Бајатовић је рекао да нема инвестиција без гаса и поручио да уколико се не заврше неки од наведених пројеката, попут интерконекције са Румунијом и са Северном Македонијом, и да се појачају капацитете према Мађарској и да се заврше складишта која се те такође помињу, гас ће да поскупи за минимум 40 одсто.

"Ако га увозимо са немачке обале и послушамо неке од аналитичара, поскупеће 80 одсто. Ја мислим, ако гледате европску агенду, све те примопредајне станице и сви ти гасоводи се налазе на европској агенди и услов су, између осталог, за отварање кластера 3. Између осталог, те примопредајне станице су услов за отварање тржишта. Све то тражи Европа", навео је директор "Србијагаса".

Бајатовић је казао и да "Србијагас" инвестиционе кредите финансира сама, али да је неопходна гарација државе да ће пројекат бити завршен. 

Хркаловићевој се на терет ставља да је преко Миленковића наложила да се обрише и тужиоцу не достави део аудио-снимка разговора Милорадовића и адвоката Драгослава Мише Огњановића, у којем се помиње њен приватни живот, као и да је опструисала истрагу поводом убиства Властимира Милошевића, познатог као "убиство на шинама".

Дамјановић је тврдио да су ти наводи оптужног акта нетачни, јер је са члановима радне групе већ наредног дана од Службе за специјалне истражне методе МУП-а преузео цео снимак и проследио га тужиоцу, као и да нико од њега није тражио да било шта брише.

Оптужени Миленковић је на једном од претходних рочишта оптужио поступајућег тужиоца Миленка Мандића да је знао да постоји саучесник у убиству адвоката Огњановића, који је желео да буде сведок-сарадник, али да није поступао по тој пријави.

Сведок Дамјановић је рекао да је дошао до сазнања да је Страхиња Марковић учествовао у убиству Огњановића тако што је извршиоцима обезбедио превозно средство, као и да је желео да буде сведок-сарадник, односно да склопи споразум са тужилаштвом и открије све детаље убиства.

Тврди да је лично разговарао са Марковићем, након чега је о свему обавестио своје надређене, тужиоца Мандића и главног тужиоца за организовани криминал Младена Ненадића. Додао је да је са Мандићем договорио састанак за наредни дан, али да до њега није дошло јер се тужилац није јављао на телефон.

Дамјановић је изјавио да је после извесног времена „ћутање“ својих надређених схватио као упозорење да су му живот, као и Марковићев, угрожени, о чему га је, како је навео, и упозорио, а што би, према његовим речима, могао да потврди Марковићев отац.

За Марковића је рекао да се тренутно води као нестало лице, али да верује да је убијен.

Мандић је, међутим, навео да је разговарао са Дамјановићевим надређенима и да они нису имали сазнања о Марковићу, како то сведок тврди.

Дамјановић сматра да је због тога био изложен притисцима преко медија, од стране особа које имају велики утицај на медије, након чега је поменуо да је бивши начелник београдске полиције Веселин Милић присуствовао прослави годишњице једног медија.

Тврди и да су бивши начелник ССИМ-а Томислав Радовановић и Милић спречавали оперативни рад и расветљавање убиства Огњановића.

Одговарајући на питања браниоца Хркаловићеве, Владимира Ђукановића, Дамјановић је рекао да је адвокат Огњановић у тренутку убиства био под мерама полиције, која је тада сарађивала са холандском полицијом.

Тужилац сматра да су наводи нетачни

Примедбу на исказ овог сведока имао је тужилац, који је навео да сматра да је већина његових навода нетачна, док је Ђукановић рекао да би све наводе требало проверити.

Судија је наредно рочиште заказала за 3. септембар, до када ће се тужилац изјаснити да ли ће предложити још неке сведоке, а странкама у поступку је најављено да припремају завршне речи.

Суђење се понавља јер је Апелациони суд у Београду укинуо пресуду којом је Хркаловићева била осуђена на 16 месеци затвора, док је Миленковић био ослобођен оптужби.

У односу на њих двоје поступак се понавља, док је Апелациони суд у случају Милорада Шушњића преиначио пресуду и повећао му казну за три године, правоснажно га осудивши на четири године затвора.

