мастер студијама.

Пацијенти који леже на овом одељењу имају страшне и неиздрживе болове, а многи су због њих изгубили сан, апетит, жељу за животом.

Међутим, овде нису препуштени сами себи, добијају одговарајућу негу, топлу реч и стручну помоћ. Пацијенти кажу да им значи свака помоћ, било где и колика год да је.

Доктор Олика Дробњак Томашек из КБЦ "Бежанијска коса" каже да пацијенти који су оболели од малигних болести добијају активно лечење - преко цитостатика, радиотерапије, али истовремено почиње палијатива - шта то значи ослободити га бола, гушења, муке.

Овде се пацијенти у просеку задржавају две недеље. Међутим, четири кревета, колико их за сада има на одељењу, нису довољна.

Примаријус др Дробњак Томашек наводи да је родбини пацијента тешко објаснити да се он мора вратити и додаје да пацијенти врло често дођу у екстремно тешком терминалном стању.

"Мислим да је потребно развити мрежу палијативне неге на тај начин да постоје посебна места за смештај оних најтерминалнијих пацијената, наводи Дробњак Томашек.

За пола године, ово одељење примило је 75 најтежих пацијената. Процењује се да у Србији живи најмање 20 хиљада породица у којима је неко од укућана неизлечиво болестан, па су оваква одељења и те како потребна.

На данашњи дан 1727. године у Београду основана прва српска школа. До почетка 18. века Београд је неколико векова живео без српских просветних установа. Своју прву јавну школу Београд је добио 1613. године. Била је то исусовачка гимназија коју је основао Бартол Кашић. Имала је 32 ученика и била је отворена за све, без обзира на веру и нацију. Радила је до 1623. године, а касније је њен рад обновљен у 18. веку. Године 1717. Београд су заузели Аустијанци и довели мисионаре, што је изазвало негодовање православног становништва, за које је покатоличење значило исто што и денационализација. Тадашњи митрополит београдски Мојсије Петровић стога се 1721. године обратио руском цару Петру Великом да му из Русије пошаље учитеље. Убрзо је из Русије стигао учитељ Максим Суворов доносећи са собом седамдесет граматика, десет речника и четири стотине буквара. Предавања су почела 1727. године. Суворов је окупио око 50 ученика, које је учио "десјатословији", буквару и рачуници. Нажалост прва београдска школа није била дугог века. Већ 8. септембра исте године, Суворов је морао да је распусти, јер су му се ђаци разишли због јесење бербе. Нови почетак просветне делатности Београд је доживео тек после ослобођења од Турака, када је поред 2 мале основана и Велика школа.

Књижевник и академик Љубомир Ненадовић умро је на данашњи дан 1895. године. Љубомир Ненадовић се школовао у Београду, Прагу, Берлину и Хајделбергу. Био је професор Лицеја у Београду и начелник Министарства просвете Србије. У Цариграду је боравио као дипломатски службеник. Своје место у српској књижевности Ненадовић је стекао путописима из Швајцарске, Француске, Италије, Немачке и Црне Горе. Занимљива, пријатна за читање и веома популарна, његова писма се одликују либералним погледима, љубављу према слободи и  правди, ведрином, духовитошћу и лепотом стила. Писао је песме од којих су најпознатије: "Попара", "Кузман", "Столар", "Бербер Трајко". За собом је оставио и више поучних прича. Уређивао је лист "Шумадинка", а бавио се и превођењем са француског језика.

1536. - Основан Буенос Аирес

1556. - У најјачем земљотресу у историји човечанства, који је погодио Кину, погинуло 900 хиљада људи

1594. - Рођен Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, италијански композитор (Палестрина,1525 - Рим, 02. 02. 1594)

1882. - Рођен Џемс Џојс, ирски књижевник (Даблин, 02. 02. 1882 - Цирих, 13. 01. 1941)

1895. - Рођен Недељко Чабриновић, типографски радник, револуционар, учесник Сарајевског атентата (Сарајево, 02. 02. 1895 - Терезин, 20. 01. 1916)

1901. - Рођен Јаша Хајфец, литвански виолиниста (Вилна, 02. 02. 1901 - Лос Анђелес, 12. 12. 1987)

1904. - Рођен Валериј Чкалов, руски пилот, прелетео Северни пол, светски рекордер у лету на даљину, херој Совјетског Савеза (Васиљево, 02. 02. 1904 - Москва, 15. 12. 1938)

1907. - Умро Дмитриј Иванович Мендељејев, руски хемичар, аутор  природног система хемијских елемената (Тоболск, 08. 02. 1834 - Петроград, 02. 02. 1907)

1908. - Умро Милован Глишић, књижевник (Градац, 19. 01. 1847 - Дубровник, 02. 02. 1908)

1923. - Рођен Светозар Глигорић, шаховски велемајстор, новинар и публициста   (Београд, 02. 02. 1923)

1924. - Рођена Мира Алечковић, књижевница, уредник дечјих и омладинских листова и часописа, председник Друштва Југославија-Француска, председник Удружења књижевника Србије, носилац два Ордена Легије части (Нови Сад, 02. 02. 1924 - Београд, 27. 02. 2008)

1924. - Умро Алекса Шантић, књижевник (Мостар, 27. 05. 1868 - Мостар, 02. 02. 1924)

1925. - Прорадила железничка траса уског колосека од Београда преко Ужица и шарганских превоја, према Вишеграду и Дубровнику

1926. - Рођен Данило Николић, књижевник (Сплит, 02. 02. 1926)

1932. - Рођена Босиљка Боци, позоришна и филмска глумица (Сремска Митровица, 02. 02. 1932 - Београд, 20. 12. 1997)

1932. - У Женеви почела прва светска конференција о разоружању

1938. - Рођен Жан-Луј Дима, француски дизајнер, креатор "биркин" ташне (Париз, 02. 02. 1938 - Париз, 01. 05. 2010)

1939. - Рођен Емир Драгуљ, академски сликар, графичар, професор Факултета  ликовних уметности у Београду (Мравињац, 02. 02. 1939 - Београд, 23. 05. 2002)

1940. - Умро Всеволд Мајерхолд, совјетски позоришни глумац, редитељ и  театролог
(Пенза, 28. 01. 1874 - Москва, 02. 02. 1940)

1947. - Рођена Фара Фосит, америчка филмска глумица (Корпус Кристи, 02. 02.1947 - Санта Моника, 25. 06. 2009)

1947. - Основано Обласно народно позориште у Зајечару, данас Позориште "Зоран Радмиловић"

1968. - Умро Иван Рибар, др права, председник Скупштине Краљевине СХС и Президијума ФНРЈ
(Вукманић, 21. 01. 1881 - Загреб, 02. 02. 1968)

1970. - Умро Бертран Расел, књижевник и филозоф, нобеловац (Трилек, 18. 05. 1872 - Пенридентри, 02. 02. 1970)

1971. - Потписана Рамсарска конвенција о влажним стаништима од међународног значаја, у спомен на овај догађај 2. фебруар се обележава као Светски дан мочвара

1996. - Умро Славољуб Стефановић - Раваси, ТВ редитељ (Чачак, 29. 06. 1927 - Београд, 02. 02. 1996)

1996. - Умро Џин Кели, амерички певач, филмски глумац и балетски играч  (Питсбург, 23. 08. 1912 - Лос Анђелес, 02. 02. 1996)

2000. - Умро Драган Зарић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Београд, 15. 11. 1942 - Београд, 02. 02. 2000)

2003. - Умро Дејан Ђурковић, филмски и позоришни редитељ (Београд,01. 04. 1939 - Београд, 02. 02. 2003)

2005. - Умро Макс Шмелинг, немачки  боксер, светски шампион у тешкој  категорији (Клајн Луков, 28. 09. 1905 - Холенштед, 02. 02. 2005)

2007. - Умро Џое Хантер, амерички музичар (Џексон, 19. 11.  1927 - Детроит, 02. 02. 2007)

2008. - Умро др Никола Ђорђевић, одбојкаш, репрезентативац Југославије (19. 11. 1931- Београд, 02. 02. 2008)

2010. - Умро Светозар Курепа, математичар, професор Природно-математичког факултета у Загребу (Мајске Пољане, 25. 05. 1929 - Загреб, 02. 02. 2010)

Неки студијски програми су у поступку акредитације. Због законске одредбе да наставу могу да држе само они који су завршили мастер студије, доакредитацију тражи и Учитељски факултет.

