Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић-Стаменковски рекла је да је прошло два века откако се родио Светозар Милетић, поникао на крилу мајке Теодоре и оца Симе и кренуо у свет из занатлијске породице.

''Милетићеве ципеле стигле су до Пеште, Братиславе, Беча. Поникао је у скромној кући и то га је учинило храбрим, а своје корене није заборавио. Нису га заслепила ни богатства Беча ни раскош Пеште“, рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Додала је да се и данас јуриша против српске слободе и Срби морају сваки дан да бране визију Светозара Милетића, да буду јединствени.

''Он је најзаслужнији што Сава и Дунав нису границе већ жила куцавица где сваки дан можемо да кажемо да смо Србија. Ми смо генерација која опет мора да потврди Светозареву визију да никад неће поклекнути пред онима који нас убеђују да је боље бити поданик него Србин'', рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Гојковић: Светозар Милетић никад није одустао од својих принципа

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић рекла је да је Светозар Милетић симбол борбе за достојанство и правду, а рођен у време великих превирања.

''Талас револуције у Европи 1848. године отворио је кратке прозоре могућности и показао колико је важно имати вођу који може да повеже правду, институционалну борбу и националне интересе“, рекла је Гојковић.

Према њеним речима, Милетић је показао да колективна солидарност чини слободу народа, а он је ширио идеје слободе и правде и истицао значај образовања.

"Успех Милетићевог деловања огледа се кроз очвршћавање културе и језика, а иако вишеструко затваран никад није одустао од својих принципа", казала је Гојковић.

Минић: Стао је уз народ када је било најтеже

Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин рекао је да се сећањем на Милетића људи сећају и идеја које су обликовале Нови Сад - национално достојанство, јединство и међусобна толеранција.

"Није случајно што се баш у центру нашег града налази његов споменик, као подсетник да слободу, индентитет и правду схватимо као вредности које се изнова граде и чувају", рекао је Мићин.

Мићин је рекао и да је Милетић умео да говори у име народа и да стане на његово чело кад је народу било најтеже.

"За Нови Сад он је симбол жртве за опште добро, из времена када је Нови Сад постао Српска Атина. Зато је народ Милетића доживљавао као свог", казао је Мићин.

На Свечаној академији наступили су хорови, фолклорни ансамбли и емитоване су секвенце из документарног филма о Светозару Милетићу.

Дипломатску каријеру је започео 1957. године у министарству иностраних послова Југославије.

Био је шеф дипломатије у два мандата, амбасадор при УН, Турској, службовао у Бриселу, Лондону.

Четири године је провео на положају референта амбасаде у Бриселу (1960-1964), затим је био други секретар амбасаде у Анкари (1967-1971), саветник амбасаде у Лондону (1975-1979).

Био је амбасадор СФРЈ у Турској од 1985. до 1989. године.

Водио је неколико делегација Југославије на мировним и другим преговорима током деведесетих година прошлог века.

Време и место сахране биће накнадно објављени.

Дачић: Владислав Јовановић био велики дипломата и патриота

Министар унутрашњих послова и председник СПС-а Ивица Дачић упутио је саучешће поводом смрти Владислава Јовановића, истичући да је Србија изгубила истакнутог дипломату и државника чији је рад оставио трајан печат у међународним односима.

"Са дубоким жаљењем примио сам вест о смрти Владислава Јовановића, човека који је деценијама достојанствено представљао нашу земљу у свету и својим знањем, искуством и смиреношћу оставио снажан траг у српској дипломатији. Његова посвећеност државној служби, учешће у сложеним преговорима и непоколебљиво залагање за мир и дијалог остају као вредан аманет генерацијама које долазе. Био је мој велики пријатељ и политички саборац, патриота, изврсни дипломата и угледни државни функционер који се током читавог живота залагао за Србију и српске интересе,” наводи се у саучешћу министра Дачића.

"Останите у кућама док стање не буде под контролом", упозорио је гувернер Халиска, Пабло Лемус Наваро, наводећи да је обустављен сваки вид јавног превоза, како би се избегли проблеми на блокадама путева.

Убијен је у околини градића Тапала, након чега су криминалци блокирали саобраћај на 28 места у овој држави, палили аутомобиле и аутобусе и пуцали на полицију. Накратко, због панике је затворен аеродром, а отказане су четири утакмице фудбалске лиге.

Немесио Рубен Осегуера Сервантес годинама је био сматран најмоћнијим криминалцем у Мексику, чији су војници "сикариоси" одговорни за нестанак најмање 15.000 људи. Страхује се да је овај број и знатно већи, али да породице из страха од освете картела добар део отмица једноставно не пријављују.

Американци су за њим расписали потерницу вредну 15 милиона долара, али се лидер овог картела осећао прилично сигурним, рачунајући, у последње време, на наводни договор мексичких власти и Вашингтона, према којем су потере за њим суспендоване до окончања Светског првенства у фудбалу.

Управо због тога, Ел Менчо је према наводима мексичког дневника Миленио, купио карте за мечеве у Гвадалахари и одмах их проследио највернијим политичарима и савезницима из пословног света.

Недалеко од стадиона Акрон у Гвадалахари, пре неколико месеци откривено је 456 врећа у којима су чланови породица несталих пронашли делове тела најмање 93 жртве дивљања Ел Менчовог картела.

У одвојеној акцији, мексичка полиција је ухапсила Алму Росу познату као Ла Леона, жену која се годинама помиње као особа одговорна за регрутовање и обуку нових припадника картела. Њено име често је помињано почетком прошле године, када је полиција случајно набасала на ранч Изагуире, на којем су обучавани, мучени и убијани припадници ове организације.

Картел "Халиско – њу џенерејшн", за разлику од ривалског клана Синалоа, има озбиљне проблеме да придобије нове чланове, па је велики број регрута насилно довођен у кампове за обуку.

У тим камповима су, уз обуку нових чланова, убијани противници, те увежбаване отмице и свакакви други напади. Полазници који су пружали отпор су мучени и у неким случајевима убијани.

Крваве драме су део мексичке свакодневице већ скоро две деценије, откако су власти одлучиле да зауздају нарко-картеле, који са мање или више успеха контролишу велики део финансијских, безбедносних и друштвених токова ове државе.