Оптужним предлогом Јавног тужилаштва за организовани криминал Хркаловићева се терети за два кривична дела трговине утицајем у продуженом трајању, због чега је тужилаштво затражило да јој суд изрекне казну затвора од пет година.

За Миленковића је тужилац затражио казну од годину дана затвора

"Ако погледате шта се данас дешава у свету, посебно у Европи, не мислим да говоримо о привременој кризи. Говоримо о трајној промени економског окружења. Фискална политика као главни алат који свака влада има је кључни инструмент у решавању свих проблема које таква трајна промена економског окружења носи са собом", рекао је Мали на панелу "Фискална политика и финансирање одрживог развоја" у центру "Сава".

Он тако одговорио на питање да ли Европа улази у нову фазу када би фискална политика требало у суштини трајно да се прилагоди националној безбедности, енергетској отпорности, климатским променама, индустријској конкурентности, све у исто време.

"Будимо само отворени. Говоримо о демографским променама. Говоримо о климатским променама. Говоримо о технолошким иновацијама, вештачкој интелигенцији, изазовима који, иду уз то. Говоримо о геополитичким сукобима, различитим ратовима. Говоримо о регионализацији, а не о глобализацији. Говоримо о енергетској ефикасности и инвестицијама. Знате, читав низ различитих изазова којима се треба бавити истовремено. И као министар финансија не мислим да заправо говоримо само о фискалној политици, као што су дефицити или однос јавног дуга према БДП-у или било шта друго што је важно. Мислим да говоримо о фискалној отпорности", рекао је Мали.

Поручио је да је фискална отпорност инструмент који свака влада треба да има да би се, како је рекао, позабавила свим проблемима и изазовима који су пред нама.

"Ако погледате, на пример, случај Србије, само да вас подсетим, 2020. године, када се догодио ковид, били смо прва земља у континенталној Европи која је обезбедила све четири вакцине нашим грађанима бесплатно. Дакле, брзо смо реаговали, показали отпорност. Истовремено, подржали смо нашу економију милијардама и милијардама евра, тиме штедећи мала предузећа и запосленост. Када се десио сукоб у Украјини 2022. године, поново смо реаговали веома одговорно и успели смо да обезбедимо енергетску безбедност за целу земљу, за предузећа, за пословне људе, а такође и за домаћинства, чиме смо поново показали колико смо отпорни. И успели смо то да урадимо инструментима који су нам били на располагању", истакао је Мали.

За основни облик овог кривичног дела, односно за неовлашћено држање ватреног оружја, његових делова, муниције или експлозивних материја, предвиђена је казна затвора од једне до осам година и новчана казна.

Ако је реч о ватреном оружју, муницији, експлозивним материјама или средствима на бази експлозивних материја, 3Д штампаном ватреном оружју или гасном оружју, чија израда, продаја, набавка, размена или држање није дозвољено грађанима, или је у питању већа количина оружја, муниције или других средстава велике разорне моћи, учинилац ће бити кажњен затвором од две до 12 година и новчаном казном.

Ко неовлашћено носи предмете из претходна два става, казниће се затвором од пет до 15 година, док ће лице које неовлашћено носи те предмете, а за чије набављање и држање има одобрење надлежног органа, бити кажњено затвором од једне до осам година.

Оружје, његови делови, муниција, експлозивне материје и друга средства из наведених чланова биће одузети.

Казне за повратнике

У образложењу је наведено да је било неопходно увести прецизније одредбе које би јасно дефинисале изрицање казни када је реч о повратницима, као и увођење института специјалног поврата.

Објашњено је да вишеструки поврат подразумева да је учинилац два пута осуђен за било које кривично дело са умишљајем, док специјални поврат значи да је лице два пута осуђено за исто или истоврсно кривично дело, што омогућава правичнији приступ кажњавању.

Предложено је и да се кривично дело недозвољеног држања и ношења ватреног оружја, муниције и експлозивних материја прецизније уреди, тако што ће бити раздвојене радње држања и ношења оружја од радњи које се односе на производњу, промет и кријумчарење.