"Ми смо сада у поступку доакредтовања мастер студија да бисмо уписивали мастер у истом обиму као и прву годину студија. Тренутно смо добили за 50 одсто мање, али надамо се да ћемо успети да доакредитујемо студије", каже Александар Јовановић, декан Учитељског факултета у Београду.

Предложено је да се на основне студије упише 13.211, на мастер 6.985 студената и 1.454 докторанда. На Универзитету напомињу да би процес доакредитације требало да буде бржи.

Ректор Универзитета у Београду професор Бранко Ковачевић каже да је процедура често доста спора.

"На пример, Стоматолошки факултет чека на неку одлуку годину дана. Онда се деси да неки факултети, пошто су кренули у акредитацију, упишу иако немају формалну дозволу, а неки чекају, па не упишу. И то је оно што нам чини проблем", каже Ковачевић.

И професори и студенти упозоравају да треба решити и питање слабе пролазности на испитима на појединим факултетима, попут Географије. Зато су студенти дали конкретне предлоге, а проректорка Неда Бокан и ректор Ковачевић кажу да ће се, такође, укључити у решавање проблема.

После размене тог недавно потписаног документа, Шутановац је истакао да ће "на основу Протокола о сарадњи, ОЕБС и Програма УН за развој (УНДП) подржати пројекат вредан око 11 милиона долара који ће трајати наредних пет година".

"Према том пројекту, страни донатори ће инвестирати у Србију у циљу развоја капацитета у области заштите и складиштења перспективне муниције, развоја капацитета у "ТРЗ" Крагујевац, као и уништења оне муниције која је неперспективна и која је само претња цивилном становништву", рекао је министар одбране.

Шутановац је истакао да су, након што је Србија изразила потребу да решава проблем складиштења и уништења неперспективне муниције, ОЕБС и УНДП, који раде у Београду, брзо реаговали, "а данас је и размењен потписани документ".

Он је нагласио да је реч о пројекту који није важан само са аспекта Министарства одбране и Војске Србије, "већ помаже безбедност свих грађана, нарочито оних који живе у непосредној близини војних складишта".

Министар одбране је тај документ разменио са шефом мисије ОЕБС-а у Србији Димитреосом Кипреосом и сталним координатором УН у Србији Вилијамом Инфантеом.

Кипреос је рекао да је задовољан потписивањем Протокола о сарадњи, "у оквиру кога ће бити покренут програм који ће развијати капацитете за складиштење конвенционалне муниције".

Он је додао да је реч о програму "који није чисто војни већ има веома важан цивилни аспект и значајан је за целокупно становништво", објављено је на интернет страници Министарства одбране Србије.

Инфанте је изразио задовољство поводом размене недавно потписаног документа а поручио је да је "реч о сигнализацији партнерства у решавању питања складиштења муниције".

Према његовим речима, улога Србије у том правцу је протеклих година значајно напредовала, "а такође успоставља нове пројекте и покреће бројне иницијативе у циљу ојачавања стабилности и безбедности у региону".

Састанку су присуствовали и државна секретарка у Министарству одбране Тања Мишчевић, помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Илија Пилиповић и заменик начелника Генералштаба генерал-мајор Милан Бјелица.

Кристина Милутиновић из Лепосавића болује од акутне лимфо-бластне леукемије. Ова болест излечива је у великом броју случајева, али за лечење у Италији њени родитељи немају довољно новца.

Овој дванаестогодишњој девојчици откривена је акутна лимфо-бластна леукемија када је имала седам година. Спас је трансплантација костне сржи.

Иначе, када се јави код деце, акутна лимфобластна леукемија излечива је у великом броју случајева. Међутим, Кристини се болест вратила већ два пута.

За лечење у Италији, које кошта око 150.000 евра, за сада је сакупљена 121.000 евра.

Републички завод за здравствено осигурање финансира лечење деце у иностранству само када оно није могуће у Србији.

Кристина би могла да настави лечење у земљи, али лекари у Београду сматрају да је пожељно да оде у Италију, јер њихове колеге у тој земљи имају више искуства са интервенцијама које предстоје Кристини.

Сви који желе могу да помогну уплатом на рачуне:

Динарски текући рачун: 205-1001528584708-63, Комерцијална банка

Девизни текући рачун: 90-310-1732512.0, Комерцијална банка Инструкције за уплатe из иностранства:

Intermediary Bank / Correspondent bank
SWIFT - BIC: DEUTDEFF
Name: DEUTSCHE BANK AG
City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY

Account with institution / Beneficiary's Bank
SWIFT - BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: Beograd SRBIJA

Beneficiary
IBAN/Account Number:: RS35205903101732512091
Name: ZORAN MILUTINOVIĆ
Street: UL 24 NOVEMBRA 14/1
City, Country: 38218 Leposavić, SRBIJA

Само ове године око 100 милиона евра из буџета издвојено је за пројекте од јавног интереса - из области социјалне заштите, људских и мањинских права, заштите животне средине, образовања, науке, културе.

Удружења која на конкурсу добију новац убудуће ће имати обавезу да надлежним органима свака три месеца подносе извештај о раду.

Државни органи који су одобрили те пројекте дужни су да контролишу реализацију програма, али и да раскину уговор и затраже повраћај пренетих средстава ако се утврди ненаменско трошење.

Агенција за борбу против корупције сматра да је у области финансирања цивилног сектора корупција висока и да је било крајње време да се у њу уведе ред.

Директорка Агенције за борбу против корупције Зорана Марковић каже да такво финансирање мора да се ради по јасно утврђеним критеријумима.

"Конкурси морају бити јавни и транспарентни и да се зна за које намене тај новац иде, које то активности и пројекте цивилни сектор ради у име и за рачун грађана. Резултати морају бити реални и видљиви, јер је то новац свих нас", истиче Марковићева.

Иако је прошле године из државне касе на невладин сектор потрошено 47 милиона евра, чак 90 одсто невладиних организација није обезбедило средства за текућу годину. У том сектору имају примедбе и на критеријуме доделе средстава.

Миљенко Дерета из Грађанске иницијативе каже да је проблем био да у томе што су се средства додељивала према чињеници да неко удружење постоји. "Свако удружење мора имати програм, који треба да буде критеријум за доделу средстава, а не чињеница да неко постоји", напомиње Дерета.

Предлагачи уредбе уверени су да ће она увести јавност у процес расподеле буџетских пара.

Јасмина Бенмансур из Министарства за људска и мањинска права каже да та уредба прописује да су надлежни органи дужни да на својој интернет-страници објаве конкурс. "Поред конкурса, потребно је доставити и листу вредновања и рангирања пријављених програма, одлуку о избору програма и друге акте и податке које су у складу са уредбом", додаје Бенмансурова.

Стручњаци, међутим, сматрају да се уредбом, као подзаконским актом, процес финансирања не може учинити потпуно јавним и замерају што уредбом нису обухваћене задужбине и фондације.

Дачић је Танјугу рекао да је пасош издат у оквиру редовне процедуре, јер је Лаушевић у Њујорку и поднео захтев за издавање пасоша.

Лаушевић (52) је због двоструког убиства неколико година провео у затвору у Црној Гори, а последњих 13 година живи у Америци. Прича о њему поново се нашла у центру пажње јавности кад је објавио аутобиографију Година прође, дан никад, која је постала бестселер.

Председник Србије Борис Тадић је пред Нову годину помиловао Лаушевића, ослободивши га даљег издржавања казне затвора.

Лаушевић, који је држављанин Србије, у Црној Гори је 2001, после више укиданих пресуда, правоснажно осуђен на 13 година затвора.

