"Ми смо пријавили скуп. За нас су ствари постале чудне када их неко ради на законит начин. Навикли смо да свако ради шта хоће. Имаћемо велики скуп у Београду на Видовдан или пре, исти ће случај бити у неким другим градовима. Биће то време великих и важних одлука за грађане Србије, али да ли су то избори или нешто друго о том потом", истакао је Вучић.

Истакао и да не жели још да саопшти датум избора, као и да ће то урадити кад буде "предметна надлежна институција желела то да саопшти грађанима".

Председник Вучић борави у Француској, где учествује на Међународној конференцији о глобалној политици, која се одржава до 26. априла у Шантилију.

"Много сесија по питању глобалне политике и неколико председника различитих држава, укључујући и мене, говорићемо о ситуацији у свету и ономе што би требало да урадимо, како да се понашамо са нашим прогнозама, мада је тешко прогнозирати у свету у којем правила нема", рекао је Вучић.

Захвалио се на могућности да говори на једној великој и значајној конференцији.

“Верујем да ће учешће Србије бити значајно не само за нас, већ и за оне који хоће да разумеју глас малих, глас глобалног југа, глас оних који не одлучују о светским стварима, а који у сваком случају желе да сачувају своју самобитност, независност и сувереност“, поручио је Вучић.

Екипа Хитне помоћи могла је само да констатује смрт, рекла је за РТС докторка Данијела Јевтић.

За помоћ су се највише јављали хронични болесници, међу којима срчани и астматичари, онколошки пацијенти, као и особе са повишеним крвним притиском.

У оквиру програма конференције, председник Вучић обратиће се учесницима скупа са којима ће разменити мишљење о најважнијим питањима савремених односа у свету, као и о кључним темама које одређују међународне политичке и економске односе, најављено је из Председништва Србије.

У међувремену, из Европске уније настављене су поруке о даљем притиску на Москву. Након усвајања 20. пакета санкција против Русије, шефица дипломатије ЕУ Каја Калас најавила је рад на 21. пакету санкција, уз поруку да ће Унија наставити подршку Украјини.

Из Кремља поручују да санкције имају негативан ефекат, али да је Русија стекла искуство у ублажавању њихових последица, уз оцену да је сарадња са Западом неповратно нарушена.

Регионалне тензије додатно су појачане изјавама пољског министра спољних послова Радослава Сикорског, који је оценио да би удвостручавање одбрамбених издвајања чланица НАТО-а могло да одврати Русију, уз оцену да је Москва ослабљена и да јој је потребно време за опоравак.

Са друге стране, немачки канцелар Фридрих Мерц поручио је да непосредно чланство Украјине у Европској унији тренутно није могуће, док је пољски премијер Доналд Туск оценио да се НАТО налази у осетљивом безбедносном тренутку и позвао на јединство савеза.

Политичке тензије додатно су појачане изјавама о будућности НАТО-а, након што је чешки премијер Андреј Бабиш оценио да наводи о могућем повлачењу САД из Алијансе представљају политичку провокацију, а пољски премијер Доналд Туск упозорио да се савез налази у критичном тренутку.

На терену, украјинске власти саопштиле су да су најмање две особе погинуле, а 15 рањено у руском нападу на Одесу.

Иран је затражио нови састанак уживо са америчком владом, изјавила је портпаролка Беле куће Керолајн Ливит и додала да ће изасланици америчког председника Џаред Кушнер и Стив Виткоф сутра отпутовати у Пакистан.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп рекао за Ројтерс да амерички званичници сада преговарају "са људима који су тренутно на власти" у Ирану.

Пет бродова, укључујући један ирански танкер за нафтне производе, прошло је јуче кроз Ормуски пролаз, показали су подаци о поморском саобраћају.

Додатну неизвесност у њихову будућност унели су глисери Револуционарне гарде, који су у претходна 24 часа поставили мине око кључних тачака у Ормуском теснацу, након чега је амерички председник Доналд Трамп наредио ратној морнарици да пуца на пловила која носе те мине.

Техеран је, још раније, обзнанио да нема представу где се неке од тих мина налазe, што ће додатно закомпликовати процес њиховог демонтирања, који ће, ако буде успостављен мир, трајати најмање пола године.