Прописује се и обавезно одузимање оружја, његових делова, муниције, експлозивних материја и других средстава која су предмет тог кривичног дела.

Посебно су издвојена кривична дела у области недозвољене производње оружја, промета, кријумчарења, испитивања, жигосања и обележавања оружја, направа и муниције, као и фалсификовања жигова или ознака за њихово испитивање и обележавање.

Усклађивање са међународним обавезама

У образложењу се истиче да предложеним решењима кривично-правна заштита у овој области јасније се систематизује у оквиру Кривичног законика, уз прецизније разграничење појединих облика недозвољеног поступања са ватреним оружјем, муницијом и експлозивним материјама, као и ефикасније санкционисање недозвољене производње, промета, кријумчарења и злоупотреба у вези са означавањем оружја.

Даље се наводи да су измене закона потребне ради даљег унапређења кривично-правног система Србије и усклађивања са међународним обавезама које произилазе из конвенција које је Србија ратификовала.

Један од разлога је и усклађивање Кривичног законика са одредбама Конвенције Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма, такозване Варшавске конвенције.

"Предложеним решењима обезбеђује се потпуније усклађивање домаћег законодавства са међународним обавезама Републике Србије и доприноси унапређењу ефикасности кривичноправног система у борби против организованог криминала, прања новца и других тешких кривичних дела са прекограничним елементом", наведено је у образложењу.

Усвајање закона предложено је по хитном поступку.

"Ја сам изашао овде да прихватим ваше захтеве и хвала вам што сте, без обзира на политичко уверење и незадовољство, изашли у миран протест", рекао је Вучић.

Он је навео да се морају равноправно третирати приватна и државна својина, али да као "државни човек" има разумевање за раднике ГСП-а.

"Морам да разговарам са људима из града да смањимо укупне трошкове јавног превоза. Омогућили смо грађанима да имају бесплатан превоз, али то је огроман проблем и за вас и за нас", рекао је Вучић.

Захвалио је радницима што желе да разговарају са њим и додао да не зна да ли ће моћи да помогне, али да ће учинити све што је до њега.

Одговарајући на питање телевизије Н1 о сумњама радника да је тендер за електрична возила намештен, Вучић је рекао да, уколико тендер пет пута није успео, онда или није намештен или је веома лоше намештен.

Радници ГСП-а, заједно са синдикатима и удружењима грађана, организовали су протест са намером да Генералном секретаријату председника Србије предају писмо и петицију запослених.

Од Вучића су затражили да својим ауторитетом утиче на заустављање, како тврде, даљег урушавања и распарчавања највећег градског предузећа у корист приватних интересних група и превозничких лобија.

Организатори наводе да континуирано пропадање ГСП-а и пето узастопно одлагање тендера за куповину нових тролејбуса, уз истовремене планове за доделу линија приватним превозницима, представља опструкцију рада тог јавног предузећа.

Међу захтевима запослених су хитна обустава поступка јавно-приватног партнерства за поједине тролејбуске линије, куповина најмање 90 нових тролејбуса и 300 нових аутобуса за потребе ГСП-a, као и државне гаранције да ниједна линија или полазак у Београду неће бити препуштени приватним предузећима.

Скуп су организовали Синдикат "Центар" ГСП "Београд", Синдикат "Слога ГСП", Синдикат запослених у јавном превозу Београд, Удружење грађана "Вратимо тролу 28" и Удружење корисника јавног превоза Београда. 

Пријемни испити за нову генерацију студената почињу и у Нишу.

На Универзитету у Новом Саду сутра, у Крагујевцу 26. јуна, у Новом Пазару 29. јуна, а у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици 30. јуна.

Влада Србије би ове недеље требало да усвоји квоту за бруцоше који ће се сколовати о трошку државе.

У времену глобалне неизвесности, геополитичких тензија и бројних економских изазова, питање стабилности јавних финансија и одрживог развоја постаје једно од кључних питања савремене економије и управо тим темама бави се научна монографија, саопштио је издавач монографије "Рингиер Србија".

