Весна Бјелић, уредница портала "Блиц бизнис" истакла да су цене нафте тренутно на 94 долара по барелу, што представља раст од 6,1 одсто у последње две недеље, али је нагласила да аналитичари сматрају да овај скок и није толики колико су очекивали, с обзиром на све неизвесности у свету.

Гас је, како је навела, на око 65, што је раст од 120 одсто у последњих пет месеци, нарочито у последње три недеље. Када је реч о дизелу, он је премашио психолошку границу од 230 динара по литру.

Указала је и на то да се цена струје мења и преко ноћи, па је, на пример, за Румунију и Мађарску, које су погођене ниским водостајем Дунава, достизала и 700 евра по мегават-часу. Истакла је да је снабдевање и даље стабилно.

"Оно што јесте важно јесте да је то снабдевање и даље стабилно. Апелује се да штедимо струју, али рестрикција неће бити. Али када је реч о самој цени, сада берзе, како говоре, и оно што се тренутно дешава, указује на то да неће бити баш лака јесен", каже Бјелићева.

Немачка привреда најугроженија

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије се осврнуо на процене да ће раст привреде у Европској унији ове године бити око један одсто, оценивши да Унији предстоји борба за економску аутономију, засновану на већој самодовољности европске привреде. Као пример навео је Немачку, чија привреда, по његовим речима, дуже време стагнира, што није последица само актуелног топлотног таласа или сукоба у Украјини и на Блиском истоку, већ дугорочно високих трошкова производње.

Објаснио је зашто пад водостаја толико погађа немачку привреду.

"Транспорт је скупљи за око три пута када су у питању возови и за шест пута када су у питању камиони. Са друге стране, оно што треба да превезе један брод - ту је потребно 50 вагона или 120 камиона. Тако да, када падне водостај, као што се код њих десио, не постоји могућност да ви једноставно тај транспорт који је ишао бродовима замените камионима", објаснио је Станић.

Закључио је да је за српску привреду кључна тражња у Европској унији.

"За нас је главно питање каква ће бити тражња у Европској унији за нашим производима, зато што смо тамо највише извозно оријентисани", додаје Станић.

Пољопривреда у Србији отпорнија него у Унији

На питање може ли Србија остати имуна на ове проблеме, Бјелићева је указала на то да, према последњем извештају Народне банке Србије, суша није толико утицала на пољопривредну производњу у Србији колико на европску, те да се чак предвиђа раст пољопривреде од седам одсто, уз рекордан род воћа и поврћа.

Упозорила је, ипак, да се проблем дугорочно може прелити на Србију.

"Оно што јесте проблем јесте да се дугорочно може прелити. И наравно, ми 60 одсто извозимо у Европску унију. Дакле, када тамо тражња падне, када Европска унија има проблем, имамо га и ми", истиче Бјелићева.

Позиција Србије у енергетском снабдевању

Станић је нагласио да свака земља, па и Србија, мора да укључи климатске ризике у будуће енергетске пројекте, указујући на то да позиција земље, с обзиром на то да нема излаз на море и да је окружена чланицама ЕУ и НАТО-а, није нарочито повољна.

Оценио је да су санкције ОФАК-а мало вероватне за Србију, али је указао на неизвесност око гаса из Русије.

"То се највероватније неће десити, из простог разлога што је почео тај стратешки дијалог између Србије и Америке. Са друге стране, наравно, поставља се питање и природног гаса, колико ће дуго моћи да се продужује овај краткорочни споразум са Руском Федерацијом о снабдевању природног гаса, који иде на по три месеца сада", рекоа је Станић.

Када је реч о нуклеарној енергији, оценио је да је реч о дугорочном пројекту чија реализација тек предстоји.

"То се тек говори о почетку разговора са другим земљама које би помогле у тој транзицији српске привреде до једног стабилнијег нивоа, који би укључивао свакако и нуклеарну енергију, али ту се говори о деценијама."

Додао је да Србија у овој години бележи благо повећање привредне активности у односу на почетну пројекцију, али је упозорио да је спорије сустизање европског просека највећи ризик за земљу.

Санкције Ирану и утицај на светску трговину

Осврћући се на најаву Сједињених Америчких Држава о новом пакету санкција према Ирану, Бјелићева је истакла да се светска економија налази у дужем периоду поликризе. Подсетила је да Кина увози око 80 одсто иранске нафте и да је тренутно највећи купац, оценивши да трговински спор између Кине и САД није само проблем нафте.