Комисија за помиловања је, предлажући Тадићу да га помилује, навела да Лаушевић раније није осуђиван, да је од извршења кривичног дела прошло 18 година, да је на слободи дуже време и да током тог периода није имао сукоб са законом, као и да кривично дело није извршио са умишљајем, већ прекорачењем границе нужне одбране.

Тада је, како наводе, био у стању емоционалне узбуђености изазване нападом на њега и његовог брата Бранимира Лаушевића, коме је том приликом био угрожен живот.

Лаушевић, један од најпопуларнијих глумаца из периода СФРЈ, 30. јула 1993. године у подгоричком кафићу "Епл", после краће свађе и туче пуцаон је из пиштоља и убио Драгора Пејовића и Радована Вучинића.

Ђилас се провозао трамвајем од окретнице у Пожешкој улици до стајалишта код Палате правде у Савској улици, валидирао своју картицу и проверио на терену како се грађани сналазе у новим околностима.

"Очекујем да нови систем доведе до бољег квалитета градског превоза у Београду, да буде од велике користи грађанима, а на овај начин покушаћемо да спречимо сваку врсту малверзација. Верујем да ћемо бити успешни у примени новог система, коме ће бити потребно неко време да прележи дечје болести и достигне ниво система у великим европским градовима", поручио је Ђилас.

Првог дана званичног почетка примене система Ђилас је, у друштву директора Дирекције за јавни превоз Зорана Шарца, менаџера система "Бус плус" Вељка Влаховића и власника персонализоване картице 011, новинара и публицисте Петра Поповића, искористио прилику да сазна како се возачи и путници сналазе у новим могућностима.

Градоначелник Београда рекао је да ће се кроз овај систем Београђани информисати о терминима вожње, предупредити беспотребна чекања, посебно у лошим временским ситуацијама.

"Са дисплеја или путем порука, грађанима ће бити доступне важне информације, а ми ћемо путем оперативног контролног центра моћи да контролишемо аутобусе, број путника, као и да спречимо малверзације било које врсте", рекао је градоначелиник.

Ђилас је уверен да ће цео систем добро функционисати, али је упозорио да је потребно пар дана за уходавање.

"Очекујем да после тога сви почнемо да уживамо у предностима овог система. Суграђани ће током пробног периода моћи да сазнају све што им је потребно за боље сналажење у новим условима и надам се да ће тај период бити што безболнији", истакао је Ђилас.

Градоначелник Београда очекује и да ће приходи од јавног превоза већ од овог месеца бити већи и напоменуо је да Град нема намеру да смањује своје субвенције.

"Сигурно је да ће ово бити веома корисно за Београд. Пре неколико дана сам разговарао и са повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољубом Шабићем, због бојазни неких грађана да ће због примене система моћи да буде контролисано њихово кретање. У наредним данима ћемо прецизирати када се бришу подаци и уверити грађане да нема потребе за бојазношћу такве врсте", објаснио је Ђилас.

Електронске карте могу се купити и допунити на 800 трафика широм града, а нови апарати за очитавање карата постављени су у 1.851 возило ГСП-а, Ласте, БГ воза и приватних превозника.

Старе маркице од данас нису у употреби. Уместо њих морају се користити нове персонализоване и неперсонализоване карте које ће путници морати да валидирају у возилима.

На све новине у јавном превозу грђани ће се привикавати током фебруара када контролори неће наплаћивати казне, већ само опомињати путнике, а први ефекти система "Бус плус" очекују се за два до три месеца.

Шабић је навео да је у уторак обавестио градоначелника Београда Драгана Ђиласа да ће донети решење о привременој забрани обраде података.

"Још у поступку претходне провере извођачи пројекта "Бус плус" били су упозорени на све обавезе из Закона о заштити података о личности и да ће у случају да Закон не буде поштован бити забрањена обрада података", рекао је Шабић.

Према његовим речима, упозорење се, пре свега, односило на неопходност искључивања могућности "упаривања" података из два центра - једног у коме се воде подаци о претплатнику и другог са подацима о саобраћају.

Мора се гарантовати приватност лица која претплатне карте користе и искључити могућност праћења њиховог кретања, односно утврђивања времена путање кретања грађана, наводи се у Шабићевом саопштењу.

Непосредно пред почетак функционисања "Бус плус" система констатовано је да није у потпуности поступљено у складу са упозорењем, због чега је донето решење о привременој забрани обраде одређених података.

"Добро је што 'Бус плус' искључује могућност праћења било кога у реалном времену. Искључена је и могућност накнадног реконструисања путање кретања корисника 'Бус плуса'", рекао је Шабић.

Шабић је, међутим, рекао да је остала могућност да се накнадним лоцирањем времена и коришћеног возила задире у приватност, а да ни једним правним актом није утврђена сврха те обраде података, њени разлози и процедура.

Градоначелник Ђилас је "у потпуности разумео разлоге забране и предузеће кораке да се што пре отклоне", рекао је Шабић.

Директор школе Срђан Огњановић рекао је да је школа прихватила идеју Телекома Србије да ученици Математичке гимназије науче нешто ново, а затим осмисле нешто креативно, комерцијално и интересантно за Телеком.

Директорка сектора за односе са јавношћу "Телекома Србија" Милица Марковић рекла је да су ученици годину дана имали предавања и обуку за мобилне апликације у андроид оперативном систему и да је након тога отворен конкурс. Она је навела да је најважнији критеријум на конкурсу био функционалност програма и креативност.

Прву награду добили су Драган Окановић и Теодор фон Бург за игрице "Wiz Wars" и "Cubin". Они ће путовати у Барселону на конгрес мобилних телекомуникација.

Добитници првих награда су истакли да је за њих такмичење било занимљиво искуство и да су пуно научили о програмском језику који има будућност.

Осим најбољих, награде су биле и за оне који су "за мало најбољи", а уручене су и специјалне похвале.

Међу направљеним награђеним апликацијама су виртуелна Рубиконова коцка, која је и добила прву награду, затим апликација брзог и лаког израчунавања просека оцена и апликације за извођење хемијског ескперимента.

У том подухвату помогло јој је 11 Лагуниних аутора и још толико донатора и волонтера. Цена књиге је, како кажу, по мери срца сваког ко жели да је прочита, а укупан приход намењен је њеном лечењу.

"Буди срећан због свега што имаш и знаш, кад ти је лоше сети се тога, никад не губи наду из срца свога и немој никоме да је даш" - то су само неки од стихова које је Ана записала када је имала само 11 година. Болест је упознала са девет.

У њеним стиховима "Под светлом истине" утиснути су: бол, патња, љубав, вера и нада. Није имала намеру да их подели с неким, али ипак је то учинила.

Ова храбра девојчица каже да желела да помогне другима који се не усуђују да изразе себе на било који начин.

"Случајно ја волим уметност, књижевност, али можда неко воли нешто друго", рекла је Ана подстичући друге на стварају.

Ана воли хеви метал, јер јој та снажна музика улива енергију. Осим родитеља, велика подршка су јој пријатељи.

Лек који би Ани олакшао болест код нас није на позитивној листи. Оригиналан лек који се производи у Швајцарској за њу је недоступан. Стаје 3000 евра, само за месец дана.

Иако у инвалидским колицима и са другим секундарним озбиљним дијагнозама, као што су: кардиомиопатија, скелетни деформитети, замор, мишићна слабост, дијабетес, Ана нема право на увећани додатак и туђу негу.

Квалитет живота детета од ове и осталих ретких болести не зависи само од тежине болести, него од подршке шире људске заједнице, институције и државе у којој живимо, каже Анин отац Горан.

Он објашњава би живот такве деце био свакако квалитетнији и лепши када би постојала адекватна аподршка.

Ана верује у свом срцу, бори се на свој начин, пише и подсећа "Живот је леп, само ако живети знаш".

Из агенција које продају карте кажу да је формиран фонд за враћање новца, али да се купци са наших простора новцу не могу надати пре лета.