Од тада, у рату је страдало око 120.000 људи, док се 137.000 воде као нестали. Само током 2020. године убијено је 34.600 људи и забележено 604 милиона крађа.

Грађани су се окупили поводом обележавања 200 година од рођења Светозара Милетића у Српском народном позоришту.

Иако је протест најављен на Позоришном тргу, полицијски кордони у пуној опреми раздвајали су грађане који су протестовали и окупљене присталице Српске напредне странке, који су стајали на степеништу и око позоришта.

Студенти и грађани, који су се окупили око полицијских кордона, звиждали су и скандирали "Пумпај", "Руке су вам крваве", "Убице"...

23.02.2026. Понедељак: Умерено до потпуно облачно, мало топлије и суво, само на југу Србије ујутро ведро уз слаб мраз. Ветар слаб и умерен, западних праваца. Јутарња температура од -3 на југу и југоистоку Србије до 7 у Београду, а највиша од 13 до 17 степени. Крајем дана и у току ноћи на северу јаче наоблачење са кишом.

24.02.2026. Уторак: Облачно и мало хладније, местимично с кишом, од средине дана на северу, а до краја дана и у већини крајева престанак падавина и постепено смањење облачности. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 1 до 7, а највиша од 10 до 13 степени.

25.02.2026. Среда: Умерено облачно са сунчаними интервалима, само ујутро на југу и југоистоку понегде са слабом кишом.. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 0 до 5, а највиша од 9 до 14 степени.

26.02.2026. Четвртак: Претежно сунчано и топлије, повремено уз умерену облачност. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 5, а највиша од 11 до 17 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 27.02.2026. до 03.03.2026.)
Суво и топло са дужим сунчаним интервалима.

"Помоћ је на путу", написао је Трамп на мрежи Truth Social, наводећи да ће пловећа болница збринути све болеснике о којима на Гренланду "нико не води рачуна".

Иако од Трампове најаве брод "Мерси" (Милост) није ни мрднуо из Мексичког залива, могућност да би пловећа болница, у неком тренутку, могла допловити до Гренланда изазвала је прилично жестоке реакције на овом острву и у Данској.

Американци обећавају, Данци спасавају

Непосредно пре Трампове најаве, хеликоптери "сихок" данске морнарице евакуисали су члана америчке подморнице која се налазила седам наутичких миља од Гренланда. Морнар је пребачен у болници у Нуку, где му је пружена помоћ

"Срећна сам што живим у земљи у којој је здравствено осигурање бесплатно и свима доступно. У земљи у којој осигурања и богатство не одређују да ли ћете добити потребну негу", написала је данска премијерка Мете Фредриксен.

Трампову понуду одбио је и премијер Гренланда, Јенс Фредерик Нилсен, наводећи да локалне здравствене установе без проблема могу да пруже негу свим становницима острва.

"Одговор би био - не хвала", написао је гренландски премијер на Фејсбуку.

На Гренланду, на око 57.000 становника, постоји шест болница, а локалне власти су недавно потписале споразум са Копенхагеном којим се олакшава приступ здравственим установама у Данској.

Нови приступ Вашингтона

Слање болничког брода на Гренланд представља нови приступ администрације у Вашингтону проблему који је настао када је, по поновном уласку у Белу кућу, Трамп најавио припајање овог острва, образлажући такав потез безбедносним, економским и просто себичним разлозима.

Данци и Гренланђани, од почетка кризе, упозоравају да је Трампов интерес више везан за природне ресурсе него за безбедност, наводећи да су на острву пронађени извори ретких земних метала, дијаманата, злата, сребра, уранијума и титан-ванадијума.

Укупно, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Европска унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација тих минерала на острву је забрањена из еколошких разлога.

Бела кућа се на безбедносне разлоге позвала почетком јануара, када је кинески брод "Истанбул бриџ", пловећи арктичком рутом, прешао 7.400 километара од Кине до Велике Британије за 20 дана, драматично скраћујући време потребно за транспорт робе од Далеког истока до Европе.

Кинези, Руси и остали Трампови непријатељи

Амерички председник Доналд Трамп је, одмах затим, завапио да су воде око Гренланда "преплављене" кинеским бродовима, представљајући овај догађај као додатан разлог за преузимање контроле над овом територијом.

"Гренланд нам је потребан због националне безбедности. То је сада стратешко питање. Гренланд је преплављен кинеским и руским бродовима. Гренланд нам је потребан због националне безбедности, а Данска то не може да уради", рекао је Трамп.

Данска је одбацила Трампове тврдње, наводећи да нема говора о инвазији кинеских ратних бродова, али да су Сједињене Државе више него добродошле да инвестирају у Гренланд.

И локалне, гренландске власти су се придружиле овом позиву, тражећи да се о даљем развоју ситуације стране договоре на тројном састанку званичника САД, Данске и Гренланда.

Кинези су пак позвали Трампа да престане да призива измишљену "кинеску претњу како би створио предуслове за себичне интересе".

Статус Гренланда, данске аутономне територије, предмет је оштрих полемика између Вашингтона и Копенхагена још од почетка Трамповог другог мандата у Белој кући, али је после упада америчких командоса у Каракас, отмице председника Николаса Мадура и серије запаљивих изјава добио нову димензију.

Високи званичник Трампове администрације Стивен Милер је став Вашингтона објаснио прилично грубим речима, наводећи да "живимо у свету којим управљају снажни и моћни".

Њујорк тајмс је ову изјаву протумачио као показатељ да амерички лидер не преиспитује импулсивне нагоне, већ покушава да пронађе начине да их спроведе у дело.

Јачање данских снага у водама око Гренланда и распоређивање симболичног броја војника на тој територији замишљено је као показатељ одлучности Копенхагена, али и низа европских држава да статус ове територије остане непромењен, упркос агресивној реторици Вашингтона.

У потрази су учествовали припадници Сектора за ванредне ситуације и Жандармерије.

Симић: Тешки услови претраге

Ненад Симић, начелник Одељења за ванредне ситуације у Лесковцу, рекао је за РТС да су услови претраге били веома лоши.

