Према ранијим информацијама косовске полиције, регионална дирекција у Пећи поступала је по пријави о сумњама на незаконите активности које се односе на утицање на слободну вољу бирача током изборног процеса.

Полиција је навела да су активности, како се сумња, биле усмерене на "усмеравање и утицање на грађане да гласају за Српску листу".

Током акције извршени су претреси породичних кућа осумњичених ради прикупљања доказа.

Екипа Радио Гораждевца која је била на лицу места известила је да током претреса нису пронађени материјални докази.

Истрага у овом случају је у току, а надлежни органи за сада нису саопштили додатне детаље.

На Косову и Метохији у недељу, 7. јуна, одржани су ванредни избори за скупштину привремених институција.

"У среду са Бојаном Билбијом" је ауторски пројекат који се бави најважнијим политичким, геополитичким и друштвеним темама које обликују свакодневни живот грађана Србије, али и глобалне процесе који утичу на цео свет.

Реч је о  новом мултимедијалном формату Радио Београда који публика може не само да слуша, већ и да гледа путем дигиталних платформи. Кроз динамичне разговоре са релевантним саговорницима из света политике, дипломатије, науке, економије, медија и јавног живота, емисија ће понудити више од дневних вести, отвориће простор за дијалог и анализу тема које одређују нашу садашњост и будућност.

"У среду са Бојаном Билбијом" од 17 часова на Првом програму Радио Београда и Јутјуб каналу Радио Београд.

Апелациони суд Црне Горе потврдио је пресуду Специјалног одељења Вишег суда у Подгорици којом су Радоје Звицер и још четворица оптужених осуђени због стварања криминалне организације и шверца кокаина.

Из Апелационог суда саопштено је да су као неосноване одбијене жалбе бранилаца оптужених и Специјалног државног тужилаштва.

Звицер је, као организатор криминалне групе, правоснажно осуђен на јединствену казну затвора од 16 година. Милан Вујотић и Драган Кнежевић осуђени су на по 11 година затвора, док су Слободан Кашћелан и Игор Божовић осуђени на по 13 година затвора.

Потврђена првостепена пресуда

"Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, а првостепени суд је правилно утврдио одлучне чињенице на којима је засновао закључке о постојању кривичних дјела и кривици оптужених", наводи се у одлуци Апелационог суда.

Суд је оценио да је током поступка доказано да је Звицер у другој половини 2020. године организовао криминалну групу ради међународног кријумчарења кокаина.

Према наводима пресуде, деловање организације било је планирано на неограничен временски период и у међународним размерама, уз строгу унутрашњу контролу и дисциплину чланова.

Контрола набавке и транспорта кокаина

Апелациони суд наводи да је Звицер одређивао задатке свим припадницима организације, организовао набавку кокаина у Еквадору и другим државама Јужне Америке, његов транспорт поморским путем према Холандији и другим европским земљама, као и финансирање набавке дроге и трошкова транспорта.

У пресуди се наводи и да је одређивао финансијске улоге чланова организације и расподелу профита од продаје дроге.

Остали оптужени, према утврђеном чињеничном стању, имали су задатак да обезбеђују новац за куповину кокаина, проналазе превозна средства и особе за пренос новца, те извршавају друге задатке по налозима организатора.

"На основу свих изведених доказа правилно је утврђено да је ова криминална организација формирана са јасним циљем вршења неодређеног броја кривичних дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога", саопштено је из Апелационог суда.

Из те институције истакли су да је реч о првом правоснажно окончаном кривичном поступку против криминалне организације Радоја Звицера.

У многим европским земљама, попут Немачке, Велике Британије, Португалије, Исланда, Шведске, Француске, Шпаније и Пољске, постоји тенденција да се додатно скрати време проведено на послу. Каква је ситуација у Србији и да ли се размишља о скраћивању радног времена.

Огромни бенефити

Александар Радојевић из Савеза самосталних синдиката Србије, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да су ефикасност, рентабилност, продуктивност и економичност пословања значајно порасле увођењем осмочасовног радног времена, које траје већ више од сто година.

"Живимо у новој ери вештачке интелигенције. Невероватно је да не дође до скраћивања радног времена, јер за тим више нема потребе. Бенефити су огромни, како за појединца, тако и за предузеће", сматра Радојевић.