Објаснила је зашто се тај спор преноси на цео ланац снабдевања.

"То није само више проблем нафте, него робе и цена робе, односно ланаца снабдевања, опет успоравања тржишта. Оно што је проблем је Ормуз који је на најнижем капацитету. Наравно да то све утиче, да компаније калкулишу у својим извештајима и тај проблем", напомиње Бјелићева.

На питање о попуњавању залиха гаса, оценила је да Европска унија мора да тражи алтернативе и нове моделе раста.

"Гас је 120 одсто скочио. То није мало. То је неки скок за највише пет месеци. Проблем је што сада Европска унија мора да тражи алтернативе. Дакле, траже се неки нови модели раста. Европска унија до сада је заснивала своју економију на тој конкурентности, али на јефтиној енергији", додаје она.

Закључила је да не очекује велики економски слом, али да Унија остаје осетљива на енергетске шокове.

Зима може бити изазовна 

Упитан за прогнозу за јесен, Станић је одговорио да ништа драматично не очекује, али је упозорио да наредна зима може бити изазовна због интензивирања напада на енергетску инфраструктуру у Украјини. Као додатни проблем навео је висок политички ризик, кључан за одлуке инвеститора о дугорочним улагањима.

Као пример политичке нестабилности навео је мигрантски талас према шпанској енклави на територији Африке.

"Када се наједном нашао велики број имиграната који су илегално ушли на територију Европске уније, то је изазвало аларме широм Европе, од Финске малтене до Португалије. И видели сте како у једном тренутку све што се говорило о Украјини, о пожарима, о односима Трампа према Блиском истоку, све је то нестало са насловних страна и само се говорило о тој мигрантској кризи", истиче Станић.

Указао је да су се појавиле и приче о искључењу Шпаније из Шенгена или чак из Европске уније, закључивши да политички ризик не опада, него благо расте, што додатно угрожава економски амбијент у Европи.

Прве вести из студија на београдском сајму прочитао је Милоје Мића Орловић. Самоуверено, а одмерено, како је звучао тада, говорио је и тридесет година касније: "Поштовани гледаоци, добро вече. Ви гледате Дневник Радио-телевизија Србије, а у исто време, морам да кажем, да је тако почео и 23. августа 1958. године, само није било овога поштовани гледаоци – него драги гледаоци."

Више од 250 хиљада сати материјала у архиву

Шездесетосмогодишњу историју чува програмски архив. У његовим депоима налази се више од 250 хиљада сати материјала – довољно да се програм емитује скоро тридесет година без прекида.

Део тог архива су и снимци са ратних подручја. У околини Задра, 1991. године, иза камере био је сниматељ Томислав Магочи. Током каријере био је сведок дешавања и на ратиштима у Крајини и на Косову и Метохији.

Морало је да се води рачуна, сећа се Магочи, да се сними, да што пре седну у ауто, а новинар у међувремену пише текст у колима. "Да одемо до Приштине или већ где смо могли да пошаљемо материјал, морало је да се води рачуна, јер човек никад није знао да ли ће из авиона да га погоди нешто, да ли ће на земљи на мине да наиђе", каже Магочи.

Новинари Јавног сервиса и његова дописничка мрежа су на лицу места, домаћем и иностраном. У свим ситуацијама.

Од 15 најгледанијих садржаја, 14 емитовано на РТС-у

Уз информативни, образовни, дечји програм, РТС је обележио и серијски. Од 15 најгледанијих садржаја последњих 15 година на свим српским телевизијама, 14 је емитовано на РТС-у.

Квиз Слагалица је већ четврт века један од најпопуларнијих.

Сандра Перовић, главна и одговорна уредница Забавног програма РТС-а, наводи да предност РТС-а није у томе да буде налик дигиталним платформама, већ да понуди оно што оне често не могу.

"То је интегритет, професионални стандарди, домаћа продукција и садржаји који имају друштвену, образовну и културну вредност. И верујем да се будућност телевизије неће одређивати технологијом, већ поверењем", истиче Перовић.

Данас РТС породицу чини 11 телевизијских и осам радијских програма, тематски канали, Интернет портал. РТС је још много тога. И Симфонијски оркестар, Хор, Биг бенд, Колибри, Народни оркестар, РТС издаваштво.