"Веома ниска температуре, било је и снега, доста отежавајућих услова, ветра наравно који се местимично јављао, тако да су били доста тешки услови. Међутим, наши радници су показали изузетно пожртвовање, првенствено мислим на раднике Одељења за ванредне ситуације, наравно и на рониоце Жандармерије Министарства унутрашњих послова", истакао је Симић.

Језеро Барје од Лесковца је удаљено 30 километара и одатле се водом за пиће снабдева град, а како упућени кажу, на њему је забрањено пецање из моторних чамаца, као и коришћење мрежа. У току је истрага.

Риболовци су нестали у ноћи између 18. и 19. фебруара на језеру Барје код Лесковца.

Вођа тима ронилаца: Претрага сонаром, видљивост готово нулта

Љубомир Ћирић, вођа ронилачког тима Жандармерије, рекао је за РТС да је језеро Борје дужине око седам километара, а ширине од 300 до 500 метара, што је огромна површина за ронилачку претрагу, која се врши сонаром, чиме се добијају подаци о дубини и конфигурацији тла.

"Услови роњења су изузетно лоши, видљивост је готово нулта. Јуче је вршен зарон на дубини од 31 метара. Када имамо такву ситуацију, када су такви услови за роњење, у зарон иде искључиво један човек, који има асистента на површини. Човек силази на дно, врши пипање руком и на тај начин пројектује простор око себе", навео је Ћирић.

Када су у питању рибари, Ћирић каже да су они често на води и саживе се са амбијентом у којем бораве.

"Међутим, то зна да представља и проблем, превише се опусте и што се тиче заштитне опреме, која је обавезна за пловила, ретко ко од њих их користи рачунајући да ће све бити у реду. Када се дешава оваква ситуација све траје веома кратко и уколико не постоји заштитна опрема, у смислу прслука или познавања вештина пливања на високом нивоу трагедија је неизбежна", упозорио је Ћирић.

"Сутра почиње Велика Четрдесетница. Почиње Велики пост који је припрема за највећи, најважнији и суштински празник, празник који открива смисао наше вере, празник Васкрсења Господњег", поручио је данас, у Сиропусну недељу, патријарх Порфирије, који је предводио свету литургију у Храму Светог Саве на Врачару.

Нагласио је да прочитани одломак из Јеванђеља по Матеју, део Беседе на гори, указује да најбоља молитва, молитва која садржи све оно што треба да буде наша реч упућена Богу, јесте молитва Оче наш,

"То је молитва коју говори свако од нас појединачно, али и молитва у којој, икако се Богу обраћамо појединачно, говоримо да је Он Отац наш. Са једне стране, ми показујемо да хоћемо заједницу са Богом, али у исто време говоримо и да је Бог не само мој Отац, него и Отац наш. Тиме показујемо и да смо међу собом заједница", поручио је патријарх Порфирије.

Истакао је да молитва Оче наш треба да буде упутство за оно што је важно да се зна током поста, који јесте подвиг, али који подразумева и молитву и покајање, а покајање у себи укључује и праштање.

"Ако будемо праштали другима, Господ ће нама опростити"

"Ако ми будемо праштали сагрешења других, Господ ће нама опростити и већ је опростио. Међутим, ако ми не будемо били спремни да праштамо другима, ми нећемо бити способни да препознамо милосрђе Божје, да усвојимо и примимо Његов опроштај, јер ће у нашим душама бити горчина, лед, мржња, мраз и хладноћа. То је оно што треба да имамо на уму, браћо и сестре, током читавог овог поста", рекао је патријарх.

Истакао је да пост није сам себи циљ.

"Није најважније током поста да се бринемо о спољашњим правилима поста, иако је пост предвиђен човекољубивим умом Цркве да га практикујемо онако како описују црквена правила, искуство Цркве и искуство светих. Заиста постоје упутства и правила која треба да знамо и треба да колико год можемо користимо и испуњавамо та правила као помоћна средства и као смернице, али знајући да правила нису циљ. Правила су помоћна средства и оруђа, као и читав пост који нас води једном и јединственом циљу, а то је заједница са Богом и заједница љубави са другим људима", поручио патријарх.

Подсетио је да не треба да постимо, како нас подсећа Јеванђеље, као лицемери, да би нас други људи видели.

"Не треба да постимо због тога да бисмо имали посебне почасти и славољубља, него треба кришом - у дубини своје душе, у покајању и искању опроштаја од Бога, у праштању другима", рекао је патријарх Порфирије.

Истакао је да пост не треба да нам буде само телесна дисциплина, само дијета, него "треба да се боримо против сваке зле помисли, против сваке ружне емоције, против свега онога што је супротно Божјој вољи и што је супротно нашој природи".

"Спољашњи пост свакако јесте важан и држање правила спољашњег поста јесу важна зато што нас то припрема, вежба и чини способнима да можемо да ловимо све оно што је негативно у нама, зло и грех, да одсецамо све то и очистимо нашу њиву, њиву наше душе, да из ње могу да изникну засејана семена врлине добра, љубави, милосрђа и човекољубља. И наравно, све то да буде прожето покајањем", закључио је патријарх Порфирије.

Како је навео, мушкарац, стар око 20 година, пронађен на северној капији Мар-а-Лага и убијен је на лицу места.

Додао је да је мушкарац носио пиштољ и канистер и да нико од припадника Тајне службе или ПБСО-а није повређен.

Како је рекао, потенцијални мотив и позадину инцидента, као и употребу силе, истражују ФБИ, Тајна служба САД и Канцеларија шерифа округа Палм Бич.

У складу са интерном политиком, укључени агенти Службе за заштиту САД биће стављени на рутинско административно одсуство док траје истрага.

Име мушкарца се не објављује док његова породица не буде обавештена о његовој смрти. 

Доналд Трамп није био у Мар-а-Лагу током инцидента. Он је одржао говор у суботу увече на вечери гувернера Беле куће у Вашингтону.

Суд је са шест гласова "за" и три "против" пресудио да је амерички председник прекорачио овлашћења и оборио кључни инструмент његове трговинске политике. Трамп пресуду назива "страшном", судије "будалама", али уместо повлачења – следи контраудар.