"Монографија долази у тренутку када се светска економија суочава са феноменом који Мали у књизи дефинише као 'мулти-криза' - сплетом међусобно повезаних финансијских, економских, геополитичких и климатских потреса. Кроз 14 научних радова, писаних самостално или у сарадњи са другим ауторима, Мали анализира како мале економије у транзицији могу да постигну макроекономску стабилност упркос глобалној неизвесности", пише у саопштењу.

Наглашава се да књига нуди критички осврт на конвенционалне економске догме и заговара хетеродоксни приступ који је истовремено научно утемељен и практично применљив, као и да је фокус истраживања на фискалној децентрализацији, реструктурирању јавног сектора и стварању предуслова за дугорочно одржив раст.

Додаје се и да се један од кључних сегмената монографије бави конкретним реформама које су спроведене на нивоу Града Београда, прецизирајући да аутор документује како је градска администрација, суочена са буџетским дефицитом од 20,25 одсто крајем 2013. успела да кроз институционално и финансијско реструктурирање преполови тај минус за годину дана.

У монографији се наводи, да је јавни сектор, који је генерисао губитке од скоро 24 милиона евра, трансформисан у систем који остварује профит од 8,5 милиона евра, уз уштеде на јавним набавкама од чак 62 одсто.

У саопштењу се истиче и да су теме попут оних како ће изгледати глобална економија у наредној деценији, да ли ће вештачка интелигенција променити тржиште рада и како сачувати привредни раст услед геополитчких тензија окосница разговара на 21. Светском конгресу економиста.

Није први пут да Курти позива на интензивирање истрага о наводно почињеним ратним злочинима током сукоба на КиМ, али овога пута је говорио у контексту хапшења петорице Срба 14. јуна на подручју општина Штрпце и Гњилане, за које у Приштини тврде да су бивши полицајаци, осумњичених да су умешани у оружане сукобе у Рачку у јануару 1999 године.

Како преносе медији на албанском, похвалио је рад институција у спровођењу истрага и рекао да су хапшења извршена након шестомесечне истраге и, према његовим речима, "чињенице да годинама није било довољно напора да се реши овај случај остаје забрињавајућа".

Према Куртију, "од хиљада случајева наслеђених од Еулекса, ниједан није био повезан са масакром у Рачку, и да више од две деценије недостаје посвец́еност гоњењу одговорних и спровођењу правде".

"Са једне стране имамо хапшење након шест месеци истраге, а с друге стране имамо више од две деценије неуспеха или никаквих напора да се гоне одговорни и никакву посвећеност правди у овом случају", рекао је Курти.

Неколико десетина Срба је тренутно у затворима на Косову и Метохији, што као осуђеници за наводно почињене ратне злочине, што у статусу особа којима се суди или оних који чекају да против њих буду покренути судски поступци.

Лакроа је потврдио да УН пружају пуну и континуирану подршку дијалогу Београда и Приштине и сагласио са премијером Мацутом да је конструктиван разговор једини пут ка одрживој стабилности.

Он је премијеру Србије изјавио искрено саучешће поводом погибије припадника Војске Србије, старијег водника Милована Јовановића у мировној мисији УН у Либану 4. јуна ове године.

Подсекретар УН за мировне операције задужен је за стратешко управљање кроз надзор и координацију активности бројних мисија УН широм света, укључујући и УНМИК.

Јелена Бојевић из Наледа објаснила је да су на јавној расправи била два сета прописа – један који се односи на усклађивање са правилима Европске уније и који би почео да се примењује тек након приступања Србије Унији, и други који се тиче измена Закона о порезу на добит и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.

Према њеним речима, прописи који се односе на ЕУ обухватају ПДВ, акцизе, минимални порез на добит и размену података између пореских администрација држава чланица.

Навела је да су та правила у одређеној мери другачија од постојећих, али да су компаније које послују на европском тржишту већ навикле на такав систем.

Говорећи о изменама које су изазвале највише пажње привреде, истакла је да је реч о пореским олакшицама и подстицајима који се усклађују са правилима контроле државне помоћи у Европској унији.