Глисери Револуционарне гарде, скривени у тунелима прокопаним уз иранску обалу и мине које полажу тек су део проблема са којима се суочава око 20.000 чланова посада бродова заробљених у Персијском заливу, јер их непрестано прате дронови којима две стране покушавају да контролишу саобраћај, те сада већ огромна армада америчких ратних бродова.

И "Буш" на путу ка Персијском заливу

Пентагон је ка Персијском заливу упутио трећи носач авиона, назван по старијем "Џорџу Бушу", надајући се да би више од 200 борбених авиона, 50.000 војника и петнаестак ратних бродова могло представљати фактор који ће натерати Техеран на уступке.

Иранске власти, пак, смекшавање става о будућности поморског саобраћаја кроз Ормуски теснац условљавају одмрзавањем новца, који је у безброј пакета санкција од 1979. године, заробљен у банкама широм света. Вашингтон је количину тих средстава проценио на око 100 милијарди долара, док Техеран тврди да је вредност бар десет пута већа.

Одмрзавање новца и бар ублажавање санкција, два су од укупно десет иранских услова за примирје, које ће у наредним данима министар спољних послова Абас Арагчи пренети дипломатама у Русији, Оману и пакистанској престоници Исламабаду где ће, случајно или не, током викенда допутовати и дежурни Трампови преговарачи Џаред Кушнер и Стив Виткоф.

Иран тврди да се Арагчи неће састати са Американцима, али су пакистански медији, раније у петак, најавили да ће се Кушнер и Виткоф "састати са другим иранским дипломатама".

Прошли круг преговора две стране окончан је без резултата, али је Трамп, упркос жестокој реторици, на неодређено време продужио примирје, у великој мери због притиска растућих цена енергената на светске економије.

Иран и даље снажан

Додатни елемент опреза Вашингтона крије се у чињеници да су иранске оружане снаге, упркос губицима и претходним проценама Пентагона и Тел Авива, задржале способност да озбиљно угрозе Американце.

Према новим проценама, Иранци на располагању имају половину предратног арсенала балистичких пројектила и лансирних рампи, те око 60 одсто морнарице за коју су Трамп и амерички министар рата Пит Хегсет тврдили да је збрисана са лица земље.

"Уништили смо им морнарицу, уништили смо им ратно ваздухопловство, уништили смо им лидере", рекао је Трамп у уторак.

Ко сада води Иран?

Око 13.000 америчких и нешто мање израелских ваздушних удара "преживело" је и око две трећине ратног ваздухопловства, као и хиљаде дронова, које су Иранци непрестано испаљивали на мете у државама Персијског залива, Ираку и Израелу.

Врх иранског руководства, које су Американци и Израелци збрисали у првих неколико сати рата, заменила је група људи, који су под вођством Мођтабе Хамнеија, режим који се претходно руководио верским догмама, претворили у војнички строј, дајући додатну снагу Револуционарној гарди.

Тој формацији приписује се и одлука да Иран, док траје америчка блокада, неће преговарати о миру, упркос супротним ставовима председника Масуда Пезешкијана и министра спољних послова.

Такав развој ситуације, у време Алија Хамнеија, једноставно није био могућ, јер је Револуционарна гарда, упркос моћи, ипак полагала рачуне врховном верском лидеру, који је и доносио коначне одлуке.

У новом Ирану, како се чини, кључне одлуке доносе генерали, па су аналитичари систем у овој држави назвали "Исламска револуција 3.0", настао после оних које су предводили ајатоласи Руколах Хомеини и његов наследник, Али Хамнеи.

На тај начин пропала је америчка идеја да би се, у том тренутку, ослабљени режим у Техерану могао напросто распасти под теретом бомби и економске кризе, те да би земљом могли завладати политичари спремнији на какав договор са Вашингтоном.

Јутарња температура износиће од -1 на Копаонику до 10 степени у Београду, а највиша дневна од 11 на Копаонику до 25 степени у Неготину. У Београду ће највиша температура износити 24 степена.

Дуваће слаб и умерен западни и северозападни ветар.