"Спејнер" је у протекле две године превезао више од 30.000 наших путника за Барселону и Мадрид. Ово је била једина редовна линија из Србије за Шпанију, а цене карата су биле у просеку као код "лоу кост" компанија.

Банкрот, који је последица одбијања Каталонске Владе да покрије губитке те авиокомпаније, неће бити реткост у Европи, кажу у путничким агенцијама и додају да је могуће овог пролећа очекивати још оваквих случајева.

"Један део авиокомпанија и даље је у проблемима око финасирања и владе земаља које финасирају те авиокомпаније могу лако да одустану од тога, тако да можемо да очекујемо нека нова изненађења у авиоиндустрији, каже Игор Вранешевић из агенције "Травел Агент Тикет"

Из директората за цивилно вазухопловство кажу да путници могу мирно да купују карте и код агената и преко интернета, јер је Србија донела закон о основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају, што омогућава заштиту коју сваки купац има у Европи.

За оне који желе да се жале, образац за жалбе налази се на сајту Директората за цивилно ваздухолповство. Свака авиокомпанија дужна је да у року од 30 дана одговори на овакав захтев. У супротном, за наплату ће се побринути инспектори директората.

Директорат за цивилно ваздухополовство Катарина Милосављевић Андрић каже да уколико се утврди да је авиопревозник крив за укидање или отказивање лета, оштећена страна може добити од 250 до 650 евра одштете у зависности од категорије карте које су купили и од дестинације.

"Морам напоменути да овај закон неће узимати оне случајеве када је у питању виша сила тада компаније неће морати да надконаде штету", наводи Милосављевић Андрић.

Банкрот није виша сила, па ће путницима који су купили карте на релацији од Београда до Барселоне, или Мадрида за сто евра новац бити враћен за два до три месеца. Проблем је што им тада та сума можда неће бити довољна да поново купе карте до тих дестинација.

Међутим, наши ортопеди тврде да грађани не треба да брину, јер се код нас не уграђују вештачки кукови које производи британска компанија "Депју", а заступа "Џонсон и Џонсон".

РТС-у је у Министарству здравља потврђено да надлежној инспекцији до јуче није стигла ниједна пријава о штетности вештачких кукова.

У Хрватској од 2007. године, ендопротезе АСР има 324-оро грађана. Иако је очекивани век трајања требало да буде дужи, осам особа је већ морало да замени вештачки кук.

Ни грађани који су поново оперисани нису се пре тога жалили на болне рекације и проблеме у ходу, а ни њихови лекари, нису пријавили нежељене реакције од металних делића.

"Конкретно, 1. септембра 2010. године 'Џонсон и Џонсон' обавестио је Агенцију Хрватске да је покренуто повлачење тог производа и да је о томе обавестио све кориснике и лекаре који су уграђивали њихове ендопротезе", каже саветник за информисање у Агенцији за лекове Хрватске Јасминка Тадин.

Међутим, иако је одређена серија вештачких кукова још пре две године повучена у суседној Хрватској, произвођач о томе није обавестио и представништво у Србији. Они су у Србији дозволу о регистрацији добили 2007, а истекла им је у новембру прошле године.

"Ти кукови, та три типа вештачких кукова, они јесу били регистровани, али никада нису били по клиникама. Ми до данас у агенцији за лекове немамо пријава о таквим неким исходима. Агенција за лекове прати ситуацију," каже Александар Туцовић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије.

"Ми, нажалост или у овом тренутку, на срећу, нисмо ни стигли те протезе да уграђујемо. То су протезе новијих генерација и једноставно још нису дошле на употребу у Србији, скупље су", каже директор Клинике за ортопедију КЦС проф. др Марко Бумбаширевић.

И РТС-у је у Институту Бањица, где годишње вештачки кук буде уграђен око 2.000 пута, потврђено да користе импланте реномираних светских произвођача и да нису уграђивали спорну серију.

Објашњавају да вештачки кук има век трајања, који зависи и од понашања пацијента, и од материјала импланта, али и да нису забележили ниједан случај да су метални делићи, који настају због трења, изазвали - тровање.

А како би убудуће сви били спокојни, професор Бумбаширевић, који је и председник Српске ортопедско-трауматолошке асоцијације, апелује још једном да је време да Србија добије регистар пацијената којима су уграђени вештачки зглобови, јер ће пратећи њихово стање моћи да знају шта је добро, а шта лоше.

На данашњи дан, 1748. године установљено је име града Нови Сад. Указом аустријске царице Марије Терезије Рацка, варош (Српски град) добила је 1748. године назив Неопланта и статус слободног краљевског града. Срби су га звали Нови Сад, а град је захваљујући привилегијама и економским повластицама убрзо предњачио у односу на остала места у Војводини. Основане су многе школе, покренути часописи, основана Матица српска... Град је постао снажан српски културни центар, познат под именом "српска Атина", али и индустријски, научни и трговински центар Војводине и Србије.

Борис Јељцин, руски политичар и државник, први председник Руске Федерације рођен је на данашњи дан 1931. године. По образовању је инжењер, а члан КПСС-а постао је 1961. године. Од средине седамдесетих година 20. века почео је са успињањем у страначкој хијерархији, али у први план је дошао пошто га је Горбачов, као човека од поверења, довео у Москву и именовао шефом градске организације КПСС-а. На тој дужности Јељцин се исказао изузетним организаторским способностима, али је ускоро дошао у сукоб с Горбачовом, јер је заговарао радикалније провођење перестројке. Под већу пажњу јавности долази у мају 1990. године када је изабран за председника руског парламента у којем је отворено промовисао идеју руске независности. У јуну 1991. године избаран је за првог председника Руске Федерације.

1805 - Рођен Луј Огист Бланки, француски социјалиста и револуционар
(Пуже Тение, 1.2.1805 - Париз, 1.1.1881)

1860 - Рођен Милан Решетар, филолог, професор Универзитета у Београду
(Дубровник, 1.2.1860 - Фиренца, 14.1.1942)

1870 - Гогољев Ревизор први пут изведен на сцени Народног позоришта у Београду

1874 - Рођен Хуго фон Хофманштал, аустријски књижевник
(Беч, 1.2.1874 - Беч, 15.7.1929)

1874 - Рођен Светислав Стефановић, лекар, књижевник и преводилац
(Нови Сад, 1.2.1874 - Београд,   11.1944)

1893 - Амерички физичар и проналазач Томас Едисон отворио у Вест Оринџу први филмски студио у свету

1895 - Рођен Џон Форд, амерички филмски редитељ
(Портланд, 1.2.1895 - Палм Спрингс, 1.9.1973)

1901 - Штампан први број часописа Српски књижевни гласник

1901 - Рођен Клерк Вилијем Гебл, амерички филмски глумац, добитник  "Оскара"
(Кадис, 1.2.1901 - Холивуд, 16.11.1960)

1918 - Побуна бокељских морнара у Првом светском рату

1922 - Рођена Рената Тебалди, италијанска оперска певачица
(Пезаро, 1.2.1922 - Сан Марино, 19.12.2004)

1922 - Рођена Софија-Соја Јовановић, филмски, позоришни и ТВ редитељ
(Београд, 1.2.1922 - Београд, 22.4.2002)

1923 - Рођен Данило Пурић, политичар, дипломата, новинар, главни уредник и директор Политике (Милешево, 1.2.1923 - Београд, 26.4.2005)

1924 - Рођена Милосава-Мила Царичић-Стојнић, слависта, професор Филолошког факултета у Београду
(Беране, 1.2.1924 - Београд, 22.5.2003)

1928 - Рођен Живојин Ковачевић, сликар, дизајнер и илустратор 
(Београд, 1.2.1928 -        22 .4.2009)

1928  - Рођен Том Лантош, амерички политичар, председавајући Комитета за спољне односе Представничког дома америчког Конгреса
(Будимпешта, 1.2.1928 - Бетесда, 11.2.2008)

1932 - Рођен Иван Вања Драх, хрватски позоришни, филмски и ТВ глумац
(Бошњаци, 1.2.1932 - Загреб, 6.9.2009)