Посебно је указала на предлог да се укину пореска ослобођења за предузећа која се баве професионалном рехабилитацијом и запошљавањем особа са инвалидитетом, као и порески кредити за иновативне привредне субјекте.

"Морамо се ми као Европска унија изборити да будемо конкурентнији у односу на Америку, у Кину, иновације које се дешавају у том, да кажем, другом свету", навела је Бојевићева, истичући да су представници привреде инсистирали да се подстицаји за иновације и иновативна предузећа задрже.

Она је нагласила и значај подстицаја за запошљавање особа са инвалидитетом и дуготрајно незапослених лица, упозоривши да би њихово укидање могло да умањи интересовање послодаваца за ново запошљавање тих категорија становништва.

Додала је да постојећа права већ запослених не би била доведена у питање, већ да се спорне измене односе на будуће подстицаје.

Бојевићева је рекла да су током јавне расправе Министарству финансија упућени предлози да се ове олакшице задрже и да су из тог министарства стигли позитивни сигнали да ће предлози бити размотрени.

Грађани не би требало да оекују веће порезе

Када је реч о пореском усклађивању са Европском унијом, истакла је да грађани не би требало да очекују веће порезе након приступања Србије Унији.

"Поента је у томе да се ускладе сви износи", рекла је Бојевићева, објашњавајући да ће акцизе морати да буду прилагођене минималним нивоима који важе у ЕУ.

Она је навела и да ће дигитализација и размена података између пореских органа допринети бољој контроли и спречавању злоупотреба пореских прописа. 

Положај паушалаца и фриленсера

Осврнула се и на положај паушалаца, подсетивши да лимит прихода од шест милиона динара за останак у систему паушалног опорезивања није мењан од 2013. године.

Због раста цена и инфлације, предложено је да се тај праг повећа на осам милиона динара и изједначи са лимитом за улазак у систем ПДВ-а.

Поред тога, предложено је и да паушалци могу у било ком тренутку да пређу на систем личне зараде, уместо да на ту могућност чекају почетак наредне године, што би им, како је оценила, значајно олакшало пословање и смањило пореско оптерећење.

Говорећи о фриленсерима, нагласила је да они остају у посебном режиму опорезивања и да предложене измене које се односе на паушалце неће утицати на систем који је већ успостављен за раднике на дигиталним платформама и за стране послодавце.

Истиче се да грађани нису у обавези да се према таквим писмима односе као према валидним актима и да се у сваком тренутку могу обратити надлежним државним органима за додатне информације и додатна упутства.

"Надлежни државни органи ће поступати по овим и другим пријавама грађана и утврдити све околности које су довеле до узнемиравања јавности и погођених појединаца", додаје се у саопоштењу.

Наводи се такође да грађани немају никакав разлог за бригу јер институције Републике Србије нису нити ће учествовати у достави писама која су плод фабрикованих навода и монтираних политички мотивисаних процеса.

"Грубо кршење права од стране екстремиста из привремених институција у Приштини само води дестабилизацији региона, прогону Срба и даљем кршењу основних људских права Срба", наглашава се у саопштењу Министарства правде.

На друштвениом мрежама и у неким медијима претходних дана је објављено да су поједини грађани у централној Србији добили позив од тужилаштва привремених институција у Приштини да се јаве у тамошњи суд јер су осумњичени за наводне ратне злочине на КиМ.

"Тешко их је решити, што нам показује колике су размере сукоба и колико се свет променио. И један и други показују да је свет мултиполаран. Блиски исток то најбоље одсликава и даје изгледе за наставак преговора, а не рата. Дипломатија ради свој посао, на добром смо путу. Америка на унутрашњем плану тражи решење за мир", навео је Миливојевић.

Према његовим речима, Израел остаје проблем на Блиском истоку, односно није остварио све ратне циљеве, па Либан и Хезболах остају фактори на сцени, као и питање трајне безбедности Израела, јер арапске земље и Иран не признају ту државу.

"Нова дипломатска иницијатива, коју у Заливу предводи државни секретар САД Марко Рубио, у функцији је покушаја да Трамп обнови план из првог мандата за Блиски исток, који је подразумевао Аврамове споразуме, признање Израела и трајно решење његове безбедности", истиче Миливојевић.