И други дан викенда биће сунчан, са температуром до 26 степени, док нам почетак недеље доноси мали пад температуре. У уторак после подне могућа је краткотрајна киша.

Иза обимне монографије стоји Хуманитарна организација "Браниоци отаџбине" коју су 2002. основали управо војници са Кошара.

Један од њих, Рудолф Кочиш из Зрењанина објашњава за Интернет портал РТС да су књигу припремали сви заједно и да је то трајало две године.

Без туђе помоћи осмислили су  илустрацију корица, изабрали фотографије, рукопис припремили за штампу...

"На идеју да напишемо књигу дошли смо пре две године. У свим књигама које су до сада написане биле су и наше приче, али хтели смо да све заокружимо са нашом књигом и нашом причом и тако ставимо тачку. Да се зна како је било и шта је било. Зато смо дали такав наслов", објашњава Кочиш.

Каже да је Хуманитарна организација "Браниоци отаџбине" непрофитабилна и да све функционише кроз помоћ коју су прикупљају међу собом - колико је ко могао.

"Али, овај пројекат изискује доста новца, сами не можемо да га прикупимо. Зато смо дошли на идеју да тражимо спонзоре и донаторе, добре људе који су жељни да чују нашу причу. Основни циљ није зарада него да се објави наша прича. Ако остане нешто новца искористићемо га да помогнемо оним саборцима којима је помоћ потребна", наводи Кочиш.

У истом рову Мађар, Србин, муслиман и Рус

Каже да је прикупљање новца почело пре три недеље, преко друштвених мрежа и њиховог сајта (кosare.org)

"Досад смо прикупили неких 40 процената потребних средстава за књигу. То су претежно људи који су се јављали преко друштвених мрежа. Претежно непознати људи који нас поштују. Они су у 99 одсто људи који су донирали новац", каже некадашњи граничар.

По националности Мађар, на Кошарама се задесио почетком децембра 1998. године. Претходно је, као војник на редовном служењу војног рока у Лесковцу завршио за кувара. Уместо варјаче, већи део 1999. је у рукама имао пушку.

Каже да су на Кошарама, међу 126 граничара биле све вере и нације.

"Није се гледало ко је какве националности, ко је одакле или каквог друштвеног статуса. Сви смо били заједно. У нашем рову, од нас четворице, ја Мађар, један муслиман, један Србин и један који је имао руске крви у себи. Али нико није правио питање ко је и шта је. Ми смо сви били граничари са карауле Кошаре и то је тако и остало", наводи Кочиш.

Већина граничара са Кошара је и данас у контакту.

"Нажалост, 16 је људи умрло. Осморо је погинуло током борби, а још осморо је преминуло после рата. Најчешће од неких болести. У контакту смо са 60-70 људи. Са некима смо изгубили контакт. Свако је ову причу и рат доживео на свој начин и не можемо да кажемо ништа за те људе који не желе да одржавају контакт или да испричају своју причу. Свако има своју судбину".

Сећања на одбрану не бледе

Кочиш каже да ни 27 година касније слике и сећања на рат не бледе. 

Признаје да је свима најтежи тренутак био 11. април 1999. године.

"Прва два дана нисмо имали губитке и имали смо осећај да не може ништа да нам се деси. Заправо у та два дана само нас је Бог сачувао. Не знам како смо уопште преживели. Трчали смо преко полигона, а небо је било жуто од метака и никога нису погодили. Још нисмо имали тај осећај да неко стварно може да погине. И тај 11. април када је погинуо Јагуар (водник Иван Васојевић), када је погинуо Шумар (војник Зоран Перовић), када су носили доле те људе, задесила нас је стварност да сваког тренутка можемо да погинемо. Тада смо схватили реалност да можда одемо кући, а можда никада нећемо, већ остајемо горе", признаје некадашњи граничар са Кошара.

Објашњава да су сви припадници ове карауле након рата наставили да живе своје животе и да себе никада нису доживљавали као хероје.

"Нико никада ништа није тражио због тога што је био тамо. Стално се помиње да смо хероји са Кошара. Ја себе, али и остали не држимо да смо неки хероји или јунаци. Ми смо бранили државну границу, то је била наша караула. Као да су напали нашу кућу и ми смо је бранили. Али, јако ми је драго да смо остали до краја, да можемо себе да погледамо у огледало, да смо сачували нашу част и част војске", каже на крају разговора један од граничара са карауле Кошаре.