Према његовим речима, људи не треба само да раде, већ и да живе – да више времена проводе са породицом и децом. Истовремено, мање се загађује животна средина, а бројне анализе потврђују такве ефекте.

"Искуства компанија чији запослени раде четири дана недељно су феноменална. После три слободна дана људи су одморнији и задовољнији, а већ само та два фактора доводе до веће продуктивности", истиче Радојевић.

Наглашава и да више није питање да ли ће радно време бити скраћено, већ када ће се то догодити, јер је Европа већ кренула тим путем.

Продуктивност као циљ

Андреја Бркић из Уније послодаваца каже да циљ четвородневне радне недеље није да се у краћем року ради више, већ да запослени стварају већу вредност, имају боље услове рада и квалитетнији живот.

"У Србији је потребно повећати продуктивност кроз улагања у технологију, дигитализацију процеса, унапређење организације рада и развој вештина запослених. До тога се долази када су радници задовољнији, када постоји квалитетнији менаџмент, боља организација и већи степен аутоматизације рада", каже Бркић.

Према његовим речима, ни послодавцима не одговара да радници предуго раде, јер тада постају уморни и демотивисани. Подсећа да је пре две деценије главни проблем био пронаћи посао, док је данас изазов пронаћи квалитетног радника.

"Циљ није мање рада, већ већа продуктивност. Послодавци не желе да радници проводе више времена на послу, већ да буду ефикаснији и задовољнији. Данас више није проблем наћи посао, већ пронаћи квалитетног радника. Продуктивност је сада питање технологије, организације рада и инвестиција", закључује Бркић.

Према његовим речима, непосредан контакт са грађанима и локалним заједницама омогућава да се потребе људи боље разумеју и да се на њих одговори конкретним мерама и решењима.

У разговору са начелницом Шумадијског управног округа Биљанoм Илић Стошић, председником Општине Аранђеловац Гораном Орлићем и координатором Канцеларије регионалног представника Кабинета председника Владе Драганом Савкићем, Мацут је рекао да жели да сваки грађанин зна да ће његов глас бити саслушан и да ће проблеми са којима се суочава бити брже и ефикасније прослеђени надлежним институцијама.

Председник Владе Србије је у Аранђеловцу, општином са, навео је, високим економским узлетом, посетио компаније "Књаз Милош а.д. и "Пештан", произвођача полимерних производа, где је истакао да су ове компаније добри показатељи економског развоја.

Са руководствима компанија разговарао је о пословним резултатима, инвестицијама, извозним потенцијалима, плановима за даљи развој и јачању конкурентности српске привреде.

Мацут је истакао да ће Влада Републике Србије наставити да подржава домаће компаније и ствара услове за нове инвестиције, економски раст и отварање нових радних места широм земље.

„Звезда се зове Марија. Налази се на координати ректасцензија 5 часова и 35 минута и деклинација минус 5 степена. Види се из наше школе, управо у овом смеру. Такође видимо из учионице у којој смо проводили највише времена. Мислим да сваки пут када погледа у небо, сетиће се нас“, наводи Анђела Миленковић, ученица IV/1 ЕСТШ „Никола Тесла“ Краљево.

У школи се ове седмице полажу матурски и возачки испити. То су последње школске обавезе након чега следи растанак уз обећања да се другари, школа и наставници никада неће заборавити.

Хелена Шушић, такође ученица IV/1 ЕСТШ „Никола Тесла“ објашњава: „Одлучили смо да разредној поклонимо нешто несвакидашње, што неће да јој стоји негде са стране него ће да јој остане успомена на нас. У част томе, колико се трудила за нас, не само у школи него и ван школе, купили смо јој звезду на небу из сазвежђа Орион која се сада, од када је она то преузела, зове Марија и мислим да ће то да је подсећа заувек на нас“.

За разредну је звезда симбол другарства и заједништва које је са децом градила 4 године.

„Некако бих рекла да ова звезда не представља само мене него да представља наше цело одељење. Некако увек ћемо се сећати наших тих школских дана, лепих тренутака, лепих успомена и некако, ето, када погледамо у небо у сваком тренутку знаћемо да смо ми ту заједно“, истиче Марија Илић, разредни старешина IV/1 ЕСТШ „Никола Тесла“.