Кључна дипломатска иницијатива Рубиа

Миливојевић напомиње и да је дипломатија Марка Рубија кључна за САД у овом тренутку, јер су и Вашингтон и Техеран сагласни да нападе треба обуставити, али истиче да неће бити могуће склопити мировни споразум уколико Либан не буде део пакета.

Говорећи о Меморандуму о разумевању између САД и Ирана, Миливојевић истиче да је Техеран добитник, јер је споразум у свим елементима у његову корист, због чега је дошло до неслагања међу републиканцима око потеза америчког председника Доналда Трампа.

"Од почетка није дошло до промене режима у Ирану, јер та држава остаје фактор одређеног утицаја. Показало се да они који подржавају Иран имају тежину на глобалној сцени. Не можемо искључити Кину и Русију, као ни концепт мултиполаризма који је дошао до изражаја", указује Миливојевић.

Гостовање Зорана Миливојевића у целости можете погледати у видео-снимку са почетка текста.

Од почетка ове године, припадници Управе саобраћајне полиције који контролишу саобраћај пресретачима открили су готово 20.000 прекршаја, од чега 143 прекршаја насилничке вожње, наводи МУП.

Министарство унутрашњих послова апелује на све учеснике у саобраћају да поштују ограничења брзине и друге саобраћајне прописе, имајући у виду да предстоји период године током којег се бележи највећи број саобраћајних незгода са погинулим и повређеним лицима.

Брзина је и даље убедљиво најчешћи утицајни фактор настанка саобраћајних незгода са страдалим лицима, због чега је одговорно понашање сваког возача од пресудног значаја за безбедност свих учесника у саобраћају, наводи се у саопштењу.

Без тог система, железнички саобраћај може да функционише само у веома ограниченом обиму.

Генерална директорка немачке железничке компаније "Дојче бана" Евелин Пала рекла је да је ситуација стабилизована коришћењем система за ванредне ситуације и да су сви возови поново у саобраћају, док се истрага о узроку квара наставља.

Поремећај је погодио и приватне железничке оператере, укључујући компанију Метроном, која је привремено обуставила саобраћај на свим својим линијама у Доњој Саксонији, Бремену и Хамбургу.

У Берлину је привремено био заустављен комплетан саобраћај градске железнице, а и након обнове саобраћаја забележена су кашњења и отказивања на више линија. На главној железничкој станици у Берлину путници су чекали на перонима, а особље им је омогућило улазак у заустављене возове ради коришћења седишта и тоалета.

Сличне сцене забележене су и у Франкфурту, где су се формирали дуги редови испред информативних шалтера.

У Хамбургу су регионални и међуградски возови такође били заустављени, а први брзи воз за Франкфурт кренуо је поново нешто после поноћи. Локални градски саобраћај у том граду углавном није био погођен кваром.

Историчар Вукан Марковић, који се тог јутра 2016. године затекао у Лондону, каже да је међу космополитским и либералним круговима владао шок.

"У Лондону је постојало потпуно уверење да је тако нешто немогуће, да ће они сигурно остати. Били су у шоку", рекао је Марковић у Јутарњем програму РТС-а.

Према његовим речима, Брегзит је био много више од питања односа према Бриселу.

"Цела та кампања је више била око тога каква смо ми нација, шта је Британија, шта је суштина британског идентитета, више него прича о Европској унији", објашњава Марковић.

"Афекат Брегзита није био тренутан"

Одлучујући гласови дошли су из делова земље који су деценијама били погођени економским и друштвеним променама.

Индустријски региони попут Бирмингема, Шефилда, Лидса и Њукасла искористили су референдум као прилику да изразе незадовољство политичким и економским елитама.

"Ти делови не само да су гласали за излазак, него су они то искористили као прву могућност да дају глас против естаблишмента", истиче Марковић.

Према његовој оцени, афекат који је довео до Брегзита није био тренутан, већ последица проблема који су се нагомилавали деценијама.

Данас, десет година касније, већина анализа указује да би британска економија била снажнија да је земља остала у Европској унији.