1933 - Рођена Светлана Велмар-Јанковић, књижевница, академик
(Београд, 1.2.1933)

1944 - Умро Пит Мондриан, холандски сликар
(Амерсфорт, 7.3.1872 - Њујорк, 1.2.1944)

1945 - Штампан први број Службеног листа Југославије

1946  - Проглашена Мађарска Република

1950 - Основан Железнички музеј у Београду

1950 - Рођен Зоран Калезић, певач
(Даниловград, 1.2.1950)

1953 - Отворена Галерија фресака у Београду

1966 - Умро Бастер Китон (Џозеф Френсис), амерички филмски глумац и режисер
(Канзас, 4.10.1896 - Холивуд, 1.2.1966)

1994 - Умро Радован Самарџић, историчар и књижевник, професор Филозофског факултета у Београду, директор Балканолошког института САНУ, академик
(Сарајево, 22.10.1922 - Београд, 1.2.1994)

1997- Умро Никола Божић, војни историчар и публициста
(Грабовац,    1925 - Нови Сад, 1.2.1997)

1998 - Умрла Бранка Милошевић, новинар и уредник Програма 202 Радио Београда
(Београд, 24.1.1955 - Београд, 1.2.1998)

2002 - Умро Звонимир Пенђер, електроинжењер, тон-мајстор Радио Београда
(Београд, 4.7.1940 - Београд, 1.2.2002)

2003 - Амерички спејс-шатл Колумбија срушио се над Тексасом, погинуло 7 астронаута

2007 - Умро Срба Митровић, књижевник и преводилац
(Лалинац, 23.12.1931 - Београд, 1.2.2007)

2007 - Умро Ђан Карло Меноти, италијански композитор, оснивач фестивала "Два света"
(Кадељано, 7.7.1911 -  Монте Карло, 1.2.2007)

2008 - Умро Павле Мартиновић, фудбалер ОФК Београда и спортски радник
(Бајице,   1929 - Београд, 1.2.2008)

2010 - Ступио на снагу Прелазни трговински споразум Европске уније и Србије

2010 - Умро Џастин Ментел, амерички филмски глумац
(Остин, 16.12.1982 - Бленчардвил, 1.2.2010)

Косјерићко Културно-уметничко друштво "Максим Марковић" поклонило јој је приход са концерта, дародавац из Ивањице монтажну кућу, а у акцију се укључило и Министарство за рад и социјалну политику.

Пред Косјерићанима разних генерација који су дошли да подрже њену храброст и упорност, Кели није могла да сакрије сузе, овога пута каже, сузе радоснице.

"Колико сам се трудила да их сакријем, искрено, нисам могла", каже Кели.

"Ово је један велики доказ да постоје хумани људи који желе да помогну, тако да сам пресрећна због тога", рекла је Кели.

Кућа за Кели и њену маму из Ивањице у Бор ће стићи на време, да у њој 25. маја прослави пунолетство, обећавају дародавци.

"Када сам видео на телевизији причу заинтересовао сам се како да дођем до ове породице да им помогнем. Био сам спреман одмах да помогнем", рекао је Ацо Ћурчић из "Бор промета" Ивањица.

"Општина Бор је обезбедила локацију за изградњу куће, обезбедила је средства за подизање темеља, као и средства за све прикључке неопходне да би живот у кући могао да функционише", рекао је председник СО Бор Драган Жикић.

Лепу традицију да меморијални концерти посвећени и Милану Филипићу истовремено буду и хуманитарни, косјерићко Културно-уметничко друштво "Максим Марковић" наставио је четврту годину заредом.

Прошле године после земљотреса играли су за помоћ двема сестрама из краљевачког "Абрашевића". Ове године, Краљевчани су дошли у Косјерић. Следећи хуманитарни концерт најављују у Бору крајем фебруара.

Закон је прекршен, тужилаштво најављује истрагу, а са Факултета поручују да је све урађено зарад истине и угледа те установе.

Податке је тражило државно тужилаштво Аустралије, прво од Београдског универзитета, а потом и од Факултета.

Први захтев био је образац дипломе, ради упоређивања са оном коју је приложила особа тужена у Аустралији, као потврда да је дипломирао, а касније је тражен и списак оних који су дипломирали 1987. године, међу којима је, наводно, био и тужени.

Убрзо, тражен је и нови списак, годину пре и после 1987, јер тужени, како објашњавају с факултета, није био сигуран када је завршио факултет.

Спискови који су послати обухватали су име и презиме, име једног родитеља, датум рођења, место рођења, смер и годину дипломирања.

Следећа тврдња туженог била је да постоје тајни спискови, којима се крије идентитет великог броја полицајаца који су студирали на том факултету.

"Да бисмо доказали да не постоји, ми смо послали спискове свих студената, који су уписани од почетка и дипломирали, на коме се јасно видело када је који полицајац које је он именовао дипломирао", рекао је бивши декан Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Добривоје Радовановић.

Детаљни спискови послати су за дипломце '87. године, на захтев одбране, а садржали су, осим основних података, број досијеа студента, смер, пребивалиште, држављанство, занимање оца или мајке, завршену средњу школу и успех, овере семестара, списак положених испита, датум дипломирања.

О слању података, скоро три године касније, сазнали су инспектори повереника за слободан приступ информацијама, пошто су спровели истрагу по пријави једног грађанина, крајем 2011.

"Како је то било могуће да уместо евентуалних информација о статусу једног човека комплетна збирка заврши у Аустралији, и то на три начина. Дакле, прво и-мејлом, онда и у тврдој, папирној, верзији, па и још једном, на У-Ес-Бе меморији", рекао је повереник за заштиту података Родољуб Шабић. 

Резултат истраге је акт упозорења Факултету, покретање прекршајног поступка против одговорних лица, али и кривичне пријаве Посебном одељењу за борбу против високотехнолошког криминала.

"Био сам дужан да тражим сагласност повереника, то нисам урадио из незнања. Нама је било важно да добијемо тај процес, зато што смо тако штитили интегритет Факултета од једног очигледног преваранта, штитили смо углед наших студената и њихову могућност запошљавања ван", рекао је Добривоје Радовановић.

Институције које утврђују да ли је закон прекршен нису тражиле информације од Управе факлутета.

"О тужилаштву сам сазнала из новина, односно из медија, и о прекршајним пријавама, и о кривичним пријавама, тако да ја немам ни као декан, ни ова институција нема никакво званично обавештење", рекла је декан Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Јасмина Ковачевић.

Једна кривица до сада је утврђена. Особа која је фалсификовала диплому Дефектолошког факултета, после спорног слања докумената, осуђена је на пет година затвора, а Факултет је, бар када је реч о стручности његових дипломаца, остао је неукаљан.

"Подржавамо иницијативу и сматрамо да је сваки разговор у том правцу добродошао", рекао је агенцији Бета заменик српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић коментаришући иницијативу Јосиповића о потписивању међудржавног споразума чија би једна од основних одредби била да се оптуженима за ратне злочине суди у њиховој матичној држави.

Векарић је изразио очекивање да ће политичари начинити кораке којима ће, како је оценио, правосуђа у региону лакше корачати.

"Надамо се да ће се на политичком нивоу разговарати о свим отвореним питањима која оптерећују државе и правосђа, и да ће наша добра сарадња бити још боља", истакао је Векарић.

Председници Хрватске и Србије и чланови Председништва БиХ разговараће у петак на састанку на Јахорини о иницијативи хрватског председника за склапање међудржавног споразума којим би се олакшало процесуирање ратних злочина.

О тој иницијативи ће на неформалном састанку разговарати Јосиповић, председник Србије Борис Тадић и чланови Председништва БиХ Жељко Комшић, Небојша Радмановић и Бакир Изетбеговић.

"О томе треба почети разговарати, али је на владама да се договоре и потпишу", истичу у кабинету председника Хрватске.

Тај споразум требало би да спречи понављање случајева попут случаја хрватског ветерана Тихомира Пурде који је по потерници Србије због наводних ратних злочина у Вуковару 1991. два месеца провео у притвору у БиХ. Он је пуштен након што је Србија због недостатка доказа одустала од његовог кривичног прогона, а тај случај изазвао је напетост у односима две државе.