Нова царина ступа на снагу 24. фебруара и важи 150 дана, док Бела кућа најављује да ће користити друга правна овлашћења како би наставила исту политику.

"Одлука Врховног суда се односи на одлуке везане за царине донете на основу позивања на такозвани IEEPA, односно закон донет 1977. године са циљем да председнику да овлашћења у случају различитих спољних претњи по САД, да може брзо да реагује са различитим царинским стопама и ограничењима да би спречио претње по америчку националну безбедност", наводи Димитрије Милић.

Објашњава да се закон из 1962. односи на заштиту индустрија од значаја за националну безбедност, попут челика, алуминијума и бакра, док је IEEPA замишљен као инструмент за реаговање на спољне безбедносне претње, а не као трајни механизам за вођење трговинске политике.

"Све одредбе које је Доналд Трамп донео позивајући се на Закон из 1962. године остају на снази. Међутим, готово све мере донете на основу IEEPA из 1977. године – Врховни суд је оборио", истакао је Милић.

Указује да шеф Беле куће сада покушава на друге начине да настави своју царинску политику.

"Али, то је показатељ да је немогуће водити дугорочно политику царина без одобрења Kонгреса", наглашава Милић.

Краткорочне мере без Конгреса, дугорочне уз политички ризик

Коментаришући најаву нових царина са роком трајања од 150 дана, Милић наводи да председник може да уведе такве мере на основу закона из 1974. године, али само привремено.

"Председник има могућност да заштити привреду царинама, али у трајању од пет месеци. Да бисте те мере систематизовали, неопходна је подршка Конгреса“, објаснио је Милић.

Иако Доналд Трамп тренутно има већину у оба дома Конгреса, она је, како истиче, врло тесна, а додатни ризик представљају предстојећи међуизбори.

"Постоје тенденције да би Демократе могле да преузму већину у Представничком дому. За Сенат се и даље поставља питање пошто је много лакше, да кажемо, заменити, односно победити конгресмена него сенатора. Сенатори су много боље позиционирани да задрже своју позицију. Што би наравно ограничило могућност да се и кроз Kонгрес доносе царине", каже Милић.

Међутим, како истиче, оно што Трамп покушава кроз све ове мере, да користи такозване извршне наредбе, односно извршна овлашћења која председник има из различитих закона, јер то додаје елемент изненађења.

"То додаје елемент флексибилности. Kада ви расправљате у Kонгресу месецима о томе како ћете решити своје царине, то онда уништава сваки елемент изненађења који ви можете да произведете кроз ове мере у односу на било неке ривале, у економском или чак политичком смислу, или чак и на савезнике, пошто је велики број ових царина које је сада Врховни суд оборио био је усмерен и против савезника", наводи Милић.

Судска власт као коректив извршне моћи

Иако у Врховном суду већину чине конзервативне судије, Милић оцењује да одлука против Трампових царина показује да тај вид америчког балансирања моћи између различитих грана власти функционише.

"Чак и када одређени лидер има пуну вертикалу власти. Што јесте један вид ударца на Доналда Трампа у политичком смислу, јер је прошле године, када је дошао на власт, деловао потпуно незаустављиво са својим деловањем", поручио је Милић.

Истиче да се показало да ни конзервативне судије не желе да толеришу када председник излази превише из онога што су његова овлашћења, јер то подразумева велику концентрацију моћи у извршној власти наспрам законодавне власти.

Компаније и могући захтеви за одштету

Након одлуке суда, отворено је и питање да ли компаније имају право на повраћај новца уплаћеног по основу спорних царина. Хиљаде компанија сада разматрају тужбе за повраћај и до 170 милијарди долара.

"То је сада кључно питање у америчком јавном мњењу – који су механизми за индивидуалне компаније које су увозници, које су самим тим платиле високе царине, које су њихове могућности да у том смислу туже федералну владу и да добију накнаду", додао је Милић.

Подсећа да су приходи од царина прошле године износили нешто више од 250 милијарди долара, што није пресудна ставка у америчком буџету, али може представљати проблем у условима високог дефицита.

"Ако погледамо у неком хипотетичком удару који би могао да се деси на америчке јавне финансије, уколико компаније нађу правни начин да наплате своја потраживања, односно да врате новац који је њима федерална влада наплатила по основу који, као што Врховни суд каже, не стоји. Тако да је то једно врло важно питање, јер без обзира што није велика цифра свеукупно, она јесте проблем када америчке јавне финансије нису у најбољем реду, у смислу да Америка бележи врло високе дефиците већ годинама, да не успева да избалансира буџет, да троши сваке године више него што приходује кроз порезе", указао је Милић.

Царине постале трајан елемент америчке политике

Милић истиче да су царине постале трајан елемент америчке политике, без обзира на то ко је у Белој кући, али да се разликују алати које користе Демократе и Републиканци.

"Тај алат је користио и Џо Бајден, али селективно, углавном против Kине у конкретним индустријама. Он се ту позивао доминантно на нефер трговинске праксе, односно у том смислу користио је релативно сигурне и проверене сфере у којима већ постоје истраживања која се тиме баве – односно првенствено аутомобилска индустрија, челик, алуминијум. Доналд Трамп је на неки начин покушао то свеобухватније", додаје Милић.

Истиче и да Демократе и Републиканци имају у својој политичкој агенди један вид реиндустријализације Америке, као и да то није питање само економије него и националне безбедности.

"Доналд Трамп генерално је више ближи царинама као алату. У смислу да, уместо да се америчкој индустрији дају подстицаји – чему је била склона демократска администрација – њихова филозофија је да америчку индустрију треба заштитити царинама и да онда америчке компаније више инвестирају у самој Америци, да мање отварају погоне и фабрике ван САД", објашњава Милић.

"Видимо да царине, уколико нису кодификоване у оквиру неког закона или уколико их Kонгрес не подржава, оне су врло склоне управо оваквим ад хок променама и наравно ризику судске власти да их обори", закључује Милић.

"Када провалници маскирани фантомкама одлуче да упадну у цркву која је под видео-надзором да би извршили крађу, јасно је да је по среди не само злочин из користољубља, него је циљ и стварање немира и неспокојства код локалних Срба", наводи се у саопштењу.