"Мислим да је сада већ потпуно јасно да је Британија сиромашнија него што би била да је остала у Европској унији", наводи Марковић.

Удвостртучена трговина са Азијом и САД

Из Лондона се у програм укључила дописница РТС-а Ивана Милорадовић, која је нагласила да ни после деценије не би променила своју одлуку.

"Ја бих данас гласала потпуно исто као пре десет година", рекла је Милорадовићева.

Милорадовићева сматра да су процене о великим економским последицама Брегзита често засноване на анализама института који су и пре референдума погрешно процењивали расположење бирача.

Према њеним речима, Велика Британија је у међувремену успела да значајно прошири трговинске односе са великим светским тржиштима.

"У међувремену, Британија је дуплирала трговину са Кином, са Индијом и са Сједињеним Америчким Државама. Са свим тим тржиштима Британија има суфицит. Једино са тржиштем Европске уније има трговински дефицит", истакла је Милорадовићева.

Она додаје да су друштвене поделе у Великој Британији остале готово исте као и 2016. године.

"Оно што је десет година касније познато је следеће, да су поделе у друштву скоро идентичне, да су оне продубљене", оценила је Милорадовићева, додајући да би нови референдум био "изузетно скуп политички корак".

Последице за Европску унију

Говорећи о последицама по Европску унију, Марковић истиче да је губитак Велике Британије значајан, али да су се у међувремену појавили далеко већи изазови.

"Рат у Украјини, односи с Америком, односи са Кином, односи на Блиском истоку – то су толико темељни удари на структуре Европске уније да у суштини немају везе са Брегзитом, сем симболике да је изгубила своју другу или трећу највећу силу", закључио је Марковић.

Деценију после референдума, Брегзит остаје један од најзначајнијих политичких експеримената савремене Европе. Иако је Велика Британија успела да очува снагу своје економије и пронађе нове трговинске партнере, последице историјске одлуке и даље се мере не само економским показатељима, већ и дубоким политичким и друштвеним поделама које су опстале до данас.

КУРСНА ЛИСТА БР. 116

Говорећи о енергетској безбедности, Марковић је оценио да је Србија најосетљивија у областима у којима нема довољно сопствених извора енергената.

"Што се тиче нафте и гаса, много смо рањивији него што се тиче саме електричне енергије“, рекао је Марковић, указујући да Србија највећи део потреба за нафтом и гасом обезбеђује из увоза, док располаже значајним ресурсима угља и производњом струје из тог енергента.

Промена власничке структуре НИС-а

Осврћући се на могућу промену власничке структуре НИС-а, Марковић је навео да грађани у техничком и енергетском смислу вероватно не би осетили непосредне последице уколико би дошло до продаје компаније.

Према његовим речима, суштинска промена била би стварање услова да НИС буде уклоњен са листе санкција, док би у случају изостанка договора будући развој ситуације био знатно неизвеснији. У том сценарију, како је навео, постоји могућност активирања санкција и обуставе рада рафинерије, што би у почетку било покривено државним резервама.

Диверсификација снабдевања

Говорећи о диверзификацији снабдевања енергентима, Марковић је истакао да је управо могућност набавке из више праваца један од кључних предуслова енергетске безбедности.

"Циљ остварења веће енергетске безбедности јесте диверзификација, односно могућност да се напајате из више извора“, нагласио је Марковић.

Он је подсетио да Србија већ има више праваца снабдевања гасом, укључујући везе преко Мађарске, Русије и Азербејџана, као и да се разматрају нови интерконектори према Румунији, Северној Македонији и другим земљама региона.

Према његовој оцени, потпуна енергетска независност није реалан циљ за Србију, али је зато неопходно јачати енергетску отпорност. То подразумева диверзификацију извора снабдевања, као и формирање довољних резерви нафте, нафтних деривата и гаса које би омогућиле стабилност система у кризним периодима.

Складиштење енергије

Када је реч о електричној енергији, Марковић је оценио да је Србија тренутно на граници између извозника и увозника струје, али да све чешће постаје увозник, што указује на потребу изградње нових производних капацитета.