Светлост звезде Марија која је засијала 5. јуна стићи ће до наше планете за 4 године два месеца и 26 дана. Тачно 1. септембра 2030. године када ће Марија дочекати нову генерацију ученика.

"Скакали смо шест пута с висине од четири до три хиљаде метара у зависности какви су били услови током сваког скока. Били су сви услови скромни али могући, није ту било никаквих луксузних услова, радили смо са оним што смо могли, али негде се и са таквим условима може направити један светски резултат. За светски резултат вам не требају скупе ствари, требају вам воља и снага и жеља да учините нешто за свој народ. То је оно што је потребно за велике ствари", каже Димитрије Остојић, светски рекордер у тандем-скоку падобраном.

У великом подвигу подржао га је имењак - Димитрије Дадић. Светски првак и инструктор падобранства. Забележио је више од 12.000 скокова, али и за искусног инструктора који се бави најзахтевнијим подухватима, ово је био посебан изазов.

Рекорд мотивација за особе с инвалидитетом

"Димитрије има церебралну парализу што му не дозвољава да покреће тело јер има и грчеве и то тело је тешко контролисати поготово у слободном паду. Нисмо имали прилике да вежбамо што се тиче самог падобранског скока, али смо провежбали на земљи", истиче његов имењак, Димитрије Дадић, инструктор падобранства.

Двадесетседмогодишњи Димитрије се за сличан задатак припремао две године и каже да није имао трему.

"Поносан сам на себе, али сам истовремено много више поносан на све људе добре воље који су ми помогли, јер без њихове подршке то не би било могуће, а још сам поноснији на оне који ће доћи после мене и вероватно много боље учинити оно што сам ја учинио. Реализовали смо сви тај један пројекат који сматрам да је веома важан, јер је то постављање светског рекорда за тандем скокове са падобраном за особе са инвалидитетом јако битно да би мотивисало особе са инвалидитетом и све младе људе", наглашава светски рекордер.

Небо нема границу, следе нови скокови

За инструктора, који је доказани заљубљеник у небо, и који ради у Америци обучавајући најелитније светске јединице, ово је много више од рекорда.

"Много ми значи зато што покушавам да сваки тај рекорд и свако то признање да презентујем Србију кроз све то. Тако да придајем много већу важност свему томе. Чуће се дефинитивно у целом свету не само у Америци, али сам ја у међувремену направио српску заставу која је 108 квадратних метара и са њом смо скочили", прича инструктор.

Кажу како су тек почели да сарађују. Ускоро се надају новим скоковима и рекордима. Доказују како је све могуће и да "небо припада свима".

Весна Цветковић, коауторка изложбе: “Старо Врање носи у себи дух једног времена које је прошло, али није нестало, сачувано је у сећањима, причама које се преносе, али најверније у фотографијама, оне бележе тренутке који су некада били обични, а данас су тако драгоцени”.

Неки памте, неки су слушали приче, воле да погледају колико се град променио. И амбијент је одабран да буде ближе грађанима, пролазницима.

“Памтим, биле су ћерамидице, ћерпићи, покривени, није било црепова, и чесме су биле, онде ђеренке, чесме старовремске, староврањско”, каже саговорник. “Променило се, прилично се изградило”.

На питање - старо Врање или Врање данас, шта је боље, саговорник одговара: “Па, знате како кажу, и оно старо и оно ново има нешто и добро и лоше у себи, оно што се мени допада око изложбе, јесте што млађе генерације могу заправо да виде како се раније живело у Врању и да повуку паралелу шта је оно што је остало, тај дух Врања, а оно што се променило”.

“Морали смо да прогледамо велики број фотографија и на крају смо се одлучили за ове фотографије, које можда на најбољи начин осликавају како се град кроз време мењао и развијао”, истиче Драгана Станисављевић, коауторка изложбе.

На 56 фотографија приказане су улице, тргови, куће и зграде, људи, тренуци и атмосфера. Одабране су из богате колекције Историјског архива.

"Све је тешко и сваки посао мора да се ради. Свуда, где год да одеш и шта год да радиш, није лако. Боље ово да се ради, да си сам свој газда и колико радиш , толико зарадиш, него да идеш за неки минималац да радиш. Нов сам у овом послу и учим још увек, али мислим да ми добро иде", наводи Перо Пуља, власник пољопривредног газдинства.