Више људи је повређено у земљотресу, међу којима су млађи мушкарац и жена у седамдесетим годинама у Саитами, северно од Токија, као и три особе у Кавасакију, јужно од престонице, наводе локалне ватрогасне службе.

Оператери нуклеарних постројења саопштили су да нису откривене абнормалности у нуклеарној електрани Токаи број два у префектури Ибараки, нити у нуклеарној електрани Фукушима Даичи, својевремено погођеној катастрофом, као ни у оближњој електрани Фукушима Даини на североистоку Јапана.

Премијерка Јапана Санае Такаичи је на друштвеним мрежама рекла да је наложила званичницима да утврде обим штете од земљотреса и благовремено информишу јавност.

Метеоролошка агенција је позвала јавност да остане на опрезу због земљотреса јачине пет степени на сеизмичкој скали током наредне недеље, посебно током предстојећа два до три дана.

Земљотрес од пет степени, на сеизмичкој скали од нула до седам, агенција дефинише као потрес који код већине људи изазива страх и потребу да се држе за нешто стабилно, док предмети могу пасти са полица.

Из Европске уније стигли су хеликоптери и копнене екипе за гашење пожара. Из МУП-а саопштавају да су ангажована укупно четири "rescEU Black Hawk" хеликоптера – два из Чешке са 13 чланова посаде и техничког особља, један из Словачке са седам чланова посаде и један из Румуније са четири члана посаде. Тим из Немачке стиже 24. августа.

У акцији је јуче учествовало пет хеликоптера - три летелице МУП-а и два добијена преко система Европске уније, који су заједно избацили 370 тона воде.

Ватрогасцима у гашењу ватре помаже и руски авион "иљушин". За два дана, 20. и 21. августа, у десет налета на жаришта је избацио 420 тона воде.

Председник Србије Александар Вучић обићи ће данас подручје Делиблатске пешчаре захваћено пожаром. Обилазак почиње у 08.30 часова.

Иран је одобрио пролаз одређеног броја ирачких нафтних танкера кроз Ормуски мореуз, након поновљених захтева Багдада упућених различитим каналима. Ирак је међу земљама које су највише погођене затварањем Ормуског мореуза.

Истовремено, након најаве Вашингтона о увођењу нових санкција Ирану, званичници у Техерану оштро су реаговали.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи одбацио је најаву нових санкција, наводећи да је та кампања економског притиска “осуђена на пропаст“, као и претходне мере Сједињених Америчких Држава.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи оценио је да најављене санкције представљају не само наставак економског притиска на Техеран, већ и покушај наметања америчког ауторитета другим сувереним државама.

Најнижа температура биће од 17 до 25 степени, а највиша од 30 до 35.

У Београду ће ујутро бити умерено до знатно облачно време, али углавном суво. Пре подне очекује се постепено разведравање, па ће у остатку дана бити претежно сунчано и топло. Дуваће слаб и умерен, северозападни ветар.

Најнижа температура биће око 21 степен, а највиша око 31 степен.

Прогноза до краја августа

У већини дана до краја августа очекује се претежно сунчано и топло време са максималном температуром од 30 до 35 степени, а у уторак (25. августа), петак (28. августа) и суботу (29. августа) вредности дневних максимума биће и више од 35 степени.

Појава краткотрајних пљускова са грмљавином биће ретка и изолована уз просечно малу количину падавина.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је француски председник Емануел Макрон обећао да ће убрзати испоруку нових француских ракета и опреме његовој земљи.

Макрон је, такође, навео да је ужаснут нападом на Криви Рог и најавио распоређивање нових ракета "пресретача" како би се Украјини пружила "сва неопходна средства за одбрану њеног ваздушног простора".

Немачка је, истовремено, објавила да ће обезбедити додатних 50 милиона евра хуманитарне помоћи Украјини и издвојити још 10 милиона евра у НАТО фонд за заједничку политику.

С друге стране, руски председник Владимир Путин истакао је да ће одговор руске војске на украјинске нападе на логистичке објекте бити "много болнији и разорнији" од дејстава Кијева.

Директор "Росатома" Алексеј Лихачов, у међувремену, објавио је да је званични Кијев нападима у региону спречио посету генералног директора Међународне агенције за атомску енергију Запорошкој нуклеарки, као и ротацију експерата ИАЕА.

За то време, заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да ће Русија наставити да заузима територије у Украјини.