Иво Јосиповић се у више наврата заложио за потписивање међудржавних споразума између Србије, Хрватске и БиХ који би олакшали процесуирање ратних злочина.

Тај би споразум, како је Јосиповић више пута рекао, заменио хрватски закон о ништавости правних аката СФРЈ, СРЈ и Србије који је донела бивша влада Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) у октобру прошле године уочи рапуштања парламента.

Председник Хрватске упутио је крајем децембра Уставном суду захтев за оцену уставности тог закона који је изазвао бројне негативне реакције у домаћој и међународној јавности.

Повод за његово доношење биле су оптужнице против 44 држављанина Хрватске, међу којима и неколико ратних функционера, које су из Београда стигле у Загреб.

Уместо дуготрајног судског поступка, применом новог Закона о парничном поступку, онај ко жели да тужи државу добиће прилику да се са државом нагоди кроз поступак медијације.

"Идеја да неко ко жели да води поступак притив државе прво треба да има прилику да покуша да се поравна са државом је изузетно корисна и примењена је у свим европским државама", изјавио је Танјугу Слободан Хомен.

Према његовим речима, онај ко жели да поднесе тужбу против државе прво треба да се обрати Републичком правобранилаштву и види да ли постоји могућност поравнања како би му држава исплатила штету.

"На тај начин ће се далеко брже доћи до новца који вам дугује држава, јер се нећете упуштати у дуготрајан судски поступак, а с друге стране и држава штеди, ако ни на чему другом, онда на судским трошковима који су често и већи од потраживања грађана према Републици Србији", нагласио је државни секретар.

Он је као пример навео војне пензонере који воде више хиљада поступака.

Њихов проблем се може решити на јединствен начин, а не да данас имамо више хиљада судских поступака чији су трошкови далеко већи него износ који држава треба да исплати војним пензионерима, указао је Хомен.

Закон је предвидео да онај ко жели да тужи државу мора да се прво обрати јавном правобраниоцу са захтевом за медијацију, током које се преговорима тражи најбоље решење за обе стране, које у случају сагласности има дејство извршне исправе.

То је једини обавезан поступак медијације који се уводи у правни систем Србије и омогућава нагодбу државе са оштећеним.

Директорка Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" Тања Кнежевић рекла је да је изложеност дуванском диму значајно смањена на радним местима и школама, а да се постепено смањује и у кућама.

Она је навела да је од почетка примене закона повећана друштвена одговорност према непушачима, да је промењена свест грађана о штетности дуванског дима и да грађани све више схватају да је закон донет како би унапредио и заштитио њихово здравље.

Истраживање које је данас представљено спроведено је од 26. до 29. новембра прошле године, 12 месеци од почетка примене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, и оно показује да закон подржава 81 одсто одраслих.

Велика већина становника зна да је пушење цигарета узрочник тешких болести - 90 одсто њих, а да 93 одсто зна да је и за непушаче штетан дим који удишу из околине.

На радним местима изложеност дуванском диму са 45 одсто смањена је на 31 одсто, а у школама и на факултетима са 44 одсто на 23 одсто.

У кафићима и ресторанима са 72 одсто на 68 одсто је смањена изложеност дуванском диму и у кући пријатеља или рођака са 83 на 74 одсто.

Смањен је проценат оних који дозвољавају пушење у свим просторијама у свом дому са 48 одсто на 45 одсто. 

Истраживање је показало да се уочавају промене и код пушача и да готово половина пушача жели да престане да пуши, а због примене забране пушења на јавним местима петина свих пушача смањила је број попушених цигарета дневно.

Петина испитаника сматра да се закон не поштује довољно, а најчешће предлагане мере су појачане инспекцијске контроле и строже казне за непоштовање закона.

Помоћница министра здравља Марија Јевтић рекла је да су резултати спровођења закона добри, али да не може бити сасвим задовољна јер сигурно у тој области може да се уради још боље.

У Институту "Батут" је истакнуто да резултати истраживања указују да међу становницима Србије постоји развијена свест о томе да је Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму донет да би се унапредило и заштитило њихово здравље, тако да подршка том закону расте.

На конференцији је уручена и награда за ликовни конкурс за студенте основних струковних уметничких факултета на тему "Уживај без дуванског дима".

Прву награду од 70.000 динара добио је Стефан Кнежевић са београдског Факултета примењених уметности.

Другу награду од 50.000 динара добила је Јелена Кончар са Факултета за културу и медије Мегатренд универзитета, а трећу од 30.000 динара Нина Хаџивуковић са Академије лепих умтбности. Пратеће награде добило је осам студената у износу од по 10.000 динара.

Славни српски песник и писац Лаза Костић рођен је на данашњи дан 1841. године, у Ковиљу. Основну школу је завршио у родном месту, гинмназију у Новом Саду, Панчеву и Будиму, а Права на универзитету у Пешти. Костић је снажно утицао на српско друштво свога времена. Био је покретач и уредник књижевних и политичких листова и близак сарадник Светозара Милетића. Своје књижевно стваралаштво почео у јеку романтизма, у време Змаја и Ђуре Јакшића. За десет година бављења књижевношћу, ушао је у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског романтизма. Написао је око 150 лирских и двадестак епских песама, балада и романси. Био је зачетник српске авангардне лирике. Као полиглота и човек велике ерудиције истакао се и превођењем дела Вилијама Шекспира. Костић је био и први председник 1882/83. Српског новинарског друштва. Најпознатија дела Лазе Костића су: поетичне трагедије Максим Црнојевић, Пера Сегединац, расправе Критички увод у општу филозофију, О Јовану Јовановићу Змају, његову певању, мишљењу и писању, Основа лепоте у свету, лирске песме Међу јавом и међ' сном и Santa Marija della Salute.

Фелдмаршал Вермахта Фридрих фон Паулус потписао је капитулацију својих јединица 31. јануара 1943. године. Био је то крај Стаљинградске битке. Последње немачке трупе предале су се Црвеној армији 2. фебруара. Слом немачких трупа и њихових савезника, код Стаљинграда, означио је почетак краја Трећег рајха. Средином новембра 1942, совјетска армија прешла је у офанзиву и окружила немачке снаге, заробивши 91.000 војника, углавном из састава Четврте и Шесте немачке оклопне армије, укључујући команданта Паулуса, 24 генерала и 2.500 официра. У бици код Стаљинграда погинуло је око 740.000 немачких, италијанских, мађарских, румунских и хрватских војника.

1797. - Рођен Франц Петер Шуберт, аустријски композитор
(Химелпфортгрунд, 31. 01. 1797 - Беч, 19. 11. 1828)

1878. - Врање ослобођено од Турака

1919. - Рођена Џин Симонс, британска позоришна, филмска и ТВ глумица
(Лондон,  31. 01. 1919 - Санта Моника, 22. 01. 2010)

1921. - Рођен Марио Ланца, италијански оперски опевач
(Филаделфија, 31. 01. 1921- Рим, 07. 10. 1959)

1924. - Рођен Тенгиз Абуладзе, грузијски филмски редитељ
(Кутаиси, 31. 01. 1924 - Тбилиси, 06. 03. 1994)

1928. - Рођен Душан Џамоња, хрватски вајар
(Струмица, 31. 01. 1928 - Загреб, 14. 01. 2009)

1932. - Рођен Томислав Калоперовић, фудбалер, тренер и спортски радник
(Обреновац, 31. 01. 1932- Београд, 15. 01. 2002)

1933. - Умро Џон Голсворти, енглески књижевник, нобеловац
(Кингстон Хил, 14. 08. 1867 - Хемстед, 31. 01. 1933)

1937. - Рођен Иван Клајн, лингвиста, професор Филолошког факултета у Београду (Београд, 31. 01. 1937)

1944. - Рођена Весна Несторовић, спикер ТВ Београд (Београд, 31. 01. 1944)

1944. - Умро Жан Жироду, француски књижевник
(Белак, 29. 10. 1882 - Париз, 31. 01. 1944)