Одлучио се да чува косовске бардоке. Каже да тиме доприноси очувању генетских ресурса, јер је у Србији остало мање од 200 грла ове старе метохијске расе оваца.

Перо Пуља, власник пољопривредног газдинства каже: „Оне су изузетно млечне. Има примерака које дају и литар ипо млека. Аутохтона је раса, изузетно подобна за ово подручје. Подноси све временске прилике и неприлике. Отпорна на кишу, на болести."

Највећу помоћ и подршку у послу пружа му супруга. Да би стекао потребна знања Перо је уписао Високу пољопривредну школу.

"Планови су да останемо на 50 грла. Правимо млекару да можемо да производимо овче производе од 100% овчег млека и да изађемо на тржиште", истиче Пуља.

Премије које за овчарство обезбеђује држава и погодности које пружа Фонд за пољопривреду града Пирота, могу бити изазов младим људима, попут Пера, да обнове давно запуштене појате својих предака и оживе старопланинске пашњаке.

„Мени је то изузетно важно зато што ми то показује да сав труд и сав рад који сам уложио током прошлих година се исплатио на неки начин и да, просто, треба да наставим и ако наставим тако да се надам да ћу добијати и настављати да добијам такве резултате и то је, стварно, велики мотив", каже Андреј Крајиновић, ученик 7. разреда Ваљевске гимназије.

“Увек сам ишао све корак по корак, прво једно такмичење завршим, па онда сва следећа да се превише не отеретим и да све полако урадим", наводи Константин Тојчић, ученик 7. разреда Ваљевске гимназије.

Ученици осмог разреда Ваљевске гимназије Вања Јусуфовић и Реља Станишевић били су најуспешнији на оба државна такмичења из географије, оном које организује Српско географско друштво и Националној географској олимпијади иза које је Центар за таленте.

„Добијају се поени за упис у средње школе од првих награда на републичким и очекивао сам да добро урадим, био сам спреман. Како се ради у овој школи, будеш скроз спреман. Ако учиш и посветиш се, можеш да очекујеш награду увек", каже Вања Јусуфовић, ученик 8. разреда Ваљевске гимназије.

“Ове године сам се определио за баш пуно такмичења и мислио сам да ћу много горе резултате остварити, да ће ми бити много теже због броја такмичења, али успео сам боље резултате да остварим, него што сам очекивао и задовољан сам", наводи Реља Станишевић, ученик 8. разреда Ваљевске гимназије.

У Ваљевској гимназији поносни су на основце, јер је на државним такмичењима учествовало двадесетак ђака. Резултати указују на висок ниво квалитета образовно-васпитног рада.

„Није овде битно само рећи да је то за обдарене у области математике, битно је рећи да је то програм основне школе малкице модификован, али за оне који су свестрани и оне који желе више да уче. Наши ученици овде најчешће остају у нашој школи, најчешће остају у одељењима обдарених за математику, али уписују и друге смерове", каже Вељко Ћировић, директор Ваљевске гимназије.

Програм за гимназијалце - основце, кажу у овој школи, ученике припрема за највише домете у области природних и друштвених наука током средњошколског гимназијског образовања.

“На првим часовима смо кренули са лаганим кувањем. То подразумева пржење јаја, сеча неких предјела и тако то сервирање. Док сада већ почињемо да кувамо нека главна јела”, каже Николина Тешић, ученица Угоститељско-туристичке школе.

“Омиљено јело што сам правио је карбонара. Планирам да после Угоститељско-туристичке школе завршим и гастрономију и специјализацију за италијанску кухињу”, наводи Душан Бошковић, ученик Угоститељско-туристичке школе.

“Школованог конобара за разлику од онога што је приучен чини како прилази госту, са љубазношћу, са осмехом”, каже Лазар Јевтовић, ученик Угоститељско-туристичке школе.

“Важно је да госту приђемо са десне стране. Да прво спуштамо пиће дамама или јело или старијој особи”, каже Тадија Ћировић, ученик Угоститељско-туристичке школе.

У процесу стицања знања помажу им искусни ментори. Иван Костић, један од координатора наставе, некада је и сам био ученик те школе.