Како се истиче, слични инциденти протеклих дана од проваљивања у цркву у Добротину, исписивања УЧК на вртићу, до оскрнављавања гроба у Скуланеву потврђују континуирани покушај стварања атмосфере несигурности и притиска на српску заједницу.

"Константним стварањем атмосфере несигурности, екстремисти по много пута опробаном сценарију желе да протерају Србе. Са истим мотивом је, уверени смо, протеклих дана проваљено у цркву у Добротину, исписано УЧК на вртићу у истом месту, и оскрнављен гроб Ивице Талића у Скуланеву", додаје се у саопштењу.

Kанцеларија наглашава да за овакве нападе нема оправдања и захтева од међународних представника на терену да интервенишу како би се зауставила ова серија очигледно етнички мотивисаних инцидената.

"Оправдања за овакво иживљавање не може бити, и, не желећи да спекулишемо о томе да ли су наведени инциденти наручени или дело самоорганизованих појединаца, захтевамо од представника међународне заједнице на терену да реагују како би се ова забрињавајућа серија очигледно етнички мотивисаних напада окончала", наводи се у саопштењу.

Из Канцеларије поручују да ће о свему бити обавештена међународна јавност у нади, како истичу, да ове диверзије неће бити третиране као нешто уобичајено и нормално, јер тако нешто није нормално нигде у Европи па не треба да буде толерисано ни на Косову и Метохији.

Министарство културе: Напади на српско духовно и културно наслеђе на простору АП КиМ

Министарство културе Србије реаговало је на провалу у Цркву Свете Великомученице Недеље у Горњој Гуштерици и Цркву Светог Димитрија у Добротину, истичући да ови напади на српско духовно и културно наслеђе на Косову и Метохији постају све учесталији и одвијају се у атмосфери потпуне несигурности и застрашивања.

Како се наводи у саопштењу, насиље над Србима, уништавање имовине Српске православне цркве и све чешће скрнављење српских гробаља последица су климе екстремизма, насиља и дуготрајне антисрпске политике у Приштини, али и праксе да учиниоци оваквих дела остају без казне, што додатно подстиче нове нападе.

Министарство културе још једном је позвало на хитну и недвосмислену реакцију, проналажење и најстроже санкционисање одговорних, као и успостављање ефикасне заштите српских светиња и културних добара, имајући у виду да је само за последњих годину дана забележено 26 напада чије су мете били српски верници, гробља и објекти Српске православне цркве, а да овакви напади никад нису решени.

"Република Србија остаје чврсто опредељена да настави да штити своје духовно, културно и историјско наслеђе, као и основна права српског народа на Косову и Метохији", наводи се у саопштењу Министарства.

Две непознате маскиране особе обиле су цркву Свете Великомученице Недеље у Горњој Гуштерици недалеко од Приштине у ноћи између петка и суботе, оштетили улазна врата и однели више десетина евра прилога, а превртале су и по осталим деловима цркве, све до олтара и ормара у којем стоји одежда.

Удружење пољопривредника у Краљеву данас од 12 до 14 сати блокира саобраћај у Заклопачи код петље Врба.

Протести су настављени и у Мачви. Осим у центру варошице, у Богатићу је блокирана још једна раскрсница. Блокаде су у још неколико села у Мачви, као и у Мајуру код Шапца где је блокирана раскрсница код Сокине кафане.

И даље су блокирани путеви у селима Церовац, Баре и Горња Сабанта, који из правца Крагујевца воде према Тополи, Горњем Милановцу и Јагодини, као и главна раскрсница у општини Рачи.

Тракторима их блокирају пољопривредници Шумадијског округа, који су незадовољни стањем на тржишту.

Протесту се придружују и њихове колеге из околних села и општина, који путеве блокирају на по неколико сати дневно.

Претходних дана млекари и пољопривредници, незадовљани стањем на тржишту, блокирали су саобраћајнице и протестовали на више локација у рејону Крагујевца, Тополе, Горњег Милановца, Ужица, Краљева, Златибора, Богатића и Раче.

"Моја порука иранским властима је да би било боље да се кроз преговоре постигне фер споразум. Народ у Ирану је потпуно другачији од лидера, што је веома тужна ситуација", рекао је амерички председник Доналд Трамп.

Иранске власти поручују Вашингтону да неће подлећи притиску када је реч о нуклеарном програму.

"Нећемо поклекнути суочени са свим тешкоћама. Светске силе на челу са Америком се постројавају, кукавички, траже да погнемо главе јер смо суочени са проблемима. Издржаћемо," изјавио је Масуд Пезешкијан, председник Ирана.

А у Уједињеним нацијама забринутост да би се тензије између Вашингтона и Техерана могле претворити у војни сукоб.

"Веома смо забринути због појачане реторике у региону Залива и јачих војних активности, ратних игара, војних вежби, већег присуства ратних бродова. Охрабрујемо Америку и Иран да наставе да се дипломатски ангажују", изјавио је Стефан Дијарик, портпарол Гутереса.

У више европских градова и у Вашингтону одржане су антивладине демонстрације.

"Наша порука је веома јасна, подржавамо ирански народ у борби против режима," изјавио је Рамеш Шепард, организатор протеста у Вашингтону.

У Ирану на више универзитета организовани су антивладини протести, први такви 40 дана пошто су прошлог месеца угашени од стране власти.

Какве последице би могао да има крах дипломатије

Никола Туцаков из Института за европске студије рекао је за РТС да се ситуација креће ка озбиљној ескалацији.

"Делује да је то све већа могућност. Имамо кретање различитих америчких поморских снага у Персијском заливу, имамо ситуацију која делује да иде управо ка томе, а можда је и највећи показатељ застој у преговорима који су требало да доведу до мирнијег решења", оценио је Туцаков.

Говорећи о потенцијалном војном сценарију, Туцаков истиче да све зависи од тактичког опредељења америчке администрације.

"Уколико би се одлучили за нешто што би личило на венецуелански случај, то би значило таргетирање појединих лидера, са надом да ће бити могуће постићи некакав договор са оним што остане од режима. Међутим, уколико се иде на рушење режима као таквог, онда би биле неопходне много опсежније војне операције“, навео је он.