Полицијски службеници већ су ухапсили Г. Ч. из Билеће и М. И. из Невесиња, а они се терете да су помогли починиоцу након злочина.

"Ж. В. се сумњичи да је вечерас аутомобилом намјерно ударио три лица која су збринута у Јавној здравственој установи Болница Требиње", наводе из полиције.

О догађају је обавештено Окружно јавно тужилаштво у Требињу које је полицијским службеницима наложило да предузму све мере и радње у циљу документовања наведених кривичних дела, као и проналаска осумњичених лица.

Потом је возилом Хитне помоћи пребачен у Здравствени центар Агиос Николаос, где је констатована смрт.

Треће лучко одељење Неос Мармараса, у оквиру Лучке управе Јерисоса, спроводи прелиминарну истрагу, а наложено је да се обдукција обави у Служби судске медицине у Солуну.

"У тренуцима када се надлежне службе боре са пожаром, одговорност свакога ко учествује у јавној комуникацији мора бити већа, а не мања. Друштвене мреже не могу бити простор у којем се објављују тврдње са циљем ширења лажних информација о појединцима, изазивањем панике или да се отежа рад надлежних органа", изјавио је министар.

Министар је нагласио да слобода изражавања представља једно од основних права демократског друштва, али да она подразумева и одговорност, нарочито када се објављују информације које се односе на безбедност људи, ванредне догађаје и узроке.

"Постоји јасна разлика између критике рада институција, која је легитимна и потребна у демократском друштву, и свесног измишљања чињеница и ширења лажи. Посебно је недопустиво да се несреће и опасност по људе користе за политичке обрачуне или стварање атмосфере страха и неповерења", навео је министар.

Вујић је позвао грађане и медије да информације о пожару проверавају код надлежних институција и да не доприносе даљем ширењу неистинитих садржаја.

"Институције морају правовремено да заштите грађане од лица која шире лажне информације а свако евентуално постојање елемената противправног понашања мора бити санкционисано у складу са законом. Одговор на дезинформације мора бити позивање на одговорност и адекватно кажњавање", закључио је министар правде.

Тужилаштво је апеловало на јавност да не подлеже утицају лажних вести и да прати објаве надлежних државних институција, које у сарадњи са иностраним партнерима чине све како би се зауставила ова природна катастрофа.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је, поводом најаве састанка Улуташа и Куртија, да се тиме шаље сигнал Београду да нема смисла да преговара и поставио питање када ће бити испуњен Бриселски споразум потписан у априлу 2013. године.

Курти је раније данас изјавио да ће се поподне састати са Улуташем и разговарати и о питању отварања главног моста на Ибру у Косовској Митровици.

Вучић је поновио да очекује у понедељак или уторак разговор са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом у вези са писмом које му је упутио, а у којем је затражио да Кфор заустави терор над Србима и отварање моста на Ибру. Главни мост на Ибру је од 1999. године затворен за возила, а непрекидно га обезбеђују италијански карабињери из састава Кфора.

Кфор је, међутим, 10. августа саопштио да је почео "постепену транзицију сталног присуства" својих припадника са моста. Главни мост на Ибру дели Косовску Митровицу на северни део, настањен највећим делом Србима, и јужни део, где живе Албанци.

На мосту су од 1999. године забележени бројни инциденти јер су Албанци из јужног дела града покушавали да упадни у северни део Косовске Митровице, где су Срби већинско становништво.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

23.08.2026. Недеља: Ујутро у западној, централној и северној Србији умерено до знатно облачно, али углавном суво. Пре подне постепено разведравање, па ће у остатку дана у свим крајевима бити претежно сунчано и топло. После подне, уз локални развој облачности, на крајњем југу и југоистоку Србије ретка појава краткотрајне кише или пљуска уз могућност грмљавине. Ветар слаб и умерен, а у Борском и Браничевском округу, у планинским пределима, као и на југу Србије после подне повремено јак, северни и северозападни. Најнижа температура од 17 до 25, а највиша од 30 до 35 степени. Упозорења: Tmax ≥ 35 °C, верованоћа 70%. Локална појава грмљавина, веровтаноћа 60%.

24.08.2026. Понедељак: Претежно сунчано и топло. После подне, уз локални развој облачности, на југоистоку Србије ретка појава краткотрајне кише или пљуска са грмљавином. Ветар слаб до умерен, северни. Најнижа температура од 14 до 20, а највиша од 31 до 35 степени. Упозорења: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 70%. Локална појава грмљавина, верованоћа 60%.