“Школа је високог ранга и уопште је заступљена у овом крају због самог угоститељства. Сви кувари и конобари који пожеле да раде после школе имају могућност да се запосле у нашем објекту. Са децом крећемо од самог старта. У суштини ово су деца која су друга година и они имају већ неко предзнање, тако да смо сад полако прешли у топлу кухињу и крећемо се ка готовим јелима и самој припреми хране“, каже Иван Костић, шеф кухиње и координатор наставе.

“Предности овог начина образовања су што деца своја знања и вештине стичу у реалном радном окружењу. Значи они у тим компанијама имају своје инструкторе који прате њихов рад, показују им неке иновације које ми у школи не можемо да им покажемо и што су после завршетка школе одмах спремни да почну да раде”, сматра Јелена Марић, директор Угоститељско-туристичке школе Чајетина.

Ученици који се образују по дуалном моделу наставе, своје школовање могу наставити као и они који су се образовали по класичном. Једина разлика је прилика да се раније опробају у улози запосленог

Додаје се да су у току истраге која се води због извршења кривичног дела Тешко убиство на штету А. Н. 12. маја 2026. године у ресторану "27".

Тужилаштво је саопштило да је из прикупљених доказа утврдило да нема доказа који указују да је окривљени извршио кривично дело Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног које му се кривичном пријавом ставља на терет, као и да чињенични опис радњи који је дат у кривичној пријави у вези са овим кривичним делом не одговара чињеницама утврђеним током поступка.

"На основу видео-снимака са надзорних камера са адресе пребивалишта оштећеног А. Н. и осумњиченог Веселина М, као и камера локала Coffee Dream, затим на основу базних станица и вештачења телефона припадника обезбеђења осумњиченог и базних станица осумњиченог, као и анализе исказа испитаних сведока, одбране осумњиченог и других доказа, неспорно и недвосмислено се утврђује да није био, нити је могао бити на месту догађаја, односно у ресторану '27'", наводи се у саопштењу Тужилаштва. 

Напомиње се, такође, да у погледу кривичног дела Непријављивање кривичног дела и учиниоца, наставља се предузимање доказних радњи јер је током до сада предузетих доказних радњи утврђено да постоје основи сумње да је Веселин М. имао сазнања о догађају у ноћи 12. маја 2026. године у ресторану "27", односно да је имао сазнања да је извршено кривично дело, те је као службено лице пропустио да пријави наведено кривично дело за које је сазнао у обављању своје службене дужности.

"Из прикупљених доказа произлазе основи сумње да је Веселин М. у ноћи између 12. и 13. маја телефоном од стране власника ресторана осумњиченог Н. Л. обавештен о догађају у ресторану у којем су се у том тренутку налазили и други гости, те да по сазнању за учињена кривична дела која се гоне по службеној дужности, иста није пријавио надлежним органима, а био је дужан да то учини", наводи се у саопштењу ВЈТ-а.

Додаје се да је Тужилаштво предузело низ доказних радњи и наложило одговарајућа вештачења ради утврђивања наведених околности, те ће даљи ток поступка зависити од садржнине достављеног доказног материјала.

Тужилаштво ће наставити да благовремено обавештава јавност о току овог кривичног поступка, закључује се у саопштењу.

Према проценама истражитеља, од те количине могло је да буде произведено више од 584 милиона појединачних доза.

Пошиљке су биле намењене за више земаља, међу којима су Немачка, Белгија, Француска, Чешка, Шпанија, Португалија, Италија, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе.

Шестомесечна истрага открила је сложен начин кријумчарења. Криминалне групе су посебним хемијским поступком уносиле наркотике у дрвну грађу намењену извозу, настојећи да тако избегну уобичајене контроле у међународном поморском саобраћају.

Према наводима тужилаштва, за издвајање дроге из дрвета неопходне су специјализоване лабораторије и сложени хемијски процеси.

Истрага се наставља, а надлежни не искључују могућност да би након прегледа додатних сумњивих контејнера количина заплењене дроге могла да буде и већа.

"Ми смо две изузетно пријатељске и братске земље, наши политички односи су на изузетном нивоу, и председник Пелегрини, премијер Фицо и председник Вучић имају редовну комуникацију и одличну сарадњу. Захвални смо Словачкој на принципијелном ставу када је реч о најважнијем државном и националном питању Србије, а то је Косово и Метохија“, поручио је министар Дачић.