Додаје да би додатни циљ, попут дугорочног онемогућавања Ирана да користи нуклеарне или ракетне капацитете, подразумевао још шири и тежи сукоб.

"То би донело и много жешћи отпор него у Венецуели и ту сада треба да видимо шта ће бити тактичко опредељење Сједињених Америчких Држава", каже Туцаков.

"Преговори застали око три кључне теме"

Осврћући се на преговоре који су вођени у Оману, а касније и у Швајцарској, Туцаков подсећа да су они у почетку били корисни за обе стране.

"САД, уз Израел као најважнијег савезника у региону, у том тренутку нису биле војно спремне за операције које би биле ефикасне на терену. Било им је потребно време да се све припреми. Са друге стране, иранском режиму је било важно да се било шта деси, само да не дође до рата“, објашњава он.

Међутим, како истиче, у преговорима је дошло до застоја око три кључне теме.

"Прва је ирански балистички програм, где САД и Израел захтевају његово ограничење, што је за Иран неприхватљиво. Друга је питање иранских савезничких и посредничких снага у региону – Хезболаха, Хамаса и покрета Хути – од којих се тражи да Иран прекине подршку. То је за Техеран једна од главних полуга моћи и такође неприхватљиво“, навео је Туцаков.

Као трећу тачку спора, он истиче питање људских права у Ирану. "Посебно у светлу протеста који су делимично обновљени. Ирански режим не жели да дозволи било какво мешање по том питању и чини се да су позиције зацементиране, без видљивог напретка", каже Туцаков.

Уколико би дошло до америчког напада, Иран је већ најавио одговор ударима на америчке базе у региону, што би имало шире последице.

"За регион би то значило озбиљну дестабилизацију. Постоје индиције да су структуре попут Хезболаха стављене под непосреднију контролу Техерана, што отвара могућност напада на Израел, као и активности Хута, па можда и онога што је остало од Хамаса", оценио је он.

Глобалне последице

Када је реч о глобалним последицама, Туцаков подсећа да кроз Ормушки мореуз пролази око 20 одсто светске нафте.

"Цена нафте је већ скочила услед самих најава могућих војних операција. Међутим, било какав застој у испорукама не би био добар ни за сам Иран, јер око 35 одсто државног буџета финансира продајом нафте. У условима озбиљних економских потешкоћа, то би додатно погоршало ситуацију", закључио је Туцаков.

"Могу да кажем да је ситуација овде, и у Бејруту, где сам провео два дана, на неки начин још увек опуштена. Људи се наравно брину, размишљају о томе шта ће бити, али се чини да је општи утисак како се Хезболах неће укључити чак и ако дође до неке интервенције у Ирану и евентуалног рата", истиче Турудић.

Наводи да је велика разлика између људи који живе на северу Либана и оних који потичу са југа.

"Разговарао сам са неколико младића који су шиити са југа Либана и они се наравно много више брину због свега што ће се десити јер су због тих напада и побегли. Влада велико огорчење према Израелу због рата", наглашава уредник портала "Око".

Напомиње да су последице сукоба са Израелом такве да Либан још не може економски да се опорави.

"Наравно да размишљају и о томе шта ће се дешавати у читавом региону, али је приоритет економија. Опет кажем, ситуација је другачија на северу Либана, у Бејруту и на југу. Тамо, на југу, забринутост је вероватно много већа. У сваком случају, Либан је и до сада био жртва свега што се дешавало. На Блиском истоку су све коцкице повезане и страх постоји, али тренутно није изражен", закључује Турудић у укључењу из Либана за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Градоначелник Кијева, Виталиј Кличко, објавио је недавно да је само у јануару Кијев напустило око 600.000 људи, али влада Украјине није потврдила ту информацију. Екипа РТС-а, која четврту годину заредом извештава из Кијева, примећује да је на улицама мање људи и саобраћаја него ранијих година.

Последице вишемесечних руских напада на енергетску инфраструктуру и даље су очигледне. Због оштећења система даљинског грејања, температура у многим становима пада на свега неколико степени. У граду је постављено око 1.500 пунктова за преживљавање, где грађани могу да се загреју, добију топли оброк и приступ интернету.

Став грађана о територијалним уступцима

Према истраживању Кијевског института за социологију, више од 60 одсто грађана не би пристало на територијалне уступке ради мира, док је око 20 одсто спремно на компромис како би се рат што пре окончао.

Председник Украјине Володимир Зеленски најавио је да би наредна рунда преговора могла да буде одржана у Абу Дабију, након последњих разговора у Женеви. 

Ипак, кључна спорна питања остају територијални статус Донбаса и безбедносне гаранције. Русија инсистира на томе да се украјинске трупе повуку из преосталих 10 одсто територије Донбаса, око градова Славјанск и Краматорск, на шта Кијев за сада не пристаје.

За Москву, када је реч о безбедносним гаранцијама, није прихватљиво присуство страних трупа на територији Украјине.

Међународна подршка и реакција Москве

У међувремену, поједини западни званичници изнели су предлоге о слању неборбених савезничких снага као виду подршке Кијеву, што Москва оцењује као неприхватљиво.

Четири године од почетка рата, фронт је без већих померања, а политичко решење и даље није на видику.

"Kључна порука за мене је циљ који је председник Вучић поставио, а то је да се све обавезе из области владавине права испуне до јуна. Ту је доста закона, велики број стратешких докумената, али и доказ примене закона", додаје Апостоловић.

Поручује да се посебан акценат ставља на испуњавање преосталих препорука ОДИХР-а.

"Председница Народне скупштине већ увелико ради на томе. То је важно и због предстојећих избора у току ове године. Важно је, такође, да се у скоријем периоду у потпуности формира РЕМ, дакле да се изаберу преостали чланови РЕМ-а", наводи Апостоловић.

Наглашава и важност припреме преосталих кластера за отварање.

"Такође, циљ нам је да и то завршимо до јуна. Дакле, да будемо у потпуности спремни. Урадићемо све да се у наредном периоду са Европском комисијом усагласимо о конкретним терминима", истиче Апостоловић.