25.08.2026. Уторак: Топло. Ујутро и пре подне претежно сунчано. После подне и увече променљиво облачно са локалним пљусковима и грмљавином. Ветар слаб и умерен, променљивог правца, у области падавина местимично и јак. Најнижа температура од 14 до 20, а највиша од 32 до 37 степени. Упозорења: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 90%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 90%.

26.08.2026. Среда: Променљиво облачно и топло, у већини места са дужим сунчаним интервалима, а локална појава краткотрајне кише или пљуска са грмљавином очекује се на истоку Србије и у брдско-планинским пределима. Ветар слаб и умерен, а у Борском и Браничевском округу, у планинским пределима, као и на југу Србије после подне повремено јак, северни и северозападни. Најнижа температура од 16 до 22, а највиша од 30 до 35 степени. Упозорења: Tmax ≥ 35 °C, верованоћа 60%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 70%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 27.08.2026. до 31.08.2026.)
У већини дана претежно сунчано и топло са максималним температурама од 30 до 35, а у петак (28.08.) и суботу (29.08.) вредности дневних максимума биће и преко 35 степени. Појава краткотрајних пљускова са грмљавином биће ретка и изолована уз просечно малу количину падавина.

У одлуци се наводи да Младић није тврдио да би у Србији добио квалитетнију или примеренију здравствену и палијативну негу од оне коју тренутно има у Холандији.

Као један од главних разлога за захтев, Младић је навео могућност да у Србији проведе више времена са најближим члановима породице.

Председница Механизма је, међутим, навела да већ има посебан режим посета, укључујући могућност посета уз кратку најаву и ноћење чланова породице, као и контакте на даљину.

У одлуци се додаје да је током претходне године више пута примао посете сина, супруге и унучади, а притворска јединица је након подношења захтева омогућила и додатне посете.

Гати Сантана је наложила секретару Механизма да у највећој могућој мери омогући посете породици, имајући у виду Младићеву тренутну прогнозу.

Оцене судија

У консултацијама о захтеву учествовало је још пет судија Механизма.

Судије Амината Луис Руњени Н'гум, Сејмор Пантон и Мустафа Ел Бај биле су за одбијање захтева, док су Алфонс Ори и Приска Матимба Њамбе подржали његово усвајање.

Ори је оценио да непосредна близина Младићеве смрти представља одлучујући хуманитарни разлог за његово пуштање и да би последње сате живота требало да проведе у породичном окружењу. Њамбе се у потпуности сагласила са његовим ставом.

Председница Механизма је, међутим, закључила да интереси правде и општи правни принципи не дозвољавају Младићево пуштање, имајући у виду ниво медицинске неге коју добија, могућности за контакт са породицом и посебну сврху казне изречене за међународне злочине.

У одлуци се наводи да је Младић 18. августа поднео захтев да буде пуштен на слободу и пребачен директно у болницу или установу за палијативну негу у Србији, уз надзор српских власти и друге услове које би одредио Механизам.

Извештај лекара

Према извештају лекара притворске јединице Уједињених нација у Хагу од 13. августа, Младићево опште здравствено стање "нагло се погоршало и ушао је у завршну фазу живота".

Лекарски тим је одлучио да се лечење сада првенствено усмери на ублажавање патње и пружање што веће удобности.

У извештају се наводи да Младићева смрт може наступити у било ком тренутку, док је процењено да се очекује у наредним недељама. Тачан период прогнозе у јавно доступној одлуци је редигован.

Ратко Младић ухапшен је у Србији 26. маја 2011. године и пет дана касније пребачен у притворску јединицу УН у Хагу. Првостепено је 2017. године осуђен на доживотни затвор за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања.

Жалбено веће је 8. јуна 2021. године потврдило његову осуђујућу пресуду и казну.

Младић је до сада одслужио нешто више од 15 година доживотне казне.

На Батровцима су најдужа задржавања – око 120 минута. На Гостуну и Прешеву путничка возила се задржавају око 20 минута.

На Градини се на улазу у Србију чека око 40 минута, док је на излазу задржавање око 30 минута. На осталим граничним прелазима нема дужих задржавања.

Због високих температура надлежни апелују на возаче да буду стрпљиви и опрезни, да праве редовне паузе и прилагоде вожњу условима на путу.

Претходна одлука о привременом смањењу износа акциза на нафтне деривате важила је до 23. августа.