Додао је да га посебно радује то да словачка национална мањина има веома добре односе са другим грађанима Србије на територији Србије где она живи, као и да добар пријем имају и Срби који живе у Словачкој.

"Ми хоћемо да развијамо наше односе и у области безбедности - заједничка борба против организованог криминала, тероризма, ирегуларних миграција, а наравно желимо и да успоставимо добру сарадњу и међусобну помоћ када је реч и о ванредним ситуацијама. Климатске промене довеле су до тога да смо прошле године имали незапамћен број интервенција нашег Сектора за ванредне ситуације, односно ватрогасаца-спасилаца. Више од 35.000 интервенција је било, спашено је више од 1.300 људских живота. Веома је битно да у овој области будемо спремни на међусобну сарадњу“, истакао је министар Дачић.

Када је реч о борби против ирегуларних миграција, министар је истакао значајне резултате српског МУП-а.

"Ми смо постигли значајне резултате у борби против ирегуларних миграција, практично су оне заустављене. Ове године је број нелегалних прелазака границе односно ирегуларних миграција за 46 процената мањи у односу на прошлу годину. Највећи број миграната долази и даље из Северне Македоније где долазе највише из Грчке. Један део миграната долази из Бугарске и већина тих рута има намеру да иде ка Европској унији, преко Мађарске, Хрватске, Румуније, а покушавају да то учине и преко Босне и Херцеговине ка Хрватској“, рекао је Дачић.

Нагласио је да је, као што је и Европска унија признала, Србија одиграла једну од најзначајнијих улога у заустављању великог миграторног таласа пре неколико година.

Поручио је да је, имајући у виду такву ситуацију са ирегуларним миграцијама, Србија пре неколико година успоставила сарадњу са Фронтексом, која нам је, како је истакао министар Дачић, значајно помогла у борби против ирегуларних миграција.

"Сама та чињеница, споразум са Фронтексом, присуство 170 полицијских службеника из Европске уније, а истовремено ми имамо и трилатерални споразум са Аустријом и Мађарском, где се такође тридесетак полицајаца из тих земаља налази у нашој земљи као помоћ и сада овај споразум који смо ми потписали, практично ће омогућити да се олакша рад наших организационих јединица пре свега, граничне полиције и омогућиће да и словачки полицајци могу да нам помогну у надзору државне границе“, навео је министар Дачић.

На крају, министар Дачић је захвалио на гостопримству и закључио да је наша полицијска сарадња у борби против криминала резултирала хапшењем великог броја лица уз заплене великих количина наркотика, било да је реч о тим операцијама које су против наркотика или о оним које су везане за ирегуларне миграције, додавши да ће се та борба наставити.

Према наводима тужилаштва, информације су достављане страним држављанима који су означени као извршиоци најтежих кривичних дела и вође криминалних група за којима су биле расписане потернице у земљи и иностранству.

Истражни органи сумњају и да је полицијски службеник омогућавао прибављање лажних идентитета, стварајући услове за издавање биометријских докумената Републике Србије на основу неистинитих података.

Осталих 11 осумњичених терети се да су довели у заблуду надлежне органе како би страним држављанима била издата лична документа Србије на основу злоупотребљених идентитета других лица.

Осумњиченом полицијском службенику одређено је задржавање до 48 сати, након чега ће бити приведен на саслушање у Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду.

Остали осумњичени биће приведени и саслушани у складу са законом.

Тужилаштво наводи да је акција резултат досадашњег предистражног поступка у којем су прикупљени докази о сумњама на злоупотребу службеног положаја и незаконито издавање докумената.

“Ја преко рида, а он преко неку ливаду и там се саставимо на сред, он ме довати за руку и одведе и после мој татко дође, милом ли си или силом? Па како милом сам него како. Дође да ме пита дал сам ја милом. Ма не бре волела, стварно смо се много волели, ја мислим да нема љубав лепше да је била него наша", прича Негосава Радосављевић из Бачевине код Лебана. На питање колико су имали година, одговара: "Ми смо имали по тринаест година кад смо почели да се волимо ко деца, а по петнаест кад смо се узели”.