1962. - Умро Петар - Пјер Крижанић, карикатуриста и  књижевник, један од оснивача "Ошишаног јежа"  (Глина, 19. 05. 1890 - Београд, 31. 01. 1962)

1974. - Умро Семјуел Голдвин, амерички филмски продуцент
(Варшава, 27. 08. 1884 - Холивуд, 31. 01. 1974)

1988. - Умро Недељко Гвозденовић, сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду, академик (Мостар, 24. 02. 1902 - Београд, 31. 01. 1988)

1996. - Умро Мартин Јонаш, сликар-наивац, оснивач прве сеоске галерије слика у Ковачици(Ковачица, 09. 05. 1924 - Панчево, 31. 01. 1996)

1996. - Умро Драган-Бата Огњеновић, каратиста, репрезентативац, професионални првак Европе у фул-контакту и првак света у кик-боксу (Никшић,   1958 - Никшић, 31. 01. 1996)

1997. - Умро Света Лукић, књижевник и књижевни критичар, уредник ТВ Београд (Београд, 18. 10. 1931 - Београд, 31. 01. 1997)

2002. - Умро Предраг Враницки, филозоф, професор Филозофског факултета у  Загребу, академик (Бенковац, 02. 01. 1922 - Загреб, 31. 01. 2002)

2002. - Умро Миладин Кораћ, економиста, професор Економског факултета у Београду(Ваљево, 02. 04. 1924 - Београд, 31. 01. 2002)

2003. - Умро Милош Мишовић, новинар НИН-а и "Данас"-а и публициста
(Чајетина,  1917 - Београд, 31. 01. 2003)

2007. - Умро Коста Царина, књижевник, публициста, филмски радник и преводилац (06. 02. 1927 - Београд, 31. 01. 2007)

2008. - Умро Александар Саша Никашиновић, новинар, један од оснивача и уредник листа "Данас", главни и одговорни уредник студентског листа "Индекс" (Баваниште, 14. 12. 1941 - Београд, 31. 01. 2008)

2010. - Умро Томас Елој Мартинес, аргентински писац и новинар
(Тукуман, 16. 07. 1934 - Буенос Аирес, 31. 01. 2010)

На платоу испред Скупштине окупило се више од 15.000 људи, а рукометаши и ватерполисти поздравили су их са терасе Старог двора.

Поздрављени великим аплаузом, на терасу Скупштине града прво су изашли рукометаши, а затим ватерполисти. Најбољи голман Европског првенства у рукомету Дарко Станић дочекан је великим овацијама.

"Стварно не знам чиме сам ово све заслужио. Хвала вам од срца. Захваљујем у име рукометаша. Не бисмо успели без вас. Остварили смо наше снове, надам се да смо вас бар мало усрећили", рекао је Станић.

Капитен рукометаша и најбољи играч Европског првенства Момир Илић истакао је да је публика била та која је подржавала екипу све време.

Селектор ватерполо репрезентације Дејан Удовичић оценио је да је успех екипе и успех свих који су је подржавали и додао да жели да се нађе на тераси Скупштине града 13. августа после Олимпијских игара у Лондону.

Капитен ватерполиста Вања Удовичић захвалио је свима који су дошли по хладном времену и који су подржавали репрезентацију последњих 15 дана. "Честитам овим златним момцима, без обзира што сте сребрни. Честитам најбољем тенисеру Србије. Надам се да ћемо за шест месеци прославити још једну медаљу", рекао је Удовичић.

Ватерполисти су у финалу Европског првенства у Холандији победили Црну Гору са 9:8. Рукометни репрезентативци изгубили су од Данске у финалу Европског првенства у Београду са 21:19.

Осим та два успеха наших селекција, јучерашњи дан памтићемо и по невероватној победи Новака Ђоковић, који је трећи пут освојио Аустралијан опен. Први тенисер света, међутим, вечерас се није појавио на тераси Скупштине града.

Пријем код председника

Председник Борис Тадић примио је нешто раније најбоље српске ватерполисте и рукометаше уз поруку: "Честитам, шампиони, свака част, поклањам се пред вама".

Пријему на Андрићевом венцу, у име најбољег тенисера света Новака Ђоковића, присуствовао је његов отац Срђан, као и чланови стручних штабова ватерполо и рукометне репрезентације.

Тадић је оценио да је јучерашњи дан велики за српски и спорт читавог региона Балкана. "Наши спортисти су послали поруку у цео свет да се овде игра најбољи ватерполо, рукомет, тенис. Ви сте заслужили захвалност свих грађана Србије", поручио је Тадић.

Председник Србије подсетио је да се управо вратио из Бора где су га рудари замолили да спортистима пренесе најтоплије поздраве и честитке и речи да су их ових дана бодрили и радовали се заједно са њима.

"Ово је дефинитивно нација талентована за спорт. Ту нема више дилеме. Ваш успех је резултат и последица чињенице да су пут успеха утабале многе генерације пре вас", поручио је Тадић.

Незабележена је и гледаност РТС-а, пошто је од укупног броја гледалаца, 46,4 одсто било уз РТС. То је и најгледанији дан од почетка мерења гледаности у Србији.

Дарко Броћић из "АГБ Нилсена" објашњава да је до сада рекорд био 44,8 одсто од 24. маја 2008. године, када је РТС преносио финале Евровизије у Београду.

"Ово је рекорд који је први постигао у односу на другог што се тиче гледаности - ово је највећа разлика која је забележена у последњих 10 година", наводи Броћић.

Тениски меч Новака Ђоковића и Рафаела Надала, који је трајао шест сати, пратило је 59,1 одсто оних који су у том тренутку пратили телевизију или 3.581.000 гледалаца.

Одмах после тог меча, 55,2 одсто гледалаца или 2.749.000 гледало је ватерполо утакмицу Србија–Црна Гора. Меч српских рукометаша против Данаца пратило је 57,2 одсто или 3.137.000 гледалаца, а доделу медаља 2.198.000.

Директор Телевизије Београд Никола Мирков каже да је јуче био велики дан за РТС.

"Овакви догађаји обавезују да учинимо све што је у нашој моћи не бисмо ли нашим гледаоцима обезбедили да прате све најважније спортске догађаје - Олимпијске игре, Европско првенство у фудбалу, Ролан Гарос и остала велика такмичења", рекао је Мирков.

Незапамћена је гледаност и Дневника РТС-а, уз који је било 2.398.000 људи. У јучерашњем дану од 10 емисија на свим каналима, девет је емитовано на РТС-у.

После спорта, велику гледаност забележили су серија Бела лађа, квиз Слагалица и полуфинале шоу-програма Ја имам таленат.

Шта их чека на путу да постану шампиони тема је о којој су у Оку говорили Јелена Генчић, тениски тренер, Милета Исаковић, рукометним тренер и Александар Шоштар, председник Ватерполо клуба "Партизан".

Милета Исаковић је рекао да у Србији тренутно не постоје добри услови за бављење рукометом. Проблем је у томе што рукомет може да се игра само у дворанама.

"Не може се изаћи напоље са лоптом и играти рукомет. Ја сам за то да се деца баве било којом врстом спорта. Нека тренирају било шта, само да се склоне са улице. Свеједно је да ли је то рукомет или неки други спорт".

Александар Шоштар сматра да деца морају да имају жељу да тренирају, без обзира на то какви су услови у спорту: "Неки спортови су захтевнији и специфичнији, неким је потребан базен или сала, али битно је да деца желе да се баве спортом".

Шоштар је рекао и да су велики напори уложени да би се спортски објекти довели у ред и побољшали услови за бављење спортом: "Услови су коректни. Доста је велико чудо што се и одржавају тако велики успеси у спорту с обзиром да имамо врло мало центара намењених за бављење спортом".

Јелена Генчић сматра да би деца требало да имају могућност да бесплатно тренирају и да би држава морала да рефундира трошкове родитељима док се они не афирмишу као спортисти. Међутим, Шоштар каже да је данашњи државни систем такав да је то практично немогуће: "Држава доста средстава већ одваја за спорт. Требало би да се средстава на свим нивоима усмеравају на прави начин у односу на квалитет и на резултате".