Указује да су имали састанак Оперативног тима за приступање ЕУ са генералним директором Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство Хертом Јан Копманом и са његовим тимом.

"Мислим да можемо апсолутно да рачунамо на његову подршку у наредном периоду, као и на подршку амбасадора Европске уније у Београду Андреаса фон Бекерата и његовог тима. Оно што сам ја додатно тражио од Kопмана јесте да Србију уврсти међу приоритетне кандидате како би се процес сам по себи брже одвијао, како не бисмо месецима чекали на коментаре на законе, подзаконске акте које у наредном периоду будемо слали Европској комисији", каже Апостоловић.

"Има и воље и енергије, можда као никад до сада"

На питање да ли постоји довољно воље и енергије у извршној и законодавној власти за реализацију постављених циљева, саговорник одговара потврдно.

"Апсолутно има и воље и енергије, можда као никад до сада. Ја вам то кажем као неко ко је у овом процесу од самог почетка. На крају крајева, ту је и моја енергија да покренем бројне ствари“, нагласио је Апостоловић.

Додао је да се у претходне три недеље видео са готово свим нашим министрима, државним секретарима, помоћницима министара.

"Детаљно смо разговарали о свему ономе што нас чека. Важно је заиста да уђемо у нову динамику односа са Европском унијом. У петак сам на позив премијера Мацута био и на седници Владе где сам информисао министре и чланове Владе о свему оном што је Оперативни тим до сад урадио и шта су наши планови за ближу будућност", додао је Апостоловић.

Поручује да и законодавна и извршна власт, али и судство и тужилаштво и друге организације имају велики број обавеза.

"То се најбоље види када се прочита Годишњи извештај Европске комисије о напретку и у том смислу важно је да сви будемо максимално ефикасни", каже Апостоловић.

Кластер 2 најближи отварању, највише изазова у поглављима 23 и 24

Према његовој оцени, кластер 2, који се односи на унутрашње тржиште, тренутно је технички најближи отварању.

"За тај кластер је надлежан министар Синиша Мали. Он је са својим тимом детаљно разрадио планове. Имамо спреман Закон о контроли државне помоћи, урађен је такође Акциони план за шеме државне помоћи. Европској комисији такође треба да докажемо независност Kомисије за контролу државне помоћи", објашњава Апостоловић.

Указује да је нешто изазовнија ситуација кад је реч о кластеру 5 који се односи на пољопривреду, кохезију и ресурсе.

"Ту Министарство пољопривреде има захтеван задатак, 10 закона, а Министарство здравља два закона. Оба министра су већ кренули са израдом ових закона", додаје.

Што се тиче кластера 6, каже да ту немамо никакву конкретну обавезу да испунимо.

"Ту је неопходно да дође до политичког консензуса међу још неколико држава чланица да нам дају сагласност на извештај о скринингу како бисмо ми доставили нашу преговарачку позицију за поглавље 31 – Заједничка спољна и безбедносна политика", наводи Апостоловић.

У наредном периоду, а проценићемо који је то најповољнији тренутак, покренућемо то питање, каже Апостоловић.

"Највише изазова мислим да ће бити у поглављима владавине права 23 и 24. Детаљно сам погледао прелазна мерила, има их 91 за ова два поглавља. Моја груба и нашег тима процена је да смо 27 испунили, 18 делимично, 46 смо већ почели разне активности ка испуњавању. Дакле, амбициозан план, али верујем да ћемо га достићи до јуна", поручује Апостоловић.

Говорећи о томе да ли је отпочео разговоре и са невладиним организацијама, Апостоловић каже да јесте.

"Имао сам добар састанак са Бојаном Селаковић, координаторком Националног конвента. Мислим да је јако важно да у наредном периоду интензивирамо комуникацију и однос. Оно што ми је важно да смо се Бојана и ја разумели да је важно да се постигне напредак у процесу европских интеграција Србије", додаје Апостоловић.

Правосудни закони и критике Брисела

Брисел је, како каже Апостоловић, и даље критичан према сету правосудних закона усвојених у јануару.

"Једна од кључних замерки, не улазећи у суштину, јесте и процедура. Дакле, као држава у процесу приступних преговора, били смо у обавези најпре да затражимо мишљење Венецијанске комисије, па потом да све законе пошаљемо Европској комисији, како ми кажемо на коначно зелено светло. У међувремену, како бисмо искомуницирали то на адекватан начин са колегама из Брисела,  председница Народне скупштине је упутила захтев за ургентним мишљењем Венецијанске комисије. Чим будемо добили то мишљење, поступићемо по њему и то је порука коју смо пренели Бриселу", навео је Апостоловић.

Реакција бриселских званичника је да је важно да се ово питање што пре реши.

"Оно нам јесте камен спотицања у процесу приступних преговора и моје мишљење и оцена на основу мојих разговора је да се кластер 3 и цела прича о отварању кластера 3 неће вратити на дневни ред док се ово питање не буде завршило", поручује Апостоловић.

Који су циљеви 

Када је реч о циљевима у наредном периоду, Апостоловић каже да постоји агенда.

"У наредних 10 дана детаљно ћемо дефинисати све активности са Европском комисијом, рокове завршетка. Ми морамо са њима сада да уђемо у једну потпуно другачију динамику односа. До сад се подразумевало, за један закон вама треба годину, годину и по дана да га усвојите. То овим темпом и циљевима које смо поставили нећемо моћи. Дакле, мислим да ћемо морати да будемо буквално у дневној комуникацији са њима. Мораће и они да појачају свој тим, ми свој тим да појачамо и да просто приоритетно поступамо према свему ономе што будемо поставили као циљеве", наводи Апостоловић.

Циљ је да се до јуна заврши највећи део кључних обавеза и створе услови за отварање нових кластера.

"Верујем да можемо да постигнемо значајан напредак у наредним месецима, а закључно са јуном да завршимо највећи део кључних обавеза које су постављене као циљеви", поручује Апостоловић.

Истиче и да следећи кластер који би требало да буде отворен је кластер 3.