"Лепа је била", наводи Милетија Радосављевић из Бачевине код Лебана и на питање зашто се оженио тако млад одговара: "Како да вам кажем, услови били такви да сам морао да се женим. Да живите заједно? Да, и прошло је пуно година". Додаје и да је остала љубав.

Љубавна прича Негосаве и Милетија родила се на раданским пашњацима, чувајући стоку. Крунисана је крај записа, храста који је вековима окупљао мештане на сабор за сеоску славу.

*Моји родитељи су одавде пошли његовој кући, узели се и почели брачни живот као што је већ забележено 70 година брака, али не само они, неколико заједничких живота је почело одавде”, истиче син Милован Радосављевић.

"Мучили се јесмо, али лепо је било", кажу бака Нега и деда Мета Гарац, како га сви у крају знају. Имали су стругару, обрађивали земљу, децу одшколовали, унуке и праунуке дочекали. Најбољи су им пример како се брак негује.

“Дивни су моји родитељи, мучили су се, мучили, дивни су и нама су пример, ја и мој муж смо око 47 година у браку”, наглашава ћерка Зорица Антанасковић.

Без стрпљења брак је тешко одржати, а прећутати је прави благослов, то је рецепт за јубилеј вредан поштовања. Како и доликује платинасту или милостиву свадбу прославили су у кругу најмилијих.

“Мозак је лепши много од лепоте, лепота прође, мозак те служи докле год си жив, то сте и ви сигурно чули на телевизији. Јел' то ти је најважно - слога, да се слажеш, све ако нема шта за вечеру, нећеш вечераш, али кад се слажеш то је много добро, и то људи не разумеју. Ја на моја деца викам, и унуци викам, најбоља је слога, деца ће сутра да отидну ко што су наши отишли”, додаје Негосава.

Негосава ће ускоро напунити 86, Милетији је 85. Она не види добро, он се не креће, али док је рука у руци и брижна деца око њих, слави се у Бачевини, готово опустелој, и живот и љубав.

Род кајсија ове године је јако добар, произвођачи могу очекивати јако добар род. Готово у свим воћњацима било је мало мраза али он је само проредио плодове што је чак било и повољно за већину произвођача када говоримо наравно у региону западне Србије али на југу Србије је било великих оштећења тако да ће ту кајсије бити знатно мање”, објашњава Др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство у Чачку.

На питање да ли је ове године ситнији или крупнији род одговара: род је у почетку био ситнији али велики број произвођача је извршио проређивање плодова тако да се очекују јако крупни плодови који су сада у фази интензивног пораста и у неких наредних две три недеље очекује их почетак бербе.

Воћарима саветује да се слуша струка и наука, сада у овом периоду нема никаквих интервенција у засадима на сузбијају корова. Заштиту су на време урадили тако да очекују бербу.

Берба првих кајсија у околини Чачка очекује се крајем јуна. Воћари су задовољни тренутним стањем у засадима и надају се добром квалитету плодова, али и повољној откупној цени која ће оправдати улагања. Већи део рода из овог краја традиционално се прерађује у сокове, џемове и ракију. Уколико временске прилике наставе да иду на руку воћарима, пред њима је једна од успешнијих сезона.

"На електричном тротинету нема каросерије која штити возача, зато су правила, заштитна опрема и пажња најбољи савезници на путу. Њихову вредност не би требало да меримо након незгоде, већ пре ње", навели су из МУП-а.

Мешу обавезама возача тротинета је правилно обележавање возила – могу га учествују у саобраћају само ако су обележни налепницом коју издаје Агенција за безбедност саобраћаја.

Електрични тротинет сме да се вози бициклистичком стазом, пешачко-бициклистичком стазом или бициклистичком траком.

Међутим, ако не постоји предвиђена стаза, електрични тротинет се сме возити путем на којем је брзина ограничена на 30 километара на час. У случају да је возач пунолетан, сме да вози и путем на којем је брзина ограничена на 50 километара на час.

Приликом преласка улице, возач тротинета мора да сиђе са њега и пређе улицу, осим на прелазу бициклистичке стазе.

Возач електричног тротинета мора да носи светлоодбојни прслук када се креће коловозом. Ако је видљивост смањена, овакав прслук се мора носити и на бициклистичкој стази. Обавезно је и ношење бициклистичке кациге, а забрањено ношење слушалица на оба ува.

На тротинету не сме да се превози више особа.