Он је указао и на значај складиштења енергије, подсећајући на постојећу реверзибилну хидроелектрану Бајина Башта, изградњу Бистрице и планове за Ђердап 3, али и на потребу развоја батеријских складишта.

"Мора постојати, увек волимо да кажемо у Савезу, да су хибридна решења оно што енергетика воли“, навео је Марковић.

Дата центри и нови производни капацитети

Посебан део разговора био је посвећен развоју дата центара и растућим потребама вештачке интелигенције за електричном енергијом. Марковић је оценио да велики дата центри могу представљати значајно оптерећење за електроенергетски систем ако се паралелно не изграде нови производни капацитети.

Истакао је да се озбиљни дата центри у свету планирају уз нове електране и да се не могу градити без обезбеђеног извора напајања.

"У Америци је сада прича – уколико желите да направите дата центар, направите претходно електрану", рекао је Марковић.

Говорећи о поузданости рада дата центара, навео је да они морају да имају вишеструке резервне системе напајања, укључујући додатне трансформаторе, батеријска складишта и дизел агрегате, како би се спречили прекиди у раду и обезбедила непрекидност дигиталних услуга.

"Сагласни смо да су стабилност, развој и будућност региона у заједничком интересу Европе и да кредибилитет и предвидивост процеса проширења доприносе дугорочној безбедности и конкурентности Европе", рекао је Мађар у Геделеу, преноси МТИ.

Он је казао да је сарадња између чланица те регионалне иницијативе поново успостављена.

Мађар је истакао да су Мађарска, Чешка, Пољска и Словачка посвећене јачању вишеградске сарадње и изградњи В4 која ће доносити конкретне резултате и имати снажан и кредибилан глас у европском одлучивању.

"Централна Европа је данас један од најбрже растућих региона у Европи. Њени индустријски капацитети, иновациони потенцијал и квалификована радна снага представљају значајну вредност за читав континент", рекао је Мађар.

Он је навео да 65 милиона становника земаља В4 остварује већу трговинску размену са Немачком него што је размена између Немачке и Француске.

Према његовим речима, лидери су разговарали о наредном седмогодишњем буџету Европске уније и сагласили се да кохезиона политика и Заједничка пољопривредна политика морају да остану кључни инструменти европског и регионалног развоја.

Мађар је чешком, пољском и словачком премијеру представио и планове за изградњу брзе железничке пруге која би повезала Варшаву, Праг, Братиславу и Будимпешту.

Он је предложио да се током словачког председавања В4 постигне договор о пројекту и обезбеди додатно финансирање из ЕУ.

Премијер Мађарске рекао је да земље В4 желе интензивнију сарадњу у областима дигитализације, вештачке интелигенције, истраживања и развоја, сајбер безбедности и иновација, као и у питањима енергетске безбедности и саобраћајне повезаности.

На дневном реду су Предлог закона о измени Закона о судијама, Предлог измена и допуна Закона о јавном тужилаштву, Предлог измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Предлог закона о изменама Закона о високом савету тужилаштва и Предлог закона о изменама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

Посланици разматрају и предлоге измена закона који се односе на подршку младима при куповини прве стамбене непокретности, више инфраструктурних пројеката и међународних споразума.

Парламентарци ће се, после завршетка расправе о свим тачкама дневног реда, изјашњавати у дану за гласање.

Посланици владајуће коалиције најавили су да ће подржати предложене измене сета правосудних закона, док је опозиција критиковала предложене измене тврдећи да се њима враћа стање на оно пре усвајања измена у јануару.

Ванредно заседање Скупштине Србије почело је 17. јуна.

Најнижа температура од 15 до 21 степен, а највиша од 29 до 32 степена.

У Београду претежно сунчано и топло време, могућ пљусак, с температуром до 31 степен.

У четвртак ће бити претежно сунчано и топлије време с температуром до 34 степена. Уз локални развој облачности, краткотрајна киша или пљусак очекују се тек понегде у брдско-планинским пределима јужне и југоисточне Србије.

У петак још топлије, у брдско-планинским пределима понегде киша или пљусак, с температуром до 36 степени.