Нову одлуку је потписао премијер Ђуро Мацут.

Како је за РТС рекла докторка Данијела Јевтић из Завода за ургентну медицину, упада у очи огроман број алкохолисаних особа и оних које узимају психоактивне супстанце, међу којима има много младих.

"Значи, и кад оду у неки провод, кад оду да нешто попију, да буду умерени и да пазе шта узимају. Имамо буквално коматозна стања која возимо", истакла је Јевтић.

Екипе су током ноћи имале и неколико тешких саобраћајних повреда.

Мотоциклиста стар 28 година задобио је тешку трауму и превезен је у црвену зону Ургентног центра седам минута после поноћи.

Други мотоциклиста, стар 26 година, повређен је на другом месту, али су повреде биле лакше.

Забележен је и случај политрауме код мотоциклисте старог 32 године, који је такође превезен у Ургентни центар.

Према истим тим налазима Механизма могућности даљег медицинског лечења су веома ограничене и медицинска нега сада је првенствено палијативна. У таквим околностима, питање хуманог поступања не може се свести само на то да ли је у затворској установи обезбеђена одговарајућа медицинска нега. Адекватна медицинска нега јесте неопходан део хуманог поступања, али не исцрпљује захтеве људског достојанства, посебно када се живот човека мери данима", рекао је Вујић, а наводи се у саопштењу.

Према његовим речима, у оваквим околностима адекватна медицинска нега захтева присуство породице и окружење које није узнемиравајуће.

"Поздрављам одлуку Механизма да се породици максимално олакшају посете, али посета умирућем члану породице није исто што и могућност да последње дане проведе уз знатно већу и трајнију близину својих најближих у болници у Србији. Посебно наглашавам да Република Србија није тражила да Ратко Младић буде пуштен кући, већ да је исказала спремност да организује медицински трансфер на Војномедицинску академију у Београду, где би му била обезбеђена континуирана институционална медицинска и палијативна нега и где би био окружен члановима породице", рекао је министар.

Додао је да је Србија спремна да прихвати надзор, медицинско извештавање, ограничења кретања и друге услове које Механизам сматра потребним.

"Чињеница да је двоје од петоро судија подржало пуштање из хуманитарних разлога, говоре о исправности навода које сам изнео у писму Механизму. Због тога ће Србија наставити са инсистирањем на поштовању основних људских права, као и на преиспитивању одлуке без одлагања. Правда и хуманост нису супротстављени принципи. Поштовање људског достојанства мора трајати до последњег тренутка живота", нагласио је министар.

"У овом тренутку Републику Србију спасавају наши термокапацитети на угаљ", наводи Шкобаљ.

Према његовим речима, Србија из угља производи између 65 и 70 одсто електричне енергије, док се остатак углавном обезбеђује из хидропотенцијала. Управо је производња из хидроелектрана тренутно под великим притиском због изузетно ниских водостаја.

Ниски водостаји смањили производњу хидроелектрана

Хидролошка ситуација је, оцењује Шкобаљ, веома лоша, што се директно одражава на производњу хидроелектрана. Посебно је погођен Ђердап, где је производња, према његовој процени, тренутно на свега око 20 одсто расположивог капацитета.

"На Ђердапу је производња тренутно можда на 20 одсто капацитета, али наш термосектор ради, тако да за сада можемо да будемо сигурни и стабилни", каже Шкобаљ.

Мања производња из хидроелектрана тренутно се надокнађује радом термоелектрана, што омогућава да систем одржи стабилност. Међутим, таква ситуација истовремено показује колико је важно да се производња не ослања на ограничен број извора и да се дугорочно развија отпорнији енергетски систем.

Решење је у комбинацији више извора

Управо због тога, ослањање на постојеће термокапацитете није довољно као дугорочно решење. Шкобаљ подсећа да су резерве угља ограничене и да Србија мора постепено да мења структуру производње електричне енергије.

"Најбоље решење је енергетски микс. То је неки пут којим треба да иде и Република Србија", указује он.

Према његовим речима, такав енергетски микс требало би да обухвати нуклеарну енергију, обновљиве изворе и системе за складиштење електричне енергије. Посебно место имају реверзибилне хидроелектране, које могу да складиште енергију и обезбеде додатну производњу када је то потребно.

Међу важнијим пројектима Шкобаљ издваја Бистрицу, чија би оперативна изградња, према његовим речима, требало да почне 2027. године, као и планирани пројекат Ђердап 3.