Борбе од Великог петка до 14. јуна

Битка за Кошаре почела је на Велики петак, у раним јутарњим сатима 9. априла 1999. године.

Борбе су завршене 14. јуна исте године када се Војска Југославије, на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а, повукла са границе са Албанијом.

У одбрани Кошара 1999. године учествовали су припадници Војске Југославије - граничари 53. граничног батаљона уз подршку 125. моторизоване бригаде. Њима су се убрзо прикључили припадници других елитних јединица: 63. падобранске бригаде, делови 72. специјалне бригаде...

Против њих је дејствовало више хиљада бораца тзв. ОВК, уз артиљеријску подршку Војске Албаније и НАТО авијације.

Током 67 дана одбране државне границе страдало је 108 припадника војске.

Био је то први безуспешан покушај копнене инвазије на тадашњу СР Југославију.

Следећи покушај отпочео је у ноћи између 25. и 26. маја 1999. на Паштрику, 

Како РТС незванично сазнаје, пожар је паљењем душека изазвао један од штићеника.

Захваљујући брзој интервенцији запослених и ватрогасно-спасилачке јединице, која је на лице места изашла са три возила, спречено је ширење пожара и благовремено су евакуисани сви штићеници из затвореног одељења.

На срећу нико није повређен, хитна помоћ је на лицу места прегледала све штићенике, а онима који су били изложени већој количини дима који се проширио објектом дат је кисеоник.

Материјална штета се процењује.

Министар просвете Дејан Вук Станковић је нагласио да је образовање веома важно за очување идентитета, опстанак и останак, као и нормалан живот Срба на Косову и Метохији и додао да држава Србија води рачуна о сваком грађанину на сваком делу њене територије.

Подсећајући да је очување образовних институција на Косову и Метохији заједнички циљ и обавеза, Станковић је нагласио да су направљени важни помаци и предузете иницијативе како би се унапредило образовање и како би се на различите начина подржали талентовани ученици.

Рекао је да је Министарство дало одобрење да школа "Стеван Мокрањац" из Грачанице, која ове године обележава 77 година постојања, поред одељења у Доњој Гуштерици и Лапљем Селу добије и треће одељење.

"Како бисмо омогућили да квалитетно музичко образовање стекне што већи број ученика дали смо сагласност за отварање још једног одељења музичке школе 'Стеван Мокрањац' из Грачанице", рекао је министар.

Навео је да је ово први пут да се у Дому Народне Скупштине одржава концерт ученика музичких школа због чега изражава велику захвалност
председници Народне скупштине Ани Брнабић, која је омогућили да ово здање отвори врата нашим музичким талентима.

"Наше музичке школе имају велике потенцијале"

"Желимо да покажемо да наше музичке школе имају велике потенцијале и адекватан наставни програм, као и способност да открију младе таленте. Млади таленти кроз континуирани рад са својим наставницима достижу заиста висок уметнички ниво препознат не само на домаћој, него и на међународној сцени", казао је Станковић.

Концерт је, како је навео, само је један у низу начина представљања младих талената из музичких школа под покровитељством Министарства просвете.

"На тај начин желимо да широј јавности прикажемо њихов таленат и све оно што су постигли у својим школама уз помоћ својих наставника", казао је министар и изразио уверење да су јавни наступи од непроцењиве важности за наше ученике и да доприносе развоју њиховог уметничког израза.

Нагласио је да ће наставити да подржавају овакве концерте у жељи да унапређујемо музичку културу која је важан део образовног.

"Општина Северна Митровица остаје посвећена очувању закона и својих административних овлашћења као и заштити интереса свих грађана наше општине", наводи се у саопштењу.

Гараже које су се налазиле у непосредној близини притворског центра у северном делу Косовске Митровице срушене су у среду, а рушење је спроведено уз асистенцију тзв. косовске полиције.

Истакао је да је то део шире хибридне кампање против Србије, која је пре свега усмерена на покушај дехуманизације председника Србије, али и српског народа.