"Жеље су једно могућности су друго. Држава издваја много средстава, али проблем је у томе што нам треба подела на базни спорт и остале спортове. Да би се база повећала и да бисмо добили нови квалитет питање је да ли имамо могућности. Друга су времена била када се није морало плаћати за тренинг", каже Исаковић.

Шоштар је међутим рекао да у одређеним клубовима постоје повластице када тренира више деце из једне породице, као и да најталентованији у клубу Партизан не морају да плаћају тренинге.

Јелена Генчић је подсетила да је први тениски бум био када је Боб Живојиновић низао успехе. "Тада се пријавио огроман број деце у друштвене тениске клубове који су постојали. Слично се десило и када је успела Моника Селеш. Међутим, сада када су успешни Ноле, Ана, Типсаревић, друштвени клубови не постоје и силна деца која желе да тренирају немају где, јер у приватним морају да плаћају чланарине", рекла је Генчићева.

"Проблеми који су у спорту су углавном финансијске природе и резулатати које постижу наши врхунски спортисти су невероватни с обзиром на средства која се у спорт улажу. Све ће се завршити са наградама док еуфорија траје" каже Шоштар.  Исаковић је појаснио да није реч нити проблем у новцу које добијају играчи тренери, него да је проблем  обезбеђење основних услова за тренирање свима који то желе и заслужују.

Шоштар сматра да беспарица није проблем који је тешко решити: "Пошто имамо више спортова који обезбеђују ванспортске резултате и логично је да се очекује да су очекивања да ће у њих бити уложено више. То ипак није толико новца, да држава не би могла да издвоји".

Јелена Генчић сматра да да би врхунски спорт избацио најбоље играче онда је приоритет решење проблема младих, о томе да неко брине о њиховим спортским почецима, о младима који желе да тренирају, а немају новац да то и остваре: "Новца има, али он није адекватно распоређен", тврди Јелена.

Она каже да се никада не нервира када игра Новак Ђоковић јер је радила са њим годинама и јер зна да он даје све од себе на терену. Њега могу једино пореметити повреде или органзацијски пропусти, тврди она. Од Ђоковића Јелена очекује врхунске резултате још најмање две године.

Популарни бас, оперски уметник готово до аскетизма посвећен уметности, спремао се за наступ у опери Дон Карлос Ђузепеа Вердија наредног викенда на Великој сцени Народног позоришта, али га је издало срце.

Дугогодишњи првак Опере Народног позоришта у Београду и истакнути уметник Живан Сарамандић рођен је 2. априла 1939. године у Београду.

Због бомбардовања, 1941. године цела породица се сели у Аранђеловац, родни град његових родитеља. Одраста у фамилији која је и по очевој и мајчиној страни била веома музички обдарена и талентована. Као ученик аранђеловачке Гимназије истиче се као оснивач забавног оркестара, а био је и најистакнутији члан хора.

По доласку у Београд, у време када је био апсолвент Економског факултета (1962. године), Сарамандић добија позив да пева у великом варијетеу Орфеум који је био културна институција од великог значаја.

Први корак, на путу ка великим оперским улогама, било је школовање Сарамандићевог гласа, похађао је часове код једне од највећих оперских певачица тог времена Зденке Зикове.

Сарамандић је дебитовао на сцени Опере Народног позоришта 1966. године у улози Краља Египта у опери Аида Ђузепеа Вердија, а у сталном ангажману је од 1968. године.

У дугој и успешној каријери Сарамандић је наступао на најлепшим и најзначајнијим оперским сценама у свету попут Бољшог театра и Карнеги Хола. Певао је и на престижним сценама у Софији, Атини, Будимпешти, Прагу, Варшави, Кијеву, Одеси, Лењинграду, Барселони, Берлину, Паризу, Даблину.

Врстан интерпретатор црначких духовних песама као и руских народних песама из репертоара Шаљапина са којима је у СССР-у имао преко 500 концерата.

Стручњаци Јавног предузећа "Емисиона техника и везе" раде на отклањању квара.

Тренутно, грађани могу да користе старе бројеве тих служби, али и бројеве са додатом цифром један. Тако, полицију могу позвати и на 192, ватрогасце на 193, а Хитну помоћ на 194.

Директор РАТЕЛ-а Милан Јанковић рекао је да би од маја, због примене Новог плана нумерације усклађеног са европским прописима, грађани требало те службе да зову искључиво на нове бројеве са цифром један.

Нови бројеви ће се од тада користити и за Војну хитну помоћ која ће се одазивати на број 1976, Служба за обавештавање и узбуњивање на 1985, Помоћ на путу на 1987 и Војна полиција на 19860.

Ускоро и европски број 112

Јанковић је истакао да је предвиђен прелазни рок од годину дана за примену нових бројева и да тај рок може бити продужен уколико се оцени да грађани нису довољно информисани.

Он је рекао и да је у фази формирања Служба за хитне интервенције која би позивом на број 112 грађане усмеравала на ватрогасце, полицију или хитну помоћ.

Реч је о броју који се за обједињене службе користи у целој Европи, а који је, према речима Јанковића, дат Министарству унутрашњих послова на употребу, које би требало да формира такву службу и у Србији.

Кад та служба буде формирана, одвојени бројеви за полицију, ватрогасце и Хитну помоћ би требало да буду укинути.

Нови план нумерације предвиђа да "кратки кодови" садрже најмање три, а највише пет цифара, а у изузетним случајевима и шест цифара. Јанковић је истакао да ће до маја бити спроведено низ акција и кампања за информисање сваког појединца у Србији о овој промени и питао новинаре да изнесу своје предлоге о томе.

"Не желим да се деси да некоме не буде доступна нека хитна служба због промене броја. Обавештаваћемо и путем рачуна, медија, али ће и саме службе радити на томе", додао је Јанковић.

Та промена је обавезна због примене новог закона о електронским комуникацијама усклађеног са прописима ЕУ.

Јанковић је рекао и да се са мобилних телефона новије генерације не могу без префикса позивати бројеви од две цифре, већ само од три, због чега је такође неопходно додавање јединице испред досадашњих бројева.

Према Закону из 2009, уџбеник је основно и обавезно дидактичко наставно средство у било ком облику или медију. Најновијом изменом, уџбеник је дефинисан као књига из које се учи, у којoj се не пише, односно не садржи радни део, а намењен је вишегодишњој употреби.

"Нема дидактике, нема различитих облика и медија, нема стицања знања, нема вештина, нема ничега. Има само да дете не сме да пише по уџбенику и да служи за вишегодишњу употребу", каже Гордана Кнежевић Орлић из Издавачке куће "Клет".

Деца су се већ навикла на нова правила, пре свега на то да уџбеник треба да служи и наредним генерацијама.

Ова уштеда вероватно одговара родитељима, али су издавачи остали кратких рукава.

"Тржиште уџбеника годишње је тешко од 50 до 100 милона евра. Ако издавачи не морају да продају уџбенике сваке године већ сваке треће, наравно да им пада приход", наводи министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

У Заводу за издавање уџбеника тврде да предложене измене ипак не решавају суштинске проблеме.

"Данас у Србији имамо седамдесет издавача уџбеника, што је највише у Европи. Закон није подразумевао да се лиценце само потписују без икаквих услова. Под два, није уведен ред у области издаваштва што се очекивало, чак су присутни и елементи мита и корупције на терену за избор уџбеника", каже Милољуб Албијанић из Завода за издавање уџбеника.

Приватни издавачи одговарају – да је здрава конкуренција добра и да тврдња да смо по броју издавача први у Европи – није тачна. Само у Аустрији их, кажу, има око 200.

Замерке на предложене измене има и Национално-просветни савет. Смањени су рокови за поступак процене и одобравања уџбеника, па су доведени у ситуацију, како кажу, проточног бојлера, да само потписују туђе одлуке, што је, упозоравају, потпуно неприхватљиво.