Реверзибилне хидроелектране могле би да буду посебно значајне са растом удела сунца и ветра у производњи електричне енергије. Када обновљиви извори производе више струје него што је у том тренутку потребно, вишак може да се искористи за складиштење, а енергија потом врати у систем када производња из сунца и ветра опадне.

"Неопходан је енергетски микс да бисмо у будућности били сигурни и стабилни", поручује Шкобаљ.

Нуклеарна енергија поново на столу

У оквиру таквог дугорочног плана, један од потенцијално најзначајнијих извора могла би да буде нуклеарна енергија.

Србија је 2024. године укинула мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, а Шкобаљ очекује да би средином 2027. могла да буде донета одлука о томе да ли ће земља ући у нуклеарни програм у мирнодопске сврхе.

"Кренули смо тим путем. Очекујемо средином 2027. да би било логично да се донесе одлука да ли улазимо у нуклеарни програм у мирнодопске сврхе или не", наводи он.

Уколико Србија донесе такву одлуку, Институт "Винча" би, према Шкобаљевој оцени, могао да има значајну улогу у развоју нуклеарног програма.

Шкобаљ очекује да би Србија у наредних петнаестак година могла да има знатно другачију енергетску слику, са реверзибилном хидроелектраном Бистрица, нуклеарним капацитетом и већим уделом обновљивих извора.

Летња потрошња све више личи на зимску

Поред производње, додатни изазов представља и раст потрошње електричне енергије. Све већа употреба клима-уређаја током врелих летњих дана доводи до значајног раста потрошње, па се летњи пикови све више приближавају нивоима карактеристичним за зиму.

"Погледајте сада, клима-уређаји колико раде. Ми досегнемо тај пик потрошње као да је зима", каже Шкобаљ.

Због тога, поред изградње нових производних капацитета, значајну улогу има и повећање енергетске ефикасности. Србија, према његовој оцени, има велики простор за уштеде, посебно у зградарству.

Боља изолација, квалитетнија фасадна столарија и енергетски ефикаснији објекти могли би да смање потрошњу електричне енергије и током зиме и током летњих топлотних таласа, а тиме и притисак на електроенергетски систем.

Енергетика се не планира за две или три године

Сви ти пројекти, указује Шкобаљ, захтевају дугорочно планирање. Велики енергетски објекти захтевају године припреме, изградње и значајна улагања, због чега енергетска политика не може да се планира само за наредну или две године.

Србија зато мора истовремено да развија више извора енергије и да смањује зависност од било ког појединачног извора.

"Енергетска безбедност и стабилност земље је на првом месту. Земља која је енергетски зависна, зависна је у сваком другом елементу", поручује Шкобаљ.

Одговорност државе и грађана

Уз развој производних капацитета, важну улогу има и рационална потрошња. Шкобаљ сматра да грађани могу да допринесу стабилности система одговорнијим коришћењем електричне енергије, али да је пре свега задатак државе да обезбеди довољне производне капацитете, поуздану преносну мрежу и систем способан да одговори на све веће осцилације у производњи и потрошњи.

Србија се тренутно ослања на угаљ како би одржала сигурност снабдевања, али дугорочна енергетска безбедност захтева разноврснији систем — од нуклеарне и хидроенергије до обновљивих извора, складишта енергије и енергетски ефикасније потрошње.

У потрази за летелицом учествовало је 35 припадника Хрватске горске службе спасавања.  

"Наши спасиоци су око 22 сата путем радио-везе јавили да су дошли до локације и нашли остатке ултралаког авиона и, нажалост, у летелици су пронађена два тела", рекао је Петар Прпић из Хрватске горске службе спасавања.

Прпић није нагађао о узроку пада летелице, али је рекао да су се и спасиоци суочили са лошим временским условима.

"Радило се о јаком ветру, у одређеним тренуцима киши и врло лошој видљивости, део тимова је ходао и по неколико сати", навео је Прпић.

Хрватска контрола ваздушног саобраћаја обавестила је јуче Оперативни центар цивилне заштите да је изгубљен сигнал ултралаког авиона ознаке D-KWZE, који је летео из Чешке према Задру.

Сигнал авиона изгубљен је око 17 наутичких миља североисточно од Задра.

Оперативни центар цивилне заштите потом је покренуо акцију потраге и спасавања.