"Домагој Маргетић је у претходним годинама у више наврата био инструмент у рукама страних обавештајних служби за спровођење њихових тајних операција, пре свега субверзивног и пропагандног карактера. Његова личност је таква, њему уопште није важно са које стране света долазе те службе и који су њихови крајњи циљеви, исходи у тим операцијама“, каже Жељски.

Према његовим речима, он ради за новац, и због једна, како каже, "болесне потребе за самопромоцијом"

"Тако је приступио и овој причи која има чак и одвратан назив и са људске и са професионалне стране Сарајево сафари. Управо вођен тим мотивима о којима сам рекао - материјалним, али и патолошком мржњом и према председнику Србије и према српском народу у целини он је ово почео да ради“, рекао је Жељски.

Како је рекао, у недостатку доказа, он је почео да фабрикује доказе, односно да фалсификује документацију, али то је радио, како је рекао, "на толико дилетантски начин и аматерски начин" да су медији то је интересантно и БиХ и у Хрватској, који су и сами генератори негативних кампања и наратива против Србије недвосмислено рекли да Маргетић није новинар, већ се лажно представља као новинар и да оно што је продуковао од докумената је један доста наиван фалсификат.

"Са друге стране постоје кредибилни сведоци који су присуствовали самим догађајима на терену и који тврде и спремни су да сведоче на било ком месту, то је важно напоменути, да је председник наш био на Палама једно време искључиво вршећи новинарску функцију односно помажући новинарима са терена да о ратним страдањима српског народа се права слика пошаље у светске медије и свет“, каже Жељски.

Тиме је компанија, како се наводи у пресуди, извршила повреду начела једнакости, прописану одредбом члана 4, став 4. Закона о забрани дискриминације детета према здравственом стању прописану одредбом члана 22, став 2 Закона о дискриминацији.

Поред тога, компанији "Air Serbia ground services" пресудом се забрањује да на овај и сличан начин понавља радње према мал. Виду Антићу на основу његовог здравственог стања.

У пресуди се наводи да је усвојен тужбени захтев тужиоца којим се компанија обавезује да оштећеном на име накнаде нематеријалне штете исплати 250.000 динара са затезном каматом.

Дечаку с аутизмом, једанаестогодишњем Виду Антићу, није било дозвољено да се 6. августа 2017, укрца у авион компаније "Ер Србија" до Тивта, "да не би узнемирио остале путнике", изјавио је тада за медије његов отац, историчар Чедомир Антић.

За сада, морнарица планира да у развој нових бродова издвоји око 43,5 милијарди долара и конструише први бојни брод изграђен од када су светске морнарице, одмах након Другог светског рата, одустале од ове класе као превазиђене.

Трампове поморске фантазије су, већ годинама, предмет озбиљних дискусија у Америци, јер је његов претходни пројекат футуристичка фрегата класе "Консталејшн" отказан пошто је на развој потрошено више од две милијарде долара.

Бојни бродови - од "Дреднота" до "Вангарда"

Последњи бојни брод у наоружање су увели Британци још 1946. године, али се "Вангард" показао застарелим још пре него што је запловио па је 1960. продат у старо гвожђе. Последњи плотун из неког од бојних бродова испаљен је 1991. године, када је амерички "Мисури" гранатама калибра 406 милиметара засуо положаје снага тадашњег ирачког лидера Садама Хусеина.

Бојни бродови су владали морима готово пола века, односно од тренутка када су Британци поринули надалеко чувени "Дреднот" 1906. године, чиме је и почела ера ове класе ратних пловила.

Фасцинација гигантским бојним бродовима и њиховим големим топовима, подсећају историчари, везује се за период између два светска рата и посебну врсту политичара, па су Немци тако изградили "Бизмарк" који је потпољен у мају 1941. године, Италијани су направили "Литорио" и Виторио Венето", који нису одиграли значајну улогу у рату, док су највећи међу њима - јапански "Јамато" и "Мусаши" завршили на дну Пацифика без учинка у четири године дугом сукобу.

Трампово оружје будућности

Трампово оружје будућности, како су га назвали скептици, биће наоружан електромагнетним топом, какав је недавно испробан на полигону у Новом Мексику. Ова проба уследила је после шест година дуге паузе, током које је, због техничких и свакакавих других проблема, овај пројекат једноставно напуштен.