"Не желим да лицитирам о могућем времену отварања. Најпре, мислим да треба да решимо ситуацију у вези са новоусвојеним сетом закона, да формирамо РЕМ и да онда почнемо поново да разговарамо са државама чланицама на тему отварања кластера. Верујем да ћемо до јуна бити спремни за отварање и преосталих кластера. Важно је да будемо спремни, јер никад не знате када ће политичке околности да се можда промене. И ако кренемо стварно, а верујем да хоћемо већ у наредним данима, са свим овим реформама, то ће креирати и другачије мишљење и перцепцију о Србији међу државама чланицама", закључио је Апостоловић.

Тања Грујић је једна од многих Украјинки које у суседној Пољској живе годинама. Од почетка рата 2022. њена хуманитарна организација "HumanDoc" помаже и избеглицама и онима који су, у ратној Украјини, остали. За то време, каже, расположење многих Пољака кретало се од неупитне солидарности до изразите нетрпељивости.

"Први окидач је украјински језик или довољно је да особа прича пољски али са украјинским акцентом, долази до ситуација где су људи жртве физичких напада или речима их омаловажавају", наводи Грујићева.

Економски допринос у сенци политике

Последња студија пољске Развојне банке показала је да су запослени Украјинци Пољској више допринели кроз порезе, него што су примили кроз социјална давања.

Али на расту антиукрајинског расположења у Пољској стичу се и политички поени, што је нарочито видљиво у напетостима између конзервативног председника Карола Навроцког и владе премијера Доналда Туска.

Отворена историјска питања

Замор ратом у Украјини поново је отворио и болне историјске теме.

"Тичу се другог светског рата и злочина над Пољацима у Волини од стране пробандеристичких милиција које су блиско сарађивале са нацистима. Чини ми се да је председник Зеленски то питање често третирао као унутрашње пољско питање и није разумео да је то питање јако важно за питање пољско-украјинских односа односа", каже Владимир Тодић, историчар из Варшаве.

Аналитичар Раша Грујић наводи да није само у Пољској случај да су и умерени националисти и странке центра увиделе да морају да играју на националну карту како би задржале бар део подршке бирача на неким наредним изборима.

Између Брисела и Вашингтона

Спољнополитички, премијер Туск је ослоњен на Брисел, а председник Навроцки на Доналда Трампа.

Промену у Америци илуструје и обележавање прве годишњице рата у Украјини 2023. када је тадашњи амерички председник Џозеф Бајден, после Кијева баш у Варшави, Украјинцима говорио о подршци Запада "докле год буде потребно". Три године касније, порука би могла да гласи - докле год се исплати

"Причали смо о томе како креирати будућност засновану на вештачкој интелигенцији. Србија је једна од 12 земаља која је имала свој павиљон. Циљ нам је да будемо суверени и када је реч о дигитализацији и вештачкој интелигенцији – изградили смо дата центре, набавили суперкомпјутере неопходне за развој вештачке интелигенције", истиче Јовановић.

Наводи да подаци о извозу у ИКТ (високотехнолошком) сектору говоре како је Србија напредовала на том пољу.

"Извоз је изнад 4,5 милијарди евра и тај резултат није дошао случајно. Улагали смо у дигиталну инфраструктуру, развој електронске управе, школовали младе стручњаке и увели информатику као обавезан предмет. Проширићемо дата центре у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, градимо научно-технолошки парк у Крушевцу", наглашава директор Канцеларије за ИТ и е-управу.

Напомиње да Србија наставља да улаже у дигиталну инфраструктуру.

"Велика су улагања у сајбербезбедност и то је један од приоритета сваке државе. Радимо и на развоју српског језичког модела. То значи да наше културно благо треба да се нађе на једном месту како бисмо креирали нашу памет која ће бити пресудна у вештачкој интелигенцији – да се не ослањамо на иностране моделе вештачке интелигенције", закључио је Јовановић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Када је реч о конструкцији, Стојчић је навео да је основа челична, док је спољна облога од ливеног месинга.

"Конструкција је челична, а око ње се налази оплата од ливеног месинга, што гарантује изузетно дуг, можда и неограничен век трајања“, рекао је Стојчић.

Према његовим речима, монтажа сата била је веома сложена, с обзиром на тежину и конструкцију самог сата.

"То је била веома сложена монтажа, с обзиром на то да је сам сат веома тежак. Ручни рад који је у радионици, из делова, стигао на Трг републике. Као што се види, успешно је састављен, прикључен је и показује тачно време“, рекао је Стојчић.

Сат ће, како је рекао, и убудуће прецизно показивати време, без потребе за ручним подешавањем.

"Увек ће показивати тачно време, тако да ћемо у наредним деценијама сви моћи да уживамо у новом симболу Београда, београдском сату", додао је главни градски урбаниста.

"У сарадњи са фантастичним гувернером Луизијане Џефом Лендријем послаћемо сјајан болнички брод на Гренланд да се брине о многим људима који су болесни, а о којима се тамо не брине. На путу је", објавио је шеф Беле куће на друштвеним мрежама уз илустрацију морнаричког болничког брода USNS Mercy.

Трампова објава уследила је неколико сати након што је данска Заједничка арктичка команда саопштила да је евакуисала члана посаде којем је била потребна хитна медицинска помоћ са америчке подморнице у водама Гренланда, седам наутичких миља од главног града Гренланда, Нука.

Ова објава долази месец дана након што су појачани Трампови напори да освоји Гренланд потресли европске савезнике, тврдећи да се САД неће задовољити ничим мањим од потпуне контроле над острвом.

Гренланд, Данска и САД су крајем прошлог месеца одржали разговоре како би решиле ситуацију након вишемесечних тензија унутар НАТО-а. Дански краљ Фредерик је прошле недеље посетио Гренланд по други пут за годину дана, покушавајући да покаже јединство са том територијом упркос Трамповим напорима да придобије острво.

Џеф Лендри, кога је Трамп у децембру именовао за специјалног изасланика за Гренланд, рекао је на друштвеним мрежама да је "поносан што ради" заједно са Трампом на "овом важном питању".

Америчка морнарица има два мобилна болничка брода – USNS Mercy и USNS Comfort, преноси Си-Ен-Ен.