Осим електромагнетног топа, наоружање "Доналда Трампа" укључиваће и ласере, који су, такође, у фази испитивања.

Стручњаци америчке морнарице, такође, дебатују о томе да ли ће, због сложености конструкције и наоружања, овај брод покретати нуклеарни реактори или дизел-мотори, при чему се предност даје овим потоњим.

"Мислим да је ово неопходан додатак нашим снагама. Мислим да нам пружа стварну флексибилност", рекао је шеф америчке морнарице, Џон Филан неколико дана пре него што је, управо од Трампове администрације, добио отказ.

Џон Филан, прва жртва новог пројекта

Изградња нових бојних бродова се, ипак, није налазила на листи проблема због којих је Филан отеран, пошто се испоставило да је кључ проблема био његов однос са министром рата Питом Хегсетом, још неким званичницима Пентагона и наводно извесним бродоградитељима.

Заменик министра рата, Стивен Фајнберг је, према наводима америчких медија, био главни заговорник отпуштања шефа морнарице, јер је сматрао да му Филан "отима" одлучујућу улогу у пројекту изградње нових бродова.

Јагма за Трапову наклоност, међутим, неће решити кључни проблем у евентуалној реализацији овог пројекта - чињеници да америчка бродоградилишта, бар у догледно време, неће бити у стању да изграде овакав брод, па се ратна морнарица, за савет обратила јапанским и јужнокорејским градитељима.

Амерички планери тврде да ће сваки од будућих бојних бродова коштати око 17 милијарди долара, односно између две и четири милијарде више од тренутно највећих ратних бродова на свету - носача авиона класе "Џералд Форд".

За сада, да би се предвидело када ће први Трампови бојни бродови заиста запловити недостају коначни нацрти, добар део наоружања и бродоградилишта која ће бити у стању да их направе. Процењује се да би "Доналд Трамп" могла да наручи наредна администрација, што ће у највећој мери зависити од политичких опредељења будућег шефа Беле куће.

26.04.2026. Недеља Преовлађиваће сунчано време, у источним пределима уз дневни развој облачности. Ветар слаб и умерен, средином дана и после подне повремено и јак, северозападни. Јутарња температура од 4 до 11 °С, а највиша дневна од 20 до 26 °С.

27.04.2026. Понедељак Преовлађиваће сунчано време уз слаб променљив ветар. Јутарња температура од 3 до 8 °С, а највиша дневна од 19 до 23 °С.

28.04.2026. Уторак И даље топло али уз постепено повећање облачности, а у другом делу дана понегде и са краткотрајном кишом и локалним пљусковима са грмљавином. Ветар слаб, северни и североисточни. Јутарња температура од 4 до 8 °С, а највиша дневна од 19 до 24 °С.

Како незванично сазнаје РТС, дечак је направу пронашао у смећу испред зграде ЈКП "Тржница" у Новом Саду, на углу Темеринске и Приморске улице

"Идеја је једноставна, али суштинска - сећати се. Сећати се да бисмо одали почаст онима који су изгубили живот. Сећати се да бисмо разумели шта се догодило. И пре свега, сећати се да се тако нешто никада више не понови", каже Немања Димитријевић, председник Федерације младих Срба Европе.

Додаје да ће на 17 паноа бити предочени документи из историјских архива, аутентична документа, фотографије и сведочења преживелих.

"Сваки пано доноси део приче - једноставно, јасно и достојанствено. Посетилац пролази кроз поставку корак по корак, градећи слику о једној тешкој, али важној историјској стварности", наводи Димитријевић.

Сећање не сме бити селективно, истиче Димитријевић и наводи да је циљ изложбе да то и покаже представницима Европског парламента.

"Изложба одаје почаст свим жртвама, посебно српским, јеврејским и ромским, без прављења разлика и без било какве инструментализације. Нема политичке поруке, нити везе са актуелним дешавањима. У питању је искључиво грађанска иницијатива посвећена култури сећања, у њеном најосновнијем и најискренијем облику", наглашава Димитријевић.

Објашњава да Европски парламент није случајно изабран за место изложбе.

"То је институција која, поред своје политичке улоге, симболизује идеју Европе изграђене управо на жељи да се трагедије прошлости никада не понове. Организовати овакву изложбу на том месту значи подсетити да је сећање део темеља европског пројекта", прецизира.

Изложба ће бити отворена 27. априла у 19.30 часова у  "Галерији Север", на првом спрату хола Европског парламента.

Изложба ће трајати до 30. априла.

"Што се тиче новца код куће нема формалних података, али говори се да је то неколико милијарди евра. С друге стране, банкарски систем у Србији располаже са око 15 милијарди евра депозита", рекао је Мијушковић.

Економиста наводи да је навика чувања новца код куће делом последица искустава из деведесетих, али и недовољне финансијске писмености.

Иако готовина при руци има своје предности, Мијушковић упозорава да је то најмање исплатива опција на дужи рок.

"Тај новац који се чува код куће је мртав новац и то је најгора могућа опција када говоримо о располагању финансијским средствима", истиче Мијушковић.

Како објашњава, новац ван финансијског система не доноси никакву добит и изложен је ризицима – од крађе до инфлације, која временом умањује његову вредност.

Колико новца ипак треба држати код куће

Саговорник Јутарњег програма наводи да је одређена количина готовине ипак пожељна, пре свега за хитне ситуације.

"Можемо говорити о неким просечним вредностима од 100 до 500 или 600 евра за основне потребе. Сваки износ преко тога повећава ризике", објашњава Мијушковић.

Предност готовине је, каже, тренутна доступност, али све остале мане преовладавају.

Поверење у банке расте

Истиче да се перцепција грађана о банкама значајно променила и да је банкарски систем стабилан.

"Постоји висок степен ликвидности у банкама и оне су добро капитализоване. Уз то, депозити до 50.000 евра су гарантовани од стране државе", наглашава професор.

Због тога, додаје, више нема разлога за страхове који су били присутни у прошлости.

Инфлација највише погађа готовину

Један од кључних аргумената против држања новца код куће је утицај инфлације.

"Инфлација свакако више кажњава оне који чувају новац код куће, јер је тај кеш изложен пуном ефекту инфлације. Новац у банци бар делимично ублажава тај утицај кроз камату", објашњава мијушковић.

Расподела новца – комбинација као најбоље решење

Када је реч о управљању личним финансијама, Мијушковић саветује опрез и диверсификацију.

"Мањи део новца треба држати у кешу за хитне ситуације, док остатак иде на рачун или у неку врсту инвестиција", наводи Мијушковић.

Закључује да је најбољи приступ распоређивање средстава на више начина, у складу са могућностима и спремношћу на ризик, јер се управо у таквој комбинацији крије већа финансијска сигурност.

Министар је истакао да је циљ ресорног министарства да се кроз партнерски однос са јавним сервисом додатно унапреди доступност и разноврсност садржаја како би сви грађани имали једнаке могућности да буду информисани на свом матерњем језику.

Изрицању пресуде присуствовао је једино Душан Максимовић.

У Бањској код Звечана, на северу КиМ, у ноћи између 23. и 24. септембра 2023. године дошло је до оружаног сукоба групе Срба и полиције, у којем су убијени полицајац и тројица Срба.

Током акције у Бањској полиција је ухапсила Душана Максимовића, Благоја Спасојевића и Владимира Толића и од тада су у притвору.

Оптужница против њих и још 40 Срба, подигнута је у Приштини у септембру 2024. године. Суд у Приштини одбио је захтев да се осталима тужи у одсуству.

Изрицање пресуде пратиле су јаке мере безбедности у и око зграде суда, укључујући специјалце полиције под пуном ратном опремом.

Да подсетимо, браниоци тројице Срба су у завршним речима 20. априла заједнички оценили да оптужницом нису наведене конкретне радње које су оптужени наводно предузели, те да из описа дела може евентуално да произађе одговорност за оружану побуну, али не и за тероризам и покушај отцепљења дела територије.

Спасојевић и Толић су тада рекли да Душан Максимовић није учествовао и да нема никакве везе са догађајима у Бањској – 24. септембра је био у Сувом Долу.